BOX SET 3 DVD+ KARTONSKA KUTIJA IZUZETNO OČUVAN HRVATSKI TITLOVI 1-Žive rane Originalni naslov: Exit Wounds Radnja filma: Niko ne zna kako je 50 kilograma heroina nestalo u podzemlju ozloglašenog dela Detroita. Kriminalci, korumpirani policajci ili neko treći, može postati bogatiji za 5 miliona dolara. Orin Bojd je policajac iz Detroita koga zbog neizvršavanja naređenja pretpostavljeni premeštaju u ozloglašeni deo grada... Uloge: Steven Seagal, DMX, Isaiah Washington, Eva Mendes Režija: Andrzej Bartkowiak Trajanje: 98 min. Godina izdanja: 2001 god. 2-Otporan na metke Originalni naslov: Hard To Kill Radnja filma: Korumpirani kalifornijski političar i njegov plaćeni ubica mislili su da je detektiv Mejson Storm mrtav kada su ga ostavili izrešetanog. Ali on je otporan na metke i nakon sedam godina budi se iz kome sa samo jednom željom. Da se osveti onima koji su mu uzeli sedam godina života. Uloge: Steven Seagal, Kelly LeBrock, William Sadler Režija: Bruce Malmuth Trajanje: 89 min. Godina izdanja: 1990 god. 3-Na opasnoj teritoriji (On Deadly Ground) 101 min. SAD, 1994. Dženings je korumpirani vlasnik naftne kompanije. Ništa i niko nemože da ga spreči da otvori novu rafineriju u Aljasci. Niko osim Foresta Tafta. Forest je nekadašnji radnik te kompanijekojeg je poglavica Eskima proglasio spasiocem svog naroda.Forestova misija je da spreči gradnju nove rafinerijie i pomogne dase oteta zemlja vrati Eskimima kojima je oduvek i pripadala. Uloge: Stiven Sigal, MajklKejn Režija: Stiven Sigal

Komplet od 4 DVD originalna izdanja, sva 4 bez omota i nekorišćena! Dobijeni su na poklon. - DVD - FIFA GROZNICA 1 I 2 (SPECIJALNO IZDANJE POVODOM 100-GODIŠNJICE FIFA-E NA 3 DVD-A). - DVD - ZINEDINE ZIDANE (ZINEDIN ZIDAN - IZDANJE KOJE GOVORI O ŽIVOTU I DELU ČUVENOG FUDBALERA) - DVD - HISTORY OF THE WORLD CUP (ISTORIJA SVETSKOG KUPA, DONOSI ISTORIJU SVETSKOG FUDBALSKOG KUPA) Sva 4 DVD-a su originali, nažalost nemaju omot i zato se prodaju po veoma niskoj ceni. Ukoliko imate neka pitanja, INBOX. P.S. UKOLIKO STE ZAINTERESOVANI ZA OVU KOLEKCIJU, PREDLAŽEM VAM DA POGLEDATE I KOLEKCIJU OD 6 DVD IZDANJA NA KOJIMA SE NALAZI KOMPLETNA ISTORIJA FUDBALSKOG SPORTA (PRVENSTAVA, IGRAČA, FUDBALSKIH KLUBOVA...) - DAKLE CELA ISTORIJA FUDBALA NA JEDNOM MESTU (OD SAMIH POČETAKA NA KRPENIM LOPTAMA, PA DO DANAŠNJEG VREMENA I SAVREMENOG FUDBALA KAO JEDNOG OD VODEĆIH SPORTOVA U SVETU) - POGLEDAJTE KOLEKCIJU: http://www.kupindo.com/DVD/17678089_Cela-ISTORIJA-FUDBALA-na-6-originalnih-DVD-a-NOVO-

Emir Kusturica And The No Smoking Orchestra ‎– Live Is A Miracle In Buenos Aires Label: Warner Music ‎– 5101105092 Format: DVD, PAL Country: France Released: 2005 Genre: Folk, World, & Country Style: Tracklist 1 Intro 2 Fatal Wounds 3 Drang Nach Osten 4 Boccherini Minuet 5 Upside Down 6 Ja Volim Te Jos 7 Meine Stadt 8 Vasja 9 Devil In The Business Class 10 Karakaj 11 Introduction For Romeo 12 Was Romeo Really A Jerk? 13 Wanted Man I 14 The Goog, The Bad And The Ugly 15 Wanted Man II 16 Evergreen 17 Pitbull Terrier 18 Bubarama 19 When Life Was A Miracle 20 Introduction Of The Orchestra 21 Mornari Plove 22 Wanted Man III U CELOFANU,FOLIJA U GORNJEM DELU SE ODVOJILA

OČUVAN OMOT JE MALO ISCEPAN NA RIKNI ( U DONJEM DELU) Label: Epic Music Video – EPC 202310 9, Coming Home Studios – EPC 202310 9, Epic Music Video – 2023109000, Coming Home Studios – 2023109000 Format: DVD, DVD-Video, NTSC, PAL Country: Europe Genre: Latin, Pop Style: Afro-Cuban, Latin Jazz, Disco 1 Percussion Intro 2 Get On Your Feet 3 Turn The Beat Around 4 1-2-3 5 Here We Are / In The Meantime 6 Your Picture 7 Mi Tierra / Oye Mi Canto 8 Hoy 9 Con Los Años Que Me Quedan 10 Wrapped 11 Te Amaré 12 Words Get In The Way / Anything For You / Can`t Stay Away From You / Don`t Wanna Lose You / Reach 13 Rhythm Is Gonna Get You 14 Conga 15 Conga (Instrumental) 16 Live For Loving You 17 You`ll Be Mine (Party Time) 18 I Wish You 19 Te Amaré (Instrumental) 20 Wrapped (Spanish Version) Copyright © – The Millennium Touring Company Distributed By – Sony Music Recorded At – Colosseum At Ceasars Palace Backing Band – Miami Sound Machine Concept By – Emilio Estefan*, Gloria Estefan, Kenny Ortega Cover – Carlos Betancourt Executive-Producer – Emilio Estefan*, Frank Amadeo, John Rubey, Tim Cannon Executive-Producer [Co-] – John Medgeln, Tommy Nast Film Director – Lawrence Jordan Film Producer, Film Director [Stage Show], Choreography – Kenny Ortega Photography By [Las Vegas] – Chris Farina Producer – Daniel E. Catullo III, Jack Gulick

KOMPLETAN SERIJAL HRVATSKI TITLOVI DISKOVI SU U ODLIČNOM STANJU MINIMALAN BROJ LINIJA NA DVD SMRTONOSNO ORUŽJE 3 1-Smrtonosno oružje Originalni naslov: Lethal Weapon Smrtonosno oružje Radnja filma: Dvojica nespojivih policajaca u prvom delu najpopularnijeg serijala ove vrste. Spaja ih slučaj ludog snajperiste koji drži školsko dvorište pod opsadom. I dok njegov partner počinje da razmišlja o penziji, Rigs ulazi u dvorište... Uloge: Mel Gibson, Danny Glover, Gary Busey, Darlene Love Režija: Richard Donner Trajanje: 110 min. anr: Akcija komedija (akcija komedija) Godina izdanja: 1987 god. 2-Smrtonosno oružje 2 Originalni naslov: Lethal Weapon 2 Radnja filma: Dvojica partnera su ponovo tu. Prvi je i dalje čvrsti porodični čovek, drugi je i dalje otkačen. Otkačeniji nego ikada. A sada je tu i neurotični svedok koga treba da sačuvaju. Uloge: Mel Gibson, Danny Glover, Joe Pesci, Patsy Kensit Režija: Richard Donner Trajanje: 114 min. Godina izdanja: 1989 god. 3-Smrtonosno oružje 3 Originalni naslov: Lethal Weapon 3 Radnja filma: Rigs sreće osobu za koju nije mogao da pretpostavi da postoji - svoj ženski alter ego. Ako ovome dodamo da se u priču uključuje i rotvajler, zabava je zagarantovana. Uloge: Mel Gibson, Danny Glover, Joe Pesci, Rene Russo Režija: Richard Donner Trajanje: 118 min. Godina izdanja: 1992 god. 4-Smrtonosno oružje 4 Originalni naslov: Lethal Weapon 4 Radnja filma: Rigs se još uvek dvoumi da li da se venča sa Kol. Ako mu to ne dođe glave onda sigurno hoće nova banda koja stiže u grad. A tu je i misteriozni hongkonški majstor borilačkih veština. Uloge: Mel Gibson, Danny Glover, Rene Russo, Jet Li Režija: Richard Donner Trajanje: 127 min. Godina izdanja: 1998 god.

MINIMALAN BROJ LINIJA ODLIČAN Psiho (engl. Psycho) je američki psihološki triler iz 1960. godine, u režiji Alfreda Hičkoka po scenariju Džozefa Stefana. Scenario je adaptacija istoimenog romana Roberta Bloka o zločinima serijskog ubice Eda Gina iz Viskonsina.[1][2] U glavnim ulogama su Entoni Perkins, Dženet Li, Džon Gavin, Vera Majls i Martin Balzam. Radnja filma se fokusira na sekretaricu Marion Krejn, koja, nakon što je ukrala novac od svog poslodavca, odseda u jednom motelu, koji vodi Norman Bejts. Ovaj film se veoma razlikovao od prethodnog Hičkokovog filma, Sever-severozapad, pošto je snimljen sa niskim budžetom, u crno-beloj formi i sa televizijskom ekipom. Film je prvobitno primio mešane kritike, ali izvanredna zarada je naterala kritičare na ponovnu procenu. Psiho je nominovan za četiri Oskara, uključujući onaj za najbolju sporednu glumicu za Lijevu i najboljeg režisera za Hičkoka. Film se danas smatra jednim od Hičkokovih najboljih filmova, a međunarodni filmski kritičari ga hvale kao vrhunsko delo filmske umetnosti. Često smatran jednim od najboljih filmova ikada snimljenih, postavio je novi nivo prihvatljivosti za nasilje, devijantno ponašanje i seksualnost u američkim filmovima i naširoko se smatra najranijim primerom slešer filmskog žanra.

Dragan Mance (Beograd, 26. septembar 1962 — Beograd, 3. septembar 1985) je bio fudbaler Partizana.Biografija Živeo je u Zemunu sa ocem Ferdinandom, majkom Dušankom i mlađim bratom Goranom. Bio je neoženjen. Poginuo je u saobraćajnoj nezgodi na putu Beograd — Novi Sad, na delu koji prolazi kroz Zemun, u svojoj 23. godini. Draganova devojka je bila Emilija Erčić nekadašnja jugoslovenska rukometašica. Fudbalska karijera Fudbal je počeo da igra u Galenici (sadašnji „FK Zemun“) od petlića. Bio je veoma talentovan igrač tako da je sa nepunih 17 godina postao prvotimac Galenike, tadašnjeg drugoligaša. 15. septembra 1980. prelazi u FK Partizan. Poslednji gol u dresu Partizana je postigao u prvenstvenom meču Partizan - Budućnost 2:1 odigranom na stadionu JNA, 1. septembra iz penala u 8. minutu igre. Ostaće upamćen kao najveći idol Grobara. U dresu reprezentacije Jugoslavije debitovao je u Parizu 23. aprila 1983. u prijateljskoj utakmici protiv Francuske (0:4). Iste godine odigrao je i četvrtu utakmicu za reprezentaciju, opet protiv Francuske 12. novembra u Zagrebu (0:0). Smrt Mance je preminuo 3. septembra 1985 godine u saobraćajnoj nesreći dok je žurio na trening. Danas mnogi Grobari misle da je on legenda srpskog fudbala zato što je bio najbolji strelac i igrač u istoriji Partizana. Po njemu je takođe nastala ulica u Beogradu, nedaleko od stadiona JNA. Statistika Igrao je 5 puta za A reprezentaciju, 7 puta za mladu i 2 puta za Olimpijsku reprezentaciju Jugoslavije. Za FK Partizan je odigrao 279 utakmica i postigao 174 gola, od toga je u prvenstvu odigrao 117 utakmica i postigao 42 gola. Sa Partizanom je osvojio jednu šampionsku titulu Jugoslavije 1982/83. Trophy.jpg Iste godine je bio i prvi strelac Partizana 1982/83. Pogodak nakon 15 minuta 15` (golova) Dokumentarni film o Partizanovoj devetki, legendarnom fudbaleru Partizana Draganu Manceu, koji posthumno dobija priznanja ne samo od kluba za koji je igrao ... FIRST PRODUCTION AUTOR:ALEKSANDAR PAUNOVIĆ Na kutiji su vidljivi tragovi korišćenja

Речи У Времену - Звучни Записи Предавања На Коларцу Tracklist Hide Credits 1 –Др Милан Шаховић* Циљеви И Начела ОУН 2 –Др Иво Тартаља* Платон 3 –Др Никола Милошевић* Милош Црњански Voice [Read Excerpts] – Милош Црњански* 4 –Др Јован Ристић* О Спавању И Сну 5 –Др Радомир Лукић* Да Ли Је Право Наука 6 –Др Исидор Папо* Савремена Хирургија Срца 7 –Др Лазар Трифуновић* Почеци Српског Модерног Сликарства 8 –Др Милан Будимир* Балкан О Европи 9 –Др Михаило Ђурић* Хомеров Свет Људи И Богова I И II 10 –Клод Симон* Роман - Значење И Хронологија Voice [Introduction] – Др Иван Димић* 11 –Др Гајо Петровић*, Др Љубомир Тадић* и Др Драгољуб Мићуновић* Дискусија: Слобода И Одговорност 12 –Др Ксенија Атанасијевић-Марковић* Суштина И Вредност Егзистенције 13 –Др Светозар Радојчић* Сликарство Краљеве Цркве У Студеници 14 –Др Синиша Станковић* Молекуларна Биологија И Проблем Суштине Живота 15 –Др Загорка Пешић-Голубовић*, Др Светозар Стојановић*, Мр Триво Инђић* и Др Здравко Кучина* Разговор О Књизи Андрије Крешића < i> Критика Култа Личности< /i> 16 –Гинтер Грас* Ангажовани Писац И Његово Дело Voice [Translations From German] – Иван Ивањи* 17 –Др Рашко Димитријевић* Раша Плаовић Voice [Spoke Shakespear`s Monologues] – Раша Плаовић* 18 –Др Ранко Радовић* Живот У Архитектури 19 –Др Зоран Константиновић* Новије Критичке Интерпретације Рилкеовог Дела 20 –Др Владета Јеротић* Нека Размишљања О `Злим Дусима` У Романима Достојевског Choir – Хор Доместик Стефан* Featuring – Павле Аксентијевић* 21 –Др Драган Трифуновић* Математички Радови Михајла Петровића Аласа 22 –Др Миодраг Јовановић* У Потрази За Националним Стилом 23 –Др Богдан Маглић* Шта Се Очекује Од Друге И Треће Генерације Нуклеарне Енергије 24 –Роберт Рождественски*, Др Драган Недељковић*, Жан Бонамур* Вече Роберта Рождественског Voice [Poetry] – Олга Савић* 25 –Јован Христић*, Др Радивоје Микић* и Иван В. Лалић* Песничко Вече: Поезија Ивана В. Лалића Voice [Poetry] – Дејан Чавић*, Олга Савић* 26 –Др Никола Милошевић* Политички Нихилизам 27 –Др Владета Јеротић* О Радости И Гневу, О Жалости И Очајању 28 –Др Стеван Павловић* Европа И Балкан У Историјској Перспективи 1804-1945 Voice [Introduction] – Др Андреј Митровић* 29 –Арх. Лазар Кесић* 42. Улица У Њујорку 30 –Др Милош Весин* Лепота Ће Спасти Свет - Да, Али Која И Каква? Ako imate nedoumica oko predmeta kontaktirajte me putem poruka.

ODLIČNO OČUVAN JEZIK ENGLESKI Label: Cooking Vinyl – COOKDVD005, Cruiser Records – COOKDVD005, 2.13.61 – COOKDVD005 Format: DVD, DVD-Video, PAL CD Country: UK Released: 2005 Genre: Non-Music Style: Spoken Word DVD1 Intro 0:58 DVD2 The President Don`t Talk Good 13:49 DVD3 Hell For Masturbators 2:01 DVD4 L.A. Living L.A. Dating 6:11 DVD5 Post Ejaculatory Refractory Period 1:53 DVD6 Home Invader 9:45 DVD7 My Telemarketer Friend 6:19 DVD8 Kill Bill Premiere 19:53 DVD9 USO Tour 16:07 DVD10 Fun With William Shatner 18:52 Bonus Feature DVD11 Photo Gallery: Henry Rollins On Tour In Afghanistan Bonus CD CD1 The President Don`t Talk Good 13:50 CD2 Hell For Masturbators 1:58 CD3 Post Ejaculatory Refractory Period 1:54 CD4 My Telemarketer Friend CD5 Kill Bill Premiere CD6 USO Tour CD7 Fun With William Shatner Phonographic Copyright ℗ – Cruiser Records Music GmbH Licensed To – Cooking Vinyl Copyright © – Cooking Vinyl Licensed From – Cruiser Records Music GmbH Filmed At – The Moore Theatre Executive-Producer – Henry Rollins, Richard Bishop Film Producer, Film Director – Michael Drumm Photography By [Cover Photo:] – National Nuclear Security Administration Recorded at The Moore Theatre, Seattle, Washington, March 14th, 2004 Henri Rollins ima više nego ikad da se izjada u ovom show nastupu. Turneja strahopoštovanja, njen naslov je bezbožno inspirisan ranim predviđanjima Džordža Buša o uticaju rata u Iraku. Uz svu žestoku energiju svojih dana kao frontmena pank grupe Black Flag, Rollins zajedljivo izvlači zapažanja sa svojih nedavnih USO turneja u Avganistanu i Iraku. On takođe prodire preko američkog političkog i kulturnog pejzaža i upušta se u ličniju teritoriju, govoreći o svojoj eklektičnoj karijeri, od muzike preko knjiga do televizije i filma, dele svoje fascinantne uvide sa putovanja svetom i otkrivajući svoju urnebesno neuspešnu potragu za ljubavlju.

The Others Psiholoski horror. The Others is a 2001 psychological/supernatural horror film written, directed and scored by Alejandro Amenábar, starring Nicole Kidman and Fionnula Flanagan. William Skidelsky of The Observer has suggested that it is inspired by the 1898 novella The Turn of the Screw.[1] It won eight Goya Awards, including awards for Best Film and Best Director. This was the first English-language film ever to receive the Best Film Award at the Goyas (Spain`s national film awards), without a single word of Spanish spoken in it. The Others was nominated for six Saturn Awards including Best Director and Best Writing for Amenábar and Best Performance by a Younger Actor for Alakina Mann,[2] and won three: Best Horror Film, Best Actress for Kidman and Best Supporting Actress for Fionnula Flanagan. Kidman was also nominated for a Golden Globe Award for Best Actress in Drama and a BAFTA Award for Best Actress, with Amenábar being nominated for a BAFTA Award for Best Original Screenplay, a rare occurrence for a horror film. Directed by Alejandro Amenábar Produced by Fernando Bovaira José Luis Cuerda Tom Cruise Paula Wagner Written by Alejandro Amenábar Starring Nicole Kidman Fionnula Flanagan Christopher Eccleston Elaine Cassidy Eric Sykes Alakina Mann James Bentley Music by Alejandro Amenábar Cinematography Javier Aguirresarobe Edited by Nacho Ruiz Capillas Production company StudioCanal Las Producciones del Escorpion Cruise/Wagner Productions Distributed by Dimension Films (US) Warner Bros. (Spain) Release date(s) August 10, 2001 (US) September 7, 2001 (Spain) November 2, 2001 (UK) Running time 104 minutes Country United States,Spain,France,Italy Language English

BOX SET IZDANJE U KUTIJI OD KARTONA SADRŽI 3 DVD: NEMAČKO IZDANJE TEKST JE NA ENGLESKOM JEZIKU (NEMA SRPSKI TITL) 1- The three ages (1923) Tri doba je crno-beli američki dugometražni film iz 1923. u kojem glavne uloge tumače r Baster Kiton i Volas Biri. Prvi dugometražni film koji je Kiton napisao, režirao, producirao i igrao u njemu (za razliku od The Sapheada, u kojem je samo glumio), Kiton je strukturirao film kao tri inter-cut kratka filma. 2-General (eng. The General) je američka crno-bijela nijema komedija iz 1927. koju je režirao Buster Keaton, koji je ujedno i glavni glumac u filmu o potjeri dvaju vlakova za vrijeme američkog građanskog rata. `General` se smatra jednim od velikih klasika kinematografije. Filmska ekipa Režija: Buster Keaton, Clyde Bruckman Glume: Buster Keaton (Johnny Gray), Marion Mack (Annabelle Lee), Charles Henry Smith (Annabellin otac), Glen Cavender (Kapetan Anderson) i dr. 3-Steamboat Bill Jr. (1928) je američka filmska komedija snimljena 1928. u režiji Charlesa Reisnera. Naslovnu ulogu tumači Buster Keaton, koji se u filmu pojavljuje kao sin vlasnika parobroda koji mu odbija pomoći u tome da porazi svog poslovnog suparnika i, na očev užas, nastoji početi ljubavnu vezu sa suparnikovom kćerkom. Steamboat Bill Jr. je poznat po antologijskoj sceni u kojoj protagonist nastoji spasiti grad pred naletom razornog ciklona, a koju je Keaton snimio bez dublera i trikova, riskirajući vlastiti život. Steamboat Bill Jr. je nakon premijere podijelio kritiku, a doživio je i neuspjeh na kino-blagajnama, označivši kraj najplodnijeg perioda Keatonove karijere. Kasniji kritičari su ga, međutim, prozvali Keatonovim remek-djelom. Uloge Buster Keaton ... William Canfield Jr. Ernest Torrence ... William `Steamboat Bill` Canfield Sr. Marion Byron ... Kitty King Tom McGuire ... John James King Tom Lewis ... Tom Carter James T. Mack ... Svećenik (van špice)[

HOROR KOLEKICJA 5XDVD SADRŽI JAPANSKU HOROR TRILOGIJU KRUG I JOŠ DVA FILMA TAMA I SESTRE U ODLIČNOM STANJU 1-Krug Ringu (1998) REDITELJ: Hideo Nakata SINOPSIS Nakon što joj je nećakinja Tomoko (Y. Takeuchi) umrla pod nerazjašnjenim okolnostima, novinarka Reiko (N. Matsushima) posjećuje ožalošćenu obitelj i dozna da je smrt djevojke povezana sa smrću njezinih vršnjaka. Istražujući o čemu je riječ, Reiko dođe do zagonetne videovrpce koju je Tomoko odgledala neposredno pred smrt. Pogledavši kratki film s naizgled nepovezanim kadrovima na vrpci, Reiko dobije telefonski poziv koji joj navijesti skoru smrt. Udruživši se s bivšim suprugom Ryujijem (H. Sanada), Reiko krene u očajničku borbu s vremenom kako bi razriješila misteriju, ali i spasila život svoga sinčića Yoichija (R. Otaka) koji je također pogledao zlosretni film... 2-Krug 2 Ringu 2 (1999) REDITELJ: Hideo Nakata SINOPSIS Premda je spasila vlastiti život i život svoga sina Yoichija (R. Otaka), televizijska novinarka Reiko (N. Matsushima) preselila se u drugi grad nastojeći zaboraviti videokazetu s ukletom djevojkom Sadako (O. Iznuo). No Sadakinu gnjevu nije uspio pobjeći Reikin bivši suprug Ryuji (H. Sanada) čiju strašnu smrt istražuje njegova djevojka Mai (M. Nakatani). Slažući mozaik okrutnog ubojstva iz prošlosti, odnosno slučaj nesretne Sadako koju je vlastiti otac gurnuo u bunar, Mai dođe u kontakt s Masami (H. Sato), školskom kolegicom jedne od prvih Sadakinih žrtava. Uz to, otkrije i da je Yoichi razvio parapsihološke moći, jednake onima utvare s videovrpce... Nakon što je japanski horor `Krug` (1998) postigao zapanjujući uspjeh u matičnim kinima, redatelj Hideo Nakata (Joyû-rei, Honogurai mizu no soko kara) nije imao drugog izbora nego ubrzo snimiti nastavak filma. Iako film ni komercijalno ni umjetnički nije nadmašio izvornik, mnogi su utvrdili da je rijetkost da drugi dio uspješnog prethodnika bude tako koherentan kao `Krug 2`. Nakata se, naravno, i ovaj put poslužio motivima i likovima iz romana Kôjija Suzukija objavljenog 1991. odlučivši se za neuobičajeni postupak pomicanja fokusa s jedne na drugu glavnu junakinju. I dok je u prvom dijelu u središtu priče bila TV novinarka Reiko u interpretaciji N. Matsushime (Whiteout, Bizan), `Krug 2` govori o djevojci Reikina bivšeg supruga, koja odluči provesti vlastitu istragu o zagonetnoj videovrpci i njezinim žrtvama. Nju tumači japanska pop pjevačica M. Nakatani koja se pojavila i u prvom filmu, dok su u ostalim ulogama H. Sato, H. Sanada te dječak R. Otaka. I ovdje dijaboličnu Sadako uvjerljivo interpretira glumica O. Iznuo, a treba istaknuti i nastup K. Fukade. `Krug 2` u odnosu na `Krug` ima više elemenata parapsihološkog trilera, galerija likova je šira, a korišteni su i zahtjevniji specijalni efekti, osobito u katarzičnom raspletu. Zahvaljujući reinterpretaciji otprije poznatih elemenata priče, `Krug 2` efektan je film strave koji još jednom sugestivno varira ubojiti spoj starih prokletstava i najsuvremenije tehnologije. 3-KRUG 0 4-Tama DARKNESS, 2002., SAD, Španij, 102 min REŽIJA Jaume Balagueró ULOGE Anna Paquin Lena Olin Iain Glen Uselivši se u novu kuću obitelj nije ni pomišljala na probleme koji će ju zadesiti.Naime u toj kući živi nešto drevno,mračno i opasno. Postoji nešto u toj kući.Nešto drevno,mračno što je opstalo, skriveno i tiho. Ono može čekati, jer je godinama skriveno u sjenkama. U stvari, njegova životna sredina je tama. Samo u njoj se može pokazati i kretati. Ono je čak i preuzelo njeno ime: TAMA. Živi tu otkad ga je netko pokušao prizvati, prije više od četrdeset godina. Zbog toga ova kuća krije tajnu, užasnu prošlost, jedno nezamislivo zlo... Sedmero djece, ljudi bez lica, krug koji mora biti završen. I krv, puno krvi. 5-SESTRE SISTERS, 1973., SAD, 93 min. REŽIJA Brian De Palma ULOGE Margot Kidder Jennifer Salt Charles Durning Bill Finley Nakon niza satiričnih filmova snimljenih u underground produkciji Brian De Palma (Carrie, Obučena da ubije, Nedodirljivi, Zmijske oči, Misija na Mars, Femme fatale) početkom sedamdesetih počeo se studiozno baviti opusom i poetikom legendarnog Alfreda Hitchcocka, realiziravši niz filmova u kojima je kopirao, ali i rekontekstualizirao i nadograđivao majstorove stilsko-tematske preokupacije i odrednice. Novinarka Grace Collier iz svog stana slučajno svjedoči ubojstvu u stanu preko puta njezina, u kojem je Danielle Breton, ili je to možda ipak bila njezina sestra, sijamska blizankinja Dominique, ubila muškarca s kojim je ugodno provela noć nakon što ga je upoznala u TV emisiji Voajer. Grace pozove policiju, međutim, kad oni stignu, u Danielleinom stanu nema ni leša ni tragova zločina. Danielle je tragove ubojstva pomogao prikriti tajanstveni psihijatar Emil Breton. Grace je sigurna u ono što je vidjela, ali policija joj ne vjeruje. Stoga pokreće vlastitu istragu uz pomoć privatnog detektiva Josepha Larcha... `Sestre` su prvi u nizu filmova kojim je De Palma u intrigantnu priču povezao motive Hitchcockovih filmova `Psiho`, `Prozor u dvorište` i `Konopac`, ubacivši i natruhe klasika drugih autora poput `Kabineta doktora Caligarija` Roberta Wienea ili `Smrti u očima` (Voajer) Michaela Powella. Uz to, izrazito jezovit naboj filma sustavno je olakšavan humorom kakvim je i Hitchcock znao omekšati napetost, no kod De Palme to humorno prožimanje intenzivnije i otvorenije prelazi u crni humor. U glumačkoj ekipi najpoznatija su imena M. Kidder, poznata po liku Lois Lane u četiri filma o Supermanu tijekom osamdesetih, te kultnog karakternog glumca C. Durninga (Pasje poslijepodne, Mačkolovac, Tko je ovdje lud?), no najdomljiviju je ulogu ostvarila J. Salt kao energična reporterka, u to doba omiljena De Palmina glumica, koja je ubrzo na žalost nestala iz svijeta filma i posve se posvetila televizijskim nastupima.

Stanje kao na fotografijama. Formuli fali prednji i zadnji spojler, osim toga koliko ja vidi sve je u redu! Retko u ponudi !!! Scale: 1/25 Carmodel code: CAR10782 Manufacturer code: FX7 Colour: RED Material: die-cast Year: 1974 Polistil S.p.A. (u početku nazvan Politoys) talijanski je brend igračaka i bivša proizvodna tvrtka sa sjedištem u Milanu, s proizvodnim centrom u Chiariju, u blizini Brescie. Polistil se specijalizirao za lijevane i plastične modele vozila svih veličina. Postoji nova stranica o svijetu igračaka i njegovoj povijesti tvornice Polistil: `Quelli della Polistil` na www.quellidellapolistil.it Tvrtka je također proizvodila igračke i modele tenkova, lutke, robote i priključke za TV. Nakon 33 godine i suradnje s Tonkom, Polistil se ugasio 1993., ali sada je brend pod May Cheong Group (vlasnik brenda Maisto), uz ime bivšeg konkurenta Bburago. Tradicionalno, glavni talijanski konkurenti Polistilu bili su Mercury, Mebetoys i kraći Ediltoys. Povijest Podrijetlo Politoysa kao tvrtke pomalo je nejasno. Tvrtka je započela kao `Politoys APS` oko 1960. i započela je proizvodnju 100 plastičnih automobila u mjerilu 1:41 (Sinclair 1979., str. 387–388). Neki od njih bili su suvremeni automobili, a neki veterani – poput trkaćeg automobila Alfa iz kasnih tinejdžerskih godina i francuskog Gobron Brilliea iz 1899. (Smeed 1980., str. 35). Kako su 1960-e napredovale, neki su se modeli proizvodili od stakloplastike - čvršće od plastike i manje sklone savijanju. Slijedeći trendove koje su postavili drugi talijanski pionir Mercury, te Corgi Toys, Dinky Toys, Norev i Solido, tvrtka je 1964. ili 1965. prešla na vozila od lijevanog metala (Rixon 2005., str. 36, Sinclair 1979., str. 387). Oko 1970. ime tvrtke promijenjeno je u Polistil, vjerojatno zbog sličnosti s imenom britanskog Palitoya (Breithaupt bez datuma; Force 1992., 208–209). Ipak, neke rane kutije za igračke imale su imena `APS`, `Polistil`. `Politoys` i `Policar` svi na kutiji istovremeno (kao što se vidi na plavim kutijama serije Penny i tim redoslijedom). Glavni istraživački i dizajnerski centar tvrtke bio je u Milanu. Ovdje su se proizvodile veće igračke za djecu, uključujući velike kamione i lutke. Većina vozila proizvedena je u proizvodnom centru Chiari, Brescia, koji se fokusirao na proizvodnju lijevanih vozila (Polistil 1975.). Dok su kolekcionarski pogoni kao što su Rio Models ili Brumm izrađivali iste modele ponekad desetljećima, David Sinclair kaže da je vjerojatnije da će se Polistil izravnije suočiti s tržišnim trendovima – mijenjajući linije modela svake dvije ili tri godine (Sinclair 1979., str. 387). . Kao što se vidi u nastavku, Polistil je pratio svoje linije vozila korištenjem skupova velikih slova iza kojih slijede brojevi, a ne korištenjem samo nizova brojeva. M-serija Većina, ali ne svi, Polistilovi redovi bili su predznačeni slovima: CE, RJ, S, MS itd., ali tvrtka nije počela s početkom abecede. S Politoysovom lijevanom M-serijom u mjerilu 1:43 koja je počela 1965., tvrtka je nedvojbeno postala jedno od najcjenjenijih imena desetljeća u precizno lijevanim vozilima zajedno s francuskim Solidom, drugim talijanskim Mebetoysom i njemačkim Schucom (Rixon 2005., str. 80). . Dinky i Corgi također su bili jaki konkurenti, a Politoys nikada nije dostigao njihov uspjeh u Sjedinjenim Državama niti su proizvodili tako široku paletu modela kao ta dva lidera na tom području. Politoysova linija tlačno lijevane serije M u omjeru 1:43 predstavljena je 1965. Tvrtka se prije toga fokusirala na plastiku. Serije M bile su precizno detaljizirane sa širokim rasponom ponuda. U prvoj godini predstavljeno je šesnaest vozila, s brojevima koji počinju na 500. Automobili su imali mnogo pokretnih dijelova (obično su bila 2 vrata, hauba i prtljažnik otvoreni), a motori, pa čak i podvozje imali su dobre detalje. Plastična sjedala gotovo su uvijek bila nagnuta prema naprijed, a na nekim modelima bila su prekrivena nejasnim materijalom koji je imitirao velur. Iako su tvrtke poput Corgija tvrdile da imaju prvi model sa svim značajkama otvaranja u svom Chrysleru Ghia L6.4 iz 1963., Politoys M je bila prva lijevana linija u kojoj su se (neko vrijeme) svi otvori otvarali na svakom modelu! (Politoys 1968; Rixon 2005, str. 79; Gardiner i O`Neill 1996, str. 72–73). To je u suprotnosti s Dinkyjem i Corgijem koji su težili tržištu `igračaka` s trikovima te TV i filmskim vozilima. Politoys je, međutim, išao za dosljednim realizmom. Drugi jedinstveni reklamni kut Politoys M bio je naglasiti kako ih se može rastaviti. Jedan oglas američkog predstavnika Lynn International na američkom tržištu prikazuje 518 Rolls-Royce Silver Cloud III iz 1965. (Mulliner Park Ward `slant eye` verzija) u komadima i postavlja pitanje `Kako dječak može posjedovati Rolls Royce...biti kolekcionar i mehaničar sve u isto vrijeme! S Politoys M, to je kako` Ispod, oglas je nastavio, `Sastavljen baš kao oni veliki – pravi čvrsti – s 52 dijela, od kojih većinu rastavljate dio po dio s uvijanjem odvijača, zatim ga ponovno sastavite...` Oglas je zatim zaključio: `To su Politoysi. Skupljajte ih. Prčkajte s njima. Igrajte se s njima.` (Politoys tvrtke Polistil bez datuma). Do kasnih 1960-ih, raspon M-serije se proširio na 37 modela: 500 – Alfa Romeo Giulia Sprint GT 501 – Maserati 3500 GT Coupe 502 – Siata Coupe Fiat 1500 503 – Mercedes-Benz 230SL 504 – Ferrari 250 GT Berlinetta 505 - Autobianchi Bianchina Pregled 506 – Alfa Romeo Giulia SS 507 – Ford Cortina 508 – Innocenti Morris IM 3 509 - Lancia Flavia Zagato 1800 510 – Opel Kadett Coupe 511 – Fiat 600 512 - Fiat 500 Giardinetta 513 - Fiat 850 514 – Alfa Romeo 2600 Coupe GT 515 – ISO Rivolta Coupe GT 516 – Alfa Romeo Giulia Zagato 517 - Fiat 850 Coupe 518 – Rolls-Royce Silver Cloud III `Slant Eye` 519 – Ford Taunus 20 M.T.S. 520 - Lancia Fulvia Coupe 521 – Opel Diplomat 8V 522 – Primula Bianchi 523 – Alfa Romeo Giulia T.I. Super 524 – Simca 1500 525 – Ferrari `LeMans` Peninfarina 526 – 527 – Porsche 912 528 - Fiat 1500 GT Ghia 529 – Alfa Romeo Giulia Canguro 600 530 – Alfa Romeo 2600 Zagato 531 – Alfa Romeo Giulia `Gazella` 532 – Alfa Romeo GS Zagato 533 – OSI 1200 Coupe 534 – Ford Lola GT 535 – 536 – Dino `Ferrari` 537 – Alfa Romeo 2600 Pantera 538 – 539 – Lamborghini 350 GT+ Brojevi 526 (Fiat 1100), 535 (Porsche 904) i 538 (Volkswagen 1600 TL) nisu spomenuti u ovim podacima s izvornog kataloškog lista jer su uvedeni kasnije (Politoys 1968). M-serija se očito koncentrirala na talijanska vozila. Na primjer, 76 posto modela u ovom katalogu bili su talijanski, a 37 posto samo Alfa Romeo. Jedinstveni proizvedeni modeli koji nisu pronađeni drugdje bili su Iso Rivolta viđen gore, kasniji Chevrolet Corvette Pininfarina Rondine Coupe i prvi Lamborghini – bugeye – 350 GT (Rixon 2005., str. 37). Od samog početka, M-serija je imala ogromnu konkurenciju. Tijekom 1960-ih svaka tvrtka za modeliranje pod pritiskom imala je jedinstven pristup i jedinstveno tržište. Dinky i Corgi općenito su imali različita tržišna područja, ali su bili popularniji u SAD-u. Francuski Dinky i Solido bili su popularniji u Francuskoj. Tekno je bio glavni danski oslonac kao i Gama, Schuco i Marklin u Njemačkoj. Što je još važnije, talijansko tržište je bilo puno. Mercury je dugo bio predvodnik talijanske industrije tlačnog lijeva, ali tek što je Politoys predstavio M-seriju, pridružili su im se Mebetoys i Edil, potonji samo nakratko, ali konkurencija Mercuryju i Mebetoysu – koji često ponudio slične modele – bio je izazov. Nadalje, Mattelovi Hot Wheels smanjili su američko tržište nakon 1967. Slično kao Corgi, Dinky i Mebetoys, Politoys M koristio je dragulje za prednja svjetla, dok je francuski Solido izabrao realističnije prozirne plastične leće. Ipak, Politoys je često imao delikatno izrađene okvire prednjih svjetala i druge pažljivo izrađene detalje (Gardiner i O`Neill 1996., str. 72). Dok je niša konkurenta Solida na tržištu lijevanog pod pritiskom nudila jedinstvene stilove kotača za svaki model, generički žičani kotači M-serije nisu bili autentični stvarnim vozilima, ali su bili prilično atraktivni, otmjeni i tipični za izgled tog vremena. Do 1968. tvrtka je također eksperimentirala s plastičnim kotačima na osovinama s niskim trenjem – slično promjenama koje su napravili Dinky, Corgi, Lonestar i drugi kao reakcija na uspjeh Hot Wheelsa. To je dodalo vrijednost igre, ali umanjilo realizam. Kako su 1960-e odmicale, Politoys je proizvodio više sportskih i egzotičnih automobila, a manje svakodnevnih automobila. To je bila ista taktika koju je koristio Solido u to vrijeme, ali Corgi, Dinky i French Dinky nastavili su nuditi mnoge uobičajene limuzine. Varijacije u mjerilu 1:43 Godine 1968. serija 500 počela je uključivati ​​modele označene kao `Izvoz`. Oni su bili nešto grublji od M-serije, s manje početnih značajki. Do 1970. Politoys je `istrošio` brojeve od 500 do 599, uključujući i neke metalne verzije modela koji su se prethodno proizvodili u plastici. Kasnije serije u mjerilu 1:43 bile su E, EL i HE. Neki od ranih modela u tim serijama još uvijek su bili na razini Politoya M u detaljima, poput dobro napravljene Lamborghini Espada i Islero (koji je imao sklopiva prednja svjetla) (Gardiner i O`Neill 1996., str. 73). Detalji karoserije često su bili vrlo dobri s pametnim značajkama, kao što je Alfa Romeo Alfasud s kompletnom skijaškom opremom na krovu. Međutim, u kasnijim izdanjima iz 1970-ih, poput ovog, modeli su imali generički kromirani plastični kotač nalik igračkama koji je bio prilično ružan. EL-serija je bila puno bolja od E u tom pogledu. David Sinclair, uvoznik iz Erieja, Pennsylvania, koji je bio odgovoran za pokretanje većine hobija sakupljanja lijevanih automobila u državama, primijetio je da je jedan zanimljiv model u liniji EL bio AMC Gremlin (Sinclairov 1977; Levine 2009). Bilo je dovoljno jedinstveno vidjeti bilo koji američki automobil u europskom livenom obliku, a još manje AMC model! Počevši od 1967. Politoys je također nudio svoju seriju Penny u omjeru 1:66 kako bi se natjecao s manjim Kutijom šibica i Majorette, vjerojatno namijenjenim američkom tržištu, ali nova serija nikada nije stekla svoju popularnost pa je većina prodana u Italiji (Breithaupt No Date). Stoga je teško pronaći primjerke u kovanim kutijama (Rixon 2005., 54). U kasnim 1970-ima različiti prijašnji odljevci Polistila otpremljeni su u Meksiko i prodani kao marka McGregor (Force 1992., 208). McGregor je prodavao i plastične i lijevane verzije Polistilovih igračaka, a modeli su obično bili ms imenima Politoys i McGregor. Čini se da su neki modeli također došli do SSSR-a kako bi tamo bili oblikovani u plastiku, poput Maserati Mistrala. Pionir u širim razmjerima Lancia Fulvia 1600 HF iz Polystila u mjerilu 1:25 Do ranih 1970-ih, Polistil se donekle diverzificirao, nudeći automobile i veća metalna mjerila. Godine 1973. serija S u mjerilu 1:24 (korišteno je i mjerilo 1:22) izravno se natjecala s novim Martoysima (kasnije Bburago) (Rixon 2005., str. 14). Politoys je bila jedna od prvih tvrtki koja je prešla na ovu veću i unosniju veličinu, stoga je bila pokretač trendova za veće lijevane kalupe koji su i danas popularni. Iako su proporcije na vozilima Polistil većih razmjera ponekad malo odstupale (kao i neki od Martoya, a i Bburago i Maisto kasnije su poboljšani), kreativna prezentacija je to nadoknadila. Na primjer, reli vozila kao što je Lancia Fulvia polar expedition bila su zapanjujuća. Ovaj je automobil imao bijelu i smeđu boju prošaranu po cijelom automobilu – simulirajući snijeg i prljavštinu. Serija TG još većih automobila u omjeru 1:16 kao što su Alfa Romeo 1750C, BMW 328 roadster, Lamborghini Countach, Ferrari GTO, Ferrari 250 California roadster i Morgan Plus 8 predstavljena je oko 1980. Neki od tih modela, međutim, nisu nemaju pojedinosti o konkurentima Bburago ili Maisto. Morgan je, na primjer, lijep s vratima koja se otvaraju, ali gume su od tvrde plastike, a ne od gume; upravljač i prednji kotači su fiksni; a hauba se ne otvara, štedeći troškove dodatnih dijelova. Alfa Romeo 1750 je, međutim, dolazio u dvije verzije; vrh gore i vrh dolje. Do kraja 1980-ih, međutim, veći modeli bili su okosnica prodaje Polistila, dok je trajao, a veličina 1:43 sada je prepuštena višim kolekcionarskim markama kao što su Eligor, Vitesse i časni Solido. MS i MT serije motocikala u mjerilu 1:15 također su se pojavile oko 1980. Trkaće serije (vidi sljedeći naslov) svih mjerila postale su forte. U ponudi su bili razni kamioni i tenkovi (serija `CA`) i druga vojna vozila. Jedna vrlo lijepa vojna ponuda bio je motocikl BMW Afrika Corps s bočnom prikolicom u pustinjsko bež boji. Pojavile su se i TV i filmske figure i vozila, ali nisu bili toliko popularni kao oni koje su nudili Corgi Toys ili Dinky Toys, a danas su nešto rjeđi. Primjeri su vozila Batman, Superman i Disney. Osim toga, vojne akcijske figure Mego i Lion Rock plasirane su pod imenom Polistil. Serija J bili su veći šareni kamioni nalik igračkama koji su koristili više plastike za karoserije i veće plastične kotače. Jedan primjer je J85 Mercedes-Benz Unimog kiper kamion. Trkaći naglasak Jedno područje u kojem je Polistil vjerojatno prošao bolje od bilo koje konkurencije bila su trkaća vozila raznih razina, uglavnom za Formulu 1, i po razumnim maloprodajnim cijenama. Serije F i FK bile su u omjeru 1:32 i prvi put su predstavljene 1970. i trajale su do otprilike 1980., mijenjajući dizajn kotača kako su godine prolazile. Serija CE u mjerilu 1:41 pojavila se 1978. i uključivala je Renault, Ligier, Lotus, Brabham, Alfa Romeo i Williams, među ostalima. Začudo, nekoliko se traktora također pojavilo u seriji CE (Force 1992., 81–88). Serija RJ (Serija Penny) nosila je najmanje 45 bolida za Grand Prix i Formulu 1, dok su serije TG i L bile u omjeru 1:16. Kao i mnoge druge momčadi, fascinantni Tyrrell P34 F1 bolid sa 6 kotača pojavio se u dvije različite razine. Krajem 1970-ih Polistil je započeo serijsku proizvodnju električnih staza za trkaće automobile. Bili su vrlo popularni u Europi.[potreban citat] Kraj Polistila Do kasnih 1980-ih, Polistil je izdao preko 500 različitih vozila svih veličina (Force 1992, 62-89). U kasnim 1980-ima, veće vage su se prodavale u SAD-u u novom odnosu s Tonkom. Navodno je Tonka kupila Polistil. Kutije za vozila su u to vrijeme ostale crvene, ali su sada označene Polistil/Tonka. To uključuje veće automobile u omjeru 1:14. Nažalost, konkurencija s novijim i nadolazećim tvrtkama Bburago, Maisto i poštom kao što je Franklin Mint Precision Models dovela je do porasta konkurencije u većim razmjerima i doprinijela propasti Polistila. Do 1993., baš kad je potražnja za modelima u omjeru 1:18 počela dosezati vrhunac, Tonka je odustala od imena, odbacila talijansku proizvodnju, a časni Polistil je nestao. Ponovno se pojavljuje kineski Polistil Godine 2014., May Cheong Group, proizvođač robne marke Maisto, ponovno je pokrenula ime Polistil. Sada Polistil prodaje različite proizvode: sustave za automatske automobile, automobile na radio upravljanje, lijevane modele građevinskih strojeva, traktore, karikaturalne automobile, automobile Formule 1 i tako dalje. Dakle, ovo je zanimljiv slučaj u kojem je azijski gigant igračaka zaslužan za oživljavanje dva poznata talijanska brenda – Bburago i Polistil, ali se proizvodi sada proizvode u Kini, a ne više u Italiji. Na kutijama je sada otisnuto `Proizvođač: Polistil International LTD, Hong Kong` ili `Proizvođač: Most Success Trading LTD, Hong Kong`. Nova tvrtka navodno je osnovana u Hong Kongu 27. kolovoza 2013. (Poslovni imenik Hong Konga n.d.).

***************************NAGRADJENI FILMOVI 4 Filma - 4 DVD-a********************* -------------------------- 01. ALI - Kinematografska nagrada MTV-a ---------------------- Али (енгл. Ali) је филм из 2001. године о боксеру Мухамеду Алију. Режисер филма је Мајкл Ман, а главне улоге играју: Вил Смит, Џон Војт, Џејми Фокс, Марио Ван Пиблс и Џејда Пинкет Смит. Ali is a 2001 American biographical film directed by Michael Mann. The film tells the story of the boxer Muhammad Ali, played by Will Smith, from 1964 to 1974 featuring his capture of the heavyweight title from Sonny Liston, his conversion to Islam, criticism of the Vietnam War, banishment from boxing, his return to fight Joe Frazier in 1971, and, lastly, his reclaiming the title from George Foreman in the Rumble in the Jungle fight of 1974. It also discusses the great social and political upheaval in the United States following the assassinations of Malcolm X and Martin Luther King, Jr. during the presidency of Lyndon B. Johnson. Directed by Michael Mann Produced by Michael Mann Jon Peters James Lassiter Paul Ardaji A. Kitman Ho Screenplay by Michael Mann Eric Roth Stephen J. Rivele Christopher Wilkinson Story by Gregory Allen Howard Starring Will Smith Jamie Foxx Jon Voight Mario Van Peebles Ron Silver Jeffrey Wright Mykelti Williamson Music by Pieter Bourke Lisa Gerrard Cinematography Emmanuel Lubezki Edited by William Goldenberg Lynzee Klingman Stephen E. Rivkin Stuart Waks Production company Peters Entertainment Forward Pass Overbrook Films Distributed by Columbia Pictures Release dates December 25, 2001 Running time 157 minutes Country United States Language English ----------------------- 02. TRAFFIC - 4 OSKARA ----------------------- Путеви дроге (енгл. Traffic) је амерички филм режисера Стивена Содерберга 2000. године. Филм је адаптација британске ТВ серије Traffik. Добитник је Оскара за најбољу режију, монтажу, најбољи адаптирани сценарио и најбољу споредну мушку улогу. Traffic is a 2000 American crime drama film directed by Steven Soderbergh and written by Stephen Gaghan. It explores the illegal drug trade from a number of perspectives: a user, an enforcer, a politician and a trafficker. Their stories are edited together throughout the film, although some of the characters do not meet each other. The film is an adaptation of the British Channel 4 television series Traffik. 20th Century Fox, the original financiers of the film, demanded Harrison Ford play a leading role and that significant changes to the screenplay be made. Soderbergh refused and proposed the script to other major Hollywood studios, but it was rejected because of the three-hour running time and the subject matter — Traffic is more of a political film than most Hollywood productions. USA Films, however, liked the project from the start and offered the film-makers more money than Fox. Soderbergh operated the camera himself and adopted a distinctive cinematography tint for each story so that audiences could tell them apart. Traffic was critically acclaimed and earned numerous awards, including four Oscars: Best Director for Steven Soderbergh, Best Supporting Actor for Benicio Del Toro, Best Adapted Screenplay for Stephen Gaghan and Best Film Editing for Stephen Mirrione. It was also a commercial success with a worldwide box-office revenue total of $207.5 million, well above its estimated $46 million budget. In 2004, USA Network ran a miniseries—also called Traffic—based on the American film and the earlier British television series Directed by Steven Soderbergh Produced by Laura Bickford Edward Zwick Marshall Herskovitz Screenplay by Stephen Gaghan Based on Traffik by Alastair Reid Starring Don Cheadle Benicio del Toro Michael Douglas Luis Guzmán Dennis Quaid Catherine Zeta-Jones Music by Cliff Martinez Cinematography Steven Soderbergh Edited by Stephen Mirrione Production company Bedford Falls Productions Compulsion Inc. Initial Entertainment Group (IEG) Splendid Medien AG USA Films Distributed by Universal Pictures Running time 148 minutes Country United States Language English, Spanish ---------------------------- 03.BEFORE NIGHT FALLS - 3 Nagrade Festivala u Veneciji ------------------------- Before Night Falls je film iz 2000. godine. Scenario je zasnovan na istoimenoj autobiografiji kubanskog pesnika, Reinalda Arenasa. Film je režirao Julian Schnabel, koji je radio i na scenariju zajedno sa Cunningham O`Keefeom i Lázaro Gómez Carrilesom. Ovo je drugi film Juliana Schnabela, snimljen posle filma Basquiat (1996). Film je imao svetsku premijeru na Venecijanskom filmskom festivalu, 2000. godine. Film je dobio brojne nagrade i nominacije, između ostalog i nominaciju za Oscara za najbolju glavnu mušku ulogu. Sadrzaj: Film nudi pogled na kubansko društvo posle revolucije, 1959. godine. Arenas (Javier Bardem), rođen kao nezakonito dete, svoje osećanje odbačenosti pokušava da izrazi kroz pisanje. Kada njegova majka prepoznaje talenat seli se u obližnji grad, gde Arenas prvi put otkriva privlačnost muškog tela. Sa revolucionarima dospeva u Havanu, koja nudi umetničku, društvenu i seksualnu slobodu ranog revolucionarnog perioda. Njegov biseksualni prijatelj, Pepe (Andrea Di Stefano) ga upoznaje sa krugom pisaca, uz čiju pomoć Arenas objavljuje svoj prvi roman u 23. godini. Sedamdesetih Castro počinje da zavodi svoju verziju komunizma, što, između ostalog, znači da muškarci moraju da budu kratko podšišani, pisci se smatraju neprijateljima, a gejevi se šalju na `re-edukaciju`. U početku uspeva da izbegne čistu, ali njegovi romani se više ne objavljuju na Kubi. Godine 1974. dvojica mladića mu ukradu odeću na plaži i kada ih on prijavi policiji, oni ga optužuju za zlostavljanje. Arenas uspeva da pobegne i neko vreme se krije, ali konačno je uhvaćen i zatvoren. U zatvoru on uspeva da piše i da prokrijumčari roman uz pomoć transvestite Bon Bon (Jonny Depp). Godine 1980. američki predsednik Jimmy Carter objavljuje da je SAD spremna da prihvati veći broj kubanskih izbeglica i Castro nudi izlaz kriminalcima, duševnim bolesnicima, gejevima i drugim `nepoželjnim` grupama. U New Yorku Arenas nastavlja da piše. Oboleo od AIDS-a, Arenas umire 1990. godine. U filmu je prikazano da ga je ugušio njegov partner, mada je njegova smrt zvanično zavedena kao samoubistvo. Directed by Julian Schnabel Produced by Jon Kilik Screenplay by Cunningham O`Keefe Lázaro Gómez Carriles Julian Schnabel Based on Before Night Falls by Reynaldo Arenas Starring Javier Bardem Olivier Martinez Johnny Depp Héctor Babenco Music by Carter Burwell Cinematography Xavier Pérez Grobet Guillermo Rosas Edited by Michael Berenbaum Production company El Mar Pictures, Grandview Pictures Distributed by Fine Line Features Release dates September 3, 2000 (Venice Film Festival) Running time 133 minutes Country United States Language English, Spanish, Russian, French -------------------------------- 04. MONSOON WEDDING - 2 Nagrade Festival u Veneciji --------------------------- Monsoon Wedding is a 2001 film directed by Mira Nair and written by Sabrina Dhawan, which depicts romantic entanglements during a traditional Punjabi Hindu wedding in Delhi. Writer Sabrina Dhawan wrote the first draft of the screenplay in a week while she was at Columbia University`s MFA film program. Monsoon Wedding earned just above $30 million at the box office. Although it is set entirely in New Delhi, the film was an international co-production between companies in India, the United States, Italy, France, and Germany. The film won the Golden Lion award and received a Golden Globe Award nomination. A musical based on the film is currently in development and is scheduled to premiere on Broadway in April 2014. The film was premiered in the Marché du Film section of the 2001 Cannes Film Festival. Directed by Mira Nair Produced by Caroline Baron Mira Nair Written by Sabrina Dhawan Starring Naseeruddin Shah Lillete Dubey Shefali Shah Vasundhara Das Vijay Raaz Tillotama Shome Music by Mychael Danna Cinematography Declan Quinn Edited by Allyson C. Johnson Production company Mirabai Films Distributed by USA Films Release dates 30 August 2001 (première at Venice) 30 November 2001 (Worldwide)[1] Running time 114 min Language English, Hindi, Punjabi

Kao na slikama Originalni omot Diskovi odlični Knjižica Original Genres: Comedy | Drama | Family | Romance Director: Charles Chaplin Writer: Charles Chaplin Чарлс Спенсер Чаплин млађи (енгл. Sir Charles Spencer Chaplin Jr.), познат као Чарли Чаплин или раније као Шарло Акробата (Лондон, 16. април 1889 – Вевеј, 25. децембар 1977) био је енглески филмски режисер, глумац, сценариста и продуцент. Он је један од највећих комичара свих времена. Вешто је владао мимиком и слепстик комедијом. Његове комедије су мешавина водвиља, пантомиме, импровизације и циркуса.[1] Један је од пионира кинематографије и највећих синеаста свих времена. Необично је заслужан за ширење популарности филма и за његово признање у сферама традиционалне културе. Његов изворни хуманизам формиран у периоду тешке младости изражен је у лику доброћудне скитнице Чарлија чија је доброта према околини сразмерна њеним злим намерама. Учинио је да свима постане јасна снага филмског говора и његова моћ у афирмацији универзалних и трајних људских вредности. Напустивши Сједињене Државе од 1952. године је живео у Европи, углавном у Швајцарској. У том периоду је остварио мали број својих замисли. У Сједињене Државе се вратио 1972. године јер је награђен Оскаром за животно дело. Добитник је Оскара за најбољу музику за филм ”Светлости позорнице” из 1973. године, и два почасна Оскара. Његовим најпознатијим филмом се сматра Велики диктатор из 1940. године. Амерички филмски институт га је ставио на десето место на листи 100 највећих глумаца 20. века.[2] Чарли Чаплин је једно од најпрепознатљивијих лица у историји филма. Највећа је филмска звезда до краја двадесетих година 20. века.[3] Биографија[уреди | уреди извор] После трагедије која му се десила када је имао пет година (мајка му је доживела нервни слом, а отац погинуо), он и његов полубрат, Сидни Чаплин, постали су бескућници. Након краћег времена проведеног у дому за незбринуту децу, Чарли је постао члан једне сиромашне дечје музичко-позоришне трупе у којој је имао неколико споредних улога. У осмој години је почео и сам да наступа. Чаплин је 1913. године напустио музичко-позоришну трупу Фреда Карноа и придружио се Кистоуну (Keystone), који га је ангажовао за сто педесет долара недељно, да глуми уз познатије глумце као што су Мејбл Норманд и Роско Фети Арбакл. Током једне турнеје 1913. године у Њујорку га је запазио краљ комедије, Мак Сенет, (творац најомиљенијег и најтрајнијег жанра немог филма – слепстик комедије), са којим је склопио уговор за снимање првог филма. Снимио је дванаест краткометражних филмова, почео је и сам да режира, пише сценарио и ради монтажу за већину својих остварења. Charlie Chaplin by Charles C. Zoller 4 cleaned На филму се појавио 1914. године и снимио своја први неми филм - „Keystone Was Making a Living“ и други Дечије ауто трке у Венецији („Kid Auto Races at Venice“, 1914). Током рада на свом другом филму 1914. године, Чаплин је осмислио лик скитнице и костим – шлампаве панталоне, полуцилиндар, превелике ципеле и штап – који су постали заштитни знак његовог филмског лика малог скитнице којег је развијао читаве каријере и који је обележио рану историју филмске индустрије. Брзо је потом постао самосталан и почео да режира своје филмове јер филм Скитница из 1915. године га је преко ноћи учинио првом филмском звездом у свету. Арбаклове панталоне, бркови Мека Свејна и ципеле Форда Стерлинга, као и полуцилиндар, штап и тесни сако, наводно су изабрани насумице, али ова неуредна елегантност неодољиво је подсећала на Линдеров лик углађеног кицоша. Неотесан и погрешив, али романтичан и ведар, овај мали скитница био је циник са песничким погледом на свет, нитков са пуританским моралом. Публика широм света поистовећивала се са овим аутсајдером, мада је презирао површност коју она представља. Чаплинове комедије, укорењене у његовом сиромашном детињству у Лондону, биле су веома личне, спајајући осећај носталгије и ужаса због друштвене неправде. Његов хумор био је заснован на карактеризацији и месту збивања, а у филмовима попут Шарло као полицајац (Easy Street, 1917) и Шарло усељеник (The Immigrant, 1917) бавио се контроверзним темама као што су наркоманија, улични криминал и проституција. Са друге стране, у комедијама Стаза за котураљке (The Rink, 1916), Надзорник (The Floorwalker, 1916) и Лечење (The Cure, 1917), чије су енергија и ритам одушевиле Клода Дебисија, Чаплин је доказао изузетне кловновске вештине. Чаплинови филмови су били мање динамични од Сенетових, број гегова у њима је смањен, како би се у потпуности искористио комични потенцијал сваке ситуације, тако да су сцене зависиле не од самог постојања шале, већ од њеног утицаја. Употребом реквизите показао је да има врхунски осећај за комику. Иако су они били непредвидиви и често су служили да створе неку непријатност, као што је случај у филмовима Један ујутро (One A.M., 1916) и Залагаоница (The Pawnshop, 1916) Чаплин их је користио ради карактеризације и изражавања унутрашњих осећања, чиме је продубљивао површинску комедију. Ипак, кључну улогу у успеху свих Чаплинових филмова имала је његова интелигентна и грациозна глума. Иронија је што је наслов Чаплиновог филма Хлеб свагдашњи (Making a Living, 1914) будући да су му популарност и уметничка независност нагло расле са сваким новим уговором и да је један од оснивача система филмских звезда. Постер Куреа из 1917. Године 1915. Напустио је Кистоун и са компанијом Есенеј потписао уговор о снимању четрнаест филмова за суму од 1250 долара недељно. Ту је започео сарадњу са сниматељем Ролијем Тотером (Rolie Totheroh), глумицом Едном Первајанс (Edna Purviance) и Ериком Кембелом (Eric Campbell), који су у његовим филмовима редовно глумили главни женски лик, односно главног непријатеља. У филму Шарло гроф (The Count, 1916) се појављују Кембел који је глумио непријатеља у једанаест наредних краткометражних филмова и Една Первајанс која је глумила улогу идеалне жене у већини његових филмова од 1915. до 1923. године. Године 1916. прешао је у Мјучуал, где је снимио дванаест филмова за плату од 10.000 долара недељно. Године 1918. је потписао са компанијом Фрст нешнал (First National) уговор од милион долара за продукцију само осам филмова, од којих је Малишан (The Kid, 1921) био његов први дугометражни филм. Годину дана касније заједно са Дејвид Грифитом, Мери Пикфорд и Даглас Фербанксом (Douglas Fairbanks) основао је компанију Јунајтед Артистс (United Artists), за коју је снимио све наредне филмове, почевши од Парижанке (A Woman of Paris, 1923). У Чаплиновом раду су почели да се јављају периоди неактивности, мада је Златна грозница (The Gold Rush, 1925), Светла велеграда (City Lights, 1931) и Модерна времена (Modern Times, 1936) спадају у његове најпознатије филмове. Чаплин је од средине 1920-их почео да жуди за интелектуалним признањем. На филм Модерна времена знатно је утицао филм Дајте нам слободу (1931) Рене Клера. Тај филм дугује и совјетском револуционарном филму због чега је био забрањен у Италији и Немачкој. Хитлер и Мусолини су филм оценили као комунистичку пропаганду. Чаплин им се касније осветио филмом Велики диктатор (The Great Dictator, 1940). Диктатор Чарли Популарност лика скитнице је временом опадала, Чаплин је постајао све више самосвестан, његову изражајност и спонтаност замениле су претенциозност и сентименталност. Као редитељ је са лакоћом умео да успостави динамику између камере и глумца али су његове методе биле веома конвенционалне. Глатка монтажа никада није одвраћала пажњу са радње. Његов избор меког осветљења, пажљиво осмишљених сценографија, општег плана и кадра-секвенце одавао је технику чврсто укорењену у позоришној традицији. Чаплин је снимао неме филмове до 1940. године. Ипак, ограниченост Чаплинове режије и кинематографске интелигенције дошла је до изражаја у говорним филмовима (talkies) као што су, поменути, Велики диктатор, Господин Верду (Monsieur Verdoux, 1947), Светлости позорнице (Limelight, 1952), Краљ у Њујорку (A King in New York, 1957) и Грофица из Хонг Конга (The Countess from Hong Kong, 1966). Чарли Чаплин на шеталишту познатих Иако лично никада није проповедао политички радикализам било какве боје, његов филмски опус био је довољан да у време реакционарне хистерије 1950-их година због својих левичарских убеђења постане једна од жртава сенатора Макартија. Исмевао је и многе америчке политичаре. Био је оптужен за ширење идеје комунизма, па му је због тога током педесетих година био забрањен повратак из Европе у Америку. Његов филм „Краљ у Њујорку“ био је забрањен у Америци до 1973. године (више од 15 година). Напустивши Сједињене Државе, Чаплин је од 1952. године живео у Европи, углавном у Швајцарској. У том периоду је остварио мали број својих замисли. Чаплин се доста бринуо о свом здрављу. Редовно се бавио спортом, правилно хранио, мало пушио и ретко пио. Па ипак, његово здравље се знатно погоршало након завршетка филма, „Грофица из Хонгконга“, крајем шездесетих. Ипак, у Сједињене Државе се вратио 1973. године јер је награђен Оскаром за животно дело. Године 1975, британска краљица Елизабета II доделила му је, као једном од најзаслужнијих грађана земље, чин витеза. Чарли Чаплин је имао пуно љубавних веза и афера, четири брака и десеторо деце, од којих је Џералдин Чаплин најуспешнија и то као глумица. Његове супруге биле су и по више од 30 година млађе од њега, због чега је био критикован у јавности. Смрт[уреди | уреди извор] Гроб Чарлија Чаплина Умро је у сну на Божић 25. децембра 1977. године у Корзију-сир-Вевију у Швајцарској, где је провео последњих 20 година живота. Наслеђе[уреди | уреди извор] Чаплин као „Скитница“ 1915. године, кинематографска „најуниверзалнија икона“ [4] Године 1998, филмски критичар Андру Сарис је рекао да је Чаплин „вероватно најважнији уметник којег је произвела кинематографија, свакако њен најизузетнији извођач и вероватно још увек њена најуниверзалнија икона“.[4] Чаплина је Британски филмски институт описао као „надвишујућу фигуру светске културе“, и он је био укључен у Тајм часописов списак „100 Најважнијих људи 20. века“ због „смеха [који је он донео] милионима“ и због тога што је он „више или мање измислио глобалну препознатљивост и помогао претварању индустрије у уметност“.[5][6] Слика Трампа је постала део културне историје; према Симону Ловишу, тај лик је препознатљив и људима који никад нису видели Чаплион филм, и на местима где филмови никада нису приказани.[7][8] Критичар Леонард Малтин је писао о „јединственој“ и „неизбрисивој“ природи Трампа, и тврдио да ни један други комичар није досегао његов „глобални утицај“.[9] Хвалећи карактер, Ричард Шикел сугерише да Чаплинови филмови са Трампом садрже „најелоквентније, богато комичне изразе људског духа“ у историји филма.[10] Меморабилија везана за овај лик још увек доноси велике суме на аукцијама: 2006. године су полуцилиндар и бамбусни штап који су део Трамповог костима продати за 140.000 америчких долара на аукцији у Лос Анђелесу.[11] Као филмски старалац, Чаплин се сматра пиониром и једном од најутицајнијих фигура раног 20. века.[12] Њему се често приписује заслуга једног од првих уметника овог медијума.[13] Филмски историчар Марк Казинс је написао да је Чаплин „променио не само слике биоскопа, него и његову социологију и граматику“ и тврди да је Чаплин био једнако важан за развој комедије као жанра, као што је Дејвид В. Грифит био за драму.[14] Он је био први који је популарисао дугометражну комедију и који је успорио темпо акције, дајући јој озбиљност и суптилност.[15][16] Мада се његов рад углавном класификује као урнебесна комедија, Чаплинова драма A Woman of Paris (1923) је имала велики утицај на филм Ернста Лубича The Marriage Circle (1924) и стога је играла улогу у развоју „софистициране комедије“.[17] Према Дејвиду Робинсону, Чаплинови изуми су „брзо асимилирани и постали део уобичајене праксе филмског заната“.[18] Филмски ствараоци који наводе Чаплина као утицај обухватају Федерика Фелинија (који назива Чаплина „неком врстом Адама, од кога смо сви потекли“), Жака Татија („Без њега ја никад не бих направио филм“), Рене Клера („Он је инспирисао практично сваког филмског ствараоца“), Мајкла Пауела, Били Вајлдера, Виториа де Сике, и Ричарда Атенбора.[19][19][20][21][22][23][24] Руски филмски стваралац Андреј Тарковски је величао Чаплина као „једину особу која је ушла у кинематографску историју без имало сумње. Филмови које је он оставио за собом никад не могу застарети“.[25] Чаплин је такође снажно утицао на рад каснијих комичара. Марсел Марсо је изјавио да је био инспирисан да постане мејм уметник након што је гледао Чаплина, док је глумац Реј Капур базирао своју екранску персону на Трампу.[16][22] Марк Коусинс је такође детектовао Чаплинов стил комедије у француском карактеру Месје Хулот и италијанском карактеру Тото.[22] У другим пољима, Чаплин је допринео инспирацији цртаних ликова мачак Феликс и Мики Маус, и утицао је на дадаистички уметнички покрет.[26][27][28] Као један од оснивача Уједињених уметника, Чаплин је такође имао улогу у развоју филмске индустрије. Гералд Маст је писао да иако УА никад није постала компанија са значајем попут фирми МГМ или Парамаунт пикчерс, идеја да режисери могу да произведу своје сопствене филмове је била „година испред свог времена“.[29] У 21. веку, неколико Чаплинових филмова се још увек сматра класицима и међу највећим филмовима икада направљеним. Године 2012. Sight & Sound истраживање, којим се компилира првих десет гласова филмских критичара и режисера да би се одредили најпризнатији филмови сваке групе, показало је да се City Lights рангира међу критичарима у првих 50, Modern Times у првих 100, а The Great Dictator и The Gold Rush су били у првих 250.[30] Првих 100 филмова по гласовима режисера су обухватали Modern Times на позицији 22, City Lights као 30-ти, и The Gold Rush на броју 91.[31] Свако од Чаплинових остварења је добило глас.[32] Године 2007, Амерички филмски институт је именовао City Lights једанаестим највећим америчким филмом свих времена, док су The Gold Rush и Modern Times поново рангирани у првих 100.[33] Књиге о Чаплину настављају да се регуларно објављују, и он је популарна тема медијских научника и филмских архивиста.[34] Бисте Чаплина широм света, лоциране у (слева надесно) 1. Тренчинске Тјеплице, Словачка; 2. Хелмжа, Пољска; 3. Вотервил, Ирска; 4. Лондон, Уједињено Краљевство; 5. Хајдерабад (Индија); 6. Аласио, Италија; 7. Барцелона, Шпанија; 8. Веве, Швајцарска Филмографија[уреди | уреди извор] Као глумац[уреди | уреди извор] Улоге Чарли Чаплин Година Српски назив Изворни назив Улога Напомена 2003. The Chaplin Collection: Volume One 1967. Грофица из Хонгконга A Countess From Hong Kong 1959. Girls Town 1958. High School Confidential! 1957. A King In New York 1954. Fangs Of The Wild 1954. Follow The Hunter 1947. Monsieur Verdoux 1940. Велики диктатор The Great Dictator 1936. Модерна времена Modern Times Скитница 1931. Светла велеграда City Lights Скитница 1928. Show People 1925. Златна грозница The Gold Rush Усамљени трагач 1923. A Woman Of Paris 1923. A Woman Of Paris/Sunnyside 1921. Малишан The Kid Скитница Као режисер[уреди | уреди извор] Филмови које је режирао Чарли Чаплин Год. Српски назив Оригинални назив 1967. Грофица из Хонгконга A Countess From Hong Kong 1958. The Chaplin Revue 1957. A King In New York 1952. Limelight 1947. Monsieur Verdoux 1940. Велики диктатор The Great Dictator 1938. Charlie Chaplin Carnival 1938. Charlie Chaplin Cavalcade 1938. Charlie Chaplin Festival 1936. Модерна времена Modern Times 1931. Светла велеграда City Lights 1928. Циркус The Circus 1928. The Circus/A Day`s Pleasure 1925. Златна грозница The Gold Rush 1923. A Woman Of Paris 1923. A Woman Of Paris/Sunnyside 1921. The Idle Class 1921. Малишан The Kid 1921. The Kid/The Idle Class 1916. The Burlesque Of Carmen Filmovi Čarlija Čaplina