SLOBODAN JOVANOVIĆ - sabrana dela u 12 knjiga 1. Vodji francuske revolucije 2. Političke i pravne rasprave I-III 3. Ustavobranitelji i njihova vlada; Druga vlada Miloša i Mihaila 4. Vlada Milana Obrenovića deo I 5. Vlada Milana Obrenovića deo II 6. Vlada Aleksandra Obrenovića deo I 7. Vlada Aleksandra Obrenovića deo II 8. O državi, osnovi jedne pravne teorije 9. Iz istorije političkih doktrina (Platon, Makijaveli, Berk, Marks) 10. Primeri političke sociologije (engleska, francuska, nemačka 1815-1914) 11. Iz istorije i knjizevnosti 1 12. Iz istorije i knjizevnosti 2 knjige su u vrlo dobrom stanju

Miloš Crnjanski Izabrana dela 1-14 komplet 1) Pesme – 368 Strana 2) Dnevnik o Čarnojeviću i druga proza – 300 str. 3) Seobe I – 228 str. 4) Seobe II – 464 str. 5) Seobe III- 488 str. 6) Kod Hyperborejaca I – 436 str. 7) Kod Hyperborejaca II – 404 str. 8) Roman o Londonu I – 370 str. 9) Roman o Londonu II- 362 str. 10) Drame – 370 str. 11) Putopisi – 488 str. 12) Eseji – 424 str. 13) Embahade I-III – 486 str. 14) Embahade IV – 426 str. – Nolit Beograd 1983. 12,5×19,5 cm, latinica, tvrd povez, zlatotisk Stanje Veoma dobro.

Knjige su potpuno nove. Izdavač ZADUŽBINA DOSITEJA OBRADOVIĆA. 1. PISMA HARALAMPIJU * ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA 2. BASNE * ISTINA I PRELEST * PUT U JEDAN DAN 3. SOVJETI ZDRAVOGO RAZUMA * SLOVO * ETIKA 4. SOBRANIJE RAZNIH NARAVOUČITELNIH VEŠTEJ 5. SPISI IZ DALMACIJE 6. PESME * PISMA * DOKUMENTI Novo!

SRPSKA KNJIGEŽEVNOST U 100 KNJIGA - 92/100 IZDAVAČ. MATICA SRPSKA SKZ TVRDOG POVEZA SA OMOTIMA 1. STARA SPRSKA KNJIŽEVNOST I 2. STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST II 4. ANTOLOGIJA NARODNIH EPSKIH PESAMA 4 5. ANTOLOGIJA NRODNIH EPSKIH PESAMA II 7. ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA 8. ANTOLOGIJA STARIJE SRPSKE POEZIJE 9. PESNICI I 10. PESNICI II 11. PRIPOVEDAČI I 12. PRIPOVEDAČI II 13. PRIPOVEDAČI III 14. DOSITEJ OBRADOVIĆ IZABRANI SPISI 15. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ-PRVI SRPSKI USTANAK ŽIVOT I OBIČAJI NARODNA SRPSKOG 16. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ- KRITIKE I POLEMIKE 17. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ - PISMA 18. JOVAN STERIJA POPOVIĆ - KOMEDIJE 19. JOVAN STERIJA POPOVIĆ - PESME PROZA 20. ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA 20. PROTA MATIJA NENADOVIĆ - MEMOARI 21. PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ-PJESME LUČA MIKROKOZMAGORSKI VIJENAC 22. PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ LAŽNI CAR ŠĆEPAM MALI PISMA 23. BRANKO RADIČEVIĆ - RUKOVET 24. LJUBOMIR NENADOVIĆ - ODABRANA DELA 25. STJEPAN MITROV LJUBIŠA - PRIPOVETKA 28. DJURA JAKŠIĆ - PESME JELISAVETA PROZA 29. MEMOARI XVIII I XIX VEKA 30. JAKOV IGNJATOVIĆ - ODABRNA DELA I 31 JAKOV IGNJATOVIĆ - ODABRANA DELA II 32. SVETOZAR MAKRKOVIĆ - ODABRNI SPISI 33. MILOVAN GLIŠIĆ - ODABRANA DELA 34. LAZA LAZAREVIĆ - PRIPOVETKE 35. JANKO VESELINOVIĆ - HAJDUK STANKO 36. SVETOLIK RANKOVIĆ - GORSKI CAR PRIPOVETKE 38. STEVAN SREMAC - POP ĆIRA I POP SPIRA 39. STEVAN SREMAC - ZONA ZAMFIROVA PRIPOVETKE 41. LAZA KOSTIĆ - PESME PROZNI SPISI 42. LAZA KOSTIĆ - TRAGEDIJE O POZORIŠTU 43. LJUBOMIR NEDIĆ - STUDIJE IZ SRPSKE KNJIŽEVNOST 44. RADOJE DOMANOVIĆ - SATIRE 45. IVO ĆIPIKO - PAUCI PRIPOVETKE 46. PETAR KOČIĆ - IZABRANE STRANICE 47. BORISAV STANKOVIĆ - NEČISTA KRV KOŠTANA 48. BORISAV STANKOVIĆ - PRIPOVETKE 49. BOGDAN POPOVIĆ - OGLEDI I ČLANCI IZ KNJIŽEVNOSTI 50. MILAN RAKIĆ - PESME 51. ALEKSA ŠANTIĆ-IZABRANE STRANICE, SVETOZAR ĆOROVIĆ-IZABRANE STRANICE 52. JOVAN DUČIĆ - POSME PUTOPISI ESEJI 53. SIMO MATAVULJ-BILJEŠKE JEDNOG PISCA BAKONJA FRA BRNE 54. SIMO MATAVULJ - PRIPOVETKE O KNJIŽEVNOSTI 55. VLADISALV PETKOVIĆ DIS - PESME 56. SIMA PANDUROVIĆ - PESME 57. BRANISLAV NUŠIĆ - ODABRANE KOMEDIJE 58. JOVAN SKERLIĆ - STUDIJE 59. JOVAN SKERLIĆ - KRITIKE 60. SLOBODAN JOVANOVIĆ- PORTRETI IZ ISTORIJE I KNJIŽEVNOSTI 61. BRANIMIR ĆOSIĆ - POKOŠENO POLJE 62. IZBOR SRPSKOG PUTOPISA 63. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI I 64. KNIŽEVNI ISTSORIČARI I KRITIČARI II 65. JOVAN POPOVIĆ-IZABRANE STRANICE, DJORDJE JOVANOVIĆ - IZABRANE STRANICE 66. ISIDORA SEKULIĆ - PROZNI RADOVI 67. ISIDORA SEKULIĆ - OGLEDI 68. RASTKO PETROVIĆ - IZBOR I 69. RASTKO PETROVIĆ - IZBOR II 70. MILOŠ CRNJANSKI - LIRIKA PROZA ESEJI 72. MOMČILO NASTASIJEVIĆ- PESME PRIPOVETKE DRAME 73. STOJAN NOVAKOVIĆ - IZ SRPSKE ISTORIJE 74. STANISLAV VINAVER-ČUVARI SVETA, NIJE SLIKANA, OMOT, OČUVANA, 75. VELJKO PETROVIĆ - PRIPOVETKE 76. VELJKO PETROVIĆ - PESME ESEJI 77. IVO ANDRIĆ-PRIPOVETKE, NIJE SLIKANA BEZ OMOTA, OČUVANA 78. IVO ANDRIĆ NA DRINI ĆUPRIJA 79. MARKO RISTIĆ - OBJAVA POEZIJE 80. MILAN BOGDANOVIĆ - KRITIKE 81. ISAK SAMOKOVLIJA - PRIPOVIJETKE 82. DESANKA MAKSIMOVIĆ - PESME 83. DUŠAN MATIĆ - IZBOR TEKSTOVA 84. OSKAR DAVIČO - SUNOVRATI 85. BRANKO ĆOPIĆ - PRIPOVETKE 86. MIHAILO LALIĆ - ZLO PROLJEĆE 88. NOVINARI 89. FILOZOFI 90. NAUČNICI 91. ESEJI O UMETNOSTI 92. RATNI DRUGOVI 93. VIDJENJE RATA 94. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI III 96. PESNIČKI PREVODI 97. PESNICI IV 98. PRIPOVEDAČI III 99. PRIPOVEDAČI IV 100. ESEJISTI I KRITIČARI STANJE. VEOMA OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI OCENA. 4... 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, NAPOMENA: STAJU U 2 KUTIJE BANANA

Set u kožnoj futroli. 1) Pelikan 20 Silvexa crno/srebrno nalivpero / pero od 14-karatnog zlata Proizvođeno je između 2/1965. i 8/1970. Boja tela: crna Boja poklopca: `silvexa` (srebrna) Boja prstena na telu: srebrna Engleski: Pelikan 20 Silvexa Fountain Pen / Black / Nib: 14 ct gold (M20 Silvexa Black) 2) Pelikan 20 Silvexa crno/srebrna mehanička olovka / mine od 1,18mm Proizvođeno 1970-tih. Engleski: Pelikan 20 Silvexa Mechanical Pencil / Black/Silver / 1.18mm Leads Obeleženo je da je komplet polovan bez oštećenja ali najverovatnije je samo par puta korišćen. Odlično je očuvan. Stajao je u futroli i samo se na donjem delu futrole vide male bele tačkice, a unutar futrole su na dva mesta ispisani inicijali. Nalivpero je poređeno radi potvrde serije na sledećem sajtu: https://www.pelikan-collectibles.com/en/Pelikan/Models/Revised-Piston-Fillers/P1-Other/index.html Nema takvih podataka i o mehaničkim olovkama. Dimenzije nalivpera: dužina 131mm, duzina tela: 115mm, dužina poklopca 61mm Težina: 16g Dimenzije mehaničke olovke: dužina 132mm Težina: 18g Težina seta sa futrolom: 78g Pogledajte fotografije. Mogu fotografisati i dodatno po zahtevu.

Jedna zlata vredna REC & DVA harizmaticna imena Nadezdino pismo - dopisnica iz 1907. godine - bratu Rastku Petrovicu (nadrealisti, nadrealizam) za sta je moguce dobiti i fotosertifikat. Nadežda Petrović Izvor: Wikipedia Nadežda Petrović Autoportret Rođenje 1873 Čačak, Kneževina Srbija Smrt 1915 Valjevo, Kraljevina Srbija Nacionalnost srpska Polje slikarica Nadežda Petrović (Čačak, 1873. – Valjevo, 1915.), najznačajnija srpska slikarica s kraja 19. i početka 20. vijeka. Sadržaj/Садржај 1 Biografija 2 Umjetnički rad 2.1 Münchensko razdoblje (1898. - 1903.) 2.2 Srbijansko razdoblje (1903. - 1910.) 2.3 Pariško razdoblje (1910. - 1912.) 2.4 Ratno razdoblje (1912. - 1915.) 3 Bibliografija 4 Vanjske veze Biografija S obitelji se 1884. godine preseljava u Beograd. Višu žensku školu završila je u Beogradu 1891. godine. Sljedeće 1892. godine polaže ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama te postaje učenica u ateljeu Đorđa Krstića. 1896/97. godine pohađa školu kod Kirila Kutlika. Od 1898. godine počinje školovanje u Münchenu u ateljeu Slovenca Antona Ažbea. Već 1900. godine imala je prvu samostalnu izložbu u Beogradu. Godine 1901. započinje rad u ateljeu Juliusa Extera u Münchenu. Od 1904. godine angažira se u domovini oko Prve jugoslavenske umjetničke izložbe, osnivanja Lade i Prve jugoslavenske umjetničke kolonije (Sićevo, Pirot, 1905. godine). Do 1912. godine izlaže na mnogobrojnim izložbama: Izložba Lade; Izložba jugoslavenske kolonije 1907; Izložba srpskog umjetničkog udruženja 1908; Druga samostalna izložba u Ljubljani 1910; iste godine u Parizu na Jesenskom salonu i u Zagrebu u okviru grupe Medulić; sljedeće 1911. godine izlaže u srpskom paviljonu na Međunarodnoj izložbi u Rimu, na Salonu internacionalne unije i Jesenskom salonu u Parizu. U Beogradu 1912. godine otvara slikarsku školu i sudjeluje na četvrtoj jugoslavenskoj izložbi. U Prvom balkanskom ratu sudjeluje kao dobrovoljna bolničarka na bojišnici. Sa srpskom vojskom je ponovo 1913. i 1914. godine. Umrla je od tifusa u Valjevu gdje je bila na dužnosti dobrovoljne bolničarke. Umjetnički rad Slikarstvo Nadežde Petrović, najznačajnije srpske umjetnice s početka 20. vijeka uvodi srpsku umjetnost u tokove suvremene europske umjetnosti. Zahvaljujući njenom duhu koji je, iz male Srbije, stremio modernom svijetu, ali i sretnim okolnostima da se početkom 20. vijeka školovala u likovnim središtima Evrope, njeno slikarstvo ide, najvećim dijelom, u korak s evropskim ekspresionizmom, a ponekad se i približava tada još neafirmiranoj apstrakciji. Na njenim najboljim radovima dominiraju velike površine, njene omiljene užareno crvene boje i, njoj komplementarna, zelena. Ljubav prema bojama stvara na nekim platnima koloristički vrtlog gdje se, pored ostalih, ističu fovistička ljubičasta, plava i crna boja. Snažni potezi kista i široki i gusti, pastozni namazi ponekad platno pretvaraju u dinamičnu reljefastu površinu. Voljela je slikati portrete i pejzaže, a njeno domoljublje ogledalo se i u čestom izboru tema iz nacionalne povijesti i slikanju ljudi i predjela Srbije. Djelo Nadežde Petrović, u cjelini, zrači strašnom ekspresijom, snagom i hrabrošću ove jedinstvene slikarice s Balkana. Školovanje u Münchenu, posjete Parizu i Italiji i stalni povratak tradicionalnoj Srbiji ostavili su trag na njenim platnima, te se njen opus može podijeliti na nekoliko razdoblja. Münchensko razdoblje (1898. - 1903.) Prvi dio - učenje u školi Antona Ažbea, slovenskog slikara (Bavarac, kopije starih majstora). Drugi dio - rad u ateljeu Juliusa Extera, jednog od osnivača münchenske Secesije (Bavarac sa šeširom, Vodenica, Iberze, Borova šuma, Jelova šuma, Akt s leđa) Bavarac sa šeširom, 1900. Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Vodenica, 1901, Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Srbijansko razdoblje (1903. - 1910.) Prvi dio - poslije 1903. (Stablo u šumi, Resnik - više studija, Staro groblje, Žetva, Domaćin, Djevojče iz Sićeva, Sićevo - više studija, Guslar, Redovnik) Drugi dio - poslije Italije 1907. (Dereglije na Savi, Žena sa suncobranom, Anđa, Staro beogradsko groblje) Resnik, 1904, Narodni muzej Beograd Pariško razdoblje (1910. - 1912.) (Most na Seni, Kej na Seni, Kraljević Marko i Miloš Obilić, Bulonjska šuma, More, Plaža u Bretanji, Bogorodičina crkva u Parizu) Ratno razdoblje (1912. - 1915.) (Čaršija, Stari šedrvan u Prizrenu, Prizren, Gračanica - nekoliko studija, Kosovski božuri - nekoliko studija, Dušanov most, Vezirov most, Ruševine, Valjevska bolnica) Stari šadrvan u Prizrenu, 1913, Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Gračanica, 1913, Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Turski most Stari Prizren Bibliografija Stanislav Živković, Nadežda Petrović (1873-1915), ZLUMS, Novi Sad 1966. Miodrag B. Protić, Srpsko slikarstvo XX veka, knjiga I, Nolit, Beograd 1970. Lazar Trifunović, Srpsko slikarstvo 1900-1950, Beograd 1973. Katarina Ambrozić, Nadežda Petrović 1873-1915, Beograd 1978. K. Ambrozic, Nadežda Petrović (1873-1915), Bayerische Staatsgemuldesammlungen/Neue Pinakothek, München 1985. Katalog stalne postavke sa vodičem kroz zbirke, Umetnička galerija `Nadežda Petrović`, Čačak 1995. Nadežda Petrović 1873-1915, PUT ČASTI I SLAVE, katalog, Beograd 1998. Vanjske veze Commons-logo.svg Nadežda Petrović na Wikimedijinoj ostavi Umetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Надежда Петровић Из Википедије, слободне енциклопедије Надежда Петровић Надежда Петровић: Аутопортрет, 1907, Народни музеј, Београд Надежда Петровић: Аутопортрет, 1907, Народни музеј, Београд Информације Датум рођења 12. октобар 1873. Место рођења Чачак (Кнежевина Србија) Датум смрти 3. април 1915. Место смрти Ваљево (Краљевина Србија) Дела Надежда Петровић (Чачак, 12. октобар 1873 — Ваљево, 3. април 1915) била је најзначајнија српска сликарка с краја 19. и почетка 20. века. Садржај 1 Живот 2 Уметнички рад 2.1 I Минхенски период (1898 — 1903) 2.2 II Српски период (1903 — 1910) 2.3 III Париски период (1910 — 1912) 2.4 IV Ратни период (1912 — 1915) 3 Види још 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Живот Рођена у Чачку 12. октобра 1873. године од оца Димитрија - Мите Петровића и мајке Милеве, сестричине Светозара Милетића.[1] Њен млађи брат је књижевник Растко Петровић. Са породицом се 1884. године преселила у Београд. Вишу женску школу завршила је у Београду 1891. године. Следеће, 1892. године, полаже испит за наставницу цртања у средњим школама и постаје ученица у атељеу Ђорђа Крстића. 1896/97. године похађа школу код Цирила Кутљика. Од 1898. године почиње школовање у Минхену у атељеу Словенца Антона Ажбеа. Споменик Надежди Петровић у Пионирском парку, Београд, поклон града Аранђеловца поводом IX скупа Несврстаних земаља 1989. године Већ 1900. године имала је прву самосталну изложбу у Београду. Године 1901. започиње рад у атељеу Јулијуса Екстера у Минхену. Године 1903, 26. августа са Делфом Иванић и Милицом Добри оснива хуманитарно друштво Коло српских сестара.[2] Друштво је настало као одговор на погроме над хришћанима у, како се тада сматрало Старој Србији, након Илинденског устанка. Надежда је са Милицом Добри крајем 1903. чак отишла у Македонију и тамо делила хуманитарну помоћ коју је друштво сакупило. Са њима је под маском пратиоца ишао и Војислав Танкосић који је радио на стварању српске четничке организације. Надежда је своје импресије са овог опасног путовања оставила у драми Војвода Мицко Поречки, где је главни лик војвода Мицко Крстић. Драма није објављена за њеног живота. Од 1904. године ангажује се у домовини око Прве југословенске уметничке изложбе, оснивања Ладе и Прве југословенске уметничке колоније (Сићево, Пирот, 1905. године). Бавила се и ликовном критиком. До 1912. године излагала је на многобројним изложбама: Изложба Ладе; Изложба југословенске колоније 1907; Изложба српског уметничког удружења 1908; Друга самостална изложба у Љубљани 1910; исте године у Паризу на Јесењем салону и у Загребу у оквиру групе Медулић; наредне 1911. године излагала је у српском павиљону на Међународној изложби у Риму, на Салону интернационалне уније и Јесењем салону у Паризу. У Београду је 1912. године отварила сликарску школу и учествовала на четвртој југословенској изложби. Сликарка Надежда Петровић као ратна болничарка Отац јој је умро априла 1911, а мајка 1912. године. Њихову смрт је тешко поднела.[3] У Првом балканском рату учествује као добровољна болничарка на фронту. Са српском војском је поново 1913. и 1914. године. Умрла је у Ваљеву 3. априла 1915. године, од пегавог тифуса, била је на дужности добровољне болничарке. Епидемија у Ваљеву је однела животе и лекарима Драгињи Бабић, Селимиру Ђорђевићу и другима. У чачку се од 1960. одржава сликарско бијенале под називом Меморијал Надежде Петровић. Уметнички рад Сликарство Надежде Петровић, најзначајнијег нашег уметника с почетка века, уводи српску уметност у токове савремене европске уметности. Захваљујући њеном духу који је, из мале Србије, стремио модерном свету, али и срећним околностима да се, почетком 20. века, школује и да посети ликовне центре Европе, њено сликарство иде, највећим делом, у корак са европским експресионизмом, а понекад се чак приближава, тада још неафирмисаној, апстракцији. На њеним најбољим радовима доминирају велике површине, њене омиљене, ужарено црвене боје и, њој комплементарна, зелена. Љубав према бојама ствара на неким платнима колористички вртлог где се, поред осталих, истичу фовистичка љубичаста, плава и црна боја. Снажни потези четкице и широки и густи, пастуозни, намази понекад платно претварају у динамичну рељефасту површину. Волела је да слика портрете и пејзаже, а њен патриотизам огледао се и у честом избору тема из националне историје и сликању људи и предела Србије. Место сахране 1915. године, сликарке Надежде Петровић у Ваљеву умрле од тифуса. гроб на Новом гробљу у Београду Дело Надежде Петровић, у целини, зрачи страшном експресијом, снагом и храброшћу