Klasici Jugoslovenski Ocuvane 128

1969 - 502 + 468 STRANA, TVRD POVEZ. SRPSKA KNJIŽEVNOST U STO KNJIGA.

Tvrd povez. Spoljasnost se vidi na slikama. Unutrasnjost je bez pisanja, ali se po obodu listova vidi trag vode mali. Ne po tekstu, vec po belini oboda i ne na svim listovima. Na prvoj knjizi je to veoma mali trag, na drugoj je nesto veci.

Izabrana djela 1 i 2 Emil S. Petrović Svjetlost, Sarajevo,1968. (271+372)str. tvrd povez, zaštitni omor vrlo očuvano vr306

Dva mora Sen-Džona Persa - Borislav Radović NA PREDLISTU POSVETA. Izdavač: Srpska književna zadruga 2002 Biblioteka: Kolo Prevod dela: 1. Éloges ; 2. Amers - Saint-John Perse Prevod: Borislav Radović Broj strana: XXXVI, 191 Format: 19x13.5 Povez: tvrd

Isak Baševis Singer - MUŠKATOVI 1-2 (Izabrana dela I.B. Singera, Knjige 4 i 5, Svjetlost, Sarajevo, 1988, tvrd povez, 370+323 str.)

A.Dž.Kronin Zvezde padaju s neba 1-2 Biblioteka Izabrana dela, Izdavačko preduzeće Bratstvo-Jedinstvo, Novi Sad 1972 godine Tvrd povez, zlatotisk 332 + 347 strane Stanje Veoma dobro, kao novo!

EROTSKA DELA 1 - 3 AUTOR - MIRABEAU EROTIKA , ilustrovane Izdavac - Logos , Split , 1986. 1 - Opat on i ona 2 - Moje obracenje 3 - Erotika Biblion Odlicne 89

Tvrd povez, unutrašnjost dobra ima posvetu 1. Zanat gospođe Vorn 2. Kandida 3. To se nikad ne zna 4. Đavolov učenik 5. Cezar i Kleopatra 6. Lekar u nedoumici 7. Androkle i lav 8. Pigmalion B4

Mislim da je komplet nepotpun. Knjige su veoma ocuvane i najverovatnije necitane. Naslovi su: 1.Zvezde gledaju sa neba 1 2.Zvezde gledaju sa neba 2 3.Nocna sestra 4.Lekar na San Felipe 5.Judino drvo 6.Pesma sest penija

ANTONIJE ISAKOVIĆ SABRANA DELA 1-5 Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Izdavač Prosveta Beograd Komplet se sastoji iz sledećih knjiga 1. Antonije Isaković - Velika deca 2. Antonije Isaković - Paprat i vatra 3. Antonije Isaković - Prazni bregovi 4. Antonije Isaković - Tren I 5. Antonije Isaković - Tren II Ocuvan T

Iz kompleta Celokupna dela Viljema Šekspira. Tvrd povez, odlično očuvano. Kultura Beograd izdanje iz 1963. godine.

Starinski kalendar i termometar 2 u 1. Kalendar se nalazi na koznom kaisu a u donjem delu je termometar okruglog oblika i koji je ispravan, ukupna duzina kalendara sa termometrom je 55 cm , precnik termometra je 7 cm, doneto iz Nemacke.

1. Milutin Garašanin. `Dokolice `. Srpska književna zadruga. 291, Beograd: Srpska književna zadruga, 1939. 174 str. : autorova slika ; 19 cm. 2. Ante Kovačić. `U registraturi : roman.` Jugoslovenski stariji pisci. 4, Beograd: Prosveta, 1947. XXII, 453 str. ; 21 cm. 3. Svetozar Ćorović. `U ćelijama `. Zagreb Prosvjeta, 1949. 157 str. ; 21 cm. 4. Dušan Baranin. `Nјih troje `. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo, 1954. 234 str. ; 17 cm. 5. Ivo Andrić. `Pripovetke : Izbor. 1.` Beograd: Prosveta, 1961. 225 str. ; 17 cm. 6. Ivo Andrić. `Deca : pripovetke.` Sabrana dela Ive Andrića. 9, Beograd: Prosveta, 1963. 242 str. ; 21 cm. 7. Ivo Andrić. `Žeđ : pripovetke.` Sabrana dela Ive Andrića. 6, Beograd: Prosveta, 1963. 313 str. ; 21 cm. 8. Ivo Andrić. `Nemirna godina : pripovetke.` Sabrana dela Ive Andrića. 5, Beograd: Prosveta, 1963. 358 str. ; 21 cm. 9. Ivo Andrić. `Na Drini ćuprija.` Biblioteka izabranih djela. Sarajevo: Svjetlost, 1978. 370 str. ; 21 cm. 10. Janko Veselinović. `Hajduk Stanko : istorijski roman.` Džepna knjiga. Beograd: BIGZ, 1985. 399 str. ; 18 cm 11. Neven Orhel. `Ponoćni susret `. Hit : biblioteka moderne literature. kolo 26 ; sv. 153. Zagreb: Znanje, 1985. 243 str. ; 20 cm 12. Dušan Baranin. `Veliki gospodar (Miloš Obrenović) `. Izabrana dela. 6, Beograd: Prosveta, 1986. 405 str. ; 21 cm. 13. Pavao Pavličić. `Sretan kraj.` Hit : biblioteka moderne literature. kolo 36 ; sv. 212. Zagreb: Znanje, 1989. 230 str. ; 20 cm. Knjige su lošije očuvane, pa zato ovakva cena. Ukupno 4,3 kg.

Izdaje Vojnoizdavački zavod, Beograd. Opštevojni teorijski časopis. Veoma dobro očuvani časopisi. Komplet sadrži po broju i godini izdanja: 1. broj 4, 1981., 2. broj 1, 1983., 3. broj 2, 1983., 4. broj 3, 1983., 5. broj 5, 1983., 6. broj 1, 1984., 7. broj 2, 1984., 8. broj 3, 1984., 9. broj 4, 1984., 10. broj 6, 1984., 11. broj 3, 1985., 12. broj 4, 1985., 13. broj 5, 1985., 14. broj 6, 1985. kolašinac, 2022.

U dobrom stanju! Sava Babić (Palić, 27. januar 1934 — Beograd, 24. novembar 2012) bio je pisac, pesnik, prevodilac i profesor.[1] Sava Babić dolaѕi u Beograd 1993. godine prelazi na Filološki fakultet, gde formira Katedru za hungarologiju, koja počinje s radom 1994-95 školske godine.[2]. Preveo je na srpski jezik dela mađarskih pisaca u koje spadaju Šandor Petefi, Ištvan Erkenj, Mikloš Hubaj, Đula Ilješ, Tibor Deri, Đula Krudi, Ištvan Erši, Šandor Vereš, Adam Bodor, Lajoš Sabo, Oto Tolnaj, Peter Esterhazi, Bela Hamvaš, Imre Madač i Šandor Maraj.

Polovne knjige, izuzetno očuvane. Izdavač: Otokar Keršovani - Opatija, 1985. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 20 cm. 641 str. „Čudesan roman sa čijih stranica isijavaju životna energija, umetnost i duhovitost.“ Washington Post Ovo je životopis T. S. Garpa - vanbračnog sina Dženi Filds - feministkinje koja je bila napredna za svoje vreme. Ovo je prikaz života i smrti čuvene majke i njenog zamalo čuvenog sina. Oni žive u svetu seksualnih ekstremnosti, pa čak i seksualnih ubistava. Ovo je roman pun „ludila i tuge“, a opet, mračni i nasilni događaji ove priče ne umanjuju osećaj katkad pomalo vulgarnog, a ponekad i robusnog humora. Na više od trideset jezika, u više od četrdeset zemalja, više od deset miliona čitalaca dosad je posvedočilo da je ovaj roman urnebesno svedočenje sopstvene zaključne rečenice: „U svetu po Garpu, svi smo mi nasmrt bolesni.“ „Džon Irving nam ovim delom stavlja do znanja da je istinski veliki umetnik.“ Los Angeles Times „Briljantna zbirka savremenih stavova o seksu, braku, roditeljstvu, feminističkom pokretu, i pre svega, dragocen portret životnih uloga koje su nam dodeljene polom. Irvingovi likovi će nas sve nadaleko nadživeti.“ Chicago Tribune „Kao i sva velika dela, čini nam se da je Svet po Garpu oduvek postojao i samo čekao da ga, poput nekog dragulja, otkrijemo u mraku.“ Cosmopolitan „Čitanjem ovog romana iskusićete zanos, uznesenje, emocionalni rolerkoster i blažen umor posle ekstaze.“ Kirkus Reviews

Tragom mrtve princeze 1-2, Kenize Mourad tvrd povez Znanje Zagreb 1989 Kenize Murad, unuka turskog sultana Murata, rođena je u Parizu i piše na francuskom. Svetsku slavu postigla je, krajem osamdesetih, upravo ovim romanom. Priču o svojoj majci, turskoj princezi Selmi, autorka je zasnovala na istinitoj priči, a protkala ju je ljubavlju i nežnošću, obojivši istorijske činjenice ljudskom toplinom. Kroz život sultanove porodice u izgnanstvu, u ovoj knjizi opisan je način života i običaji u Libanu, a zatim u Indiji, gde princeza Selma dospeva nakon udaje za indijskog radžu. U poslednjem delu knjige prikazan je i Pariz, u atmosferi neizvesnosti pred Drugi svetski rat. Ovo je priča o mojoj majci, princezi Selmi, rođenoj u jednoj palati u Istanbulu… Retko se desi da jedna knjiga spoji srce i istoriju na jedan tako intiman način. Takav je slučaj s priočm princeze Selme, najromanesknijom od svih priča. Ovaj roman je pun nežnosti; čita se u jednom dahu, i otkriva nam daleke predele tokom izuzetno važnog perioda istorije Otomanskog carstva.biblioteka Hit, 2 knjige, tvrd povez,zaštitni omot, latinica, 331 + 384 strane ,

`Slobodarskom gradu Beogradu- gradu heroju- poklicu i buktinji martovskih i aprilskih dana 1941, putokazu i svetioniku jugoslovenskih naroda u njihovoj borbi prptivu agresora, s dubokim pijetetom i odanoscu posvecujem ovo delo`- Autor

Polovne knjige, izuzetno očuvane. Trag korektora na predlistu. Izdavač: Vega media - Novi Sad, 2004. god. Tvrd povez, 20,5 cm. 592 str. Slavna saga smeštena u vreme dekadentnog i surovog drevnog Rima - od Foruma do Koloseuma, od raskošnih sala za gozbe do letnjikovaca u Napulju, od luksuznih vila plemstva do mračnih i vlažnih katakombi siromašnih - svojom originalnošću i veličanstvenim stilom i dalje pleni pažnju čitalaca iako je prvi put objavljena pre više od jednog veka. Postavljena na prekretnicu u istoriji, u I veku nove ere, dok hrišćanstvo zamenjuje doba korupcije i nemorala koje je obeležilo Neronov Rim, odvija se nemoguća ljubavna priča između Vinicija, ponosnog rimskog patricija, i Ligije, hrišćanke i neuhvatljive lepotice, tajanstvene devojke koja nestaje one noći kada se sretnu. Dok Neronov ludački smeh odzvanja amfiteatrom, a gladijatori se u arenama bore do smrti, mladim ljubavnicima ponestaje vremena. Ideološke razlike dele njihove svetove: okrutnostima neznabožačkog carskog Rima suprotstavlja se nova doktrina koja propoveda ljubav prema bližnjem, molitvu i veru u spasenje.

Potpuno nova knjiga, bez posvete. Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga O autoru Бранко В. Радичевић (Чачак, 14. мај 1925 — Београд, 11. јануар 2001) био је српски књижевник и новинар.[1] Писао је поезију, романе, приповетке, сценарија и књижевност за децу. Живот и стваралаштво Потиче из грађанске породице, од оца Велимира и мајке Косаре, рођ. Миликић. У раној младости, током Другог светског рата, још као шеснаестогодишњак, био је партизански курир Ратка Митровића. Одведен је у логор у Смедеревској Паланци, где се тешко разболео, једва преживео, и тек онда наставио школовање у чачанској Гимназији.[2] После рата, једно време је живео у Сарајеву, где почињу његови стваралачки дани. Сели се у Београд, где завршава Правни факултет.[3] Упоредо с студирањем, ради као новинар за Дугу и као сарадник у многим листовима и часописима. Као уредник едиција „Жар птица“, више година ради у Борби.[2] Био је и председник издавачке куће Српска књижевна задруга из Београда.[1] Покренуо је културне манифестације: Дисово пролеће у Чачку и Драгачевски сабор трубача у Гучи.[2] Стваралаштво му садржи и преко сто наслова песама, приповедака, романа и књига за децу. Истраживао је и споменике- „крајпуташе“, (крајпуташи- његова реч), направио је и две монографије о сеоским споменицима - крајпуташима. Био је и велики истраживач и познавалац српског језика. Дела Најпознатија дела су му: „Песме о мајци“, „Прича о животињама“, „Са Овчара и Каблара“, „Војничке песме“, „Поноћни свирачи“, „Сељаци“ и „Антологија српског песништва“.[4] Активан је у књижевном и друштвеном животу до пред крај свога живота. Велики успех стиче и његово последње дело „Сујеверице“. Добитник је Вукове и Седмојулске награде.[5] Песме Сутонски дани, 1945. Песме, 1949. Лирика, 1951. Земља, 1954. Вечита пешадија, 1956. Три чокота стихова а о вину ни речи, 1961. Божја крчма, 1965. Са Овчара и Каблара, 1970. Сељачка поема, 1971. Изабране песме, 1971. Похвалице и покудице, 1974. Земљосанке, 1978. Текла река Лепеница, 1979. Вита јела, зелен бор, 1986. Кадионик, 1990. Романи Бела жена, 1955. Изгубљени град, 1957. Четврта ноћ, 1957. Поноћни свирачи, 1959. Ноћ тела, 1963. Грубићи и нежнићи, 1968. Сељаци, 1971. Ћорава посла, 1972. Сведок, 1977. Празнина, 1992. Књиге приповедака Љубав и смрт, 1982. Горка грла, 1986. Такав је живот, 1989. Будућност, 1991. Књиге за децу Приче о дечацима, 1952. Дух ливада (приче), 1954. Учени мачак (новела), 1957. Посластичарница код веселог чаробњака, 1950. Чудотворно око (приче и бајке), 1964. Бајка о шаљивчини и друге приче, 1967. Бајке о гуслама, 1967. Гвозден човек и друге приче, 1967. Ђаволије и друге приче, 1967. Песме о мајци, 1979. Деветаци, 1976. Скитница или песме и приче за децу, 1988. Приче о животињама, 1990. Како је Јошика отишао на небо, приче из циганског живота, 1992.

1.H.Diwald Anspruch auf Mundigkeit 1400-1555 483 strane 2.E.W.Zeeden Hegemonialkriege und Glaubens-kampfle 1556-1648 466 strana 3.R.mandrou Staatsrason und Vernunft 1649-1775 471 strana 4.E.Weis Der Durchbruch des Burgertums 1776-1847 535 strana 5.Th.Schieder Staatensystem als Vormacht 1848-1918 526 strana 6.K.D.Bracher Die Krise Europas 1917-1975 517 strana Format:21x14 cm. Mek povez Napisane posvete na pocetku svake knjige. Knjiga 6 malo ostecena,listovi u giornjem delu malo talasasti. Ostale knjige dobro ocuvane. Slanje vrednosnim paketom.Postarina se placa prilikom preuzimanja.

Mek povez sa klapnom, odlicna 5, bez pisanja 311strana, autorsko izdanje - Beograd (KutVS1) sadržaj: - SVET STRAHA - ENTROPIJA KAO SMRT - SVET BEZ EMOCIJA - ĐAVOLA NE TREBA ZVATI - SLIKA MOGUĆE BUDUĆNOSTI - Umesto pogovora Đorđe J. Janić: Rodio se u porodici Jovana, trgovca, i Jelice, domaćice. Diplomirao je jugoslovensku i opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavljuje od 1968. godine književnu kritiku, književnu istoriju, religiozne eseje i studije, književnu i političku polemiku, eseje o srpskom duhovnom nasleđu, kao i poeziju. Takođe objavljuje tekstove i studije iz istorije, etnologije, folkloristike, političke komentare i geopolitičke analize. Vladimir Dimitrijević navodi da je Janić zbog svojih intelektualnih stavova trpeo u vreme Titovog režima: Zbog ogleda „Bog u delu Momčila Nastasijevića“, objavljenog 1973. u Teološkim pogledima (urednik je bio vladika Danilo Krstić) izbačen je sa radnog mesta profesora književnosti u 11. beogradskoj gimnaziji, i deset godina je bio bez posla. Razlog za izbacivanje: „moralno-politička nepodobnost“ (to se danas zove „politička nekorektnost“). U intervjuu datom Srpskim organskim studijama (1-2/2003.), Đorđe Janić kaže: „U to vreme sam došao do zaključka, da je u totalitarnom društvu bolje biti u zatvoru, jer tamo imaš stan i hranu, nego biti bez posla“.[1] Janić je, između ostalog, bio saradnik Matice srpske, kao i niza drugih kulturnih i naučnih institucija. Bio je član redakcije časopisa Relation Udruženja književnika Srbije, zbornika Jefimijini dani, Srpski jug, Isidorijana, Srpske organske studije, kao i novina: Novine serbske, Pravoslavlje, Pogledi i Vlasina. Objavio je i preko 60 pogovora književnim i naučnim delima, od kojih su neki prelaze po obimu i dva štampana tabaka. Učestvovao je kao književni kritičar na književnim večerima i na promocijama knjiga oko 600 puta. Bio član više književnih žirija, uključujući i žiri Ninove nagrade za roman godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! `Zlatna knjiga detinjstva` Ilustracije: Radoslav Zecevic Ljubivoje Ršumović (Ljubiš, 3. jul 1939) srpski je književnik i pesnik, istaknuti dečji pisac, autor kultnih dečjih emisija „Fazoni i fore“, „Dvogled”, „Hiljadu zašto“ i drugih. Napisao je preko 90 knjiga, uglavnom za decu, a jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije.[1] Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.[2] Sa porodicom i prijateljima je osnovao neprofitnu organizaciju Fondacija Ršum. Ljubivoje Ršumović rođen je u selu Ljubišu, na Zlatiboru, 3. jula 1939. godine, od oca Mihaila i majke Milese Ršumović. Dalji preci su mu Okiljevići od Gacka.[3] Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu. Diplomirao je 1965. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku komparativne književnosti. Počeo je pisati rano, još kao osnovac u Ljubišu. Prve pesme objavio je kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u Užičkim Vestima, a zatim u Književnim novinama. U Beogradu je upoznao Duška Radovića, pod čijim uticajem je počeo da piše pesme za decu. Na njegovo stvaralaštvo takođe je uticao i Jovan Jovanović Zmaj, ali i pedagoška doktrina Džona Loka.[1] Od 1965. godine radio je u redakciji programa za decu na Radio Beogradu, kao autor emisija „Utorak veče - ma šta mi reče`, „Subotom u dva` i „Veseli utorak`. Tri godine nakon toga prešao je u Televiziju Beograd, gde je bio autor emisija za decu „Hiljadu zašto“, „Hajde da rastemo“, „Dvogled” i „Fazoni i fore“, koja je imala preko sto četrdeset epizoda.[1] Kao televizijski poslenik napisao je, vodio i režirao preko šest stotina emisija, a osim programa za decu, bio je autor i nekoliko dokumentarnih programa, poput serije „Dijagonale - priče o ljudima i naravima`. Objavio je 86 knjiga, uglavnom za decu, a njegova dela prevedena su na više stranih jezika. Takođe, Ršumović je autor tri udžbenika za osnovne škole: „Deca su narod poseban`, za izborni predmet Građansko vaspitanje (drugi razred), kao i „Azbukvar` i „Pismenar` za prvi razred. Od 1986. do 2002. godine bio je direktor Pozorišta „Boško Buha“, a trenutno je predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije[4] i predsednik saveta Međunarodnog festivala pozorišta za decu koji se održava u Subotici.[5] Jedan je od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića, kao i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, a takođe je i jedan od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, u kojoj je aktuelni predsednik Skupštine. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[6] Uporedo sa književnim radom i radom na televiziji, Ršumović se bavio i fotografijom i sportom. Osnivač je, takmičar, i prvi predsednik Karate kluba „Crvena Zvezda`.[1] Danas živi i radi u Beogradu. Recepcija dela Pisac Filip David je o njegovom delu napisao: Dečja poezija Ljubivoja Ršumovića po mnogo čemu je osobena. Moderna po duhu i izrazu, ona je istovremeno duboko uronjena u dobru tradiciju srpske književnosti za decu. Duhovito i prijateljski Ršumović mladim sagovornicima prikazuje jedan živi, aktivan kosmos nastanjen ljudima, životinjama i stvarima pojednako obdarenim i sposobnim da govore o sebi i drugima, o ljubavi, drugarstvu, razumevanju i nerazumevanju, raznim ovozemaljskim čudesima koja se skrivaju u svakodnevici, u naizgled običnim trenucima našeg života.[7] Dečji pesnik Duško Radović o Ršumovićevom delu smatra: Jedan ciklus poezije za decu završen je, i to slavno. Od Zmaja do Ršumovića. Novi ciklus počeće od Ršumovića a završiće se sa pesnicima koji još nisu rođeni.[8] Milovan Danojlić je o njegovom delu zapisao: Pogleda li se pažljivije rečnik Ršumovićeve poezije, lako će se uočiti smelost sa kojom pesnik koristi nepesničke reči, reči iz najšire, svakodnevne potrošnje, ili čak i one iz međunarodnog opticaja. Zapostavljene, prezrene i osumnjičene, on je te reči udostojio pažnje i one su, zahvalne, zasjale u njegovim pesmama svim žarom što ga u sebi nose. Samo je jedanput, jednom pesniku, i to dečjem pesniku, bilo dano da zaigra na tu kartu, da pokaže širokogrudost prema jakim sazvučjima i proskribovanim rečima. Zahtev da se strane reči izbegavaju u poeziji i dalje ostaje na snazi, i to sa valjanim razlozima. Samo je jedanput taj zahtev, u igri, mogao biti izigran: Ršumović je iskoristio taj trenutak.[9] Estetičar i kritičar Sveta Lukić tvrdi: Ljubivoje Ršumović se ovim delom, pre svega ciklusima `Kuća` i `Braća` pridružuje uspešnim nastojanjima jednog dela svoje generacije (ili tek neku godinu starijih) pesnika: Ljubomira Simovića, Milovana Danojlića, Matije Bećkovića). U nekoj budućoj tipologiji savremenog srpskog pesništva, kojae nikako da se izgradi, sigurno će ta struja dobiti veoma istaknuto mesto.

Knjiga je dosta dobro ocuvana.. Čuveni engleski pisac Oldos Haksli produkt je visoke obrazovanosti, pa je, sem drugog, i muzički obrazovan. U kontrapunktskom spletu video je shemu i simbol i za život i za roman. Kad Haksli počne da radi, da se pita, da se seća, da misli, da sažima, da modeluje, da progovara kroz mnoge glave i usta, to su orgulje, to je kontrapunkt. Tehnika romana Kontrapunkt je čudesna. Živi život i ideologije jakih intelekata muzički su sliveni u jedan moćan broj dokaza da je tačno Hakslijevo učenje o nerazdvojnosti anđela i životinje u svakom času, u svakom pokretu misli i volje. Ovim svojim romanom Haksli je, kao nikada pre ni posle, izveo muziciranje lepe književnosti. Pred teškim zadatkom da dâ roman ideja, ali da pored toga dâ i roman života, i to punog života, života sa atavističkim i životinjskim primesama – Haksli se rešio da pokuša orguljsku tehniku. I uspeo je ovoga puta u potpunosti. Genijalnom jednom tehnikom, i ideje i život su se rastvorili u nečem trećem, što je čista, fluidna, lako čitana umetnost, čisto umetničko uživanje. Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 — Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka.[1][2][3] Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela. Napisao je čuveno delo Vrli novi svet. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji. Sadržaj 1 Medicinska istraživanja 2 Dela 2.1 Romani 2.2 Kratke priče 2.3 Poezija 2.4 Putopisi 2.5 Zbirke eseja 3 Zanimljivosti 4 Reference 5 Literatura 6 Spoljašnje veze Medicinska istraživanja[uredi | uredi izvor] Poznat je i kao zagovornik korišćenja psihoaktivnih supstanci, o čemu je iscrpno pisao u svojoj knjizi Vrata percepcije (The Doors of Perception) po kojoj je sastav Dorsi (The Doors) dobio ime.[4] Hakslijevu pažnju su posebno privukla medicinska istraživanja engleskog psihijatra Hemfrija Ozmonda, koji je nastojao novootkrivenu supstancu LSD da upotrebi u lečenju određenih mentalnih poremećaja.[5] Godine 1953, Hemfri Osmond je snabdeo Hakslija sa dozom meskalina.[6] Haksli je dobrovoljno eksperimentisao s psihodeličnim drogama pod nadzorom dr Ozmonda, zaključivši da je LSD droga koja proširuje svest i omogućuje iskorak u alternativnu stvarnost.[5] U knjizi „Vrata percepcije“ isticao je da ljudski um u svakodnevnom opažanju deluje kao filtar koji selektivno propušta samo nužne informacije, dok LSD uklanja ovaj filtar i tako čini ključ za vrata spoznaje. Kad se ta vrata jednom otvore, onda navali bujica utisaka, boja, zvukova i slika, svakodnevne stvari vide se drukčijima, javljaju se čudne vizije, a misli koje se obično smatraju banalnim sada se pokazuju kao stvari od velikoga značenja. To, po Haksliju, nije ništa drugo do mistična ekstaza, direktan ulaz u transcendentno.[5] Na temelju toga predviđao je senzacionalan preporod religije čim LSD dođe do širih narodnih masa. Smatrao je da ako ova droga može proizvesti religijske učinke, onda je ona puno više od pukog sredstva za promenu raspoloženja.[5] Dela[uredi | uredi izvor] U romanima, novelama i esejima Haksli je kritičar građanske inteligencije između dva rata. Kasnije, posle Drugog svetskog rata, on je pesimista i savremenu civilizaciju pokušava da nađe u mističnim spekulacijama.[7] Romani[uredi | uredi izvor] Setni krom (1921) Antic Hay (1923) Jalovo lišće (1925) Kontrapunkt (1928) Vrli novi svet (1932) Bezooki u Gazi (1936) Nakon mnogo leta umire labud (1939) Vreme mora biti zaustavljivo (1944) Majmun i bit (1948) Genije i boginja (1955) Ostrvo (1962) Kratke priče[uredi | uredi izvor] Limbo (1920) Mortal Coils (1922) Mali Meksikanac (SAD - mladi Arhimedes) (1924) Dve od tri Gracije (1926) Kratke sveće (1930) Jakobove ruke; Bajka (krajem 1930-ih) Sabrane kratke priče (1957) Poezija[uredi | uredi izvor] Plameni točak (1916) Jona (1917) Poraz mladosti (1918) Leda (1920) Arabia Infelix (1929) The Cicadas (1931) Prva filozofova pesma Putopisi[uredi | uredi izvor] Idući putem (1925) Zajedljivi pilat: dnevnik jednog putovanja (1926) Preko Meksičkog zaliva (1934) Zbirke eseja[uredi | uredi izvor] Na margini (1923) Idući putem (1925) Novi i stari eseji (1926) Prave studije (1927) Radi šta hoćeš (1929) Vulgarnost u književnosti (1930) Muzika noću (1931) Tekstovi i uvodi (1932) Drvo masline (1936) Reči i njihovo značenje (1940) Umetnost viđenja (1942) The Perennial Philosophy (1945) Nauka, sloboda i mir (1946) Teme i varijacije (1950) Sutra, sutra i sutra (1952) Vrata percepcije (1954) Raj i pakao (1956) Adonis i alfabet (1956) Sakupljeni eseji (1958) Vrli novi svet Reviziran (1958) Književnost i nauka (1963) Scenariji Hrabri Novi svet Čovekoliki majmun i esencija 1940 Ponos i predrasuda (kolaboracija) 1943 Madame Curie|Gospođa Kiri (kolaboracija) 1944 Džejn Ejr (kolaboracija sa Džonom Hausmanom) 1947 Ženska osveta 1950 Preludijum slave 1951 Originalni scenario (odbijen) za Diznijev animirani film Alisa u Zemlji čuda [8] 1971 Bezoki u Gazi (BBC mini serija u kolaboraciji sa Robin Čapman)[9] Audio snimci 1955 Znanje i razumevanje [10][11] 1955 Ko smo mi? [11][12] Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] Predavao je jedan semestar francuski jezik mladom Džordžu Orvelu na Itonu. Pojavljuje se u gornjem desnom uglu na ilustraciji jednog od najpopularnijih albuma svih vremena “Klub slomljenih srca narednika Pepera” Bitlsa. LSD je prvi put uzeo 24. decembra 1955, a poslednji put na samrti, 23. novembra 1963. Poslednje reči su mu bile: „LSD 100 miligrama IM“ (u mišić).