K015 Simo Ralević, Rađanje crkve Rađanje crkve - Tumačenje dela apostolskih 1 Krasna vrata - Tumačenje dela apostolskih 2

1.IL MARXISMO AI TEMPI DI MARX 2.IL MARXISMO NELL`ETA DELLA SECONDA INTERNAZIONALE

Muzika 1,2 Izdavac Vuk Karadzic 1982.g. Tvrd povez,zastitni omot Format veliki enciklopedijski.Knjige dobro ocuvane. Zastitni omoti,pogotovo u knjige broj 1 osteceni i sa unutrasnje strane omot zalepljen selotejpom.(kod knjige 1) Uplatu izlicitiranog iznosa + poštarina izvršiti na tekući račun br: 160-5600100555455-58 kod intesa banke. Visina postarine je za slanje putem vrednosnog paketa. Po zavrsenoj aukciji od kupca ocekujem da se javi kako bi se dogovorili o nacinu placanja i isporuci. Isporuka po dogovoru. Moguće je lično pruzimanje. Ne šaljem u inostranstvo. Ne saljem pouzecem. Ne saljem obicnom posiljkom. Roba se prodaje u stanju prikazanom na slikama.

MUZIKA 1 i 2 - ljudi, instrumenti, dela - Norber Difurk Vuk Karadžić Beograd 1982,priredio Norber Difurk, predgovor Stana Đurić Klajn, prevod čuvenog Larusovog izdanja, 2 velike enciklopedije,najsvobuhvatnije enciklopedije o muzici objavljene na srpskom jeziku,tvrd povez,zaštitni omot,ilustrovano u boji,latinica, ukupno oko 820 strana,zaštitni omot oštećen, unutrašnjost u dobrom stanju. L. 3. ORM. 4. POL. 8

MUZIKA ljudi, instrumenti, dela 1 i 2 Vuk Karadžić, 1982. 407 + 428 strana, tvrd povez, A4 format, zaštitni omot. Veoma su očuvane sem što su zaštitni omoti zacepljeni(više kod prve knjige).

Pavle Florenski. `Stub i tvrđava istine : ogled o pravoslavnoj teodiceji u dvanaest pisama. Knj. 1–2.` Izabrana dela Pavla Florenskog. 1, Beograd: Logos, 2008. 601 str. ; 21cm.

Vuk Stefanović Karadžić KOMPLET VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ SABRANA DELA Srpske narodne pjesme 1 Srpske narodne pjesme 2 Srpske narodne pjesme 3 Srpske narodne pjesme 4 Srpske narodne pripovijetke Srpske narodne poslovice Srpski rječnik Danica O jeziku i književnosti Istorijski spisi Prosveta, 1969. Deset knjiga, tvrd povez. Veoma do odlično očuvane. Tek neznatno požutele od trajanja.

Stanje: korica i omot bez većih oštećeja,unutrašnjost lepo očuvana Izdato: Prosveta Beograd 1964 Korica: tvrda Pismo : ćirilica Dela: 1.Bura se sprema 2.Njihov najlepši trenutak 3.Velika alijansa 4.Prekretnica sudbine 5.Krug se zatvara 6.Trijumf i tragedija Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----M-----

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez,fino očuvano.. `MALA BIBLIOTEKA POLITIKA-1980 GODINE`,iz 12 dela: 1.IRAN-ODMERAVANJE SA SAD, 2.NAFTA-DA LI ĆE ZAPALITI SVET, 3.ZIMBABVE NA RUŠEVINAMA RODEZIJE, 4.INFLACIJA, 5.TITO U GODINAMA VELIKIH ODLUKA, 6.BOLESTI NAŠEG VREMENA, 7.OD ATINE DO MOSKVE, 8.JAPANSKO ČUDO, 9.EVROPA DANAS, 10.POŽARI DUŽ INDIJSKOG OKEANA, 11.S RAT TRAJE I TRAJE, 12.AMERIKA SA REGANOM..

Jovan Zizjulas. `Evharistija čini Crkvu / Jovan D. Zizijulas ; [urednici i priređivači episkop losanđelesko-zapadnoamerički Maksim (Vasilјević), Zlatko Matić] ; [teološka redaktura [prevoda] episkop losanđelesko-zapadnoamerički Maksim (Vasilјević), Zlatko Matić] ; [prevodioci Jelica Vuković ... [i dr.]].` Sabrana dela. 1, Požarevac: Eparhija braničevska, 2023. XXVI, 263 str. ; 25 cm. Prva knjiga Sabranih dela SADRŽAJ • Reč izdavača • Predgovor 1. EVHARISTIJA: NEKI BIBLIJSKI ASPEKTI 2. SVETA EVHARISTIJA I CRKVA 3. EVHARISTIJSKA ZAJEDNICA I KATOLIČNOST CRKVE 4. EKLISIOLOŠKE PRETPOSTAVKE SVETE EVHARISTIJE 5. EVHARISTIJA I CARSTVO BOŽJE 6. CRKVA KAO „MISTIČKO” TELO HRISTOVO. U susret crkvenom misticizmu 7. SIMVOLIZAM I REALIZAM U PRAVOSLAVNOM BOGOSLUŽENјU (osobito u Svetoj Evharistiji)

Stanje: Novo - Nekorišćeno Naslov: Umetnost za neupućene Autor: Thomas Hoving Izdavač: Mikro knjiga latinica, mek povez, 24 cm, 395 str, ilustrovano. _____ Ukoliko volite umetnost i želeli biste da je bolje upoznate ali vas sve to pomalo plaši, knjiga Umetnost za neupućene biće vam dragocena. U ovom pristupačnom vodiču, renomirani poznavalac umetnosti, Thomas Hoving, upućuje vas u to kako da posetu izložbi ili muzeju doživite kao prijatno i inspirativno iskustvo, počevši od procenjivanja umetničkih dela do kratkog pregleda najznačajnijih pravaca i umetnika. Otkrijte kako da: - umetničko delo gledate očima stručnjaka - što bolje iskoristite posetu muzeju - uživate u razgledanju najvrednijih svetskih umetničkih kolekcija - prepoznate pravo remek-delo - napravite sopstvenu kolekciju umetničkih dela Sadržaj Uvod Predgovor 1 Predgovor 2 Poglavlje 1: Šta je umetnost Poglavlje 2: Kako da procenite umetničko delo ako niste stručnjak Poglavlje 3: Posetite muzej kao profesionalac Poglavlje 4: Umetnost preistorije (mnogo prefinjenija nego što biste pomislili) Poglavlje 5: Stari svet: još uvek najuzbudljiviji Poglavlje 6: Srednjevekovna umetnost (nikako mračno doba) Poglavlje 7: Renesansa i preporodi Poglavlje 8: `Renesansa` na Severu Poglavlje 9: Manirizam: senzualnost i bizarnost Poglavlje 10: Barok: pravo zlatno doba Poglavlje 11: Blistavi 18. vek Poglavlje 12: Neoklasicizam i prodor romantizma Poglavlje 13: Impresionizam (poezija zemlje i čoveka) Poglavlje 14: Postimpresionizam (ili bolje: predmoderna) Poglavlje 15: Moderna umetnost: smela, lepa i ne baš tako lepa Poglavlje 16: Savremena umetnost i njeni `izmi` (ne baš uvek lepa ali zato uvek uzbudljiva) Poglavlje 17: Umetnost izvan zapadnog sveta Poglavlje 18: Pripremite se za kolekcionarstvo Poglavlje 19: Veština kupovine Poglavlje 20: Najveća dela zapadne civilizacije Poglavlje 21: Deset najzanimljivijih umetnika (i zašto) Poglavlje 22: Deset umetnika čija dela vredi videti Poglavlje 23: Kako prepoznati talentovano dete i šta potom uraditi Dodatak A: Demaskiranje `umetničkog` govora Dodatak B: Formular za nabavku umetničkih dela Dodatak C: Hronologija Vodič kroz svetske centre umetnosti Indeks

Komplet od 10 knjiga Izdavac - Kultura, Beograd Godina - 1966. Knjige u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,sa pecatom prethodnog vlasnika na prvim stranama,tvrd povez,format 20 cm. (84) 1. RADOVI O V.G. BJELINSKOM I A.I. HERCENU 2. i 3. UMETNOST I KNJIZEVNOST 1-2 4. ANARHIZAM I SOCIJALIZAM 5. MONISTICKI POGLED NA ISTORIJU I PRILOZI ISTORIJI MATERIJALIZMA 6. SOCIJALIZAM I POLITICKA BORBA I NASA RAZMIMOILAZENJA 7. OD IDEALIZMA KA MATERIJALIZMU 8. PROTIV REVIZIONIZMA 9. PROTIV IDEALIZMA 10. RADOVI O CERNISEVSKOM

Christian Bernadac 1–5 5 knjiga autora Christiana Bernadaca, zanimljivo, napeto i potresno štivo o sudbinama zatočenih ljudi i preživjelim strahotama u logorima širom Evrope, Izdavač : Globus Zagreb, 1981 tvrdi povez, zaštitni omot 1. Deveti krug - 362 str. 2. Zaboravljeni Holokaust - 413 str. 3. Mučionica žena - Gole lutke 1 , 285 str. 4. Prijateljstvo i mržnja - Gole lutke 2 , 251 str. 5. Ženski Kommando - Gole lutke 3 , 263 str. Omoti iskrzani, unutra očuvano. Holokaust, logori, Hitler, Aušvic, Mengele, Sobibor, Birkenau, koncentracioni logori, Jevreji, žrtve, eutanazija, Drugi svetski rat MG138 (L)

Polovne knjige, izuzetno očuvane, kao nove. Izdavač: Stylos - Novi Sad, 2014. god. Tvrd povez, 30 cm. 576 str. Ilustrovano, kunstdruk Odavno se na domaćoj izdavačkoj sceni nije pojavio tako obiman i seriozan poduhvat kao što je višetomna monografija Igor Antić gde se u slici i reči govori o impresivnom stvaralačkom opusu umetnika koji je svoj kreativni izraz ostvarivao uglavnom u svetu. Monografija IGOR ANTIĆ nije se slučajno našla u produkciji Stylos Arta jer je Igor Antić sin velikog umetnika, pesnika Mike Antića čija je dela takođe objavio Stylos Art. Iz štampe su upravo izašla prva dva toma IGOR ANTIĆ 1 i IGOR ANTIĆ 2. Sasvim smo sigurni da će ove knjige u luksuznoj opremi krasiti police mnogih koji i u najtežim vremenima ne ostaju ravnodušni pred lepotom originalnog umetničkog izraza.

Pravilo pušaka i puškomitraljeza 7,62 mm Izdavač: Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Generalštab JNA - Uprava pešadije Biblioteka Pravila i udžbenici, knjiga 479 Povez: tvrd Broj strana: 323 Ilustrovano , 1983 godina Spolja kao na slikama,vrlo dobro ocuvana -ima malo zabelezavanja zelenom drvenom bojicom na pocetku knjige ,na 312 stranici ima malo salotejpa , a na 303 stranici ,fali deo margine stranice ,duzine 1 cm ,fabricki Ređe u ponudi. Pravilo pušaka i puškomitraljeza 7,62 mm čine četiri dela: 1) Automatska puška i puškomitraljez 7,62 mm 2) Poluautomatska puška 3) Čuvanje, održavanje, pakovanje i obeležavanje municije 4) Gađanje Uz pravilo u četvrtom delu je dato 17 priloga iz kojih se vide tehnički i balistički podaci o oružju i municiji, i uticaj meteoroloških i drugih činilaca na gađanje. (u hodniku ,na polici ,gore)

Beograd 2008. / 2011. Mek povez sa klapnama, ćirilica Knjige su nekorišćene (nove). 1. Sto knjiga / 122 strane 2. Oda XX veku / 89 strana 3. Mađarski Hiperion / 164 strane 4. Put predaka i put bogova / 101 strana

Rudolf Steiner – Ausgewählte Werke Rutolf Štajner – Izabrana dela na nemačkom (knjige br. 1, 2, 5 i 6) Izdavač: ‎ FISCHER Taschenbuch (1 Jan. 1985) Format: 19 x 12,5 cm Povez: Broširano 1. Die Mystik im Aufgange des neuzeitlichen Geisteslebens und ihr Verhältnis zur modernen Weltanschauung. 2. Die Philosophie der Freiheit. Grundzüge einer modernen Weltanschauung 3. Die Geheimwissenschaft im Umriss 4. Die Kernpunkte der Sozialen Frage in den Lebensnotwendigkeiten der Gegenwart und Zukunft Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju — NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam. MG136

REČI I DAMARI 1-2 -Bela Hamvaš Sjećanje 1997 334+298 str Dvotomna zbirka kratkih eseja objavljivanih tokom dvadesetak godina po časopisima, eseja u kojima prati, promišlja i vrednuje dela i lišnosti drugih pisaca i mislilaca – dobili smo uvid u sadržaj i strukturu mena koje čine proces sazrevanja Bele Hamvaša kao stvaraoca najvišeg, ako ne i jednstvenog ranga. Topics `Ispod niske pronicljivih uvida naziru se obrisi dirljivog naprezanja – iznad celog hora prizvanih glasova i njihovih dragocenih obra ćanja, iz ove se knjige ipak najsnažnije izvija zgusnuta istina o stanju samog pisca: Hamvašu je tesno. I tek oba kraja ovog iskaza sklapaju najuputniji ključ za odmotavanje ove izvanredno strasne i protivrečne zbirke…”

Josip Broz Tito Izbor iz djela 1-5 komplet grupa izdavača,1977. 1. Referati sa Kongresa KPJ i SKJ 2. Radnička klasa i Savez komunista Jugoslavije 3. Nacionalno pitanje i revolucija 4. Samoupravljanje 5. Jugoslavija u borbi za nezavisnost i nesvrstanost udruzeni izdavaci SARAJEVO, 1977. tvrd povez strana 571+623+578+496+528 Stanje: Veoma dobro.

malo lošije očuvano vidi slike ... 602+364 strane ( tri dela u dve knjige ) 900+620 grama , 1.5 Kg stan kutija 21

Malo lošije očuvano vidi slike . .. 602+364 strane ( tri dela u dve knjige ) 900+620 grama , 1.5 kg informacije samo slanje posle uplate ili lično preuzimanje temerin - novi sad pouzećem ne šaljem komunikacija najbolje poruke na sajtu ili viber pogledajte sve moje oglase , iskusan sam prodavac sa više hiljada pozitivnih prodaja . . Količinski popust ! ! ! Na 4 ili više kupljenih oglasa odjednom ostvarujete 10% popust na cenu

Velikani Fizike 1-2 Milorad Mlađenović Novi Sad 2008 g./ 397+420 str. Tvrd povez,odlicno ocuvane obe knjige. -`Knjiga Velikani fizike oslanja se na 5 tomova razvoja fizike, koji sadrži istoriju klasične fizike, i na 2 toma istoriju nuklearne fizike (oba dela objavljena su na engleskom jeziku). U njima se izlaže tok teorije fizike i eksperimenata, bez dubljeg ulaženja u živote stvaralaca, ostavljajući po strani opštedruštvene uslove u kojima se stvaralo. Prilaz u ove dve knjige kritičniji je nego u knjigama pisanim u ikonografskom maniru. Razdvojeno je naučno stvaranje od ličnog života i karaktera. Po svojim ljudskim osobinama, naučnici pokrivaju čitav spektar od prekrasnih ljudi do potpuno odbojnih ličnosti. Neke od njih ne možemo da ne zavolimo, a neke je naprosto nemoguće voleti`... Velikani fizike, knjiga prva – od antičkog doba do kraja XIX veka: Prva knjiga – od antičkog doba do kraja XIX veka Aristotel Arhimed Ptolemej Kopernik Galilej Kepler Brahe Dekart Njutn Kulon Frenel Amper Helmholc Faradej Maksvel Marija Kiri knjiga druga – XX vek Plank Bor Ajnštajn Born De Broj Hajzenberg Šredinger Dirak Gamov Raderford Fermi Lorens Han Landau vrt6

Josip Broz Tito Izbor iz djela 1-5 komplet grupa izdavača,1977. 1. Referati sa Kongresa KPJ i SKJ 2. Radnička klasa i Savez komunista Jugoslavije 3. Nacionalno pitanje i revolucija 4. Samoupravljanje 5. Jugoslavija u borbi za nezavisnost i nesvrstanost udruzeni izdavaci SARAJEVO, 1977.tvrd povez strana 571+623+578+496+528

IZDAVAČ MATICA SRPSKA PRVI TOM IZDAT 1980 487 STRANA, TVRD POVEZ DRUGI TO IZDAT 1988 - 447 STRANA, TVRD POVEZ VIDI SE NEZNATNA RAZLIKA IZMEĐU NIJANSI ŽUTE BOJE OMOTA ZBOG RAZLIKE U GODINAMA IZDANJA. OMOT PRVE KNJIGE JE MALO ZACEPLJEN U GORNJEM DELU RIKNE.

odlično stanje IZABRANA DELA I OPŠTI IMOVINSKI ZAKONIK ZA CRNU GORU Klasici jugoslovenskog prava - Predgovor prof. de Jelena Danilović, Slika autora, Latinica, Šiven povez, Omot ODLIČAN PRIMERAK 510 str. izabrana dela valtazara bogišića Valtazar Bogišić (Baltazar, Baldo; Cavtat, 20. decembar 1834.[1] — Rijeka, 24. april 1908) je bio srpski[2] istoričar prava, ministar pravde Crne Gore, profesor, pravnik. Bio je aktivni radnik Ujedinjene omladine srpske i član Srbokatoličkog pokreta u Dubrovniku.[3] Valtazar Bogišić stvorio je izreku „Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“[4] Njegov djed doselio se u Cavtat iz Konavala, gdje se porodica Bogišića bavila privredom i trgovinom. Osnovno obrazovanje je stekao u svom rodnom mjestu, posebno u privatnoj školi pomorskog kapetana A. Kazijarija. Nakon što je završio gradivo niže gimnazije, otac Vlaho nije udovoljio želji sina da ode na dalje školovanje van Cavtata, već ga je zaposlio u svom gospodarstvu i omogućavao mu koliko su prilike dozvoljavale, da proširi svoje znanje. U vezi sa trgovačkim poslovima već kao mlad je putovao po Dalmaciji i van nje, te upoznavao zemlju i ljude. Poslije očeve smrti (1856) Bogišić ostvaruje svoju težnju za učenjem pa je otišao u Mletke, gdje je 1859. godine položio maturu. Poslije toga se upisao na Pravni fakultet u Beču, ali je slušao pored toga filozofiju, filologiju i istoriju. Godine 1862. doktorirao je filozofiju u Gisenu. Zatim je 1863. godine postavljen je za činovnika u dvorskoj biblioteci u Beču. Poslije položenih ispita promovisan je u Beču 1864. godine za doktora prava.[5] Godine 1868. postavljen je za školskog nadzornika u banatsko-sremskoj Vojnoj krajini, sa sjedištem prvo u Temišvaru, a kasnije u Petrovaradinu. Primio je 1869. godine poziv univerziteta u Kijevu i Odesi za profesora slovenskih prava. Novorosijski univerzitet u Odesi odlikovao ga je počasnom diplomom doktora honoris causa za javno pravo. Bogišić se odlučio da primi poziv toga univerziteta, otišao je u Odesu i 1870. godine održao svoje pristupno predavanje. U Odesi je nastavio rad oko sakupljanja narodnih običaja, pa je putovao po Kavkazu da se upozna s običajima tamošnjeg naroda, jer je verovao da se oni podudaraju sa običajima Južnih Slovena. 1872. pozvao ga je knez Nikola, da izradi Imovinski zakonik za Crnu Goru. Bogišić se tome pozivu odazvao, jer je to bila i želja cara Aleksandra II. 1874. otišao je iz Odese u Pariz, da izradi nacrt zakona, koji je 25. marta 1888. godine proglašen kao građanski zakonik za knjaževinu Crnu Goru sa zakonskom snagom od 1. jula 1888. godine. Rad na tome zakoniku obustavio je na kratko vrijeme, kad je bio, za vrijeme rusko-turskog rata, pridodan ruskoj civilnoj kancelariji, radi sastava projekta za sudsku organizaciju u Bugarskoj. 1877. vratio se na svoj posao u Pariz. Poslije završenog posla na zakoniku otišao je 1888. godine u Rusiju da sredi svoj službeni odnos, a kad mu je odobrena penzija, napustio je profesuru u Odesi. Godine 1893. ponudio mu je knjaz Nikola mjesto ministra pravde kako bi vršio nadzor nad sprovođenjem novog zakonika u praksi i da predloži potrebne izmjene. Bogišić je prihvatio ponudu, izradio neke popravke u zakoniku, i drugo izdanje zakonika proglašeno je kao zakon 14. januara 1898. Bogišić je bio ministar do 22. novembra 1899. godine, kad se vratio opet u Pariz, gdje je ostao, kao privatni naučnik, do pred samu smrt, koja ga je zadesila na Rijeci, kad je polazio za Cavtat. Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. Naučni rad Po svom naučnom uvjerenju Bogišić je bio pristalica Savinjijeve istorijske škole, i na njega je naročitog uticaja imao G. Puchta sa svojim djelom Das Gewohnheitsrecht (1828). U njegovu i naučnom i zakonodavnom radu vodila je Bogišića stalno misao da je narodno pravo ono dobro pravo, da valja sakupljati i ispitivati narodne pravne običaje i na njima onda zasnovati cio zakonodavni rad. Toj je ideji posvetio Bogišić cio svoj život, i pokazao je praktički, osnovom crnogorskog Imovinskog Zakonika, koliko je njegova pretpostavka tačna. Još kao činovnik dvorske biblioteke upozorio je Bogišić u raspravi O važnosti sakupljanja narodnijeh pravnijeh običaja kod Slovena (Pravni običaji u Slovena, Književnik, 3, 1866, i posebno), koliku važnost daju drugi narodi svojim pravnim običajima, a kako je malo kod nas u tom pravcu urađeno, i pored toga što imamo toliko materijala. Tu Bogišić najviše govori o porodičnom pravu. Bogišić je napisao Naputak za opisivanje pravnijeh običaja, koji u narodu žive (Književnik, 3), sastavljen iz niza pitanja, na koja bi kod sakupljanja narodnih pravnih običaja trebalo odgovoriti. Taj upitnik bio je osnov za rad oko Zbornika sadašnjih pravnih običaja kod Južnih Slovena, koji je Bogišić u izdanjima Jugoslovenske Akademije objavio 1874. U tom Zborniku Bogišić je saopštio odgovore na dana pitanja iz raznih južnoslovenskih krajeva. Tu je sakupljen izvrstan materijal za narodno pravo južnoslovensko, tako da je taj rad Bogišića naišao na odličan prijem u širim i u naučnim krugovima. Naročito je Bogišića zanimalo porodično pravo, na koje se odnosi rasprava: Glavnije crte obiteljskog prava u starom Dubrovniku (Rad 5, 1868). U svom pristupnom predavanju, koje je držao u Odesi 1870, a koje je objavljeno (Zarja, 1870 i posebno) pod naslovom: O naučnoj razrabotkje istoriji slavjanskago prava, izjavljuje da je pristalica istorijske Savignujeve škole o postanku i životu prava, i upozorava, kako je potrebno, da zakonodavac poznaje narodne običaje, narodni život, uvjerenje i potrebe. Prema mišljenju Bogišića, istorijska škola svoj zadatak nije izvršila, jer nije ispravnim načinom ispitivala i obrađivala predmet. Bogišić preporučuje komparativan metod, osnovan na unutarnjoj vezi pravnih instituta i normi. Pravne narodne običaje treba sakupljati, sravnjivati ih s običajima drugih naroda, i onda ih upotrijebiti. Iako je glavna pažnja Bogišića bila posvećena običajnom pravu, on nije zanemario ni pisano pravo, i objavio je u izdanjima Jugoslovenske Akademije: Pisani zakoni na Slovenskom Jugu (1872), gdje saopštava, u obliku bibliografskog nacrta, izabrane zakonodavne i pravne spomenike iz tog područja, objašnjavajući ih prigodnim napomenama. 1877. štampao je svoju raspravu Stanak (Glasnik, 44; njemački prevod u Archiv f. slav. Philologie, 2), gdje je prikazao taj važni institut međunarodnih odnosa. Kasnije je objavio važnu raspravu: De la forme dite Inokosna de la famille rurale chez les Serbes et les Croates (Revue de Droit international et de législation comparée, 1884), u kojoj je iznio svoje mišljenje o zadruzi, dokazujući, da nije opravdano gledati u zadruzi i u seoskoj inokosnoj porodici dvije vrste porodične organizacije, već da je to isti identični tip seljačke porodice. Pravni život starog Dubrovnika uvijek je zanimao Bogišića, te je 1894. u Nouvelle Revue historique de droit français et étranger opisao pravne knjige dubrovačke. 1904. izdao je, zajedno s K. Jirečekom: Liber statutorum civitatis Ragusii compositus a. 1272. (Monumenta historico-iuridica Slavorum meridionalium, 9). Mnogo se je bavio našom pravnom terminologijom, te je o tome više puta pisao. Posebno mjesto u radu Bogišić zauzima njegov projekt za Imovinski Zakonik. Bogišić je u svome poslu uzimao u obzir u prvom redu naše narodne običaje, ali je takođe brižljivo proučavao i građansko zakonodavstvo drugih naroda. Cilj, koji je bio postavljen, da se „glavna pažnja skrene na narodne pojmove o pravdi, na običaje, predanja i na žive potrebe srpskog naroda“ (Ukaz knjaza Nikole od 25/3 1888), Bogišić je svojim radom potpuno postigao. Zakonik obuhvata samo imovinsko pravo u užem smislu, bez porodičnog i nasljednog prava, jer se ti dijelovi prava nalaze još u prethodnom, razvojnom stadijumu. Zakonik je u cjelini sinteza nastojanja, da se pravni narodni običaji dovedu u sklad s modernim potrebama, te je sve udešeno prema praktičnim svrhama, koje odgovaraju posebnim prilikama zemlje. Radi novih puteva i pogleda, kojima je Bogišić u tom svom radu pošao, obratio je cijeli kulturni svijet veliku pažnju toj novoj kodifikaciji i njenom autoru. Bogišićev doprinos je veliki i u oblasti folkloristike. On je objavio zbirku starijih zapisa narodne poezije -- bugarštica i desteračkih pesama koje su sačuvane u različitim rukopisima a poreklom su od raznih sakupljača iz prve polovine 18. veka iz Dubrovnika (Đuro Matei, Jozo Betondić), Boka kotorske, Perasta: Narodne pjesme iz starijih, najviše primorskih zapisa, skupio i na svijet izdao Valtazar Bogišić. Knjiga prva. S raspravom o „bugaršticama“ i s rječnikom. II Odeljenje Glasnika Srpskog učenog društva. Knjiga X. Biograd. Štampano u Državnoj štampariji, 1878. Bogišić se i svojim životom i svojim djelima znatno izdigao iznad svoje kulturne sredine, i osigurao je sebi mjesto ne samo u slovenskom, nego i u stranom naučnom svijetu. On je, istina, prihvatio i zastupao u cijelom svom radu ideju, koja je tada imala veliku privlačnu snagu i koja je nalazila obilne hrane na Slovenskom Jugu, ideju o valjanosti narodnog prava, ali je istina i to, da je on tu ideju propagirao s onim širokim i i sugestivnim gestom, koji je češće urođen ljudima njegova kulturnog kruga. Bogišić se odlikovao dubokim i pronicavim umom, velikom erudicijom i obrazovanošću i naučnom akribijom. Bosanska vila je pisala o njemu. [6] A dr Lujo Bakotić pravni stručnjak, rodom iz Senja, sastavio je 1940. godine `Spomenicu Valtazara Bogišića` sa bibliografijom radova, svog zemljaka Dalmatinca.[7] tags: crna gora istorija crne gore crnogorsko pravo srpsko srpska istorija istorija srpskog naroda srba srbije ...