POČETNA NAPOMENA Medicina je nauka koja stalno napreduje. Pošto nova istraživanja i klinička iskustva proširuju naše znanje, potrebne su promjene u liječenju i medikamentoznoj terapiji. Urednici i izdavači ovog ra-da provjerili su izvore koji se smatraju pouzdanim za pružanje potpunih informacija u skladu sa standardima koji važe u momen-tu izdavanja knjige. U svakom slučaju, s obzirom na mogućnost ljudske greške ili promjene u medicinskoj nauci, ni urednici ni izdavač, a niti bilo koja druga strana uključena u pripremu i publi-kovanje ovog rada, ne garantuju da su ovdje date informacije tač-ne ili potpune u svakom pogledu, i oni nisu odgovomi za eventu-alnu grešku ili propust ili rezultate dobijene korišćenjem takvih informacija. Podstičemo čitaoce da nam potvrde informacije koje su ovdje iznijete. Na primjer, čitaocima se naročito savjetuje da provjere liste sa informacijama o proizvodu koje se nalaze u pa-kovanju svakog lijeka koji namjeravaju da uzmu, da bi bili sigur-ni da je informacija iznesena u ovoj knjizi tačna i da nema izmje-na u prepomčenoj dozi ili kontraindikacijama. Ova prepomka je naročito važna za nove ili rijetkg korišćene lijekove. Uvod Harrisonova načela inteme medicine (HNIM) oduvijek su bili knjiga koja zadovoljava potrebe kliničara i studenata za detaljnim razumijevanjem bio-loškog i kliničkog aspekta bolesti, kao i kvaliteta zbrinjavanja bolesnika. Kako su zahtijevi rada u praksi sve više rasli u skladu sa ekspanzijom medicinske nauke, i kako je povećan stepen odgovomosti za bolesnika tipičan za zdrav-stvenu zaštitu sadašnjice, ljekar nije uvijek u mogućnosti da pri prijemu svakog pacijenta detaljno iščitava literaturu tragajući za informacijama o bolesti ili njenoj prezentaciji. Iz navedenih razloga, autori su kondenzovali kliničke dije-love teksta iz HNIM u ovo džepno izdanje Harrisonovog medicinskog primč-nika. Kao prethodna izdanja, i ovo sadrži ključna saznanja o dijagnostici i liječenju većine bolesti s kojima se ljekar uglavnom sreće u praksi. Ovaj primčnik je, u stvari, smjemica i uvod u dublju analizu kliničkog problema. Prednost ovog primčnika je u tome što je u skraćenoj formi, te je vrlo praktičan za upotrebu u rješavanju kliničkog problema u slučaju nedo-statka vremena. Ovaj primčnik je i vodič za potpuni tekst u HNIM, te auto-ri prepomčuju da nakon početnog informisanja o bolesti u ovom primčniku ljekar što prije je moguće konsultuje ili HNIM ili Harrison on line, kako bi stečeno znanje bilo upotpunjeno u cjelinu. Tekst u ovom novom izdanju je podlegao reviziju u pogledu đijagnostike i liječenja. Prvi dio koji je fokusiran na njegu hospitalizovanog bolesnika je potpuno nov, i predstavlja trend produbljenja svijesti ljekara o značaju indivi-dualizacije pristupa bolesniku. U sklopu ovog dijela knjige nalaze se i poglav-lja od praktične vrijednosti u pogledu prijema i hospitalizacije bolesnika, čestih kliničkih procedura, kao i pristupa bolesniku u jedinici intenzivne njege. Ovdje je uvršćeno i poglavlje o primjeni radioloških metoda u praksi. Dmgi dio se odnosi na ocjenu i početno zbrinjavanje čestih hitnih stanja u medicini, uklju-čujući i dio o biološkim, hemijskim i radiološkim agensima terorizma, o čemu se detaljnije govori u srodnim poglavljima XVI izdanja HPIM. Poglavlja o kardinalnim manifestacijama i zbrinjavanju čestih bolesti su u potpunosti revi-dirana u svjetlu najnovijih dostignuća u medicini. Kako je kompjuterizacija uzela maha i u medicini, ovo posljednje izda-nje primčnika je prvo koje je dostupno u PDA formatu, u digitalnoj verziji koja sadrži sve dijagrame i tabele koje se nalaze i u štampanoj verziji. Sada su iz edicije Harrisonove inteme medicine na tržištu dostupni razni forma-ti prilagođeni svim nivoima medicinskog obrazovanja i svim stepenima zdravstvene zaštite. Na izradi ovog primčnika pored autora učestvovao je i veliki broj sarad-nika, bez čije pornoći ovo XVI izdanje ne bi ugladalo svjetlo dana. Autori ovom prilikom zahvaljuju i saradnicima na prethodnim izdanjima primčni-ka, na temelju čijeg autorskog rada su urađena mnoga poglavlja i u ovom izdanju: Joseph B. Martin, MD, PhD; Daryl R. Gress, MD; John W. Engstrom, MD; Kenneth L. Tyler, MD; Sophia Vinogradov, MD. Zahvaljuju i Elizabeth Robbins, MD, za pomoć u izdavačkoj djelatnosti. Autori SADRŽAJ Deo 1 - Nega hospitalizovanog bolesnika Prijem i određivanje indikacije za hospitalizaciju bolesnika, 1 Određivanje nutritivnog statusa, 2 Elektroliti / acido-bazna ravnoteža, 5 Enteralna i parenteralna ishrana, 14 Transfuzija i fereza, 17 Načela intenzivne nege, 19 Respiraciona insuficijencija, 22 Bol i kupiranje bola, 23 Procedute koje se često primenjuju u internoj medicini, 28 Dijagnostički vizuelizacioni metodi u intzernoj medicini, 32 Internistička evaluacija hirurškog bolesnika, 34 Deo 2 – Urgentna stanja u medicini Akutni respiracioni distres-sindrom odraslih (ARDS), 39 Kolaps kardiovaskularnog sistema i iznenadna srčana smrt, 41 Šok, 44 Sepsa i septički šok, 49 Akutni plućni edem, 53 Konfuzija, stupor i koma, 54 Moždani udar, 58 Subarahnoidno krvarenje, 66 Povišen intrakranijalni pritisak i trauma glave, 67 Hipoksijsko-ishemijska encefalopatija, 69 Status epileptikus, 72 Trovanje i predoziranje lekovima, 74 Dijabetesna ketoacidoza i hipersmolarna koma, 89 Hipoglikemija, 91 Hitna stanja u infektologiji, 94 Hitna stanja u onkologiji, 101 Anafilaksa, 105 Ugrizi, ubodi, trovanja ujedima morskih životinja, 106 Hipotermija i promrzline, 115 Bioterorizam, 118 Deo 3 – Glavne manifestacije i prezentacije bolesti Bol u grudima, 133 Bol u trbuhu, 136 Glavobolja, 139 Bol u leđima i vratu, 147 Groznica, hipertermija, jeza i osip, 156 Bolni i otečeni zglobovi, 161 Sinkopa i omaglica, 164 Nesvestica i vertigo, 168 Akutni gubitak vida i diplopija, 171 Paraliza ili poremećaji pokreta, 175 Afazija i srodni poremećaji, 179 Poremećaji spavanja, 181 Dispnoja, 185 Kašalj i hemoptizija, 187 Cijanoza, 192 Edem, 194 Mučnina povraćanje i probavne smetnje, 197 Gubitak težine, 201 Disfagija, 203 Akutni abdomen, 206 Dijareja, konstipacija i malapsorpcija, 208 Krvarenje iz GIT-a, 214 Žutica i ispitivanje funkcije jetre, 218 Ascites, 224 Azotemija i poremećaji urinarnog sistema, 227 Anemija i policitemija, 232 Limfadenopatija i splenomegalija, 235 Deo 4 – Oboljenja oka, uha, nosa i grla Česti poremećaji vida i sluha, 241 Infekcije gornjeg respiracionog trakta, 248 Deo 5 – Dermatologija Opšti pregled kože, 255 Česte dermatoze, 259 Deo 6 – Hematologija i onkologija Pregled krvnog razmaza i kostne srži, 265 Poremećaji eritrocita – anemije, 267 Leukocitoza i leukopenija, 272 Krvarenje i poremećaji trombocita, 275 Prevencija i rano otkrivanje raka, 280 Hemioterapija, 284 Mijeloidne leukemije, mijelodisplazija i mijeloproliferativni sindromi, 290 Maligniteti limfnih ćelija, 296 Rak kože, 307 Karcinom glave i vrata, 309 Rak pluća, 310 Karcinom dojke, 316 Tumori probavnog sistema, 320 Tumori genitourinarnog trakta, 331 Ginekološki maligniteti, 334 Hiperplastična i maligna oboljenja prostate, 338 Kancer nepoznatog porekla, 341 Paraneoplastični endokrini sindromi, 344 Neurološki paraneoplastični sindromi, 346 Deo 7 – Infektologija Dijagnostika infektivnih bolesti, 351 Antibakterijska terapija, 360 Imunizacija i saveti za putnike, 365 Infektivni endokarditis, 372 Intraabdominalne infekcije, 380 Infektivne dijareje, 383 Polno prenosive bolesti i infekcije reproduktivnog sistema, 393 Infekcije kože, mekih tkiva, zglobova i kostiju, 408 Infekcije kod imuno-kompromitovanog domaćina, 417 HIV infekcija i sida, 424 Nozokomijalne infekcije, 442 Pneumokokne infekcije, 445 Stafilokokne infekcije, 448 Streptokokne / enterokokne infekcije, difterija i druge infekcije korin bakterijama, 455 Meningokokne i listerijske infekcije, 462 Infekcije izazvane Haemophilusom, Bordetellom, Moraxellom i HACEK grupom mikroorganizama, 466 Bolesti izazvane gram-begativnim crevnim bakterijama, pseudomonasom i legionellom, 471 Infekcije uzrokovane drugim gram-negativnim bacilima, 479 Anaerobnoe infekcije, 485 Nokardijaza io aktinomikoza, 492 Tuberkuloza i druge mikobakterijske infekcije, 495 Lajmska bolest i druge nesifilisne spirohetalne infekcije, 506 Rikecijske bolesti, 510 Mikoplazmatske infekcije, 516 Hlamidijalne infekcije 517 Infekcije herpes virusom, 520 Citomegalovirusne i Epstein-Barrove virusne infekcije, 529 Influenca (grip) i druge virusne respiracione bolesti, 533 Morbili, rubeola, mumps infekcije parvovirusima, 539 Enterovirusne infekcije, 544 Virusne infekcije koje prenose insekti i životinje, 547 Gljivične infekcije, 555 Infekcije pneumocistisom, 565 Infekcije uzrokovane protozoama, 569 Infekcije helmintima, 580 Deo 8 – Kardiovaskularne bolesti Fizikalni pregled srca, 593 Elektrokardiografija i ehokardiografija, 596 Valvularne bolesti srca, 603 Kardiomiopatije i miokarditis, 609 Bolesti perikarda, 612 Hipertenzija, 616 Infarkt miokarda sa elevacijom ST segmenta (STEMI) Hronična stabilna angina, nestabilna angina i infarkt miokarda bez (NON ST) ST elevacije (NSTEMI), 631 Aritmije, 638 Kongestivna srčana insuficijencija i cor pulmonale, 648 Bolesti aorte, 653 Periferne vaskularne bolesti, 655 Plućna hipertenzija, 658 Deo 9 – Respiracione bolesti Respiraciona funkcija i dijagnostičke procedure u bolestima respiracionog sistema, 663 Astma i hipersenzitivni pneumonitis, 668 Plućne bolesti izzavane činiocima okoline, 673 Hronični bronhitis, emfizem i akutna ili hronična insuficijencija, 675 Pneumonija i plućni apsces, 679 Plućna tromboembolija, 685 Intersticijske bolesti pluća (IBP), 687 Bolesti pleure, medija stinuma i dijafragme, 691 Poremećaji ventilacije, uključujući apnoju u snu, 695 Deo 10 – Bolesti bubrega Pristup bolesniku sa oboljenjem bubrega, 699 Akutna bubrežna insuficijencija, 702 Hronična bubrežna bolest (HBB) i uremija, 707 Dijaliza, 709 Transplantacija (presađivanje) bubrega, 711 Oboljenja glomerula, 713 Bubrežna tubularna bolest, 720 Infekcije mokraćnog sistema, 724 Vasklularne bolesti bubrega, 728 Nefrolitijaza, 731 Opstrukcija mokraćnog sistema (OMS), 734 Deo 11 – Gastrointestinalne bolesti Peptički ulkus i srodne bolesti, 737 Inflamacione bolesti creva, 742 Bolesti kolona i anorektalne regije, 746 Holelitijaza, holecistitis i holangitis, 749 Pankreatitis, 753 Akutni hepatitis, 757 Hronični hepatitis, 762 Ciroza i alkoholna bolest jetre, 766 Portna hipertenzija, 769 Deo 12 – Alergija, klinička imunologija i reumatologija Bolesti ranog (neposrednog) tipa preosetljivosti, 773 Bolesti primarne imunodeficijencije, 776 Sistemski lupus eritema – todes, reumatoidni artritis i druge bolesti vezivnog tkiva, 779 Vaskulitis, 785 Ankilozirajući spondilitis, 788 Psorijazni artritis, 791 Reaktivni artritis i Retterov sindrom, 792 Osteoartritis, 794 Giht, pseudogiht i srodna oboljenja, 796 Ostali artritisi, 799 Sarkoidoza, 802 Amiloidoza, 804 Deo 13- Endokrinologija i metabolizam Poremećaji prednjeg dela hipofize i hipotalamusa, 807 Poremećaji zadnjeg dela hipofize, 813 Bolesti štitaste žlezde, 815 Bolesti nadbubrežne žlezde, 823 Gojaznost, 828 Dijabetes melitus, 830 Poremećaji muškog reproduktivnog sistema, 835 Poremećaji ženskog reproduktivnog sistema, 839 Hiperkalciemijski i hipokalciemijski poremećaji, 847 Osteoporoza i osteomalacija, 852 Poremećaji metabolizma lipida, 855 Hemohromatoza, porfirije i Wilsonova bolest, 861 Deo 14 - Neurologija Neurološki pregled, 867 Neurovizuelizacioni metodi, 873 Epileptički napadi i epilepsija, 875 Tumori nervnog sistema, 883 Akutni meningitis i encefalitis, 886 Hronični meningitis, 896 Multipla skleroza (MS), 899 Alzheimerova bolest i druge demencije, 904 Parkinsonova bolest, 910 Ataksija, 914 ALS i druge bolesti motoneurona, 917 Trigeminalna neuralgija, Bellova paraliza i druge bolesti kranijalnih nerava, 920 Poremećaji autonomnog nervnog sistema, 925 Bolesti kičmene moždine, 932 Periferne neuropatije sa Guillain-Barreovim sindromom, 936 Miasterija gravis (MG), 942 Mišićne bolesti, 944 Sindrom hroničnog umora, 952 Deo 15 – Psihijatrijski poremećaji i psihoaktivne supstance Psihijatrijski poremećaji, 955 Lekovi za psihijatrijske bolesti, 962 Poremećaji ishrane, 969 Alkoholizam, 972 Zloupotreba narkotika, 975 Deo 16 – Neželjena dejstva lekova Neželjena dejstva lekova, 979 Deo 17 – Zdravlje žena Zdravlje žena, 989 Deo 18 – Skrining i prevencija bolesti Održavanje zdravlja i prevencija bolesti, 991 Deo 19 – Laboratorijske vrednosti Apendiks: klinički značajne laboratorijske vrednosti, 995 Indeks, 1011 Naslov: Harrisonov priručnik medicine, prevod 16. izdanja (džepno izdanje) Izdavač: Романов Strana: 1088 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 12,5 x 20 cm Godina izdanja: 2005 ISBN: 86-84753-09-7

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Frankenstein - Mary Wollstonecraft Shelley Frankenštajn ili moderni Prometej (engl. Frankenstein, or The Modern Prometeus) roman je engleske književnice Meri Šeli (1797–1851) koji je nastao 1818 i koji govori o Viktoru Frankenštajnu, mladom naučniku koji stvara grusno, pametno stvorenje putem jednog neobičnog naučnog eksperimenta. Šeli je počela da piše ovu priču u svojoj osamnaestoj godini u epistolarnoj formi, a prvo izdanje romana je anonimno objavljeno u Londonu 1. januara 1818, kad je ona imala dvadeset godina.[2] Predgovor za knjigu joj je napisao Persi Biš Šeli i sa posvetom filozofu Vilijamu Godvinu, njenom ocu. Delo je objavljeno u tri toma, standardnom formatu za prva izdanja iz 19. veka u tiražu od samo 500 primeraka. Iako je delo prožeto gotikom i romantizmom Frankenštajn se smatra prvim romanom naučne fantastike.[3] Smatra se da je inspiracija za lik Frankenštajna bio hemičar Hamfri Dejvi. Meri Vulstonkraft Šeli (rođ. Godvin; engl. Mary Wollstonecraft Shelley; London, 30. avgust 1797 — 1. februar 1851) bila je britanski romanopisac, dramski pisac, esejist, biograf, putopisac i filozof. Najpoznatija je po svom gotičkom romanu Frankenštajn (engl. Frankenstein: or, The Modern Prometheus, 1818) koji govori o kapetanu koji je stvorio zombi-čudovište.[2] Meri se takođe bavila izdavanjem i promovisanjem dela svog supruga, romantičarskog pesnika i filozofa Persija Biša Šelija. Otac joj je bio politički filozof Vilijam Godvin, a majka filozof i feministkinja Meri Vulstonkraft. Meri Šeli je rođena 30. avgusta 1797. godine u Londonu, a mesec dana nakon njenog rođenja umrla joj je majka od porodiljske groznice. Godvin je odgajao i vaspitao Meri i omogućio joj bogato, neformalno obrazovanje, podstičući je da se pridržava njegovih liberalnih političkih teorija. Kada je Meri imala četiri godine, Godvin se oženio komšinicom, sa kojom je Meri imala problematične odnose.[3][4] Godine 1814. Meri je započela vezu sa jednim od političkih sledbenika njenog oca, Persijem Šelijem, pa se na kraju udala za njega. Zajedno sa svojom polusestrom Kler Klermont, Meri i Persi su otišli u Francusku, a potom putovali Evropom. Po povratku u Englesku, Meri je bila trudna i nosila Persijevo dete. Tokom sledeće dve godine, ona i Persi su se suočili sa ostrakizmom, konstantnim dugovima i smrću njihove prevremeno rođene ćerke. Venčali su se krajem 1816. godine, nakon samoubistva Persijeve prethodne žene, Harijet Vestbruk. Tokom 1816. godine, par je proveo leto sa Lordom Bajronom, Džonom Vilijamom Polidorijem i Kler Klermont u blizini Ženeve, Švajcarska, gde je Meri dobila ideju za svoj najpoznatiji roman Frankenštajn. Šelijevi su 1818. godine napustili Englesku i otputovali u Italiju, gde su njihovo drugo i treće dete umrli, a nakon toga Meri je rodila svoje poslednje i jedino preživelo dete, Persija Florensa. Godine 1822. njen suprug se utopio kada je njegova jedrilica potonula tokom oluje u blizini Vijaređa. Godinu dana kasnije, Meri se vratila u Englesku i od tada posvetila odgajanju svog sina i karijeri profesionalnog pisca. Poslednju deceniju svog života provela je boreći se sa bolešću, verovatno moždanim tumorom, i umrla u dobi od 53 godine. Sve do 1970-ih, Meri je uglavnom bila poznata po svojim naporima da objavi radove svog supruga i po romanu Frankenštajn, koji je nastavio da bude čitan i inspirisao mnoge pozorišne i filmske adaptacije. Savremeni naučnici dali su sveobuhvatniji pogled na Merina dostignuća. Ukazali su na povećano interesovanje za njen književni rad, posebno njene romane, među kojima su istorijski romani Valperga (engl. Valperga, 1823) i Perkin Vorbek (engl. Perkin Warbeck, 1830), apokaliptični roman Poslednji čovek (engl. The Last Man, 1826), i njena poslednja dva romana Lodor (engl. Lodore, 1835) i Fokner (engl. Falkner, 1837). Studije njenih manje poznatih dela, poput Lutanja po Nemačkoj i Italiji 1840, 1842. i 1843 (engl. Rambles in Germany and Italy, in 1840, 1842, and 1843, 1844) i biografskih članaka za Lardnerovu enciklopediju, podržavaju gledište da je Meri Šeli ostala politički radikal tokom čitavog svog života. Merina dela često tvrde su saradnja i saosećajnost, naročito praktikovane od strane žene u porodici, način da se reformiše građansko društvo. Ovakav stav bio je direktno suprotstavljanje individualističkom romantičarskom etosu, promovisanom od strane Persija, i prosvetiteljskim političkim teorijama, artikulisanim od strane njenog oca, Vilijama Godvina. Biografija Mladost Stranica iz Godvinovog dnevnika koja beleži „Merino rođenje, 20 minuta nakon 11 sati uveče” Meri Šeli je rođena kao Meri Vulstonkraft Godvin u Samers Taunu, London, dana 30. avgusta 1797. godine. Bila je drugo dete feminističkog filozofa, prosvetitelja i pisca Meri Vulstonkraft i prvo dete filozofa, romanopisca i novinara Vilijama Godvina. Njena majka umrla je od porodiljske groznice ubrzo nakon što je Meri rođena, tako da je Godvin ostao sam da se brine o Meri i njenoj starijoj polusestri Feni Imlaj, koja je bila ćerka Meri Vulstonkraft i američkog špekulanta Gilberta Imlaja.[5][6] Godinu dana nakon smrti svoje supruge, Godvin je objavio Memoare autora Odbrane prava žena (engl. Memoirs of the Author of A Vindication of the Rights of Woman, 1798), koje je smatrao iskrenim i saosećajnim izrazom poštovanja. Međutim, kako su memoari otkrili aferu Vulstonkraftove i njeno vanbračno dete, delo je viđeno kao šokantno. Meri Godvin čitala je ove memoare i majčine knjige i negovala je uspomenu na svoju majku.[7][8][9] Meri je svoje najranije godine provodila srećno, ako je sudeći prema pismima Godvinove kućepaziteljke Luize Džons.[10][11] Ali, Godvin je često bio u velikim dugovima; osećajući da ne može odgajati decu sam, on je odlučio da se ponovo oženi.[12] Decembra 1801. godine, on se oženio Meri Džejn Klermont, dobro obrazovanom ženom koja je iz prethodnog braka već imala dvoje dece — Čarlsa i Kler.[b] Većini Godvinovih prijatelja se nije svidela njegova nova žena, opisujući je kao temperamentnu i svadljivu;[14][15][v] ali Godvin joj je bio predan, pa je brak bio veoma uspešan.[16][17] Meri je, s druge strane, mrzela svoju maćehu.[3][18][4] Godvinov biograf Kigan Pol kasnije je naveo da je gospođa Godvin više pažnje posvećivala svojoj deci, a zapostavljala decu Vulstonkraftove.[4] Godvinovi su zajedno osnovali izdavačku firmu pod nazivom M. Dž. Godvin koja je prodavala knjige za decu, kao i kancelarijski materijal, mape i igre. Ipak, biznis nije bio baš profitabilan, pa je Godvin bio primoran da pozajmi znatne sume kako bi firmu održao u životu.[19] On je nastavljao da uzima nove pozajmice kako bi vratio one stare, što je samo dovodilo do novih problema. Do 1809. godine, biznis Godvinovih bio je na ivici neuspeha i bio „skoro očajan”.[20] Godvin je bio spašen dužničkog zatvora zahvaljujući svojim filozofskim sledbenicima, među kojima je bio i Frensis Plejs, koji je nastavio da mu pozajmljuje novac.[21] Poligon (sa leve strane) u Samers Taunu, gde je Meri rođena i gde je provela najranije detinjstvo Iako je Meri stekla veoma malo formalnog obrazovanja, njen otac ju je podučavao u širokom spektru tema. On je često odvodio decu na obrazovne izlete, a oni su imali pristup kućnoj biblioteci, kao i bibliotekama mnogih intelektualaca koji su posećivali Godvinove, među kojima su bili romantičarski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž i bivši potpredsednik SAD Aron Ber.[22] Godvin je priznao da decu nije edukovao prema filozofiji Meri Vulstonkraft navedenoj u delima poput Odbrane prava žena (engl. A Vindication of the Rights of Woman, 1792), ali je Meri Godvin ipak stekla neobično i napredno znanje za devojku tog vremena. Ona je imala guvernantu, svakodnevnog tutora i čitala je mnoge očeve knjige za decu na temu rimske i grčke istorije, dok su još bile u rukopisima.[23][24][25] Za šest meseci tokom 1811. godine, ona je takođe pohađala školu u Ramstejdžu.[18] Njen otac ju je sa 15 godina opisao kao devojku „jedinstveno smelog, donekle naređivačkog, i živahnog duha. Njena strast prema znanju je velika, a njena istrajnost u svemu što preduzima je gotovo nepobediva”.[26][27] Jula 1812. godine, Godvin je poslao Meri na boravak kod porodice radikala Vilijama Bakstera, blizu Dandija, Škotska.[28] On je pisao Baksteru da se „bojao da je ona možda vaspitana ... kao filozof, možda čak i kao cinik”.[29] Naučnici su spekulisali da je ona možda poslata u Škotsku zbog zdravlja, kako bi je otac udaljio od loše strane njegovog poslovanja, ili kako bi je upoznao sa radikalnom politikom.[30] Meri je uživala u prostranom imanju Baksterovih i u društvu Baksterove četiri ćerke, a na sever se ponovo vratila u leto 1813. godine i ostala tamo punih deset meseci.[31][32] U njenom uvodu u Frankenštajnu iz 1831. godine, ona se prisetila: „već sam tada počinjala da pišem, ali u sasvim banalnom stilu. Ispod drveća na imanju koje je pripadalo ocu, kao i na zasenjenim padinama ogoljenih planina u blizini, rođeni su moji prvi sastavi, vazdušasti letovi moje mašte.”[33] Persi Biš Šeli Dana 26. juna 1814. godine, Meri je priznala Šeliju da je zaljubljena u njega na grobu svoje majke, gde su se oni tajno viđali.[34] Meri se verovatno prvi put srela sa radikalnim pesnikom i filozofom Persijem Bišem Šelijem između dva svoja boravka u Škotskoj.[35][36][37] Kada se po drugi put vratila kući 30. marta 1814. godine, Šeli je već bio napustio svoju suprugu i redovno je posećivao Godvina, kom je obećao da će mu pomoći da otplati dugove.[38][39][40] Šelijev radikalizam, posebno njegovi ekonomski stavovi, koje je upijao iz Godvinove Političke pravde (engl. Political Justice, 1793), otuđio ga je od njegove aristokratske porodice: porodica je od njega tražila da sledi tradicionalne uzore zemljišne aristokratije, a on je, nasuprot tome, želeo da donira veliku sumu porodičnog novca koji bi namenio planovima za pomoć hendikepiranima. Šeli je zbog toga imao problema, jer nije mogao da pristupi novcu sve dok nije nasledio imanje, pošto njegova porodica nije želela da on troši novac na projekte „političke pravde”. Nakon nekoliko meseci obećavanja, Šeli je rekao Godvinu da on neće moći da otplati sve njegove dugove. Godvin je tada bio ljut i osećao se izdanim.[41] Meri i Persi su počeli da se viđaju tajno na grobu njene majke, pa su se na kraju zaljubili jedno u drugo — ona je imala skoro 17 godina, dok je on bio gotovo 22-godišnjak.[42][34] Na Merino zaprepašćenje, njen otac nije odobravao, pa je čak pokušao da osujeti njihov odnos i spase „neumrljanu slavu” svoje ćerke. Otprilike u isto vreme Godvin je saznao za Šelijevu nemogućnost da plati njegove dugove.[43][44][41] Meri je, koja je kasnije pisala o njenoj „preteranoj i romantičnoj privrženosti ocu”,[45] bila zbunjena. Ona je Persija videla kao otelovljenje liberalnih i reformističkih ideja njenih roditelja iz 1790-ih godina, posebno Godvinovog viđenja braka kao represivnog monopola, koji se time bavio u izdanju Političke pravde iz 1793. godine, ali je nakon toga to porekao.[46][47][48] Dana 28. jula 1814. godine, par je tajno pobegao u Francusku i poveo sa sobom Merinu polusestru Kler Klermont,[49][50] pritom ostavljajući Šelijevu trudnu ženu za sobom. Nakon vremena provedenog u Kaleu, Meri ih je ubedila da otputuju u Pariz, pa je trio odatle, koristeći se magarcem, mulom, fijakerom, a i pešice, nastavio put kroz ratom opustošenu Francusku do Švajcarske. „Ličilo je na događaj iz nekog romana i predstavljalo je ovaploćenje romanse”, prisećala se Meri Šeli tokom 1826. godine.[51] Dok su putovali, Meri i Persi su čitali dela njene majke i drugih pisaca, vodili zajednički dnevnik i nastavili svako svoje stvaralaštvo.[52] Dok su bili u Lucernu, nedostatak novca primorao ih je na povratak. Oni su putovali nizvodno Rajnom i kopnom do holandske luke Marslajs, pa su konačno stigli u Grejvsend, Kent, 13. septembra 1814. godine.[53][54] Persi Biš Šeli bio je inspirisan radikalizmom Godvinove Političke pravde (1793). Kada je pesnik Robert Sauti upoznao Šelija, osećao se kao da vidi sebe iz 1790-ih.[55] (portret izradila Amelija Kuran, 1819.) Situacija sa kojom se Meri suočila nakon povratka u Englesku bila je puna komplikacija, od kojih su neke bile potpuno nepredviđene. Da li pre ili tokom puta, ona je ostala u drugom stanju. Ona i Persi su sada bili bez novca, a na Merino istinsko iznenađenje, njen otac odbio je da ima bilo kakve veze s njom.[56][46][57][58] Par je sa Kler iznajmio stan u Samers Taunu, a kasnije na Nelson Skveru. Oni su nastavili da intenzivno čitaju i pišu i zabavljali su se sa Šelijevim prijateljima, među kojima su tu bili Tomas Džeferson Hog i Tomas Lav Pikok.[59] Šeli je ponekad napuštao kuću na kratko kako bi izbegao susrete sa zajmodavcima.[60][61] Uzrujana pisma otkrila su patnju koju su oni proživljavali tokom ovih razdvajanja.[62][63] Trudna i često bolešljiva, Meri je morala da se nosi sa Šelijevom radošću povodom rođenja njegovog sina sa Harijet krajem 1814. godine i njegovim stalnim izlascima sa Kler Klermont.[g] Delimično su je tešile Hogove posete, koji joj se u početku uopšte nije dopadao, ali ga je ubrzo smatrala bliskim prijateljem.[65] Činilo se da je Šeli želeo da Meri i Hog budu ljubavnici; Meri nije odbacila ovu ideju, pošto je i ona, kao i Šeli, verovala u ideju slobodne ljubavi.[66][67] U praksi, ona je volela samo Šelija i činilo se da se nije usudila da preduzme veće korake od flertovanja sa Hogom.[68][69][70][d] Dana 22. februara 1815. godine, ona je, dva meseca pre termina, na svet donela devojčicu, koja nije imala velike šanse da preživi.[71] Iste godine, 6. marta, ona je napisala Hogu: Najdraži, moja beba je mrtva — dođi što pre možeš da me vidiš. Želim da te vidim — bila je savršeno dobro kada sam otišla na spavanje — probudila sam se tokom noći da je podojim, ali se činila da spava toliko čvrsto da nisam htela da je budim. Bila je mrtva već tada, ali nismo znali pre jutra — po njenog izgledu verovatno je umrla od grčeva — Da li ćeš doći — ti si tako mirno stvorenje i Šeli se boji groznice zbog mleka — pošto nisam više majka sada.[72] Gubitak deteta izazvao je akutnu depresiju kod Meri, koju su progonile vizije njene bebe; ali, ona je opet zatrudnela i oporavila se do leta.[73][74] Sa oživljavanjem Šelijevih finansija nakon smrti njegovog dede, Biša Šelija, par je otišao na odmor u Torki, a nakon toga iznajmio kuću na dva sprata u Bišopsgejtu.[75][76] Malo toga je poznato o Merinom životu iz tog doba, s obzirom da je njen dnevnik iz perioda od maja 1815. do jula 1816. izgubljen. U Bišopsgejtu je Šeli napisao svoju poemu Alastor, a Meri se porodila 24. januara 1816. godine. Dečak je dobio ime Vilijam, po njenom ocu, a uskoro je dobio i nadimak „Vilmaus”. U svom romanu Poslednji čovek (lat. The Last Man) Meri je zamišljala i prisećala se Bišopsgejta kao rajskog vrta.[77] Ženevsko jezero i Frankenštajn Deo rukopisa Frankenštajna Maja 1816. godine, Meri, Persi i njihov sin otputovali su u Ženevu zajedno sa Kler Klermont. Oni su planirali da leto provedu sa Lordom Bajronom, sa kojim je Kler, nakon nedavne afere, ostala trudna.[78] Oni su u Ženevu stigli 14. maja 1816. godine, gde je Meri sebe oslovljavala sa gospođa Šeli. Bajron im se pridružio 25. maja, a njegova pratnja bio je mladi fizičar Džon Vilijam Polidori,[79] koji su iznajmili vilu Dionati blizu Ženevskog jezera, dok je Persi Šeli iznajmio manju zgradu pod nazivom Mezon Šapui na doku.[80][81][82] Oni su vreme provodili pišući, vozeći se čamcem po jezeru i pričajući do kasno u noć.[83] Meri se sećala da je to bilo „vlažno, nimalo blago leto i neprestana kiše nas je često danima zatvarala u kućama”.[84][83][đ] Sedeći oko logorske vatre u Bajronovoj vili, društvo se zabavljalo nemačkim pričama o duhovima, što je Bajronu dalo ideju da „svako napiše strašnu priču”.[85][86] Ne mogavši da smisli bilo kakvu priču, Meri je postala zabrinuta. „Svakog jutra su me pitali jesam li smislila priču i svakog jutra sam davala ponižavajući negativan odgovor”.[87] Jedne junske večeri, razgovor se prebacio na temu prirodnih principa života. Meri je napomenula da se „leš možda može reanimirati; galvanizam je ukazao na mogućnost takvih stvari”.[88] To je bilo nakon ponoći pre nego da svi odu na spavanje. Meri, ne mogavši da zaspi, postala je opsednuta svojom maštom dok je posmatrala razjareni užas njenog „budnog sna”, njene strašne priče:[89] Videla sam bledog studenta poročnih veština kako kleči pokraj stvari koju je sastavio. Videla sam groznu opsenu ispruženog čoveka, i onda, pomoću rada nekog snažnog motora, on je pokazao znake života i pokrenuo se mučnim, poluvitalnim znacima života. Zastrašujuće, nego kako; krajnje zastrašujuća bila bi posledica nastojanja bilo kog čoveka da se ruga čudesnom mehanizmu Stvoritelja sveta.[90][e] Ona je počela da piše, s namerom da stvori kratku priču. Uz ohrabrenje svog supruga, ona je proširila priču u roman pod nazivom Frankenštajn ili moderni Prometej (engl. Frankenstein: or, The Modern Prometheus) koji je objavljen 1818. godine.[91][92] Ona je kasnije opisala to leto u Švajcarskoj kao momenat „kada je prvi put prešla iz detinjstva u život”.[79] Priča njenog romana korišćena je kao osnova za brojne kasnije priče i filmove. Septembra 2011. godine, astronom Donald Oslon je, posetivši vilu na Ženevskom jezeru godinu dana ranije i razmotrivši podatke o pokretima meseca i zvezda, zaključio da se njen „san na javi” odigrao između „dva i tri sata posle ponoći” dana 16. juna 1816. godine, nekoliko dana nakon što je Bajron predložio da svako od njih napiše strašnu priču.[93] Autorstvo nad Frankenštajnom Otkad je Frankenštajn anonimno objavljen 1818. godine, brojni čitaoci i kritičari raspravljali su o njegovom poreklu i pojedinačnom doprinosu Šelijevih.[94] Postoje razlike između izdanja iz 1818, 1823. i 1831. godine, za šta je Meri napisala da „suprugu sigurno ne duguje slučajan predlog, niti bilo kakav nalet osećanja, i sem njegovih podsticaja, on nije imao nikakvog doprinosa onom obliku dela kakvo je izašlo u javnost”. Ona je napisala da je, koliko se ona seća, predgovor romana bio Šelijevo delo. Džejms Riger zaključio je da je Persijeva „pomoć u svakom delu izrade knjige bila toliko obimna da se teško može doći do zaključka da li njega posmatrati kao urednika ili manje značajnog saradnika”, dok je Ana Melor kasnije tvrdila da je Persi „samo odradio brojne tehničke korekcije i nekoliko puta pojasnio narativni i tematski kontinuitet teksta”.[95] Čarls Robinson, urednik fototipskog izdanja Frankenštajnovih, zaključio je da su Persijevi doprinosi romanu bili „ništa više nego što većina izdavačkih urednika obezbeđuje novim (ili starim) autorima ili, zapravo, šta kolege čine jedni drugima nakon što pročitaju delo koje ovaj drugi piše”.[96] Bat i Marlou Nakon njihovog povratka u Englesku, Meri i Persi su se — zajedno sa Kler Klermont, koja je iznajmila stan u blizini — preselili u Bat, gde su se nadali da će Klerinu trudnoću držati u tajnosti.[97][98] Tamo je Meri primila dva pisma od svoje polusestre Feni Imlaj, koja se žalila kako nesrećno živi; dana 9. oktobra Feni je napisala „uznemirujuće pismo” iz Bristola koje je navelo Persija da užurbano ode u potragu za njom, ali bezuspešno. Sutradan, 10. oktobra ujutru, Feni Imlaj je pronađena mrtva u sobi jedne krčme zajedno sa oproštajnom porukom i bocom laudanuma. Dana 10. decembra, Persijeva prva žena, Harijet Vestbruk, pronađena je udavljena u jezeru u Hajd parku, London.[99][100] Oba samoubistva bila su zataškana. Harijetina porodica omela je Šelijeve pokušaje — koje je Meri u potpunosti podržavala — da preuzme starateljstvo nad Harijetinom decom. Njegovi advokati savetovali su ga da će se slučaj znatno olakšati ukoliko se on bude venčao, pa su se Meri, koja je opet bila trudna, i on venčali 30. decembra 1816. godine u Londonu.[101][102][103] Merini roditelji bili su prisutni na svadbi i njihovo venčanje označilo je kraj loših odnosa.[104][105] Kler Klermont se porodila 13. januara naredne godine, a beba se u početku zvala Alba, kasnije Alegra.[106][107][ž] Marta iste godine, sud je presudio da je Persi moralno nepodoban da preuzme starateljstvo nad decom, koju je sud kasnije dodelio hraniteljskoj porodici.[108][109] Šelijevi su se, zajedno sa Kler i Albom, takođe marta, preselili u Marlou, u veliku, vlažnu kuću na obali Temze. Tu je Meri na svet donela još jedno dete, ćerku Klaru, 2. septembra. U Marlouu su se zabavljali sa svojim novim prijateljima Merijen i Lijem Hantom, radili na novim delima i često raspravljali o politici.[94] Početkom leta 1817. godine, Meri je završila Frankenštajna, koji je anonimno objavljen januara naredne godine. Čitaoci i kritičari pretpostavili su da je to bilo Persijevo delo, s obzirom da je knjiga objavljena sa njegovim predgovorom i bila je posvećena njegovom političkom heroju Vilijamu Godvinu.[110][111] U Marlouu je Meri redigovala zajednički dnevnik pisan tokom njihovog zajedničkog putovanja iz 1814. godine, dodajući materijal napisan u Švajcarskoj 1816. godine i Persijevu poemu Mon Blan (engl. Mont Blanc). Rezultat svega toga bila je Istorija šestonedeljne ture (engl. History of a Six Weeks` Tour), objavljena novembra 1817. godine. Te jeseni, Persi je često odlazio od kuće u London kako bi izbegao zajmodavce. Pretnja dužničkim zatvorom, u kombinaciji sa lošim zdravljem i pretnjom da izgube starateljstvo nad decom, doprineli su odluci da par napusti Englesku i otputuje u Italiju 12. marta 1818. godine i povede Kler i Albu sa sobom.[112][113][114][115] Nisu imali nameru da se vraćaju nazad.[116] Italija Vilijam Vilmaus Šeli, naslikan neposredno pre svoje smrti od malarije 1819. godine (autor Amelija Kuran, 1819) Jedan od prvih zadataka prilikom dolaska u Italiju bio im je da Bajronu, koji je živeo u Veneciji, predaju Albu. On se složio da je odgaja dokle god ne bude imao bilo šta sa Kler.[117][118][119] Šelijevi su potom započeli svoju lutajuću egzistenciju, nikada se ne nastanivši ni u jednom mestu na duži period.[120][z] Usput su sticali brojne prijatelje od kojih su im se neki i pridruživali na putu. Par je svoje vreme posvetio čitanju, pisanju, učenju, razgledanju gradova i druženju. Italijanska avantura bila je, nažalost, prekinuta kada su oba Merina deteta umrla — prvo Klara, septembra 1818. godine u Veneciji, a potom i Vilijam, juna 1819. godine u Rimu.[121][122][i] Ovi gubici bacili su je u duboku depresiju koja ju je izolovala od Persija,[124] koji je napisao u svom dnevniku: Najdraža Meri, zašto si nestala, i ostavila me samog u ovom sumornom svetu? Tvoj oblik ovde je zaista divan ali tvoja umetnost je pobegla, sišla niz sumoran put što Sorou čini mračnim boravištem. Za tvoje dobro ja ne mogu da te pratim ali ti se zbog mene vrati.[125] Neko vreme, Meri je utehu nalazila samo u pisanju.[126] Rođenje njenog četvrtog deteta, sina Persija Florensa Šelija 12. novembra 1819. godine, konačno je popravilo njeno raspoloženje,[127] iako je negovala sećanje na svoju izgubljenu decu do kraja života.[128] Italija je Šelijevima, Bajronu i drugim izgnanicima obezbedila političku slobodu nedostižnu kod kuće. Uprkos suočavanju sa gubicima, Italija je za Meri Šeli postala „zemlja čija su sećanja poput rajske slike”.[129] Godine provedene u Italiji bile su period intenzivne intelektualne i kreativne aktivnosti Šelijevih. Dok je Persi napisao niz velikih pesama, Meri je napisala autobiografski roman Matildu (engl. Matilda),[130] istorijski roman Valpergu (engl. Valperga) i drame Prozerpina (engl. Proserpine) i Midas (engl. Midas). Meri je Valpergu napisala kako bi pomogla ublažavanju finansijskih poteškoća njenog oca, pošto je Persi odbio da mu dalje pomaže.[131] Ona je često bila fizički bolesna, ali i sklona depresijama. Morala je da se nosi sa Persijevim interesovanjem za druge žene, među kojima su bile i Sofija Stejsi, Emilija Vivijani i Džejn Vilijams.[132][133][134] Otkad se Meri složila sa njegovim verovanjem u neekskluzivnost braka, počela je da stvara emocionalne veze sa muškarcima i ženama iz njihovog kruga prijatelja. Posebno su joj postali dragi grčki revolucionar Princ Aleksandar Mavrokordato i Džejn i Edvard Vilijams.[135][136][137][j] Kler Klermont, Merina polusestra i Bajronova ljubavnica (autor Amelija Kuran, 1819) Decembra 1818. godine Šelijevi su otputovali na jug zajedno sa Kler Klermont i svojom poslugom, smestivši se u Napulj, gde su ostali tri meseca. Za vreme provedeno u Napulju imali su samo jednu posetu, izvesnog fizičara.[138][139] Dve godine kasnije, oni su se našli na meti optužbi i pretnji od strane Paola i Elize Fogi, bivše posluge koje je Persi otpustio u Napulju ubrzo nakon što su se Fogijevi venčali.[140] Fogijevi su objavili da je 27. februara 1819. godine u Napulju Šeli registrovao kao svoje i Merino dvomesečno dete pod imenom Elena Adelejd Šeli.[140][141] Fogijevi su takođe tvrdili da je dete bilo Klerino.[142][143][144] Biografi su kasnije nudili različite interpretacije ovog događaja: da je Persi odlučio da usvoji lokalno dete kako bi umirio Meri nakon smrti dvoje dece, da je dete bilo njegovo i Klerino, Elizino, ili neke druge nepoznate žene, ili da je dete bilo Elizino i Bajronovo.[145][146][147][148][k] Meri je na to odgovorila da bi ona svakako znala da je Kler bila trudna, ali i dalje nije jasno koliko je ona zaista znala.[146][149][150] Događaji u Napulju, gradu kog je kasnije Meri nazvala „rajem nastanjenim đavolima”,[146] ostali su obavijeni velom misterije.[l] Jedino što je sigurno je to da sama Meri nije bila majka tog deteta. Elena Adelejd Šeli umrla je u Napulju 9. juna 1820. godine.[151][152] Tokom leta 1822. godine, trudna Meri se zajedno sa Persijem, Kler i Edvardom i Džejn Vilijams preselila u izolovanu Vila Magni, na obali mora blizu zaseoka San Terenco u zalivu Leriči. Kada su se nastanili, Persi je Kler saopštio loše vesti da je njena ćerka Alegra preminula od tifusa u manastiru Banjakavalo.[153][154] Meri je bila rastrojena i nesrećna u skučenoj i zabačenoj Vila Magni, koju je čak smatrala tamnicom.[155][156][157] Ona je 16. juna pobacila, izgubivši pritom toliko krvi da je umalo preminula. Umesto da čekaju doktora, Persi ju je potopio u kadu sa ledom kako bi zaustavio krvarenje — postupak za koji mu je doktor kasnije rekao da je spasao Merin život.[158] Stvari se tog leta nisu baš najbolje odvijale između Meri i Persija. Naime, on je sve više vremena provodio sa Džejn Vilijams umesto sa svojom depresivnom i iscrpljenom ženom.[159][160][161] Veći deo kratkih pesama koje je Persi napisao u San Terencu bile su posvećene Džejn, a ne Meri. Obala je Persiju Šeliju i Edvardu Vilijamsu pružila priliku da uživaju u njihovoj „savršenoj letnjoj igrački”, novoj jedrilici.[158][162] Brod su bili dizajnirali Denijel Roberts i Edvard Triloni, Bajronov obožavalac koji se ovom društvu pridružio januara 1822. godine.[163] Dana 1. jula iste godine, Persi Šeli, Edvard Elerker Vilijams i kapetan Denijel Roberts isplovili su južnom obalom ka Livornu. Tamo je Persi razgovarao sa Bajronom i Lijem Hantom o pokretanju radikalnog časopisa koji bi se zvao Liberal.[164] Šeli i Vilijams su 8. jula krenuli na povratak do Leričija zajedno sa njihovim, osamnaestogodišnjim, čamdžijom Čarlsom Vivijanom.[165] Oni nikada nisu stigli na cilj. Pismo koje je stiglo od Hanta upućeno Šeliju, a poslato u Vila Magni, datirano na 8. jul, sadržalo je sledeće reči: „molim te piši nam i reci nam kako si stigao kući, pošto su nam rekli da je bila oluja nakon što ste vi isplovili u ponedeljak, veoma smo zabrinuti”.[166] Meri je kasnije prokomentarisala trenutak kada je pročitala pismo: „Papir mi je ispao iz ruku; zadrhtala sam”.[166] Ona i Džejn Vilijams očajnički su požurile do Livorna, a potom do Pize, kako bi se uverile da su im muževi još uvek živi. Deset dana nakon oluje, tri tela isplovila su na obalu blizu Vijaređa, na pola puta između Livorna i Leričija. Triloni, Bajron i Hant kremirali su Persijev leš na plaži u Vijaređu.[167] Povratak u Englesku i književna karijera `[Frankenštajn] je najlepše delo za koje sam ja čuo da je neko napisao sa 20 godina. Sada imaš 25 godina. I, na svu sreću, nastavila si u smeru čitanja i kultivisala svoj um na najdivniji način, što te je učinilo velikim i uspešnim piscem. Ako ti ne možeš da budeš nezavisna, ko onda može?` — Reči Vilijama Godvina upućene Meri Šeli[168] Nakon smrti njenog muža, Meri je godinu dana živela sa Lijem Hantom i njegovom porodicom u Đenovi, gde je često viđala Bajrona i prepisivala njegove poeme. Rešila je da živi od pisanja i za svog sina, ali njena finansijska situacija bila je neizvesna. Dana 23. jula 1823. godine ona je napustila Đenovu i otputovala u Englesku, smestivši se u Strendu, London, sa svojim ocem i maćehom, sve dok nije dobila malu pozajmicu od svog svekra koja joj je omogućila da se samostalno smesti u kući u blizini.[169] Timoti Šeli se u početku složio da podrži svog unuka, Persija Florensa, samo ukoliko on dobije starateljstvo nad njim. Meri je tu ideju momentalno odbacila.[170][171] Umesto toga, ona je od Timotija uspela da izvuče minimalnu godišnju isplatu (koju je morala da vrati kada je Persi Florens nasledio imanje), ali je Timoti do kraja svog života odbijao da je vidi uživo i bavio se njom isključivo preko advokata. Meri se jedno vreme, pored drugih književnih napora, bavila i redigovanjem suprugovih pesama, ali se brinula zbog ograničenih opcija oko svog sina. Timoti je pretio da će joj ukinuti isplatu ukoliko bilo kakva biografija njegovog sina bude objavljena.[172][173][174] Godine 1826. Persi Florens je postao zakonski naslednik imanja Šelijevih, pošto je Šelijev i Harijetih sin, Čarls Šeli, preminuo. Timoti je povećao Merinu isplatu sa 100 na 250 dolara, ali je situacija još uvek bila teška kao i ranije.[175] Meri je uživala u stimulativnom društvu kruga prijatelja oko Vilijama Godvina, ali ju je siromaštvo sprečavalo da se druži na način na koji je želela. Ona se takođe osećala odbačeno od strane onih koji, poput Timotija, i dalje nisu odobravali njen brak sa Persijem.[176] Leta 1824. godine Meri se preselila u Kentiš Taun u severnom Londonu kako bi bila blizu Džejn Vilijams. Ona je možda, kako navodi njen biograf Mjurijel Spark, pomalo bila zaljubljena u Džejn. Džejn ju je kasnije razočarala tračarenjem da je Persi više voleo nju nego Meri, navodno zbog Merine nepodesnosti u ulozi supruge.[177] Otprilike u to vreme, Meri je radila na svom romanu Poslednji čovek (engl. The Last Man, 1826), a pomagala je i nizu prijatelja koji su pisali memoare o Bajronu i Persiju — što su bili počeci njenih pokušaja da svog supruga učini besmrtnim, odnosno sačuva od zaborava.[178] Ona je takođe upoznala američkog glumca Džona Hauarda Pejna i američkog pisca Vašingtona Irvinga, koji su je zaintrigirali. Pejn se zaljubio u nju i 1826. godine ju je zaprosio. Ona je odbila, rekavši da posle braka sa jednim genijem, ona se može udati samo za još jednog genija.[179] Pejn je prihvatio odbijanje i bezuspešno probao da razgovara sa svojim prijateljem Irvingom da je i on zaprosi. Meri je bila svesna tog plana, ali je nejasno koliko ozbiljno ga je uzela u obzir.[180][181] Minijatura Meri Šeli autora Redžinalda Istona, navodno naslikana po uzoru na njenu smrtnu masku (c. 1857)[182] Godine 1827. Meri je bila deo plana koji je omogućio njenoj prijateljici Izabelom Robinson i Izabelinoj ljubavnici, Meri Dijani Dods (koja je stvarala pod imenom Dejvid Linsdej), da odu u Francusku i žive tamo kao muž i žena.[183][lj] Uz pomoć Pejna, kome nije ispričala sve detalje, Meri je uspela da dobije lažne pasoše za ovaj par.[184] Godine 1828. ona se razbolela od malih boginja dok je bila u poseti paru u Parizu. Nedeljama kasnije ona se oporavila bez ožiljaka, ali je izgubila svoju mladalačku lepotu.[185] U periodu 1827—1840. godine, Meri je bila zauzeta kao urednik i pisac. Napisala je romane Sudbina Perkina Vorbeka (engl. The Fortunes of Perkin Warbeck, 1830), Lodor (engl. Lodore, 1835) i Fokner (engl. Falkner, 1837). Napisala je pet tomova pod nazivom Životi italijanskih, španskih, portugalskih i francuskih pisaca (engl. Lives of Italian, Spanish, Portuguese, and French authors), što je bio deo Lardnerove enciklopedije u 133 toma pod nazivom Cabinet Cyclopædia. Pisala je i priče za ženske magazine. Još uvek je pomagala svom ocu, pa su oni međusobno nalazili izdavače jedno za drugog.[186] Godine 1830. ona je za 60 dolara prodala autorsko pravo nad novom edicijom Frankenštajna Henriju Kolbernu i Ričardu Bentliju za njihovu novu seriju romana.[187] Nakon smrti njenog oca 1836. godine u dobi od 80 godina, Meri je počela da skuplja njegova pisma i memoare za objavljivanje, kao što je on zatražio u svom testamentu; međutim, nakon dve godine rada, ona je napustila projekat.[188] Tokom ovog perioda, ona se takođe borila i za Šelijevu poeziju, promovišući izdanja iste i citirajući je u svojim delima. Do 1837. godine Persijevi radovi su postali dobro poznati i svi su im se divili.[189] Tokom leta 1838. godine, Edvard Mokson, izdavač i zet Čarlsa Lamba, predložio je objavljivanje sabranih dela Persija Šelija. Meri je bila plaćena 500 dolara kako bi redigovala Pesnička dela (engl. Poetical Works, 1838), za koja je Timoti Šeli insistirao da ne sadrže bilo kakvu Persijevu biografiju. Meri je ipak pronašla način da ispriča priču o Šelijevom životu — ubacila je opširne biografske beleške o pesmama.[190] Meri je nastavila da postupa sa potencijalnim romantičnim partnerima sa oprezom. Godine 1828. ona je upoznala i flertovala sa francuskim piscem Prosperom Merimeom, ali jedno preživelo pismo upućeno njemu naizgled predstavlja skretanje njegove izjave ljubavi.[191] Bila je oduševljena kada se njen stari prijatelj, Edvard Triloni, vratio u Englesku, a oni su se u pismima šalili o braku.[192] Međutim, njihovo prijateljstvo bilo je izmenjeno, što je izazvalo njeno odbijanje da učestvuje u predloženoj biografiji Persija Šelija; on je kasnije ljutito reagovao na njeno izostavljanje ateističkog odeljka Kraljice Mab iz Šelijevih pesama.[193] Zaobilazne napomene u njenom dnevniku iz perioda od početka 1830-ih do ranih 1840-ih ukazuju na to da je Meri gajila osećanja prema radikalnom političaru Obriju Boklerku, koji ju je možda razočarao dva puta, oženivši se drugim ženama.[194][195][196][m] Merina prva briga tokom ovih godina bila je blagostanje Persija Florensa. Ona je ispoštovala jednu od poslednjih želja njenog pokojnog muža da njegov sin pohađa javnu školu, i, uz nevoljnu pomoć Timotija Šelija, Persi Florens je pohađao školu u Herou. Kako bi izbegla dodatne troškove, ona se preselila u Herou, pa je Persi Florens mogao da svakog dana prisustvuje predavanjima.[197][198] Iako je Persi Florens pohađao Triniti koledž, Kembridž, i površno se bavio politikom i pravom, on nije pokazivao znake obdarenosti svojih roditelja.[199][200] Bio je posvećen svojoj majci, i, nakon što je napustio univerzitet 1841. godine, on je prešao da živi sa majkom. Poslednje godine i smrt Želeći da ispune Merine želje, Persi Florens i njegova žena Džejn ekshumirali su posmrtne ostatke njenih roditelja i sahranili ih zajedno sa njom u Burnmutu[201] Godine 1840. i 1842. Meri i Persi Florens putovali su zajedno po kontinentu, a ova putovanja Meri je zabeležila u svojim Lutanjima po Nemačkoj i Italiji 1840, 1842. i 1843. (engl. Rambles in Germany and Italy in 1840, 1842 and 1843, 1844).[202] Iste godine kad je delo objavljeno umro je i Timoti Šeli, u dobi od 90 godina, „padajući sa stabla kao precvetao cvet”, kako je Meri navela.[203] Po prvi put, ona i njen sin bili su finansijski nezavisni, iako se pokazalo da je nasleđe bilo manje vredno nego što su se oni nadali.[204] Sredinom 1840-ih, Meri se našla na meti tri zasebna ucenjivača. Godine 1845, italijanski politički izgnanik zvani Gateši, kog je upoznala u Parizu, pretio je da će objaviti pisma koja mu je ona slala. Prijatelj njenog sina podmitio je šefa policije da oduzme Gatešiju papire, uključujući i pisma, koja su kasnije uništena.[205][206] Ubrzo nakon toga, Meri je kupila neka pisma koje su ona i Šeli pisali od čoveka koji je sebe zvao G. Bajron i predstavljao se kao vanbračni sin pokojnog Lorda Bajrona.[207][208] Iste godine, Persijev rođak Tomas Medvin prišao je Meri tvrdeći da je napisao biografiju Persija Šelija u kojoj ga nije prikazao u najboljem svetlu i da će to zataškati u zamenu za 250 dolara, ali je Meri odbila da pristane na tu nagodbu.[209][210][n] Persi Florens se 1848. godine oženio Džejn Gibson Sent Džon. Brak se pokazao kao srećan, a Meri i Džejn su se volele.[211][212] Meri je živela sa svojim sinom i snajom u Fild Plejsu, Saseks, u nasleđenoj kući Šelijevih, i na Čester skveru, London, a pratila ih je i na njihovim putovanjima u inostranstvo. Poslednjih godina svog života Meri je bila razorena bolešću. Od 1839. godine ona je patila od glavobolje i napada paralize u pojedinim delovima tela, koje su joj ponekad onemogućavale da čita i piše.[213][214] Dana 1. februara 1851, na Čester skveru, ona je umrla u dobi od 53 godine od onoga što je njen lekar sumnjao da je moždani tumor. Prema Džejn Šeli, Meri Šeli je tražila da bude sahranjena pored oca i majke; međutim, Persi Florens i njegova supruga, procenivši da je groblje u Sent Pankrasu, gde su sahranjeni Merini roditelji, „užasno”, odlučili su da je umesto toga sahrane u crkvi Svetog Petra u Bornmutu, blizu njihove nove kuće u Boskombu.[215] Prilikom prve godišnjice smrti Meri Šeli, oni su otvorili njen radni sto. Unutra su pronašli pramenove kose njene mrtve dece, dnevnik koji je delila sa Persijem Šelijem i kopiju njegove poeme Adonis sa jednom stranicom smotanom u krug i svilenim delom koji je sadržao deo njegovog pepela i ostatke njegovog srca.[128] Književne teme i stil Meri Šeli je živela književnim životom. Njen otac ohrabrivao ju je da nauči da piše tako što bi sastavljala pisma,[216] a njeno omiljeno zanimanje u detinjstvu bilo je pisanje priča.[217] Nažalost, sva Merina mladalačka dela su izgubljena kada je pobegla sa Persijem 1814. godine, i nijedan od njenih preživelih rukopisa ne može se definitivno datirati od pre te godine.[218] Veruje se da je njeno prvo objavljeno delo bilo Mounseer Nongtongpaw,[219][220][221] komični stihovi koje je napisala za Godvinovu Dečju biblioteku kada je imala deset i po godina; ipak, autorstvo nad pesmom se danas pripisuje drugom piscu u najnovijoj merodavnoj kolekciji njenih radova.[222][223][224] Persi Šeli je sa oduševljenjem ohrabrivao Meri da se bavi pisanjem: „moj suprug je, od samog početka, veoma želeo da ja dokažem da sam vredna svog porekla i upišem se na stranicu slavnih. Oduvek me je podsticao da dobijem književnu reputaciju”.[225] Romani Autobiografski elementi Pojedini delovi Merinih romana često se tumače kao prikrivene prerade njenog života. Kritičari su ukazivali na ponavljanje motiva otac-ćerka kao na specifičan dokaz tog autobiografskog stila.[226] Na primer, komentatori su veoma često Matildu (1820) čitali autobiografski, identifikujući tri centralna lika romana kao verzije Meri Šeli, Vilijama Godvina i Persija Šelija.[227][228] Meri se poverila da je modelovala centralne likove u svom romanu Poslednji čovek po uzoru na prijatelje iz italijanskih krugova. Lord Rejmond, koji je napustio Englesku kako bi se uz Grke borio i umro u Konstantinopolju, baziran je na Lordu Bajronu; a utopista Adrijan, Grof od Vindzora, koji vodi svoje sledbenike u potragu za prirodnim rajem i umire kada njegov brod potone u oluji, fiktivan je portret Persija Šelija.[229][230] Ipak, kako je napisala u recenziji Godvinovog romana Cloudesley (1830), ona nije verovala da pisci „samo kopiraju sadržaje iz svojih srca”.[231] Vilijam Godvin je smatrao karaktere njene ćekre pre kao tipove, a ne kao portrete osoba iz stvarnog života.[232] Neki moderni kritičari, poput Patriše Klemit i Džejn Blamberg, zauzeli su isti stav, suprotstavljajući se autobiografskom posmatranju Merinih dela.[233][234][235] Romaneskni žanrovi Meri se koristila tehnikama brojnih novelističkih žanrova, najčešće godvinijanskim romanom, novim istorijskim romanom Valtera Skota i gotičkim romanom. Godvinijanski roman, koji je postao popularan tokom 1790-ih delima poput Godvinovog Kejleba Vilijamsa (engl. Caleb Williams, 1794), „koristio se Rusoovom ispovedaoničkom formom kako bi istražio kontradiktorne odnose između pojedinca i društva”,[236][237] a Frankenštajn prikazuje mnoge od teme i književne izume kao i pomenuti Godvinov roman.[238][239] Ipak, Šeli je kritikovao ove prosvetiteljske ideale koje je Godvin promovisao u svojim delima.[240] U Poslednjem čoveku Meri je iskoristila godvinijansku filozofsku formu kako bi demonstrirala krajnju besmislenost sveta.[241] Dok su raniji godvinijanski romani pokazivali kako racionalni pojedinac može postepeno poboljšati društvo, Poslednji čovek i Frankenštajn pokazuju pojedinčev nedostatak kontrole nad istorijom.[242] Šelijeva je takođe koristila njene istorijske romane kako bi govorila o odnosima između polova; na primer, Valperga predstavlja feminiziranu verziju Skotovog maskulinizma.[243][244] Uvodeći ženu koja nije bila deo istorijske pozadine, Šeli koristi njihove priče kako bi dovela u pitanje etablirane teološke i političke institucije.[245][246] Ona pohlepu muškog junaka za osvajanjem stavlja kontrastno sa ženskom alternativom: razumom i osećajnošću.[247] U Sudbini Perkina Vorbeka, još jednom njenom istorijskom romanu, Lejdi Gordon označava vrednosti prijateljstva, porodičnog života i jednakosti. Kroz nju Šelijeva nudi feminističku alternativu muškoj političkoj moći koja na kraju uništava muški lik. Roman daje inkluzivniju istorijsku priču kako bi izazvala one koje se obično odnose na isključivo muške događaje.[248][249] Pol S porastom feminističke književne kritike tokom 1970-ih, Merina dela, posebno Frankenštajn, počela su da privlače mnogo veću pažnju naučnika. Feministički i psihoanalitički kritičari bili su uglavnom zaslužni za ponovnu popularnost Merinih dela.[250] Elen Moers bila je jedan od prvih koja je tvrdila da je Merin gubitak deteta bio presudan uticaj za pisanje Frankenštajna.[251] Ona je navela da je roman „mit o rođenju” u kom Šelijeva želi da se pomiri sa krivicom izazvanom majčinskim gubitkom, kao i zbog toga što nije uspela kao roditelj.[252][253] En Melor, naučnica koja je proučavala Merino stvaralaštvo, ukazuje da je roman, sa feminističke tačke gledišta, priča „o tome šta se desi kada muškarac pokuša da ima bebu bez žene ... [Frankenštajn] je duboko zabrinut prirodnim, za razliku od neprirodnih, načina produkcije i reprodukcije”.[254] Neuspeh Viktora Frankenštajna u ulozi „roditelja” u romanu može se shvatiti kao izraz zabrinutosti koji prati trudnoću, porođaj, a posebno materinstvo.[255] Sandra Gilbert i Suzan Gubar tvrdile su u njihovoj zajedničkoj knjizi Luda žena u potkrovlju (1979) da je u Frankenštajnu Šelijeva posebno odgovorila na mušku književnu tradiciju koju je zastupao Džon Miltonov Izgubljeni raj. Prema njihovoj interpretaciji, Šelijeva je reafirmisala ovu mušku tradiciju, uključujući mizoginiju nerazdvojivu sa njom, ali u isto vreme i „sakrivene fantazije jednakosti koje povremeno izbijaju u monstruoznim slikama besa”.[256] Meri Puvi tumačila je prvo izdanje Frankenštajna kao deo većeg šablona u Merinom pisanju, koji počinje književnim samopotvrđivanjem i završava se kontroverznim feminizmom.[257] Povi je ukazala na to da je Frankenštajnova višestruka narativnost omogućila Šelijevoj da podeli svoju umetničku ličnost, pa je tako mogla da „izrazi i izbriše sebe u isto vreme”.[258][259] Merin strah od samozalaganja ogleda se u sudbini Frankenštajna, koji je bio kažnjen zbog egoizma izgubivši sve svoje domaće veze.[260] Feministički kritičari fokusirali su se na to kako je autorstvo, posebno žensko autorstvo, prikazano u i kroz Merine romane.[261] Kako Melorova objašnjava, Šelijeva je koristila gotički stil ne samo da istraži potisnutu žensku seksualnu želju,[262] već i način kako da „cenzuriše svoj govor u Frankenštajnu”.[263] Prema Povijevoj i Melorovoj, Meri nije želela da promoviše svoju autorsku ličnost i duboko u sebi osećala se neadekvatno u ulozi pisca, pa je „ova sramota doprinela je generaciji njenih fiktivnih slika abnormalnosti, perverzije i destruktivnosti”.[264] Merina dela stavljaju fokus na ulogu porodice u društvu i ulogu žene u toj porodici. Ona slavi „ženska osećanja i saosećanje” u vezi sa porodicom i ukazuje na to da društvo ne bi moglo da preživi bez njih.[265] Meri je bila „duboko posvećena etici saradnje, uzajamnoj zavisnosti i samopožrtvovanju”.[266] U romanu Lodor, na primer, centralna priča prati sudbinu žene i ćerke glavnog junaka, Lorda Lodora, koji je ubijen u dvoboju na kraju prvog toma romana, ostavljajući za sobom niz pravnih, finansijskih i porodičnih prepreka sa kojima ove dve heroine treba da se suprotstavljaju. Roman se bavi političkim i ideološkim pitanjima, posebno obrazovanjem i društvenom ulogom žena.[267] On analizira patrijarhalnu kulturu koja razdvaja polove i postavlja ženu u položaj zavisnosti od muškarca. Prema viđenju Beti Benet, „roman predlaže ravnopravne obrazovne paradigme za muškarce i žene, što bi dovelo do društvene pravde, kao i do duhovnog i intelektualnog razumevanja prilikom susretanja sa izazovima koje život donosi”.[268] Ipak, Fokner je jedini Merin roman u kome heroina izlazi kao pobednik.[269] Roman navodi da kada ženske vrednosti trijumfuju nad nasilnom i destruktivnom muškošću, ljudi će biti slobodni da iskažu „saosećanje, simpatiju i velikodušnost”, ili njihovu bolju prirodu.[270] Prosvetiteljstvo i romantizam Frankenštajn, kao i brojna gotička fikcija iz tog perioda, predstavlja mešavinu visceralnog i otuđenog predmeta subjekta sa spekulativnim i provokativnim temama.[271] Umesto da se fokusira na obrte i preokrete radnje, u prvi plan romana su mentalne i moralne borbe protagoniste, Viktora Frankenštajna, a Šelijeva je prožela tekst njenim ličnim vidom politiziranog romantizma, romantizam koji je kritikovao individualizam i egoizam tradicionalnog romantizma.[272][273] Viktor Frankenštajn je poput Satane u Izgubljenom raju, i Prometej: on se buni protiv tradicije, on stvara život i oblikuje svoju sudbinu. Ove osobine nisu prikazane pozitivno: kako Blamerg piše, „njegova neumorna ambicije je samoobmana, naslikana kao traganje za istinom”.[274][275] On mora da napusti svoju porodicu kako bi ispunio svoje ambicije.[274][276][277] Naslovna strana izdanja Frankenštajna iz 1831. godine, autora Teodora fon Holsta, jedna od prve dve ilustracije romana[278] Meri je verovala u prosvetiteljsku ideju da ljudi mogu na poboljšaju društvo odgovornim vršenjem političkih dužnosti, ali je strahovala da bi neodgovorno vršenje vlasti moglo da dovede do haosa.[279] U praksi, njena dela su uglavnom kritikovala mislioce 18. veka poput njenih roditelja, koji su verovali da se takva promena može dogoditi. Stvorenje u Frankenštajnu, na primer, čita knjige povezane sa radikalnim idejama, ali obrazovanje koje stiče iz njih je na kraju beskorisno.[280] Merina dela otkrivaju njen manji optimizam u odnosu na Godvina i Vulstonkraftovu; ona ne veruje u Godvinovu teoriju da bi čovečanstvo u nekom trenutku moglo postati savršeno.[281][282] Kako književnik Kari Loke navodi, Poslednji čovek, više nego Frankenštajn, „u svom odbijanju da postavi čovečanstvo u centar svemira, njegovo ispitivanje našeg privilegovanog položaja u odnosu na prirodu ... predstavlja dubok i proročki izazov zapadnjačkom humanizmu”.[283][284] Naime, Merine aluzije na ono što su radikali smatrali propalom revolucijom u Francuskoj i na Godvinov, Vulstonkraftovin i Berkov odgovor na nju, sukobljavaju se sa „prosvetiteljskom verom u neminovni napredak zajedničkim naporima”.[285][286] Kao i u Frankenštajnu, Šelijeva „nudi duboko razočaravajući komentar na doba revolucije, koji se završava totalnim odbacivanjem progresivnih ideala njene generacije”.[287] Ne samo da odbacuje te prosvetiteljske političke ideale, već odbacuje i romantičarsku predstavu da poetska ili književna imaginacija može da ponudi alternativu, beg od stvarnosti.[288][289] Politika Kritičari su do skoro navodili Lodora i Foknera kao dokaz rastućeg konzervativizma u Merinim kasnijim delima. Godine 1984, Meri Puvi je uticajno identifikovala oskudicu Merine reformističke politike u poznim delima.[290] Puvijeva je sugerisala da je Meri Šeli napisala Foknera kao svoj konfliktni odgovor na očevu kombinaciju libertarijanskog radikalizma i strogog insistiranja na društvenu pristojnost.[291] Melorova se složila, tvrdeći da je „Meri Šeli utemeljila svoju alternativnu političku ideologiju na metafori mirne, nežne, buržoaske porodice. Ona je time implicitno podržala konzervativnu viziju postepene evolucione reforme”.[292] Ova vizija dozvolila bi ženama da učestvuju u društvenoj sferi, ali je ona nasledila nejednakosti svojstvene buržoaskoj porodici.[293] Ipak, u poslednjoj deceniji (20. veka) ovo gledište dovedeno je u pitanje. Na primer, Benetova tvrdi da Merina dela otkrivaju doslednu posvećenost romantičarskom idealizmu i političkoj reformi,[294] a studija Merinih ranih dela autorke Džejn Blamberg tvrdi da se njena karijera ne može lako podeliti na radikalni i konzervativni period. Ona tvrdi da „Šelijeva nije nikada bila strastveni radikal poput njenog supruga i da njen kasniji način života nije bio naglo lažan, niti je bio izdaja. Ona je zapravo izazivala političke i književne uticaje njenih krugova prijatelja u svom prvom delu”.[295] Prema ovom tumačenju, Merina rana dela tumače se kao izazov Godvinov i Šelijev radikalizam. „Nepromišljeno odbacivanje porodice” Viktora Frankenštajna je, na primer, viđeno kao dokaz Merine konstantne brige za ljude oko sebe.[272] Kratke priče Šelijeva je često pisala priče kako bi ispratila već pripremljene ilustracije za zbirke, kao što je ova, koja prati Transformaciju iz 1830. godine u godišnjaku Keepsake.[296] Tokom 1820-ih i 1830-ih, Meri je stalno pisala kratke priče za zbirke priča i godišnjake, uključujući 16 priča za The Keepsake, čija su ciljna grupa bile sredovečne žene.[219][297] Merina dela iz ovog žanra bila su opisana kao dela „plaćenog pisca” i „razvučena i dosadna”.[219] Ipak, kritičarka Šarlot Susman ističe da su drugi pisci tog doba, poput romantičarskih pesnika Vilijama Vordsvorta i Semjuela Tejlora Kolridža, davali prednost ovom profitabilnom tržištu. Ona objašnjava da su „godišnjaci bili glavni vid književnog stvaralaštva tokom 1820-ih i 1830-ih”, a The Keepsake najuspešniji među njima.[298] Mnoge Merine priče smeštene su u doba daleko pre devetnaestovekovne Britanije, kao što je Grčka i vladavina Anrija IV francuskog. Šelijeva je posebno bila zainteresovana za „krhkost individualnog identiteta” i često prikazivala „da put osobe u svetu može biti kataklizmički izmenjen unutrašnjim emocionalnim prevratom, ili nekom natprirodnom pojavom koja se ogleda u unutrašnjoj šizmi”.[299] U njenim pričama, ženski identitet vezan je za ženske kratkotrajne vrednosti u braku, dok muški identitet može da se održi i transformiše korišćenjem novca.[300][301] Iako je Meri napisala 21 kratku priču za godišnjake između 1823. i 1839. godine, ona je uvek sebe, pre svega, smatrala romanopiscem. Pisala je Liju Hantu: „pišem loše članke koji mi pomažu da se osećam jadnom — ali ću uroniti u roman i nadam se da će njegova čista voda oprati blato ovih časopisa”.[302] Putopisi Kada su leta 1814. godine pobegli u Francusku, Meri i Persi počeli su da pišu zajednički dnevnik,[303] koji su oni objavili 1817. pod nazivom Istorija šestonedeljne ture, dodavši tome četiri pisma, po dva od svakog, bazirana na njihovoj poseti Ženevi 1816. godine, zajedno sa Šelijevom pesmom Mon Blan. Knjiga slavi mladalačku ljubav i politički idealizam i svesno sledi primer Meri Vulstonkraft i drugih koji su kombinovali putovanje sa pisanjem.[304] Perspektiva knjige je filozofski i reformistički, pre nego konvencionalni putopis; putopis naročito apostrofira efekte politike i rata na Francusku.[305] Pisma koja je par napisao tokom drugog putovanja suočavaju se sa „velikim i izvanrednim događajima” konačne pobede Napoleona kod Vaterloa nakon njegovog „stodnevnog” povratka 1815. godine. Ona takođe istražuju uzvišenost Ženevskog jezera i Mon Blana, kao i revolucionarno nasleđe filozofa i romanopisca Žana Žaka Rusoa.[306] Merina poslednja knjiga, napisana u formi pisama i objavljena 1844. godine, nosi naziv Lutanja po Nemačkoj i Italiji 1840, 1842. i 1843. i beleži njena putovanja sa Persijem Florensom i njegovim univerzitetskim prijateljima. U Lutanjima, Šelijeva prati tradiciju Pisama napisanih u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj — delo njene majke — i svoju Istoriju šestonedeljne ture kako bi mapirala svoj lični i politički pejzaž kroz govor senzibiliteta i simpatije.[307][308] Za Šelijevu, izgradnja saosećajne veze među ljudima je put do stvaranja civilnog društva i povećanja znanja: „znanje, da prosvetli i oslobodi um od prijemčivih otupelih predrasuda — širi krug simpatije sa svojim srodnim dušama — to su koristi putovanja”.[309] Između zapažanja o pejzažima, kulturi i „ljudima, posebno sa političke tačke gledišta”,[310] ona je koristila formu putopisa kako bi istražila svoje uloge udovice i majke i razmišljala o revolucionarnom naturalizmu u Italiji.[311][nj] Ona je takođe beležila svoje „hodočašće” na scenama vezanim za Šelija.[312][129] Prema kritičarki Klarisi Or, Merino usvajanje ličnosti filozofskog materizma daje Lutanjima jedinstvo prozne pesme, sa „smrću i sećanjem kao centralnim temama”.[313] U isto vreme, Šelijeva stvara egalitaran slučaj protiv monarhije, klasnih razlika, ropstva i rata.[314] Biografije Između 1832. i 1839. godine, Meri je napisala brojne biografije značajnih italijanskih, španskih, portugalskih i francuskih muškaraca i i nekoliko žena za knjigu Životi najznačajnijih književnika i naučnika autora Dionizija Lardnera. Biografije su bile deo Lardnerove enciklopedije, jedne od boljih među brojnim takvim proizvedenim tokom 1820-ih i 1830-ih kao odgovor na rastuću želju za samoobrazovanjem srednje klase.[315] Sve do ponovnog izdavanja ovih eseja 2002. godine, njihov značaj u okviru njenog korpusa nije bio cenjen.[316][o] Prema mišljenju književnog naučnika Grega Kučića, oni otkrivaju Merino „čudesno istraživanje kroz nekoliko vekova i više jezika”, njen poklon biografskoj pripovesti i njeno interesovanje za „nove oblike feminističke istoriografije”.[317] Šeli je pisala u biografskom stilu popularizovanom od strane 18ovekovnog kritičara Semjuela Džonsona u njegovom delu Životi pesnika (engl. Lives of the Poets, 1779—81), kombinujući sekundarne izvore, memoare i anegdote, kao i autorsku evaluaciju.[318] Ona je beležila detalje iz života i karaktera svakog pisca, citirala njihova dela, kako u originalu tako i u prevodu, i završavala sa kritičkim razmatranjem njihovog stvaralaštva.[319] Za Šelijevu je biografsko pisanje, prema njenim rečima, trebalo da se „stvara kao da je to škola u kojoj se uči filozofija istorije”[320] i predaju lekcije. Najčešće i najvažnije, ove lekcije sastavljene su od kriticizma muško-dominantnih institucija kao što je primogenitura.[321] Šelijeva stavlja akcenat na porodični život, romantiku, porodicu, simpatiju i saosećajnost u životima njenih subjekata. Njeno uverenje da takve snage mogu poboljšati društvo povezuje njen biografski pristup sa ostalim ranim feminističkim istoričarima poput Meri Hejs i Ane Džejmson.[322] Za razliku od njenih romana, od kojih je većina imala originalan tiraž od svega nekoliko stotina primeraka, Životi su štampani u oko 4.000 primeraka po svakom tomu: time, prema Kučiću, Merina „upotreba biografije kako bi progurala socijalni program ženske istoriografije postala je jedna od najuticajnijih političkih intervencija”.[323] Urednički rad Ubrzo nakon Persijeve smrti, Meri je odlučila da napiše njegovu biografiju. U pismu iz 17. novembra 1822. godine, ona je najavila: „pisaću o njegovom životu i time okupirati samu sebe na jedini način iz kog mogu da izvučem utehu”.[324] Ipak, njen svekar, Timoti Šeli, efektno joj je zabranio da to učini.[325][p] Meri je započela gajenje Persijeve pesničke reputacije 1824. godine objavljivanjem njegovih Posthumnih pesama. Godine 1839, dok je radila na Životima, ona je pripremila novo izdanje njegove poezije, koje je postalo, prema rečima Suzan Volfson, „kanonizovani događaj” u istoriji ugleda njenog supruga.[326][327] Sledeće godine, Meri je izdala tom Persijevih eseja, pisama, prevoda i fragmenta, a tokom 1830-ih, ona je njegovu poeziju predstavila široj javnosti objavljujući njegove odabrane radove u godišnjaku The Keepsake.[328] Izbegavajući Timotijevu zabranu biografije, Meri je često u ovim izdanjima ubacivala svoje napomene i razmišljanja o životu i stvaralaštvu svog supruga.[329] „Ja sam tu da opravdam njegove puteve i da ga načinim voljenim svim budućim generacijama”, napisala je ona 1824. godine.[330] Bio je to cilj, kako navodi Blamberg, koji je doveo do predstavljanja Šelijevog rada javnosti na „najpopularniji mogući način”.[331] Kako bi prilagodila njegove radove viktorijanskoj javnosti, ona je Šelija predstavljala više kao lirskog nego kao političkog pesnika.[332][333] Ipak, kako Meri Favret navodi, „bestelesni Persi sam legitimiše duh svoje poezije”.[334] Meri je pominjala Persijev politički radikalizam kao oblik sentimentalizma, tvrdeći da je njegov republikanizam nastao iz saosećanja prema onima koji su patili.[335] Ubacivala je i romantične anegdote njegovog čovekoljublja, ljubavi prema domu i ljubavi prema prirodi.[336] Predstavljajući sebe kao Persijevu „praktičnu muzu”, ona je takođe napomenula da je revizije vršila onako kako je on napisao.[337] Uprkos emocijama koje je ovaj rad uzburkao, Meri se neosporno pokazala kao profesionalni i naučni urednik.[338] Radeći sa Persijevim neurednim, ponekad nejasnim, sveskama, ona je pokušala da formira hronologiju njegovih radova, pa je uključila i pesme, poput Epipsychidion — posvećenu Emiliji Vivijani, koje bi najradije izostavila.[333][339] Bila je, ipak, primorana da načini izvesne kompromise i, kako navodi Blamberg, „moderni kritičari su pronašli grešku sa izdanjem i različito tvrde da je ona pogrešno prepisala, pogrešno protumačila, namerno načinila nejasnim neke stvari i pokušala da pesnika pretvori u nešto što on nije bio”.[340] Prema Donaldu Demijanu, savremenom uredniku Šelijevih dela, Merin stil uređivanja pripada „periodu uređivanja kada cilj nije bio da se ustanove tačni tekstovi i naučni aparat već da se predstavi celokupan zapis piščeve karijere za prosečnog čitaoca”.[341] U principu, Meri je verovala u objavljivanje svake reči rada njenog supruga;[342][343] međutim, našla se u obavezi da izostavi neke delove, bilo pod pritiskom izdavača Edvarda Moksona, bilo iz poštovanja prema javnosti.[327][344] Na primer, ona je izostavila ateističke delove prvog izdanja Kraljice Mab. Nakon što ih je vratila u drugom izdanju, Mokson je bio krivično progonjen i osuđen za bogohulnu klevetu, iako je izbegao kaznu.[345][346] Merini propusti i izostavljanja izazvali su kritike, često veoma loše, od strane pripadnika Persijevih krugova prijatelja,[347][345] a recenzenti su je, između ostalog, optuživali za neselektivno uključivanje.[348] Njene beleške su ipak ostale osnovni izvor za proučavanje Persijevog rada. Kako Benet objašnjava, „biografi i kritičari se slažu da je Merina predanost da učini supruga zapaženim i njegova dela značajnim bio jedina, glavna sila koja je uspostavila Šelijevu reputaciju tokom perioda kada bi on gotovo sigurno izbledeo u očima javnosti”.[349][350] Reputacija Gravura Džordža Stodarta prema spomeniku Meri i Persija Šelija autora Henrija Viksa (1853) Tokom svog života, Meri je ozbiljno bila shvaćena kao pisac, iako su kritičari često previđali političku stranu njenih radova. Ipak, nakon njene smrti, ona se uglavnom pamti kao supruga Persija Biša Šelija i kao autor Frankenštajna.[351] Zapravo, u uvodu njenih pisama objavljenih 1945. godine, urednik Frederik Džouns je napisao: „zbirka ove veličine ne može se opravdati opštim kvalitetom pisama niti Merinom važnošću u ulozi pisca. To je zato što ona kao žena [Persija Biša Šelija] zadivljuje naše interesovanje”.[352] Ovaj stav nije se promenio do 1980. godine kada je Beti Benet objavila prvi tom sabranih radova Meri Šeli. Kako je ona objasnila, „činjenica je da su do ovih godina naučnici gledali na Meri kao na ćerku Vilijama Godvina i Meri Vulstonkraft koja je postala žena Persija Šelija”.[353] To je bilo tako dok Emili Sastejn nije 1989. godine objavila celokupnu naučnu biografiju Meri Šeli pod nazivom Meri Šeli: Romantika i stvarnost (engl. Mary Shelley: Romance and Reality).[354] Pokušaji Merinog sina i snaje da „viktorijanizuju” uspomenu na nju cenzurišući biografske dokumente doprineli su viđenju Meri kao konvencionalnije, manje reformističke figure nego što njena dela ukazuju na to. Njena bojažljiva izostavljanja delova iz Persijevih dela i njeno tiho izbegavanje javne kontroverze tokom njenih poznih godina doprineli su ovom utisku. Tumačenja Hoga, Trilonija i drugih poštovalaca Šelija takođe su se postarala da umanje Merin radikalizam. Trilonijevi Zapisi o Šeliju, Bajronu i autoru (engl. Records of Shelley, Byron, and the Author, 1878) veličali su Persija Šelija na Merin račun, dovodeći u pitanje njenu inteligenciju, pa čak i njeno autorstvo nad Frankenštajnom.[355] Lejdi Šeli, supruga Persija Florensa, doprinela je delom ovome, objavivši veoma izmenjenu kolekciju pisama koju je nasledila pod nazivom Šeli i Meri (engl. Shelley and Mary, 1882).[356][357][358] Od Frankenštajnove prve pozorišne adaptacije iz 1923. godine do filmskih adaptacija tokom čitavog 20. veka, uključujući i prvu bioskopsku verziju iz 1910. godine i danas poznate adaptacije, među kojima su Vejlov Frankenštajn iz 1931. godine, Bruksov Mladi Frankenštajn iz 1974. godine i Branin Frankenštajn iz 1994. godine, veliki deo javnosti susreo se prvi put sa Merinim stvaralaštvom putem adaptacija.[359] Tokom 19. veka, Meri je, u najboljem slučaju, bila viđena kao autor jednog romana, a ne kao profesionalni pisac, što i jeste bila; mnoga njena dela bila su van štampe sve do pre tridesetak godina, zaklonivši tako veći pogled na njen doprinos.[360] Poslednjih nekoliko decenija, ponovno izdavanje gotovo svih njenih dela stimulisalo je novo priznanje njenih vrednosti. Njena navika intenzivnog čitanja i studiranja, otkrivena u njenim dnevnicima i pismima i ogledana u njenim delima, sada je bolje cenjena.[361] Merina koncepcija sebe kao autora takođe je bila priznata; nakon Persijeve smrti, ona je pisala o svojim autorskim ambicijama: „mislim da mogu da se održim, a tu je i nešto inspirišuće u ideji”. Naučnici sada smatraju Meri jednom od glavnih romantičarskih ličnosti, značajnu zbog njenog književnog doprinosa i njenog političkog glasa kao žene i liberala.

Пред Богом и пред собом треба да скинемо хаљину која нас је улепшавала и наше мане скривала, хаљину намирисану културним самоуслађивањем и самообманом, па онда да погледамо на гној своје можда смртно болесне душе. Томе нас учи пост, а то он и постиже, јер је он истинска и најсавршенија хигијена човекова. Обуздајмо себе, своју душевнотелесну издвојеност. Почнимо са храном... Пост открива сву нашу непостојаност, целу нашу човечанску, душевну оскудност. Пост испољава моћ Божју која дејствује у тој душевној оскудности, сиромаштву и слабости људској. А то је велико достигнуће поста у питању човечјег самопознања и познања Бога. Затим, пост човеку открива његову двојакост, постојање двају живота у њему: душевнотелесног и духовног. У своме спољашњем изражају, наравно, пост је и вежбањеу смислу стицања и Продубљивања духовног искуства. Он је увежбавање тела и душе, јачање осећања, чишћење ума, обезбеђење нашег животног брода ради сусрета вечности... Пост јача гледање на сву пролазност овога света и стварност будућег света. Пост продубљује осећање одговорности за земаљски живот, за сваки поступак и реч, за сваки тренутак. Потстичући нас на сазнање наше слабости, пост нам олакшава племенитији и душевнији однос према манама наше околине. Садржај Пост, 5 Једнодневни годишњи постови, 9 Седмични једнодневни постови, 9 Трапаве седмице, 9 НЕОПХОДНОСТ И ЗНАЧАЈ ПОСТА ЗА ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ Неопходност и значај поста у делатном (подвижничком) хришћанском благочешћу, 10 Својства истинског поста, 16 Плодови светог поста, 19 О посту из Добротољубља, 20 Свети Јефрем Сиријски О ПОСТУ Беседа прва, 22 Беседа друга, 22 Преподобни Марко Подвижник О ПОСТУ И СМИРЕНОСТИ, 26 Свети Василије Велики Кесаријски ПРВА БЕСЕДА О ПОСТУ, 28 ДРУГА БЕСЕДА О ПОСТУ, 35 Свети Јован Златоусти БЕСЕДА О ПОСТУ, КАО И О ПРОРОКУ ЈОНИ, ДАНИЛУ, И О ТРИ МЛАДИЋА. ИЗГОВОРЕНА ПРЕД НАСТУПАЊЕ СВЕТОГА ПОСТА, 41 БЕСЕДА О ПОСТУ, ИЗГОВОРЕНА У ШЕСТУ НЕДЕЉУ СВЕТЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ, 48 БЕСЕДА О ПОСТУ И МИЛОСТИЊИ, 56 Преподобни Симеон Нови Богослов БЕСЕДА СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТА О ТОМЕ ДА СПАСОНОСНИ ПОСТ ТРЕБА ЧУВАТИ И ДРЖАТИ НЕ САМО ТОКОМ ПРВЕ НЕДЕЉЕ СВЕТЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ НЕГО И ТОКОМ СВИХ ОСТАЛИХ, 60 БЕСЕДА СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА О УЗДРЖАЊУ И ТРПЉЕЊУ ПРИЛИКОМ ЧИЊЕЊА ДОБРИХ ДЕЛА КОЈЕ СЕ ЗАХТЕВА У ВРЕМЕ ПОСТА, И О ЋУТАЊУ; О ТОМЕ КАКО ОНИ КОЈИ СЕ ИСТИНСКИ ПОДВИЗАВАЈУ ТРЕБА ДА ПРОВОДЕ СВЕ ВРЕМЕ ПОСТА, 63 Свети Јован Кронштатски ПОСТ, 68 Патријарх српски Павле О ПОСТУ И ПРИЧЕШЋИВАЊУ, 74 Митрополит Амфилохије (Радовић) СВЕТИ ПОСТ ТЕЛА И ДУШЕ У сусрет Божићном посту, 76 Црквени пост, вегетаријанство и дијета, 79 Храна мијења философију живота, 80 Четрдесетодневни Васкршњи Пост, 83 Пост промјена философије живота, 85 Човјек је оно што поједе, 86 Смисао прве Божије заповијести, 87 Умовредна гордост и смиреноумље, 88 Позив на тјелесни и духовни пост, 89 Епископ Венијамин (Милов) ШТА ЈЕ ТО ХРИШЋАНСКИ ПОСТ?, 90 ТЕЛЕСНИ ПОСТ, 90 ДУШЕВНИ ПОСТ, 91 Смирење, 93 Молитве покајања, 93 Милосрђе, 94 ДУХОВНО БЛАГОДАТНО ЗНАЧЕЊЕ ПОСТА, 96 Духовнообновитељски смисао поста, 96 Благодатни смисао поста, 97 ЗАКЉУЧАК, 98 Архимандрит Рафаил Карелин ПОСТ И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ, 98 Митрополит Јован (Сничев) У ЧЕМУ ЈЕ ГЛАВНИ СМИСАО ПОСТА?, 106 Ошац Александар Шмеман ПОСНИ „СТИЛ ЖИВОТА”, 107 Константин Каварнос ПОСТ И НАУКА, 111 Јеромонах Анатолије (Берастов) ХРИШЋАНСКИ ПОСТ И ЗДРАВЉЕ, 124 ХЛЕБ ЖИВОТА, 125 Архимандрит Јован Шаховски ПСИХОЛОГИЈА ПОСТА, 127 Епископ Александар Семјонов Тјаншански АСКЕТИКА ПО УЧЕЊУ ОТАЦА ЦРКВЕ, 135 Монах Јаков „ГОСПОДЕ И ВЛАДИКО ЖИВОТА МОГА,” Размишљања о молитви у вези са савременим животом, 146 КРОЗ ВЕЛИКИ ПОСТ Новомученик Сергије Мечев ПОСНИ ТРИОД ШКОЛА ВЕЛИКОГ ПОСТА, 158 Недеља о царинику и фарисеју, 158 Недеља о блудном сину, 159 Недеља о Страшном суду - Месопусна, 159 Сиропусна седмица, 151 Успомена на све свете који су у посту заблистали, 162 Сећање на изгнанство из раја, 154 Прва седмица Великог поста - Чиста, 164 Недеља Православља, 165 Свети Атанасије Велики ТРЕЋА ПАСХАЛНА ПОСЛАНИЦА, 166 ПЕТА ПАСХАЛНА ПОСЛАНИЦА, 171 Преподобни Теодор Студит ПОУКЕ О ВЕЛИКОМ ПОСТУ ПОУКА У НЕДЕЉУ О ЦАРИНИКУ И ФАРИСЕЈУ О чувању заповести Божијих и о праведној осуди грешника који живот проводе у лењости, 175 ПОУКА У НЕДЕЉУ БЛУДНОГ СИНА О уздржању и о предстојећем исповедништву, 177 ПОУКА У МЕСОПУСНУ НЕДЕЉУ О великом и светлом дану Другог доласка Господа нашег Исуса Христа, 179 ПОУКА У ПЕТАК СИРОПУСНЕ НЕДЕЉЕ О уздржању и молитви, 180 ПОУКА У СИРОПУСНУ НЕДЕЉУ О посту и о томе да се истински пост истинског послушника састоји у одсецању сопствене воље, 182 ПОУКА У СРЕДУ ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА О посту, бестрашћу и чистоти, 184 ПОУКА У ПЕТАК ПРВЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да своје вечно пребивалиште треба да украшавамо божанственом добродетељу, 186 ПОУКА У ПРВУ НЕДЕЉУ ПОСТА - НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА О томе да се у божанственим подвизима не треба подвизавати преко сопствене снаге, и да душу треба хранити духовним созерцањима, 187 ПОУКА У СРЕДУ ДРУГЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да душу треба чувати од смртоносних страсти, 189 ПОУКА У ПЕТАК ДРУГЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О једнодушности и љубави, и о томе да треба храбро подносити напоре добродетељи, како бисмо задобили Царство Небеско, 190 ПОУКА У ДРУГУ НЕДЕЉУ ПОСТА О томе да дане поста треба проводити кротко и у миру, са надом у вечни живот, 191 ПОУКА У СРЕДУ ТРЕЋЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О нашем изненадном одласку одавде, и о томе да треба пажљиво да чувамо свој ум од недоличних телесних жеља, 192 ПОУКА У ПЕТАК ТРЕЋЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА Подстицај на пост и друге добре подвиге, 194 ПОУКА У ТРЕЋУ НЕДЕЉУ ПОСТА О хришћанима умореним од стране Бугара зато што нису хтели да окусе меса током Свете четрдесетнице, 195 ПОУКА НА ПРАЗНИК СВЕТИХ ЧЕТРДЕСЕТ МУЧЕНИКА О подражавању страдањима Христовим, 197 ПОУКА НА БЛАГОВЕСТИ О тајни Ваплоћења Господа нашег Исуса Христа и о томе да смо дужни духовно да празнујемо, 198 ПОУКА У СРЕДУ КРСТОПОКЛОНУ О томе да је садашња пролазна Пасха праобраз и слика будуће вечне Пасхе и трпљења, 199 ПОУКА У ПЕТАК СРЕДЊЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА Када умртвимо телесне страсти и васкрснемо добродетељима, тада ћемо празновати Пасху Господу Богу нашем, 201 ПОУКА У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ПОСТА СРЕДОПОСНУ О томе, да треба све више и више да се обнављамо, кроз трпљење видљивих и невидљивих искушења која нам се догађају, 202 ПОУКА У СРЕДУ ПЕТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да се не треба препуштати лењости у време припреме за причешћивање Пречистим Тајнама, 203 ПОУКА У ПЕТАК ПЕТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА Како се може постићи то, да се без напора подвизавамо у чињењу добродетељи, 205 ПОУКА У ПЕТУ НЕДЕЉУ ПОСТА Они који без клонућа током читавог свог живота подносе патње и невоље, удостојиће се од Бога велике и неизрециве радости, 207 ПОУКА У СРЕДУ ШЕСТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О крају поста и пред отварање манастира, 208 ПОУКА У ПЕТАК ШЕСТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да треба да се чувамо од ђавољих подвала, 209 БЕСЕДА У ШЕСТУ НЕДЕЉУ ПОСТА НА ЦВЕТИ О томе, да не треба да очајавамо, него да будемо одважни у делу на које нас је призвао Бог, 211 ПОУКА У СВЕТУ И ВЕЛИКУ СРЕДУ О спасоносним страдањима Христовим,о смиреномудрености и трпљењу, 212 ПОУКА НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК О страшним страдањима Господа нашег Исуса Христа, 214 ПОУКА НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ НЕДЕЉУ ПАСХЕ, 216 ВАСКРШЊА БЕСЕДА СВЕТОГ ЈОВАНА ЗААТОУСТА, 217 Свети Игњатије Брјанчанинов БЕСЕДЕ О ВЕЛИКОМ ПОСТУ ПОУКА У СРЕДУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА О штетности лицемерја, 218 ПОУКА У ПЕТАК ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 221 БЕСЕДА БРАЋИ НАКОН ПРИЧЕШЋИВАЊА СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА, 224 БЕСЕДА НА ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА О Православљу, 224 ПОУКА У ДРУГУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА Значај поста за човека, 230 ПОУКА У ТРЕЋУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА О ношењу крста, 233 ПОУКА У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА Значај поста у односу на пале духове, 237 ПОУКА У ПЕТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА Сједињење поста са милошћу и молитвом, 241 ПРВА БЕСЕДА НА ЦВЕТНУ НЕДЕЉУ, 246 ДРУГА БЕСЕДА НА ЦВЕТНУ НЕДЕЉУ, 248 БЕСЕДА НА ВЕЧЕРЊОЈ НА ВЕЛИКИ ПЕТАК, 249 Свети Теофан Затворник О ПОКАЈАЊУ, ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА И ИСПРАВЉАЊУ ЖИВОТА Беседе Преосвећеног Теофана на Свету четрдесетницу и недеље припреме за њу 1. У НЕДЕЉУ О МИТАРУ И ФАРИСЕЈУ, 253 2. У исту недељу, 256 3. У НЕДЕЉУ О БЛУДНОМ СИНУ, 260 4. У исту недељу, 263 5. У НЕДЕЉУ МЕСОПУСНУ, 267 6. У исту недељу, 269 7. У исту недељу, 272 8. У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ, 277 9. У исту недељу, 279 10. У СРЕДУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 282 11. У исти дан, 284 12. У исти дан, 288 13. У ПЕТАК ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 290 14. У исти дан, 293 15. У СУБОТУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА, 296 16. У исти дан, 297 17. У исти дан, 299 18. У исти дан, 302 19. У ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 304 20. У исту недељу, 306 21. У ДРУГУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 310 22. У исту недељу, 314 23. У исту недељу, 316 24. У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ, 319 25. У исту недељу, 322 26. У исту недељу, 325 27. У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 328 28. У исту недељу, 331 29. У исту недељу, 334 30. У ПЕТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 338 31. У исту недељу, 341 32. У исту недељу, 346 33. У УТОРАК СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ, 348 34. У СРЕДУ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ, 351 35. НА ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК, 353 36. У исти дан, 356 37. У исти дан, 358 Свети Јован Кроншшашски БЕСЕДЕ О ВЕЛИКОМ ПОСТУ БЕСЕДА У НЕДЕЉУ О МИТАРУ И ФАРИСЕЈУ, 361 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ О БЛУДНОМ СИНУ, 362 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ МЕСОПУСНУ, 367 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ, 368 ПОУКЕ У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ, 372 ПОУКЕ У СРЕДУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 374 БЕСЕДА О ПОКАЈАЊУ, 375 БЕСЕДА О ПРИЧЕШЋУ И СВЕТИМ ТАЈНАМА, 378 БЕСЕДА У ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА У НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА, 379 БЕСЕДА У ДРУГУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 381 ПОУКЕ У ДРУГОЈ НЕДЕЉИ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 382 ПОУКЕ У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ, 384 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ, 385 БЕСЕДА У ЧЕТВРТОЈ НЕДЕЉИ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 387 БЕСЕДА У ПЕТОЈ НЕДЕЉИ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 388 БЕСЕДА НА ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК, 391 ПОУКЕ У ВЕЛИКУ СРЕДУ, 393 ПОУКЕ ИСПРЕД ПЛАШТАНИЦЕ НА СВЕТИ ВЕЛИКИ ПЕТАК, 393 ПОУКА НА СВЕТИ ВЕЛИКИ ПЕТАК, 395 БЕСЕДА НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК, 397 ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ, 398 Свети Владика Николај (Велимировић) СРЦЕ УЗ ЧАСНИ ПОСТ ПРВА НЕДЕЉА, 400 ДРУГА НЕДЕЉА, 401 ТРЕЋА НЕДЕЉА, 402 ЧЕТВРТА НЕДЕЉА, 404 ПЕТА НЕДЕЉА, ШЕСТА НЕДЕЉА, 406 СЕДМА НЕДЕЉА, НЕДЕЉА СИРОПУСНА, 408 ПРАВИЛА ПОСТА, 416 Одељак из књиге Пост Пост као установа (одредба) Цркве има за цилљ да допринесе превладавању духовних стремљења над телесним. Пост је време самоиспитивања, припрема за покајање и причешће, њиме се умртвљује тело које ако мазимо постајемо мртви душом, он је средство којим се удаљавамо од страсти које се разбуктавају телесним насладама и преједањем. Пост није уздржање само од хране (телесни пост) већ и уздржање од сваког зла и греха (духовни пост), које подразумева и појачано чињење добра (милостиње, доброчинства, измирења) и молитве, и друга дела љубави према Богу и ближњима. Тело се чисти и освећује уздржањем од хране и пића, а душа: молитвама, читањем Светог Писма и дела Светих Отаца Цркве, и врлинама. Док се пости ваља се чувати од тражења нових задовољстава у храни. У највећој мери се морамо уздржавати од страсти у току поста и пред причешће Светим Тајнама. Пост је постојао још у Старом Завету. Његово оснивање поклапа се са настанком саме Цркве; основан је на примеру Исуса Христа (Мт. 4,2) и апостола (Дела 13,14). У Новом Завету се пуно пута помиње како Господ благосиља и користи посну храну, изузимајући време једења пасхалног јагњета. Сви светитељи, како Старог тако и Новог Завета, имајући живу веру у Спаситеља, посведочују је између осталог и постом. Неки од најстаријих црквених писаца Иполит, Тертулијан, Епифаније, Августин, Јероним говоре да су апостоли установили пост од 40 дана подобно примерима Мојсија (2 књ. Мој. 34,28), Илије (l. кн>. о цар. 19,8) и самог Исуса Христа Који је постио 40 дана у пустињи. Отуд је и најстарији назив главног, или Великог хришћанског поста: Четрдесетница. У древној Цркви пост је био веома строг и огледао се или у неједењу више или мање времена, или у свакодневном сухоједењу али не пре вечери. „Апостолске установе” (ст. 17) установљују пост који се састоји у једењу само хлеба и поврћа, забрањујући месо и вино. На Западу, према Тертулијановом сведочанству, сухоједење је као облик поста постојало од 2. века. На Истоку, по Валсамону, сухоједење (воће и поврће) постојало је као облик поста до 12. века, а на Западу до 7. века, када се посним јелима почело сматрати не само поврће већ и риба. Ипак се, чешће, сама замена меса рибом сматра веома слабим начином поста. Без крајње здравствене нужде не треба нарушавати пост којим се одстрањује храна која раздражује организам. Државно законодавство на Истоку и Западу било је покровитељ поста. У дане Великог поста затварала су се сва позоришта, игре, обустављала се трговина месом, затварале су се продавнице (осим оних које су продавале најнужније ствари), суд није радио. То је било време доброчинства. Робови су се ослобађали од послова и често пуштали на слободу. Велики пост је првенствено био време проповеди у храмовима. С појавом монаштва пост је постао један од монашких завета и саставни део монашког живота. Пост је и оштро делио хришћане од пагана који су навикли да често једу. Постови Православне Цркве деле се на вишедневне и једнодневне. Вишедневни постови одговарају четирима годишњим добима. Позивају нас на духовну обнову у славу Божију. Вишедневним припадају следећи постови: 1) ВЕЛИКИ ПОСТ који се састоји од Велике четрдесетнице и предваскрсшњег поста (тј. Страсне седмице, седмице Страдања Христових), он се не прекида и траје заједно 48 дана, а почиње после поклада. а) Свету четрдесетницу установили су још апостоли а Својим примером осветио га је Господ наш Исус Христос. Сами апостоли веома су строго држа ли тај пост и свим хришћанима заповедали су да га поштују до у танчине. Почиње од понедељка после Сиропусне недеље и траје 40 дана, до Страсне седмице, у току које се такође пости и то веома строго. У току прве седмице Великог поста Православна Црква налаже највиши степен поста (као и у току Страсне седмице пре свега Велики петак и Велика субота), а нарочито прва два дана када се, наравно ко може, треба потпуно уздржати од хране и воде, до среде после Литургије. Наследници апостола, Свети Оци и црквени учитељи, држећи се до у танчине апостолских правила о посту, опомињали су хришћане да посте Велики пост, који представља време покајања, укроћења плоти и саучествовања у спасоносним страдањима Господњим. „Не занемарујте Четрдесетницу ”, пише свети Игњатије Богоносац хришћанима у Филипима, „она је подражавање живота Христовог”. У молитвама и песмама Посног Триода (богослужбене књиге која у доба поста замењује обичан Октоих или Осмогласник), такође нам се непрестано упућују подстицаји на покајање и пошћење. У тим молитвама и песмопојима ми слушамо вапаје покајничке душе која горко плаче над својим гресима, и сва Великопосна богослужења у складу су са тим покајним расположењем. На Литургији Пређеосвећених Дарова Григорија Двојеслова и на свим седмичним службама, изузев суботње и недељне, чине се велики поклони (метаније) са дирљивом молитвом „Господе и Владико живота мога!”, у којој је преподобни Јефрем Сиријски запрепашћујуће дубоко изобразио стање душе грешника који се каје тј. свакога од нас. У недељне дане поста служи се Литургија Светог Василија (која је дужа од уобичајене Литургије Св. Јована Златоустог), а средом и петком и у четвртак пете седмице служи се непуна Литургија Пређеосвећених Дарова, после које у старини није могла бити практикована уобичајена трпеза љубави, а у дане када нема Литургије великопосни часови, читање изобразитељних псалама и вечерња. При савршавању Пређеосвећене Литургије све те службе се врше пре саме Литургије. Обавезно се током Великог поста суботом врши помињање упокојених (молитве за њих). Суботом и недељом не пости се тако строго,то су дани одмора од седмичног поста. Најстрожији је пост у првој седмици Свете четрдесетнице. Током прва четири дана на повечерју се чита велики покајни канон светог Андреја Критског. У прву недељу Великог поста слави се васпостављање поштовања икона под византијском царицом Теодором. Тај се дан назива „торжеством (победном светковином) Православља” и тога се дана у саборним црквама свенародно утврђује истинита вера и анатемишу јереси. Треће недеље Часнога поста врши се поклоњење Часном и животворном Крсту Господњем, који нас укрепљује у данима жалости, подсећајући нас на бесконачну љубав Спаситеља Који је примио крсна страдања ради грешника. Та се недеља назива „крстопоклоном” и обележена је тиме што се свети Крст износи на средину храма ради поклоњења. У четвртак пете седмице поново се чита велики канон светог Андреја Критског и канон у част Марије Египатске, што се назива „стајањем Марије Египатске или, понекад, Андрејево стајање”. Читањем тих канона света Црква потпомаже ревност хришћана у духовним подвизима. У суботу пете седмице завршава се молебна служба акатиста Пресвете Богородице звана „Похвала Богородице”. Петак шесте седмице поста представља управо окончање Свете четрдесетнице. Тога дана света Црква моли Господа да нас удостоји да видимо Седмицу Страдања (Страсну седмицу), а следећи дан тзв. Лазарева субота већ не потпада под Свету четрдесетницу. Богослужењима (много дужим но уобичајено), читавим њиховим склопом.у Св. четрдесетници Црква онемогућава распламсавање наших страсти, побуђујући тиме скрушеност у нашим срцима због грехова. У ове дане звони се једнолично и доста ређе. Обавезни су велики молитвени поклони до земље. Црквене одежде су много сиромашније, а и боје су тамне. Осветљење храма је слабије, кађење тамјаном и отварање царских двери много ређе. Црквени обреди током Великог поста својом једноставношћу и скромношћу симболизују јорданску пустињу у којој је наш Господ Искупитељ 40 дана постио, дајући Својим постом основ светој и великој Четрдесетници. На још један начин Црква у дане Великог поста у нашим душама појачава скрушеност за грехе тиме што не дозвољава венчања, рођендане, одласке на позоришне представе, забаве и весеља. У Великом посту све је у знаку скрушености и страха Божијег, како би се наша душа потпуно удубила у себе, да би се тако винула у висину, Богу и Спаситељу нашем. б) Пост Страсне седмице. После Свете четрдесетнице, која се завршава у петак шесте седмице Великог поста, надовезује се пост Страсне седмице, установљен зарад најсветијих Господњих страдања претрпљених за нас од Великог понедељка до Велике суботе Црква се живо сећа Господњих страдања. Треба напоменути да се и Велика субота најстрожије пости из простог разлога јер је и сам Творац тада био у гробу. Наслов: Пост: чистота душе и здравље тела: телесни духовни у животу православног хришћанина и правила поста Издавач: Образ светачки Страна: 430 (cb) Povez: тврди са омотом Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-86555-91-5

Уз светог Антонија Великог и пустињске оце чије су изреке записане у Старечнику, дело светог Макарија Египатског - кога је православна Црква прозвала Великим - представља један од стубова на којима почива духовност Цркве од Истока. Објављујући, по први пут на српском језику, дела овог светилника Христовог, верујемо да ће она помоћи многима да нађу пут истинске побожности који води у живот вечни. Највећи српски учитељи од Светог Саве до оца Јустина Поповића надахњивали су се учењем светог Макарија и трудили се да испуне оно што је он завештао свим православним хришћанима. САДРЖАЈ СВЕТИ МАКАРИЈЕ ВЕЛИКИ ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ 1. Алегоријско тумачење виђења које описује пророк Језекиљ, 7 2. О царству таме, тј. греха, и о томе да једино Бог може да нас отргне од таме и да нас избави од робовања нечастивом кнезу, 16 3. О томе да би браћа међусобно требало да живе у чистоти, простодушности, љубави и миру, а да борбу и битку воде само са унутрашњим помислима, 19 4. Да би се хришћани удостојили небеских похвала од Бога и анђела, морају пажљиво и брижљиво водити своју борбу у арени овога света, 23 5. Велика је разлика међу хришћанима и људима овога света: једни, имајући у себи духа света, у срцу и у уму свезани су земаљским оковима, док други желе љубав небеског Оца и једино Њега имају за предмет свих својих жеља, 39 6. Требало би да се они, који желе да угоде Богу, моле у миру, безмолвију, кроткости и премудрости како не би, молећи се нападно гласно, свима постали саблазан. У овој беседи налазе се два питања: Да ли су престоли и венци вештаствене творевине? Шта означава дванаест престола Израиљевих?, 55 7. О Христовом снисхођењу према човеку. Ова беседа такође садржи у себи неколико питања и одговора, 59 8. О томе шта се догађа са хришћанима у време док творе молитву и о мерама савршенства, тј. о томе могу ли хришћани да достигну савршену меру, 63 9. О томе да се Божија обећања и пророштва испуњавају у различитим испитивањима и искушењима, и да се од искушења нечастивога избављају они који су привржени јединоме Богу, 67 10. О томе да се дарови божанске благодати чувају и умножавају смиреноумљем и усрдношћу, а да се губе гордошћу и нерадом, 73 11. О томе да је сила Светога Духа у човечијем срцу слична огњу; још о ономе што нам је потребно за разликовање помисли које се појављују у срцу, а такође и о мртвој змији коју је Мојсеј приковао на врх дрвета и која је послужила као праобраз Христа. У овој беседи садрже се два разговора: један је разговор Христа са злобним сатаном, а други разговор грешника са сатаном, 76 12. О Адамовом стању пре него што је преступио Божију заповест и након што је изгубио и свој сопствени и небески лик. Ова беседа садржи неколико веома корисних питања, 85 13. О томе какав плод Бог захтева од хришћана, 94 14. О томе да они, који су Богу посветили помисли и ум, чине то у нади да ће се просветлити очи њиховог срца, да Бог такве удостојава да у светости и највећој чистоти приступе Св. Тајнама и дарује им Своју благодат; такође и о томе шта би требало да чинимо ми, који желимо да добијемо неко од небеских добара и најзад о томе да су апостоли и пророци слични сунчевим лучама које пролазе кроз прозор. Осим тога, беседа поучава и томе шта је сатанска а шта анђелска земља - јер су обе неопипљиве и невидљиве, 95 15. Ова беседа садржи у себи опширно учење о томе, како би душа требало да у светости, непорочности и чистоти обитава пред својим Жеником - Исусом Христом, као и нека веома поучна питања - на пример, о томе, да ли ће сви удови устати приликом васкрсења, али и многа друга - о злу, о благодати, о слободној вољи, о достојанству људскога рода, 99 16. О томе да су духовни људи подложни искушењима и недаћама које потичу од првородног греха, 125 17. О духовном помазању и слави хришћана и о томе да нам је без Христа немогуће да се спасемо или да постанемо причасници вечног живота, 133 18. О благу хришћана, односно о Христу и о Светоме Духу Који их на различите начине води ка достизању савршенства, 141 19. Хришћани који желе да напредују и узрастају дужни су да себе приморају на све што је добро, да би се избавили од греха који живи у њима и да би се испунили Светим Духом, 146 20. Једино Христос, истински исцелитељ унутрашњег човека, може да исцели душу и да је украси одеждом благодати, 152 21. Хришћанину предстоји двострука битка, унутрашња и спољашња; ова друга се састоји у удаљавању од земаљских разонода, док се прва одвија у срцу и води се с помислима на које нас наводе нечисти духови, 156 22. О двојаком стању оних што одлазе из овог живота, 159 23. Као што царски и скупоцени бисер могу да носе само они који су се родили од царског семена, тако и небески бисер могу да носе само чеда Божија, 160 24. Стање хришћана слично је трговини и квасцу. Као што трговци сабирају земаљску добит, тако и хришћани сабирају помисли, расејане по овом веку. И као што се од квасца укисели све тесто, тако и греховни квасац прониче у васцели Адамов род, али Христос у верне душе полаже небески квасац доброте, 162 25. Ова беседа говори о томе да ниједан човек, уколико није укрепљен Христом, није у стању да надвлада искушења нечастивога и показује да је неопходно да жудимо за божанственом славом; осим тога, она поучава да смо посредством Адамове непослушности почели да робујемо телесним страстима, и од овог ропства избављамо се тајном Крста; најзад, ова беседа показује колико је велика сила суза и божанског огња, 166 26. О достојанству, скупоцености, сили и делању бесмртне душе и о томе како душу искушава сатана, и како се она избавља од искушења. Овде су додата и нека веома поучна питања, 172 27. Овом беседом завршава се опширно расуђивање започето у претходној, а говори о достојанству и стању човека-хришћанина; она поучава многим корисним стварима везаним за слободну вољу, присаједињујући томе и нека питања, испуњена божанственом мудрошћу, 185 28. У овој беседи описује се и оплакује несрећа душе, јер услед греха Господ не обитава у њој; такође се говори о Јовану Крститељу, тј. да нико од рођених од жена није већи од њега, 197 29. Дељење благодати људском роду Бог извршава двојако, с тим што ће на праведном суду тражити њене плодове, 201 30. Да би ушла у Царство Божије, душа мора да се роди од Светога Духа, и о томе на који се начин ово догађа, 205 31. Верујући треба да се измени у свом уму и да у Богу сабере све помисли, у чему се заправо и састоји целокупно служење Богу, 210 32. Слава хришћана већ сада обитава у њиховим душама, а у време васкрсења она ће се показати и прославиће тела, према мери њиховог благочашћа, 214 33. Морамо се непрестано и усрдно молити Богу, 220 34. О слави хришћана које ће се [те славе] о васкрсењу удостојити њихова тела, просветивши се заједно са душама, 222 35. О старој и новој суботи, 224 36. О двојаком васкрсењу душе и тела, и о различитој слави васкрслих, 226 37. О рају и духовном закону, 227 38. Потребно нам је много пажње и расуђивања да бисмо препознали истинске хришћане и онога ко је истински хришћанин, 233 39. Због чега нам је Бог дао божанско Писмо?, 236 40. О томе да су све врлине, али и сва рђава дела, међусобно повезане и да, као карике у ланцу, зависе једне од других, 237 41. Веома су дубоке тајне одаје душе, која постепено узраста и у благодати и у пороцима, 241 42. Човека ка савршенству, или ка ономе што му шкоди, не води оно спољашње, него оно унутрашње, односно, или Дух благодати, или дух злобе, 243 43. О напредовању човека хришћанина, чија сва сила зависи од срца, а што се овде и описује у разним примерима, 245 44. О томе какву промену и какво обнављање у човеку хришћанину извршава Христос, Који исцељује душевне страсти и болести, 250 45. О томе да човека може да излечи једино долазак Христов, а не неко умеће или богатство овога света. У овој беседи указује се на велико сродство човека са Богом, 255 46. О разлици између речи Божије и речи света, између чеда Божијих и чеда овога света, 259 47. Алегоријско тумачење онога што се догађало под Законом, 262 48. О савршеној вери у Бога, 270 49. Нема довољно разлога да се човек одрекне наслада овога света уколико неће учествовати у блаженству онога века, 273 50. Бог чудотвори у светима Својим, 276 НОВОПРОНАЂЕНЕ БЕСЕДЕ СВЕТОГ МАКАРИЈА ЕГИПАТСКОГ Прва беседа, 281 Друга беседа, 285 Трећа беседа, 290 Четврта беседа, 293 Пета беседа, 297 Шеста беседа, 300 Седма беседа, 304 Осма беседа, 312 Девета беседа, 316 Десета беседа, 324 Једанаеста беседа, 328 Дванаеста беседа, 331 Тринаеста беседа, 334 Четрнаеста беседа, 339 Петнаеста беседа, 344 Шеснаеста беседа, 346 Седамнаеста беседа, 357 Осамнаеста беседа, 360 Деветнаеста беседа, 364 Двадесета беседа, 366 Двадесет прва беседа, 370 Двадесет друга беседа, 373 Двадесет трећа беседа, 376 Двадесет четврта беседа, 382 Двадесет пета беседа, 384 Двадесет шеста беседа, 391 Двадесет седма беседа, 394 Двадесет осма беседа, 400 Наслов: Свети Макарије Велики: Духовне беседе Издавач: Образ светачки Страна: 416 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15 x 21 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-84595-67-8

Пред нама је књига о старцу Арсенију, великом подвижнику, исповеднику и мученику руског XX века, књига сведочења која су сабрала његова духовна деца, доказ да нема тог пакла у који човек може бити заточен а да га тамо не нађе Богочовек, у Чијим рукама су кључеви свих тамница. Када је изгледало да су Лењин и Стаљин сатрли Цркву, она је у Русији дала најобилније плодове светости и чистоте, од којих се и данас храни и живи васелена. Ова књига не говори само о подвизима старца Арсенија, него и о његовој духовној деци. То је епопеја многих страдалника заточених у ГУЛАГ-у, од потпуно невиних који су страдали за веру, до Стаљинових безбожних убица које је старац Арсеније благодаћу Божијом кротио у јагањце. Људи попут јунака ове повести претварали су лед Сибира у рајске одаје вечности. Највеће чудо, чудо кротости и лепоте душе на Крсту, помаже читаоцу да издржи у нашим оловним временима, да се утеши, охрабри и укрепи. Садржај Предговор четвртом издању, 5 Предговор првом издању, 6 Уводна реч (првом издању), 8 НЕКОЛИКО ПОДАТАКА О ЖИВОТУ ОЦА АРСЕНИЈА, 10 Први део ЛОГОР ЛОГОР „СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЖИМА”, 11 БАРАКА, 12 БОЛЕСНИЦИ, 14 ОБИЧНИ „ПОП”, 19 ПРЕСТАНИТЕ!, 24 КОД МАЈОРА, 26 ЖИВОТ ТЕЧЕ ДАЉЕ, 31 ПОЖУРИТЕ ДА ЧИНИТЕ ДОБРО, 32 „ГДЕ СУ ДВОЈЕ ИЛИ ТРОЈЕ У ИМЕ МОЈЕ...”, 33 НАДЗОРНИК „ПРАВЕДНИ”, 38 МАЈКО БОЖИЈА, НЕ ОСТАВИ ИХ!, 39 МИХАИЛ, 47 НА ЧИЈОЈ СТРАНИ СИ, ПОПЕ?, 51 САЗИКОВ, 56 ИСПОВЕСТ, 58 НЕЋУ ТЕ ОСТАВИТИ!, 60 ТЕЖАК ПУТ, 63 У ИМЕ БОГА, ЗАПОВЕДАМ ТИ: СТАНИ!, 65 РАДОСТ, 66 ЖИВОТ ТЕЧЕ ДАЉЕ, 69 САСЛУШАЊЕ, 72 СТВАРИ СЕ МЕЊАЈУ, 75 РАСТАНАК, 78 ОДЛАЗАК, 82 Други део ПУТ УВОД, 85 СЕЋАМ СЕ, 86 ТАТЈАНИНЕ БЕЛЕШКЕ, 94 ПОНОВНИ СУСРЕТ, 97 ДУГЕ ГОДИНЕ, 102 ПИСМА – СЕЋАЊА о. С. на оца Арсенија, 104 ПОВРАТАК ИЗ ПРОШЛОСТИ, 108 СЕЋАМ СЕ, 113 ИРИНА, 119 АНА, 120 НОВИНАР, 129 МУЗИЧАР, 134 ДВА КОРАКА У СТРАНУ, 137 СМРЗАВАМ СЕ!, 142 ЧИЗМЕ, 144 Трећи део СЕЋАЊА ДУХОВНЕ ДЕЦЕ ОЦА АРСЕНИЈА ТЕБИ ВОЈВОТКИЊИ, ПОБОРНИЦИ НАШОЈ, 147 ОТАЦ МАТЕЈ, 152 ОТАЦ ПЛАТОН СКОРИНО, 159 МАТИ МАРИЈА, 172 МАЈКО БОЖИЈА, ПОМОЗИ!, 188 НА КРОВУ, 194 ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ, 201 ПИСМО, 210 ПОМЕН, 210 ЈЕДНО ИСКУШЕЊЕ, 211 ЛЕНА, 214 КОРСУЊ, ЈЕРШИ, 221 ПРЕ И ПОСЛЕ КОРСУЊ-ЈЕРШИ, 236 О МЕНИ, 237 ЈУЛИЈА, 239 ТРИ СМРТИ, 246 ЈОШ ЈЕДНОМ КОРСУЊ, ЈЕРШИ, 252 ПИСМА, 256 НЕКОЛИКО СЕТНИХ МИСЛИ, 257 ПАВЕЛ СЕМЈОНОВИЧ, 259 Четврти део ПУТ КА ВЕРИ СПЛАВ, 264 МОСТ, 270 ЛЕПА РЕЧ, 275 УЗВИШЕЊЕ, 285 ОТАЦ ВАСИЛИЈЕ, 304 МИЛОСТ ГОСПОДЊА, 312 ИСЛЕДНИК, 332 УСПОМЕНЕ А. Ф. БАТУРИНЕ, 338 СЕЛО КРЈАЖИ, 339 ВАЛЕНТИНА, 353 ИРИНА НИКОЛАЈЕВНА – ДУЊАША, 358 Пети део ЉУБИ БЛИЖЊЕГ СВОГ БЕСЕДА, 366 ОТАЦ ИЛАРИОН, 368 ПРОШЛОСТ И САДАШЊОСТ (ОТАЦ ИЛАРИОН), 374 ПСИХИЈАТАР, 380 СУСРЕТ С ДАНИЛОМ МАТВЕЈЕВИЧЕМ, 386 БЕСЕДА, 400 УКРШТЕНЕ РЕЧИ, 403 ЈУРИЈ И КИРА, 406 АРХИЕПИСКОП, 422 САМОЋА, 428 ОБАВЕШТАЈАЦ, 432 ОТАЦ СЕРАФИМ, 443 ОТАЦ ОЛЕГ, 461 ИЉА НИКОЛАЈЕВИЧ, 466 УСПОМЕНЕ О ОЦУ АРСЕНИЈУ И ЊЕГОВИМ ДУХОВНИМ ЧЕДИМА, БЕСЕДЕ ОЦА АРСЕНИЈА КОЈЕ ЈЕ ЗАПИСАЛА КИРА БАХМАТ УСПОМЕНЕ А. Ф. БЕРГ, 469 ЈОШ О НАШОЈ ЗАЈЕДНИЦИ, 479 ИСЦЕЛЕЊА, 489 О МОЛИТВИ, 491 УСПОМЕНЕ ОЦА АРСЕНИЈА, 496 ПОГОВОР УСПОМЕНАМА НА ОЦА АРСЕНИЈА, 508 НЕКОЛИКО РЕЧИ ЗА КРАЈ, 515 УВОДНА РЕЧ (првом издању) У новије време штампана су многа сведочанства о животу политичких затвореника у Русији у Стаљиново доба. Писали су их научници, припадници војске, писци, бивши бољшевици, образовани људи свих занимања, али и прости људи, сељаци и радници. Ипак, мислим да до данас нико није писао о милионима Православних који су оставили своје животе по стратиштима логора и казамата, који су били подвргавани најстрашнијим мучењима и ислеђивањима. Они су страдали и гинули за своју веру, у име Бога Којега се никада нису одрекли. Умирући, они су Му појали хвалу и Он их није напустио. Запечатити усне и ћутати о овоме значило би препустити забораву све патње, крстоносни пут и смрт милиона Мученика који су пострадали Бога ради и ради нас који смо остали да на земљи живимо. Наша је дужност пред Богом и пред Његовим људима да проговоримо о овим мученицима. У ова претешка времена пострадали су најбољи мужеви Руске Православне Цркве: епископи, свештеници, старци, монаси и дубоко верујући народ у коме је горео неугасиви пламен вере. По својој снази, ова вера беше једнака оној коју су исповедали први Мученици за Христа, можда чак и јача. У овој књизи сусрешћемо се са само једним од ових, још увек неканонизованих Светитеља. А колико је много било оних који су нас ради страдали! Двадесет је векова род људски узрастао у Богопознању. Хришћанска вера је људима даровала светлост и живот; па ипак, у овом, двадесетом веку, било је и таквих људи који су свесно одбацили ово богато и свето Наслеђе и који су се определили за зло. Умножавајући то зло у себи и другима, послали су милионе невиних људи у мученичко страдање и смрт. Бог је благоизволео да са оцем Арсенијем проведем у логору само кратко време. Ипак, и то мало времена проведено са њим било ми је довољно да уђем у веру, да постанем његово духовно чедо, да кренем његовим путем, да будем сведок његовој дубокој љубави према Богу и људима, да схватим шта значи бити прави Хришћанин. Прошлост се не сме заборавити – она је темељ садашњости и будућности. Зато осећам да ми је дужност да сакупим што више материјала о животном путу оца Арсенија. Да бих сабрао сва ова драгоцена казивања о њему, разговарао сам са његовим духовним чедима, читао писма која им је писао и сведочења људи који су га познавали. Духовних чеда оца Арсенија је било много. Куд год га је Бог слао, стицао је нова духовна чеда. Било их је у граду у коме је раније живео док је био историчар уметности, а касније рукоположен за свештеника и у коме је основао заједницу верујућих – Хришћанско братство, било их је у селима у којима је био протеран, било их је у градићу изгубљеном у шумовитом северу где је провео неколико година, а било их је и у злогласном логору „специјалног режима“. Међу његовим духовним чедима било је фабричких радника, сељака, интелектуалаца, криминалаца, политичких затвореника, бивших комуниста, као и логорских старешина разних чинова. Долазећи у додир са оцем Арсенијем, они су постајали његова духовна чеда, пријатељи, верници и следбеници. Да! Беше их много који су, када су га упознали, кренули за њим. Они које сам лично познавао испричали су ми оно што су о њему знали и чему су били сведоци. Приликом сваког сусрета са оцем Арсенијем, покушавао сам да сазнам више о појединостима из његовог живота, но мада смо често разговарали, ретко је говорио о себи. Неке од тих разговора успео сам да забележим док је још био жив. Тада сам му давао своје белешке да их прегледа и питао га: „Је ли овако било?“ „Да“, одговарао би увек. А онда би увек додао: „Све је нас Бог повео различитим стазама и путевима, и сваки човек има, ако се само потрудиш да дубински сагледаш његов живот, нешто о чему је вредно писати. Мој живот је, попут многих, увек био испреплетан са животима других људи и текао упоредо са њиховим. Свачега је ту било. Али, све је Бог тако уредио.“ Често се дешавало да понешто исправи у мојим белешкама. Тада сам, наравно, морао да мењам називе места и имена скоро свих људи о којима је било реч. Неки од њих су и даље међу живима и – ко зна? Зла времена се могу повратити. Трагање за материјалом је било напорно, али је уродило плодом: многа казивања и сећања изнета су у овој књизи. Обрада књиге је далеко од савршенства, али успева да оживи пред нама лик оца Арсенија. Када сам започео посао, нисам имао представу о количини материјала који ће ми бити доступан, нити сам знао које ће природе тај материјал бити. Сада, по обављеном послу, мишљења сам да је најкорисније да се књига подели на три дела: први део носи назив Логор, а други део, састављен из већ прикупљених записа, назвао би се Пут. Други део би садржавао писма, сећања и казивања људи који су познавали оца Арсенија. Што се трећег дела тиче, материјала има много, а биће потребно и много рада да се све то обједини. Нека би ми Бог помогао у томе. Сујета би била рећи: „Ја сам сакупљао“, „ја сам писао“. Много је људи прикупљало, записивало и делило са мном сећање на оца Арсенија. За овај подухват заслужно је на десетине људи који су познавали и волели оца Арсенија. Ја сам само покушао, као и сви они које је отац Арсеније подигао и усмерио на пут вере, да му се макар мало одужим што ме је избавио од пропасти и дао ми нови живот. По читању ове књиге, помолите се за здравље и спасење слуге Божјег Александра. То ће бити моја велика награда. Превела Ана Смиљанић Наслов: Старац Арсеније - Светац у логору: 2. издање Издавач: Образ светачки Страна: 520 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15,5 x 21 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-86555-33-5

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Franc Mering: KARL MARKS - Istorija njegovog života Franz Erdmann Mehring (27. veljače 1846. - 28. siječnja 1919.) bio je njemački komunistički povjesničar, književni i umjetnički kritičar, filozof i revolucionarni socijalistički političar koji je bio stariji član Spartakove lige tijekom Njemačke revolucije 1918.-1919. Biografija Rane godine Mehring je rođen 27. veljače 1846. u Schlaweu, Pomeranija, kao sin umirovljenog vojnog časnika i višeg poreznog službenika.[1] Studirao je klasičnu filologiju na Sveučilištu u Leipzigu i doktorirao 1882. s disertacijom: `Njemačka socijaldemokracija, njihova povijest i njihovo učenje`.[2] Politička karijera Mehring je radio za razne dnevne i tjedne novine i godinama je pisao vodeće članke za tjednik Die Neue Zeit. U početku je bio pristaša buržoasko-demokratskih ideala i povezao se s nacionalno-liberalnim taborom, no nakon što se upoznao s vođama radničke klase poput Augusta Bebela i Wilhelma Liebknechta Mehringa postupno je krenuo prema socijalizmu.[3] Godine 1868. Mehring se preselio u Berlin na studij i radio u uredništvu novina Die Zukunft. Od 1871. do 1874. Mehring je radio za Dopisništvo u Oldenburgu, pišući izvješća o sjednicama Reichstaga i lokalnog parlamenta. Postao je poznati parlamentarni izvjestitelj radeći za novine Frankfurter Zeitung i Die Waage, novine koje izdaje Leopold Sonnemann. S vremena na vrijeme Mehring je govorio u prilog radničkog pokreta, njegovi su stavovi u početku bili bliski Ferdinandu Lassalleu. Godine 1880. Mehring je počeo proučavati djela Karla Marxa.[4] Mehring je napustio Die Waage nakon svađe sa Sonnemannom i 1884. postao glavni urednik novina Berliner Volks-Zeitung. Istupio je protiv antisocijalističkih zakona Otta von Bismarcka, iako je u to vrijeme i sam bio blizak buržoasko-liberalnim strankama. Godine 1891. Mehring se pridružio Socijaldemokratskoj stranci Njemačke (SPD).[3] Godine 1893. Mehring je dobio pismo od Friedricha Engelsa, u kojem je potonji prvi napisao frazu Lažna svijest.[5][potreban bolji izvor] Između 1902. i 1907. Mehring je bio glavni urednik socijaldemokratskih novina Leipziger Volkszeitung.[1] Od 1906. do 1911. Mehring je predavao u partijskoj školi SPD-a, a od 1917. do 1918. bio je član pruskog parlamenta. Tijekom Prvog svjetskog rata Mehring se počeo distancirati od SPD-a, zajedno s drugim članovima koji su vjerovali da stranka napušta svoju socijalističku agendu donošenjem zakona o slanju više trupa u rat. Godine 1916. osnovana je ljevičarska marksistička revolucionarna Spartakova liga, a Mehring je bio jedan od njenih glavnih vođa uz Karla Liebknechta i Rosu Luxemburg.[1] Mehring je bio naklonjen boljševičkoj organizaciji u Rusiji i cilju Oktobarske revolucije.[1] Mehring je napisao marksističku analizu postupaka švedskog kralja Gustava Adolpha koja je odbacila službeno objašnjenje Tridesetogodišnjeg rata kao ukorijenjenog u religiji, tvrdeći umjesto toga da su ekonomski i društveni interesi različitih klasa bili stvarni poticaji za akciju. Nakon `dugih i iritantnih odgoda zbog vojne cenzure` (prema engleskom prevoditelju Edwardu Fitzgeraldu, američko izdanje iz 1935.), Mehringov Karl Marx: Priča o njegovom životu objavljen je 1918..[6] Klasična Marxova biografija, [6] bila je posvećena kolegi spartakistici Clari Zetkin. Knjiga je kasnije prevedena na mnoge jezike, uključujući ruski (1920), švedski (1921–1922), danski (1922), mađarski (1925), japanski (1930), španjolski (1932) i engleski (1935).[7] ] Smrt i ostavština Već narušenog zdravlja, Mehring je bio duboko pogođen smrću svojih drugova Rose Luxemburg i Karla Liebknechta u siječnju 1919. [1] Umro je nešto manje od dva tjedna kasnije, 28. siječnja 1919. u Berlinu u dobi od 73 godine. Njegov grob sada čini dio Memorijala socijalistima (njemački: Gedenkstätte der Sozialisten) na središnjem groblju Friedrichsfelde u Berlinu. Mehringovi dokumenti nalaze se kao fond 201 u Ruskom centru za očuvanje i istraživanje suvremenih povijesnih dokumenata (RCChIDNI) u Moskvi.[8] Ovaj je materijal također dostupan za korištenje znanstvenicima na tri koluta mikrofilma, uz dopuštenje potrebno od strane centra prije objavljivanja opsežnih ulomaka. Mehringdamm, Mehringplatz i časnička akademija NVA zrakoplovstva koja se nalazila u Kamenzu nazvani su po njemu.

Autor: Gina Wisker (Đina Visker) Naslov: Ključni pojmovi postkolonijalne književnosti Izdavač: AGM d.o.o. za izdavaštvo i usluge Područje: Teorija književnosti Uvez: Meki uvez s klapnama Kategorija: Teorija književnosti Jezik: Hrvatski Biblioteka: AGM Godina izdanja: 2011 Format: 12x19 Broj stranica: 414 Knjiga Ključni pojmovi postkolonijalne književnosti pokazuje da „postkolonijalna književnost i postkolonijalna književna teorija nisu tek prolazne mode, jer se u njihovim nejasnim određenjima, teškoćama i dilemama zrcali iskustvo suvremene kulture , suočene sa suprotstavljenim procesima globalizacije i traganja za identitetom. Njezina je sklonost prema pokušaju da se naglasi identitet tako u najmanju ruku upozorenje: o ravnoteži između globalizacije i identiteta možda ovisi sudbina svjetske kulture, a oba se procesa danas odvijaju u naglašenim oprekama i nejasnim dilemama. Književnost je u tome, budući da radi s jezikom koji je osnovica svake kulture, osjetljivo područje. Njezinu je univerzalnost teško , gotovo nemoguće postići zbog raznolikosti jezika, a s druge se strane procesi globalizacije zbivaju gotovo nalik prirodnim pojavama, nezaustavljivo prožimajući svagdašnji život, a time i kulturu koja se mora na njega oslanjati. Gina Wisker profesorica je suvremene književnosti i koordinatorica ženskih studija na sveučilištu u Cambridgeu. Autorica je, uz ovdje prevedene Ključne pojmove postkolonijalne književnosti, zapaženih knjiga Vodič kroz kritiku o Margaret Atwwod (Essential Guide to Criricism on Margeret Atwwod), Učenje afroameričkog ženskog pisma (Teaching African American Women’s Writing) i Horor (Horror Fiction), kao i brojnih rasprava i eseja. U središtu su njezinog teorijskog zanimanja problemi osobito feminizma i postkolonijalne književnosti, ali i tematika horora i obnove gotskog romana u književnosti te na filmu i televiziji. SADRŽAJ NAKLADNIKOV PREDGOVOR BIBLIOTECI 9 ZAHVALE 11 OPĆI UVOD 13 1. KONTEKST: POVIJEST, POLITIKA, KULTURA 25 UVOD 27 IMPERIJALNA I KOLONIJALNA RAZDOBLJA I TERMINI 31 ANTIKOLONIJALIZAM 41 APARTHEID 43 COMMONWEALTH 5° DEKOLONIZACIJA 51 DISKURS 55 DOMORODCl/AUTOHTONI ŽIVALJ 61 EMPIRE VINDRUSH 62 FANON, FRANTZ (1925–1961) 67 INDIJA I PAKISTAN, STJECANJE NEOVISNOSTI I PODJELA 69 KANIBAL 70 KARIPSKI 72 KOLONIJALIZAM I IMPERIJALIZAM 73 NACIJA I NACIONALIZAM 81 NASELJENIČKA DRUŠTVA 85 NEOKOLONIJALIZAM 90 NEOVISNOST 91 OTPOR 94 PANAFRIKANIZAM PISCI IZ DIJASPORE 99 POSTKOLONIJALIZAM I FEMINIZAM 114 POSTKOLONIJALNI DISKURS 118 PREPRAVLJANJE POVIJESTI 122 RAZLIKE I DIJALOG 125 TERRA NULLIUS 130 TRIKONTINENTALIZAM 131 ZEMLJIŠNA PRAVA 133 2. TEKST: TEME, PITANJA, POJMOVI 137 UVOD 139 ABORIDŽINSKA KNJIŽEVNOST 145 ABORIDŽINSKO SPISATELJSTVO: SVJEDOČANSTVO, PRIPOVIJEDANJE I ŽENSKO ISKUSTVO 152 ADAPTIRANI I PREPRIČANI MITOVI 154 ANTIAPARTHEJDSKA POLITIČKA KNJIŽEVNOST 158 DIJASPORA 163 DRŽAVNOST I RAVNOPRAVNOST ŽENA 175 HEAD, BESSIE (1937–1986) 181 IZAZOVI IMPERIJU 188 IZVEDBENO PJESNIŠTVO 191 BREEZE, JEAN »BINTA« (1956–) 194 JOHNSON, LINTON KWESI (1952–) 198 BLOOM, VALERIE (1956–) 199 JOHNSON, AMRYL (1944–2001) 200 MBULI, MZWAKHE (1959–) 201 MALANGE, NISE (1960–) 202 JEZIK, DISKURS, KULTURA I MOĆ: VRAĆANJE/PREPRAVLJANJE JEZIKA I MOĆI 205 KNJIŽEVNE FORME - IDENTITET I SUBJEKTIVNOST 209 KNJIŽEVNOST I POLITIKA 211 KOLONIJALNI STATUS I KULTURNE NEJEDNAKOSTI 216 KULTURNA PROMJENA 219 MAJKA AFRIKA, MAJKA INDIJA, MAJKA, MAJČINSTVO... 222 NACIONALNI JEZIK 23O EDWARD KAMAU BRATHWAITE 230 BENNETT, LOUISE (1919–) 232 NOVA SHVAĆANJA AUTOHTONIH NARODA – PREISPITIVANJE POVIJESTI 235 NOVE KNJIŽEVNOSTI NA ENGLESKOM JEZIKU 239 OBNAVLJANJE I PREPRAVLJANJE POVIJESTI 240 MITCHISON, NAOMI (1897–1999) 241 RHYS, JEAN (1890–1979) 241 ACHEBE, CHINUA (193O–) 244 LEVY, ANDREA (1956–) 245 THIONG’O, NGUGI WA (1938–) 246 PATRIJARHAT I KOLONIZIRANA ŽENA 248 POSTKOLONIJALIZAM I FEMINIZAM 254 POSTKOLONIJALNA KNJIŽEVNA GOTIKA 255 POSTKOLONIJALNA KNJIŽEVNOST NASELJENIKA 268 POSLJEDNJI BASTION KOLONIZACIJE: PREPRAVLJANJE KOLONIZATOROVE DOMOVINE, IZNUTRA 273 ROMANSIRANA AUTOBIOGRAFIJA 277 SPOL I KONVENCIJA: ROMANI AFRIKANKI 284 NWAPA, FLORA 284 EMECHETA, BUCHI (1944–) 287 USMENA KNJIŽEVNOST I NA NJOJ UTEMELJENA DJELA 293 3. KRITIKA: PRISTUPI, TEORIJA, PRAKSA 303 UVOD 305 NEKA OD GLAVNIH PITANJA 309 ESENCIJALIZAM 314 FANON, FRANTZ (1925–1961) 315 GLOBALNO DRŽAVLJANSTVO I KOZMOPOLITIZAM 318 GOVOR O DRUGIMA I U NJIHOVO IME 323 HIBRIDNOST 326 HOBSON, JOHN A. (1858–1940) 329 KARNEVAL 330 KNJIŽEVNOST COMMONWEALTHA 331 KOLONIJALNI DISKURS 333 KOZMOPOLITIZAM 334 KRITIČKA PITANJA: LOKACIJA I RAZLIKE 34O MIMIKRIJA 342 NACIONALNI JEZIK 343 NÉGRITUDE 346 POSTKOLONIJALNA KNJIŽEVNA GOTIKA 35O POSTKOLONIJALNA TEORIJA 355 SAID, EDWARD (1935–2OO3) I ORIJENTALIZAM 357 SPIVAK, GAYATRI CHAKRAVORTY (1942–) 362 MG59

DE GUŠTERIBUS, EPISTOLARNI ESEJ ili ESEJ Edicija: TABAK, Beograd Izdavači: Bogdan Bogdanović, Miodrag Darmićanin Godina izdanja: 1986 Korice: Miro Glavurić Povez: meki Broj stranica: 16 Ediciju Tabak pokrenuo je sredinom osamdesetih godina prošlog veka Miodrag Dramićanin, vlasnik kultne knjižare „Bata“ koja se nalazila u zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Svaka knjiga imala je tačno 16 strana (jedan štamparski tabak), a osim Kalajićevog „Codexa Solarnog reda“, objavljene su još i sledeće sveske „Siv“ (Milan Oklopdžić), „Sekualni život kamila“ (Zvezdana Popović), „Pejsaži dubokog života“ (Žan-Luj Žak), „De gušteribus“ (Bogdan Bogdanović i Rada Iveković) i dr. Ilustracije na koricama delo su slikara Mira Glavurtića. Bogdan Bogdanović (Beograd, 20. avgust 1922 – Beč, 18. jun 2010) je bio srpski arhitekta, graditelj, umetnik i filozof, profesor Beogradskog univerziteta od 1973. godine, gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986. Poznat je po svojim smelim idejama. Značajan je neimar memorijalne arhitekture, spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini 20. veka, žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, širom SFR Jugoslavije. Najznačajniji spomenici Bogdana Bogdanovića nalaze se u Beogradu, Jasenovcu, Garavicama, Prilepu, Mostaru, Kruševcu i Leskovcu. Pojava Bogdan Bogdanovića na arhitektonskoj sceni Srbije je podjednako značajna za arhitekturu i za skulpturu. On unosi u skulpturu arhitekturalnost, koja zamenjuje preovlađujuću figurativnost. Takođe, kompozicija arhitektonskog kompleksa kod njega postaje značajnija od kompozicije samog spomenika. Njegovi spomenici izviru iz samog pejzaža i predstavljaju arhitektonsku celinu sa prirodom i okruženjem u kojem se nalaze. Bogdanović je individualista, okrenut vanvremenskim istorijskim uzorima. Ono što je nesumnjivo i nesporno je da je Bogdanović jedan od najkolosalnijih autora sa ovih prostora, da su njegova dela bezvremena, odnosno, svevremena, da su nastala ne pod uticajem trenda ili stila, već iz dubine autorove kreativne ličnosti. Bogdanović je takođe veoma značajan kao pisac. Njegovo delo na tom polju predstavlja ga kao izuzetnog esejistu, analitičara ali i kao pripovedača. Značajni su njegovi brojni radovi od međunarodnog značaja o gradovima i arhitekturi sa mitologističkim i simbolističkim pogledima i o „ljudskoj unutrašnjoj arhitekturi“. Napisao je 25 knjiga i pisao tekstove koje u poslednje vreme objavljuje u raznim časopisima kao „El Pais“ i „Die Zeit“ iz oblasti arhitekture i urbanizma. Njegove knjige su stilski i žanrovski veoma različite, ali imaju jedno zajedničko u sebi: ogroman naboj duha, koncentraciju energije koju nose sobom i prenose je na čitaoce. Bogdanović je intenzivno pisao, ali je svoje knjige izdavao izvan granica Srbije, u Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj. Iako je bio jedan od kulturnih stožera srpske arhitekture i kulture uopšte, Bogdanović je, kao i njegovi veliki prethodnici, u svojoj karijeri imao neprestane uspone i padove. On je bio bojkotovan od svojih kolega profesora na fakultetu, čak je bio i „isključen“ sa mesta predavača na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U revoltu je napustio članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U periodu ratnih previranja, država mu je oduzela objekte u kojima je vodio Letnju školu arhitekture u Malom Popoviću. Nedugo zatim bio je primoran i da napusti zemlju, nakon čega se, rezigniran, nastanio u Beču kao politički emigrant. Osnovao je Seosku školu za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, nadomak Beograda, od milošte nazvanu „Mistrija pod orahom“. „Zelena kutija” je knjiga – kutija sa ceduljicama, beleškama iz njegovog života, posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem. Živeo je sa svojom suprugom u egzilu u Beču od 1993. godine, a od vlade Austrije je dobio nagradu za životno delo. Mada je kršten još kao dete, njegovi posmrtni ostaci kremirani su u Beču, dok je urna sa pepelom smeštena na Jevrejsko groblje u Beogradu. Posmrtni ostaci njegove supruge Ksenije, koja je preminula 2017. godine, nalaze se na istom mestu. Ostvarenja Ulaz u Aleju streljanih rodoljuba na Novom groblju. Neka od Bogdanovićevih najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja su: Spomenik Jevrejskim žrtvama fašizma, Beograd 1951–1952. Stambeno naselje Hidrotehničkog instituta, Avala, Beograd, 1952–1953. Spomen-groblje žrtvama fašizma, Sremska Mitrovica, 1959–1960. Partizansko spomen-groblje, Mostar 1959–1965. Spomen-park Slobodište, Kruševac, 1960–1965. Spomenik srpskim i albanskim partizanima palima u NOB-u, Kosovska Mitrovica, 1960–1973. Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep, 1961. Spomen-park palim borcima u oslobodilačkim ratovima 1804-1945. (1804–1815, 1876–1878, 1912, 1914–1918, 1941–1945), Knjaževac, 1961–1971. Spomenik Kameni cvet, Jasenovac, 1966. Spomen kompleks Palim borcima Revolucije, Štip, 1969–1974. Spomen-park Garavice, Bihać, 1969–1981. Spomen područje i mauzolej palih boraca, Čačak, 1970–1980. Grupni kenotafi palih boraca, Bela Crkva, 1971. Grupni kenotafi žrtava fašizma, Novi Travnik, 1971–1975. Spomen-park Revolucije, Leskovac, 1971. Spomenik streljanim rodoljubima i Romima, Arapova dolina, Leskovac, 1971. Spomenik Slobodi, Ivangrad, 1972–1977. Spomenik palim borcima za slobodu, Vlasotince, 1973-1975. Adonisov oltar, Labin, 1974. Spomen-park Dudik, Vukovar, 1978-1980. Spomen park palih boraca NOB-a, učesnika Popinske borbe, Štulac, Vrnjačka Banja, 1979-1981. Grobnica Dušana Petrovića - Šaneta, Aranđelovac, 1980. „Čuvar slobode” (Spomenik poginulim partizanima u odbrani Klisa 1943), Klis, 1987. (uništen 1996. godine) Najznačajnija dela Na srpskom jeziku Mali urbanizam (1958) Zaludna mistrija: doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva (1963) Urbanističke mitologeme (1966) Urbs i logos: ogledi iz simbologije grada (1976) Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena uvodnim ogledom Ljerke Mifke (1978) Gradoslovar (1982) Eseji: epistoralni eseji (sa Radom Iveković, 1986) Krug na četiri ćoška (1986) Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma (1988) Knjiga kapitela (1990) Grad kenotaf (1993) Grad i smrt (1994, na nemačkom 1993) Ukleti neimar (2001, na nemačkom 1997) Grad i budućnost (2001, na nemačkom 1997) Glib i krv (2001) O sreći u gradovima (2007, na nemačkom 2002) Tri ratne knjige (Grad i smrt; Srpska utopija; Grad i budućnost, 2008) Platonov tajni roman: Platonov gradoslovni nauk (2008) Zelena kutija: knjiga snova (2009, na nemačkom 2007) Na nemačkom jeziku Die Stadt und der Tod, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1993. ISBN 978-3-85129-090-5. Architektur der Erinnerung. Wieser Verlag, Klagenfurt. 1994. ISBN 978-3-85129-130-8. Der verdammte Baumeister: Erinnerungen, Zsolnay Verlag, Vienne 1997/. 2002. ISBN 978-3-552-04846-1. Die Stadt und die Zukunft, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1997. ISBN 978-3-85129-201-5. Vom Glück in den Städten, Zsolnay Verlag, Vienne. 2002. ISBN 978-3-552-05178-2. Die grüne Schachtel: Buch der Träume, Zsolnay Verlag, Vienne. 2007. ISBN 978-3-552-05394-6. Memoria und Utopie in Tito-Jugoslawien. Wieser Verlag.2009. ISBN 978-3-85129-834-5. Spomen obeležje „Kameni cvet“ u Jasenovcu Spomenik palim borcima revolucije, Vlasotince. Spomen-park Revolucije, Leskovac Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep Slobodište, Kruševac Povratak grifona Krug na četiri ćoška Postmoderna IVEKOVIĆ, Rada, filozofkinja i književnica (Zagreb, 18. XII. 1945). Kći Mladena, političara. U Zagrebu maturirala 1964. te diplomirala indologiju i anglistiku 1969. Polazila poslijediplomski studij na Odsjeku za budističke studije Sveučilišta u New Delhiju 1970–72. i 1972. doktorirala iz filozofije tezom The Problem of the »Soul« in Pali Buddhism (Supported by Evidence from Sutta-pitaka and the Milindapanka) – A Critical and Comparative Study. God. 1987. boravila u Indiji učeći sanskrt na Sveučilištu u Varanasiju. Na zagrebačkom Filozofskom fakultetu predavala je azijsku i indijsku filozofiju, kao znanstvena suradnica 1982–84, docentica 1984–88. te izvanredna profesorica 1988–92. Od 1991. predaje komparativnu i indijsku filozofiju na Université de Paris-VIII (Saint-Denis). Kao gostujuća profesorica predavala na University of Philadelphia, John Hopkins University (Washington), na sveučilištima u Grazu i Sarajevu te u zagrebačkom Centru za ženske studije. U indološkim i filozofskim radovima bavi se problemom sepstva i apsoluta u ranom budizmu (Rana buddhistička misao), indijskom etikom i estetikom, brahmanističkom ortodoksnom filozofijom i određenjem budizma u odnosu na brahmansku socijalnu strukturu, usporedbom vedskoga i tantričkoga tijeka indijske misli (Druga Indija) te suvremenom indijskom filozofijom i srodnim disciplinama (Indija – fragmenti osamdesetih). Razmatrajući i aspekte zapadne postmoderne filozofije (G. Vattimo, J. F. Lyotard, P. Sloterdijk), inovativno je istraživala strukturalne i metodološke srodnosti između indijske intelektualne tradicije i zapadne meke (slabe) misli (vrijeme indijske tradicije i povijest u postmodernoj, pomičnost obzora izbavljenja u indijskoj filozofiji, prazno mjesto drugoga/druge u postmodernoj misli), a pisala je i o kastinskom sustavu, indijskim vjerskim pokretima, filozofiji filma G. Deleuzea, suvremenoj indijskoj anglofonoj književnosti (S. Rushdie, V. S. Naipaul, N. Chaudhury) te kazališnoj adaptaciji Mahābhārate u režiji P. Brooka. U studijama s područja feminističke teorije propituje aspekte tzv. ženske problematike (ženska prava i položaj žene unutar pojedinih političkih sustava, žene u ratu, pitanja ženskoga identiteta). Od 1991. intenzivnije se bavi balkanskom problematikom; uzroke konflikta na prostoru bivše Jugoslavije analizira s feminističkoga stajališta smatrajući nacionalne razlike posljedicom rodnih. Uz filozofske studije i književne eseje (Benares. Esej iz Indije), objavila je roman ženske problematike Sporost–oporost. Surađivala u periodicima Gledišta (Beograd 1976), Forum (1977), Naše teme (1977, 1982–83), Odjek (1977), Kulturni radnik (1978, 1982–83), Marksistička misao (1978), Dometi (1979), Filozofska istraživanja (1985–88, 1990), Republika (1985), Gordogan (1986), Kulture Istoka (Beograd 1986), Synthesis philosophica (1986), Most (1990), Confluences-Méditerranée (Pariz 1993, 1999), Hypatia. A Journal of Feminist Philosophy (Bloomington, Indiana, 1993, 2000), Belgrade Circle Journal (1994), République des lettres (Pariz 1994, 1996, 1998), Issues in Contemporary Culture and Aesthetics (Maastricht 1997), Treća (1998), Identities. Journal for Politics, Gender and Culture (Skoplje 2001) i zbornicima Žena i društvo – kultiviranje dijaloga (Zagreb 1987), Postmoderna. Nova epoha ili zabluda (Zagreb 1988), Sudesika. Festschrift Bhikkhu Nanajivako (Zagreb 1997), Žena i politika mira (Zagreb 1997), Trava od srca. Hrvatske Indije II (Zagreb 2000). Izabrala je tekstove te napisala pogovor, napomene i glosarij antologije Počeci indijske misli (Beograd 1981). Uredila je zbornike Studije o ženi i ženski pokret (Beograd 1981), Europe – Inde – Postmodernité. Pensée orientale et pensée occidentale (s J. Poulainom, Pariz 1993), La Croatie depuis l’effondrement de la Yugoslavie (Pariz 1994), Hommage à Sarajevo, Destruction de l’image/image de la destruction (s Dunjom Blažević, Pariz 1997), Otherhood and Nation (s Nadom Pagnon, Ljubljana 1998), Guérir de la guerre et juger la paix (s J. Poulainom, Pariz 2000). DJELA: Rana buddhistička misao. Sarajevo 1977. — Indijska i iranska etika (suautor Č. Veljačić). Sarajevo 1980. — Pregled indijske filozofije. Zagreb 1981. — Druga Indija. Zagreb 1982. — De Gušteribus (suautor B. Bogdanović). Beograd 1985. — EEJI. Epistolarni eseji (suautor B. Bogdanović). Beograd 1986. — Sporost–oporost. Zagreb 1988. — Indija – fragmenti osamdesetih. Filozofija i srodne discipline. Zagreb 1989. — Benares. Esej iz Indije. Zagreb 1990 (njem. prijevod Graz—Wien 1993; franc. prijevod Paris 2001). — Orients, critique de la raison postmoderne. Essais. Paris 1992. — Briefe von Frauen über Krieg und Nationalismus (suautorica). Frankfurt 1993. — Jugoslawischer Salat. Graz 1993. — Vjetar ide na jug i obrće se na sjever (suautorica). Beograd 1994. — La balcanizzazione della ragione. Roma 1995. — Le Sexe de la philosophie. Essai sur Jean François Lyotard et le féminin. Paris 1997. — L’Autopsie Yougoslave. Paris 1999 (tal. prijevod Autopsia dei Balcani. Milano 1999; njem. prijevod Autopsie des Balkans. Graz 2001). Miro Glavurtić (Kotor, 1932) je crnogorski slikar i pisac Miro Glavurtić je slikar i pisac rođen u Kotoru, Crna Gora 1932. godine. Završio je Šumarski fakultet u Beogradu ali se bavio slikarstvom i spisateljstvom. Bio je član i teoretičar umetničke grupe Mediala kojoj su pripadali Šejka, Vuković, Olja Ivanjicki, Milić Stanković (Milić od Mačve), Milovan Vidak i Ljuba Popović. Bio je urednik titogradskog (podgoričkog) lista „Ovdje“ i saradnik više listova i časopisa kao što su: Vidici, Delo, Savremenik, Književne novine i Politika. Bavi se problemima savremene umetnosti kako književnošću tako i likovnom umetnošću. Njegova platna prikazuju nadrealni svet okružen neizvesnošću. Od 1992. živi u Hrvatskoj. Bibliografija Glad, Matica Srpska, Novi Sad (1964) Zvekir, Prosveta, Beograd (1969) Satana, M. Glavurtić, Beograd (1978) Psine, Zapis, Beograd (1982) Pakao, M. Glavurtić, Beograd (1986) Satana u savremenom čoveku i svetu, Ihtus, Beograd (1996) Romski car, Otkrovenje, Beograd (2011) KC (N)

Knjiga predstavlja sveučilišni udžbenik za postdiplomski studij hepatologije i gastroenterologije.Obrađeni su svi intervencijski postupci u gastroenterologiji, s podjelom na sljedeća područja: 1. Endoskopsko-intervencijske metode jednjaka,želuca, dvanaesnika i debelog crijeva; 2. Dijagnostičke i intervencijske ultrazvučne metode; 3. Intervencijska radiologija gastrointestinalnog sustava; 4. Dijagnostičke i intervencijske metode jetre i gušterače; 5. Metode nuklearne medicine u intervencijskoj gastroenterologiji. Za svaku metodu prikazani su metodologija, indikacije, kontraindikacije i moguće komplikacije, uključujući najnovije znanstvene spoznaje u svijetu. NAPOMENA Medicina je nauka koja stalno napreduje. Pošto nova istraživanja i klinička iskustva proširuju naše znanje, potrebne su promjene u liječenju i medikamentoznoj terapiji. Urednici i izdavači ovog ra-da provjerili su izvore koji se smatraju pouzdanim za pružanje potpunih informacija u skladu sa standardima koji važe u momen-tu izdavanja knjige. U svakom slučaju, s obzirom na mogucnost ljudske greške ili promjene u medicinskoj nauci, ni urednici ni izdavač, a niti bilo koja druga strana uključena u pripremu i publi-kovanje ovog rada, ne garantuju da suovdje date informacije tač-ne ili potpune u svakom pogledu, i oni nisu odgovomi za eventu-alnu grešku ili propust ili rezultate dobijene korišćenjem takvih informacija. Podstičemo čitaoce da nam potvrde informacije koje su ovdje iznijete. Na primjer, čitaocima se naročito savjetuje da provjere liste sa informacijama o proizvodu koje se nalaze u pa-kovanju svakog lijeka koji namjefavaju da uzmu, da bi biii sigur-ni da je informacija iznesena u ovoj knjizi tačna i da nema izmje-na u preporučenoj dozi ili kontraindikacijama. Ova preporuka je naročito važna za nove ili rijetko korišćene lijekove. Sadržaj Dio 1: Nega hospitalizovanog bolesnika 1 Prijem i odrcđivanje imlikacije za hospitalizaciju bolesnika, 1 2 Određivanje nutritivnog statusa, 2 3 Elcktroiiti/acido-bazna ravnoteža, 5 4 Enteralna i parenteraina ishrana, 14 5 Transfuzija i fereza, 17 6 Načela intenzivnc njege, 19 7 Respiraciona insuficijencija, 22 8 Bol i kupinmje bola, 23 9 Procedure koje se često primjenjuju u internoj mcdicini, 28 10 Dijagnostički vizuelizacioni metodi u internoj medicini 11 Intemistička evaluacija hirurškog bolesnika, 34 Dio 2: Urgentna stanja u medicini 12 Akutni respiracioni distrcs-sindrom odraslih (ARDS), 39 13 Kolaps kardiovaskulamog sistema i iznenadna srčana smrt, 41 14 Šok, 44 15 Sepsa i septički šok, 49 16 Akutni plućni edem, 53 17 Konfuzija, stupor i koma, 54 18 Moždani udar, 58 19 Subarahnoidno krvarenje, 66 20 Povišen intrakranijalni pritisak i trauma glave, 67 21 Hipoksijsko-ishemijska encefalopatija, 69 22 Status epileptikus, 72 23 Trovanje i predoziranje lijekovima, 74 24 Dijabetesna ketoacidoza i hiperosmolana koma, 89 25 Hipoglikemija, 91 26 Hitna stanja u infektologiji, 94 27 Hitna stanja u onkologiji, 101 28 Anafilaksa, 105 29 Ugrizi, ubodi, trovanja ujedima morskih životinja, 106 30 Hipotermija i promrzline, 115 31 Bioterorizam, 118 Dio 3: Glavne manifestacije i prezentacije bolesti 32 Bol u grudima, 133 33 Bol u trbuhu, 136 34 Glavobolja, 139 35 Bol u Icdima i vratu, 147 36 Groznica, hipertermija, jeza i osip, 156 37 Bolni ili otečeni zglobovi, 161 38 Sinkopa i otmaglica, 164 39 Nesvestica i vertigo, 16S 40 Akntni gubitak vida i diplopija, 171 41 Paraliza ili poremećaji pokreta, 175 42 Afaziја I srodni poremecaji, 179 43 Porcmccaji spavanja, 181 44 Dispnoja, 185 45 Kašalj i hemopttizija,187 46 Cijanoza, 192 47 Edem, 94 48 Mučnina, povraćanje i probavne smetnje, 197 49 Gubitak težine, 201 50 Disfagija, 203 51 Akutni abdomen, 206 52 Dijareja, konstipacija i malapsorpcija, 208 53 Krvarenje iz GilT-a, 214 54 Žutica ispitivanje funkcije jetre, 218 55 Ascites, 224 56 Azotemija i poremećaji urmamog sistema 57 Anemija i policitemija, 232 58 Limfadenopatija i splenomegalija, 235 Dio 4: Oboljenja uha, grla i nosa 59 Česti poremećaji vida i sluha, 241 60 Infekcije gornjeg respiratornog trakta, 248 Dio 5: Dermatologija 61 Opšti pregled kože, 255 62 Česte dermatoze, 259 Dio 6: Hematologija i onkologija 63 Pregled krvnog razmaza i koštec srži, 265 64 Poremećaji eritrocita anemije, 267 65 Leukocitoza i leukopenija, 272 66 Krvarenje i porcmećaji trombocita, 275 67 Prevencija i rano otkrivanje raka, 280 68 Hemiolerapija, 284 69 Mijeloidne Ilukcmije, mijelodisplazija i mijeloproliferativni sindromi, 290 70 Maligniteti lmfnih celija, 296 71 Rak kože, 307 72 Karcinom glave i vrata, 309 73 Rak pluća, 310 74 Karcinom dojke, 316 75 Tumori probavnog sistema, 320 76 Tumori genitourinanog trakta, 331 77 Ginekološki maligniteti, 334 78 Hiperplastična i maligna oboljenja prostate, 338 79 Kancer nepoznatog porijekla, 341 80 Paraneoplastični endokrini sindromi, 344 81 Neurološki Paraneoplastični sindromi, 346 Dio 7: Infektologija 82 Dijagnostika infektivnih bolesti, 351 83 Antibakterijska terapija, 360 84 Imunizacija i savjeti za putnike, 365 85 Infektivni endokarditis, 372 86 Intraabdominalne infekcije, 380 87 Infektivne dijareje, 383 88 Polno prenosive bolesti i infekcije rcproduktivnog sistema, 393 89 Infekcije kože, mekih tkiva, zglobova i kostiju, 408 90 Infekcije kod imuno-kompromitovanog domaćina, 417 91 HIV infekcije i sida, 424 92 Nozokomijalne infekcije, 442 93 Pneumokokne infekcije, 445 94 Stafllokoknc infekcije, 448 95 Streptokokne/entcrokokne infekcije, difterija i druge infekcije korinbakterijama, 455 96 Meningokokne i listerijske infekcije 462 97 Infekcije izazvane Haemophilusom, Bordetellom, Moraxellom i HACEK grupom mikroorganizama, 466 98 Bolesti izazvane gram-negativnim crijevnim bakterijama, pseudomonasom i legionellom, 471 99 Infekcije uzrokovane drugim gram-ncgativnim, 479 bacilima 100 Anaerobne infekcije, 485 101 Nokardijaza i aktinomikoza, 492 102 Tuberkuloza i druge mikobakterijske infekcije, 495 103 Lajmska bolest i druge nesifilisne spirohetalne infekcije, 506 104 Rikecijske bolcsti, 510 105 Mikoplazmatske infekcije, 516 106 Hlamidijalnc infekcije, 517 107 Infekcije herpes virusom, 520 108 Citomegalovirusne i Epstein-Barrove virusne infekcije, 529 109 Influenca (grip) i druge virusne respiracionc bolesti, 533 110 Morbili. rubeola, mumps i infekcije parvovirusima, 539 111 Enterovirusne infekcije, 544 112 Virusne infekcije koje prenose insekti i životinje, 547 113 Gljivične infekcije, 555 114 Infekcije pneumocistisom, 565 115 Infekcije uzrokovane protozoama, 569 116 Infekcije helmintima, 580 Dio 8: Kardiovaskularne bolesti 117 Fizikalni pregleđ srca, 593 118 Elektrokardiografija ehokardiografija, 596 119 Valvulame bolesti srca, 603 120 Kardiomiopatije i miokarditis, 609 121 Bolesti perikarda, 612 122 Hipertenzija, 616 123 Infarkt miokarda sa elevacijom ST segmenta (STEMI), 621 124 Hronična stabilna angina, nestabilna angina i infarkt miokarda bez (NON ST) ST elevacije (NSTEMI), 631 125 Aritmije, 638 126 Kongestivna srčana insuficijencija i corpulmonale, 648 127 Bolesti aorte, 653 128 Periferne vaskularne bolesti, 655 129 Plućn hipertenzija, 658 Dio 9: Respiracione bolesti 130 Respiraciona funkcija i dijagnostičke procedure u bolestima respiracionog sistema, 663 131 Astma i hipersenzitivni pneumonitis, 668 132 Plućne bolesti izazvane činiocima okoline, 673 133 Hronični bronhitis, emfizem i akutna ili hronična insuficijencija, 675 134 Pneumonija i plućni apces, 679 135 Plućna tromboembolija, 685 136 Intersticijske bolesti pluća (IBP), 687 137 Bolesti pleure, medijastinuma i dijafragme, 691 138 Poremećaji ventilacije, uključujući apnoju u snu, 695 Dio 10: Bolesti bubrega 139 Pristup bolesnik u sa oboljenjem bubrega, 699 140 Akutna bubrežna insuficijencija, 702 141 Hronična bubrežna bolest (HBB) i uremija, 707 142 Dijaliza, 709 143 Transplatacija (presađivanje) bubrega, 711 144 Oboljenja glomerula, 713 145 Bubrežna tubelarna bolest, 720 146 Infekcije mokraćnog sistema, 724 147 vaskularne bolesti bubrega, 728 148 Nefrolitijaza, 731 149 Opstrukcija mokraćnog sistema (OMS), 734 Dio 11: Gastrointestinalne bolesti 150 Peptički ulkus i srodne bolesti, 737 151 Inflamacione bolesti crijeva, 742 152 Bolesti kolona i anorektalne regije, 746 153 Holelitijaza, holecistitis i holangitis, 749 154 Pankreatitis, 753 155 Akutni hepatitis, 757 156 Hronični hepatiits, 762 157 Ciroza i akoholna bolest jetre, 766 158 Portna hipertenzija, 769 Dio 12: Alergija, klinička imunologija i reumatologija 159 Bolesti ranog (neposrednog) tipa preosetljivosti, 773 160 Bolesti primarne imunodeficijencije, 776 161 Sistemski lupus eritematodes, reumatoidni artritis i druge bolesti vezivnog tkiva, 779 162 Vaskulitis, 785 163 Ankilozirajući spondilitis, 788 164 Psorijazni artritis, 791 165 Reaktivni artritis i Retterov sindrom, 792 166 Osteoartritis, 794 167 Giht, pseudogiht i srodna oboljenja, 796 168 Ostali artritisi, 799 169 Sarkoidoza, 802 170 Amiloidoza ,804 Dio 13: Endokrinologija i metabolizam 171 Poremećaji prednjeg djela hipofize i hipotalamusa, 807 172 Poremećaji zadnjeg dojkela hipofize, 813 173 Bolesti štitaste žlijezde, 815 174 Bolesti nadbubrežne žlijezde, 823 175 Gojaznost, 828 176 Dijabetes melitus, 830 177 Poremećaji muškog reproduktivnog sistema, 835 178 Poremećaji ženskog reproduktivnog sistema, 839 179 Hiperekalciemijski i hipokalciemijski poremećaji, 847 180 Ostcoporoza i osteomalacija, 852 181 Poremećaji metabolizma lipida, 855 182 Hemohromatoza, porfirije i Wilsonova bolest, 861 Dio 14: Neurologija 183 Neurološki pregled, 867 184 Neurovizuelizacioni metodi, 873 185 Epileptički napadi i epilcpsija, 875 186 Tumori nervnog sistema, 883 187 Akutni meningitis i encefalitis, 886 188 Hronični meningitis, 896 189 Multipla skleroza (MS), 899 190 Alzhcimerova bolest i druge demcncije, 904 191 Parkinsonova bolest, 910 192 Ataksija, 914 193 ALS i druge bolesti motoneurona, 917 194 Trigeminalna neuralgija, Beillova paraliza i druge bolesti kranijalnih nerava, 920 195 Porcmećaji autonomnog nervnog sistema, 925 196 Bolesti kićmene moždine, 932 197 Periferne neuropatije sa Guillain-Barreovim sindromom, 936 198 Miastenija gravis (MG), 942 199 Mišićne bolesti, 944 200 Sindrom hroničnog umora, 952 Dio 15: Psihijatrijski poremećaji i psihoaktivne supstance 201 Psihijatrijski poremećaji, 955 202 Lijekovi za psihijatrijske bolesti, 962 203 Poremećaji ishrane, 969 204 Alkoholizam, 972 205 Zloupotreba narkotika, 975 Dio 16: Neželjena dejstva lijekova 206 Neželjena dejstva lijekova, 979 Dio 17: Zdravlje žena 207 Zdravlje žena, 989 Dio 18: Skrining i prevencija bolestima 208 Održavanje zdravlja i prevencija bolesti, 991 Dio 19: Laboratorijske vrijednosti 209 Apendiks: klinički značajne laboratorijske vrijednosti, 995 Indeks, 1011 Naslov: Intervencijska gastroenterologija Izdavač: Školska knjiga Zagreb Strana u boji: 256 Povez: meki Pismo: latinica Format: 175 x 240 cm Godina izdanja: 1993 ISBN: 978-953-030-509-0

Autor - osoba Konstantinović, Zoran, 1920-2007 = Konstantinović, Zoran, 1920-2007 Krivokapić, Mirko, 1933-2017 = Krivokapić, Mirko, 1933-2017 Milović, Jevto, 1908-1991 = Milović, Jevto, 1908-1991 Bekić, Tomislav, 1935-2008 = Bekić, Tomislav, 1935-2008 Slijepčević, Pero, 1888-1964 = Slijepčević, Pero, 1888-1964 Kostić, Strahinja K., 1918-2000 = Kostić, Strahinja K., 1918-2000 Đorđević, Miloš, germanista, 1901-1981 = Đorđević, Miloš, germanista, 1901-1981 Škreb, Zdenko Grubačić, Slobodan, 1942- = Grubačić, Slobodan, 1942- Žmegač, Viktor, 1929-2022 = Žmegač, Viktor, 1929-2022 Kostić, Predrag, 1931- = Kostić, Predrag, 1931- Naslov Njemačka književnost. Knj. 2 / Zoran Konstantinović ... [et al.] Ostali naslovi Nemačka književnost Vrsta građe stručna monografija Jezik hrvatski, srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost ; Beograd : Nolit, 1987 (Subotica : Minerva) Fizički opis 377 str., [8] str. s tablama u boji : ilustr. ; 25 cm Zbirka ǂEdicija ǂStrane književnosti (karton) Napomene Zastupljeni autori:Mirko Krivokapić, Jevto Milović, Tomislav Bekić, Pero Slijepčević, Strahinja K. Kostić, Miloš Đorđrević, Zdenko Škreb, Slobodan Grubačić, Viktor Žmegač, Predrag Kostić Str. 313-360: Bio-bibliografski dodatak / Zoran Konstantinović Registar. Predmetne odrednice Nemačka književnost – Istorija UVODNA REČ Ovom knjigom nastavlja se i završava prikazivanje nemačke književnosti u ediciji Strane književnosti. Postoje u prvom tomu dat pregled od početaka pismenosti kod Nemaca do zaključno sa pokretom „Šturm und Drang“ drugi tom se na ovo nadovezuje počev sa nemačkom klasikom da bi nas otuda, od poglavlja do poglavlja, vodio sve do literarnih pojava naše neposredne sadašnjosti. Pri tome granica između građe u prvom i drugom tomu nije strogo kronološki povučena već se drugi tom, govoreći najpre о Geteu i Šileru, tamo gde je reč о njihovoj mladosti, ponovo vraća na pokret „Šturm und Drang“ kako bi se ova dva velika predstavnika nemačke književnosti prikazali što celovitije u svome razvoju. Izlaganjima о Geteu dodat je zatim poseban fragment о velikoj zasluzi koju je ovaj najistaknutiji literarni predstavnik svoga vremena stekao za nas, upoznavši svet sa našom narodnom poezijom, a poglavlje о Šileru dopunjeno je pregledom о tome kako je naša sredina prihvatala ovog pesnika i kako je, prihvatajući ga, u velikoj meri odredila svoj kulturni razvoj. U posebna poglavlja zahvaćeni su zatim savremenici klasike kod Nemaca, pa romantizam, bidermajer, Mlada Nemačka, poetski realizam, književna strujanja na smeni XIX i XX stoleća i ekspresionizam, a učinjen je, također, i pokušaj da se reljefno prikaže dosadašnji razvoj literarnih pojava u drugoj polovini XX stoleća. Iz okvira ovakvih zahvatanja u sintezama posebno su izdvojene četiri ličnosti – Kafka, Tomas Man, Herman Hese i Breht – da bi se istakao njihov reprezentativni značaj za nemačku književnost na njenom putu u naše doba i razabrao uticaj koji je od njih potekao i na ostale literature. Kao i prethodni tom, i ovaj je rezultat kolektivnog rada. Ponovo su istaknuti stručnjaci zamoljeni da obrade pitanja koja su im najbliža i kao univerzitetskim nastavnicima i kao istraživačima. Ovim radovima, međutim, dodat je i prilog pokojnog profesora Pere Slijepčevića, napisan, doduše, već pre pedeset godina ali po sadržaju nepromenjeno svež i u metodskom pogledu upravo putokaz svim potonjim studijama о uzajamnim vezama između naše i neke strane književnosti. Na taj način ostaje i ovim delom sačuvano ime jednog germaniste koji je ostavio neizbrisiv trag u našoj nauci о književnosti. Među živima ne nalaze se više ni profesor Miloš Đorđević, kome su prilozi ovde objavljeni ujedno i poslednji radovi, ni profesor Zdenko Škreb ni profesor Ivan Pudić, saradnik и I tomu, a otrgnut je od nas u naponu stvaralačke snage i profesor Branko Džakula, glavni urednik edicije. Sa ovim delom, međutim, prenosi se njihova misao, ona se nastavlja i ostaje da živi. Poduhvat koji se ovim iznosi pred čitaoce nije samo odraz kolektivnog rada već, u izvesnoj meri, i poruka zajedničkog, jugoslavenskog gledanja na nemačku literaturu. Za razliku od nemačkih istoričara književnosti, mi smo mnogo više skloni da pojedine pojave о kojima je reč vidimo u širem kontekstu svetske književnosti, istovremeno postavljajući i pitanje njihove eventualne povezanosti sa našom literaturom. Time su ujedno i označene dve perspektive kojima je težila ova Istorija nemačke književnosti“, da prikaže kako kontinuitet u razvoju literature kod Nemaca, tako i dodire sa drugim književnostima, posebno sa našom. Zoran Konstantinović SADRŽAJ UVODNA REČ 5 VAJMARSKA KLASIKA (Zoran Konstantinović) 7 GETE (Mirko Krivokapić) 11 GETE I SRPSKO HRVATSKA NARODNA POEZIJA (Jevto Milović) 35 ŠILER (Tomislav Bekić) 44 ŠILER KOD JUGOSLOVENA (Pero Slijepčević) 57 SAVREMENICI NEMAČKE KLASIKE (Zoran Konstantinović) Kocebu – Johan Peter Hebel – braća Humbolt – Žan Paul – Klajst – Helderlin 63 NEMAČKA ROMANTIKA (Strahinja K. Kostić) 77 MLADA NEMAČKA (Miloš Đorđević) 113 HAJNE (Miloš Đorđević) 119 POLITIČKI LIRIČARI (Miloš Đorđević) 123 IZMEĐU ROMANTIZMA I REALIZMA (Miloš Đorđević) 127 BIDERMAJER I AUSTRIJSKA KNJIŽEVNOST TOGA DOBA (Zdenko Škreb) 135 POETSKI REALIZAM (Miloš Đorđević) 157 KNJIŽEVNA STRUJANJA NA SMENISTOLEČA (Zoran Konstantinović) 179 NATURALIZAM 181 NATURALISTIČKE DRAME GERHARTA HAUPTMANA 187 IMPRESIONIZAM 191 BEČKI IMPRESIONIZAM 192 PESNICI NEMAČKOG SIMBOLIZMA: George – Hofmanstal – Rilke 195 NEOROMANTIZAM 201 ZAVIČAJNA KNJIŽEVNOST 206 NEOKLASICIZAM 208 PRODOR AVANGARDISTIČKIH STREMLJENJA (Zoran Konstantinović) 211 EKSPRESIONIZAM (Slobodan Grubačić) 214 Lirika 218 Proza 227 Poetika ekspresionističke drame (Viktor Žmegač) 234 NEOREALIZAM (NEUE SACHLICHKEIT) U POEZIJI (Mirko Krivokapić) 241 KAFKA (Slobodan Grubačić) 246 TOMAS MAN (Miloš Đorđević) 259 HERMAN HESE (Zoran Konstantinović) 269 BERTOLT BREHT (Predrag Kostić) 275 NEMAČKA KNJIŽEVNOST U DRUGOJ POLOVINI XX VEKA (Zoran Konstantinović) 287 BIO-BIBLIOGRAFSKI DODATAK (Zoran Konstantinović) 311 INDEKS IMENA PISACA 361 MG141 (N)

Пред нама су предавања која је Хусерл држао 1923/24. Њихов значај се пре свега састоји у чињеници да је реч о првом обухватном делу које за свој предмет има историју филозофије. Отуда оно представља својеврсни преокрет у развоју феноменолошке филозофије, која је испрва била наглашено негативно настројена према историји филозофије. Уколико је њен окрет ка самим стварима био усмерен против тада владајућег позитивизма и психологизма, онда је барем у једнакој мери био нерасположен спрам саморазумљивог позивања на општа места, и толико увреженог заклањања иза ауторитета филозофске традиције. Премда су у литератури изузетно чести приговори усмерени против неповесне, а тиме и анахроне устројености феноменолошког мишљења, треба нагласити да се садржај курса о првој филозофији заправо подудара са Хусерловим планом за трећи том Идеја за чисту феноменологију и феноменолошку филозофију. Премда је за Хусерловог живота публикован тек први том са поднасловом Општи увод у чисту феноменологију (1913), укупна предрасуда о феноменологији бива донекле промењена чим увидимо да је идеја специфич-но феноменолошког приказа историје филозофије била иманентно садржана већ у првом системском нацрту феноменолошке филозофије. Са таквим Ху-серловим системским пројектом се тешко може помирити уврежено тумачење, према којем се "чини да нико није одлучније од њега срушио мостове са историјом филозофије". САДРЖАЈ Драган Проле: Хусерлов појам прве филозофије, 5 ПРВИ ДЕО: Од Платонове идеје филозофије до почетака њеног нововековног остваривања код Декарта, 47 Прва глава: Идеја филозофије и њено повесно порекло, 49 1. Предавање: О повесном задатку феноменологије да постане развијени облик прве филозофије, 49 2. Предавање: Платонова дијалектика и идеја филозофске науке, 58 Друга глава: утемељење логике и границе формално-апофантичке аналитике, 66 3. Предавање: Аристотеловско-стоичкатрадиционална логика као логика консеквентности или сагласности, 66 4. Предавање: Екскурс: О универзалној логици консеквентности као аналитичкој математици, корелативном начину расправљања формалне онтологије и проблему логике истине, 74 Трећа глава: Прва осмишљавања сазнајне субјективности проузрокована софистичком скепсом, 83 5. Предавање: Откриће сазнања идеја и грчки почеци филозофске, рационалне науке, 83 6. Предавање: Захтев за теоријом сазнања који је имплициран у Платоновој идеји дијалектике, 90 7. Предавање: Систематски нацрт потпуне идеје логике - логике истине - као науке о сазнајућој и начелно творећој субјективности, 98 Четврта глава: Повесни почеци науке о субјективности, 107 8. Предавање: Аристотелово утемељење психологије и темељни проблем психологије уопште, 107 9. Предавање: Скептицизам - нечелно значење његове "бесмртности" у повести филозофије. Одлучујући Декартов корак, 114 Предавање: Картезијанске медитације, 121 Предавање: Први стварни поглед у трансценденталну науку. Прелаз са Картезијанских медитација на Лока, 129 ДРУГИ ДЕО: Почетни разлози покушаја егологије код Лок а и њена трајна проблематика, 139 Прва глава: Начелно ограничење Локовог видокруга и његови разлози, 141 12. Предавање: Наивни догматизам објективизма, 141 13. Предавање: Емпиријске предрасуде - психологизам у теорији сазнања, 153 14. Предавање: Узорност нововековне природне науке као отежавајући мотив за изградњу праве интуиционистичке науке о свести, 160 Друга глава: Критичко прикључивање правој и трајној проблематици скривеној у Локовим истраживањима, 171 15. Предавање: проблем иманенције и синтетичко јединство у свести, 171 16. Предавање: Нереалност иманентног садржаја синтезе свести у њеном поларизовању Ја-предмет и проблем интерсубјективности. Запажања о Берклијевој критици Лока, 180 17. Предавање: О питању конституције "спољашњости": картезијанска евиденција самодатости ствари у опажају, 187 Трећа глава: Теорија апстракције емпиризма као индекс пропуштања идеје ејдетичке науке о чистој свести, 201 18. Предавање: Непрепознавање интуитивне самодатости општих суштина, 201 19. Предавање: Нужност проширивања идеје интуиције, 208 ТРЕЋИ ДЕО: Берклијева и Хјумова изградња претходних скептичких форми феноменологије и догматски рационализам, 219 Прва глава: Од Лока до Берклијеве радикалне консеквенце чисто иманентне филозофије, 221 20. Предавање: Позитивно повесно значење обнављања скептицизма од стране Лок а и његових следбеника, 221 21. Предавање: Берклијево откриће и погрешно натуралистичко тумачење проблема конституције реалнога света, 230 22. Предавање: Берклијев монадолошки став: Поређење са Лајбницом. Прелаз ка Хјуму, 235 Друга глава: Хјумов позитивизам - довршење скептицизма а уједно и одлучујући припремни корак ка темељној tрансценденталној науци, 243 23. Предавање: Хјумова номиналистичка редукција свих идеја на импресије и бесмисао тог принципа, 243 24. Предавање: Нужна ејдетика науке о свести и индуктивно-емпиријски објективизам код Хјума, 254 25. Предавање: Проблем конституције код Хјума - али и његово окончавање у потпуном скептицизму, 262 Трећа глава: Рационализам и метафизика нововековља, 275 Предавање: Основне црте позитивно заснивајуће линије нововековног рационализма и његов догматизам, 275 Предавање: О метафизици и теорији сазнања. Значење Лајбницове монадологије и Кантове критике ума, 287 РАСПРАВЕ, 297 КАНТОВ КОПЕРНИКАНСКИ ПРЕОКРЕТ И НАЧЕЛНИ СМИСАО ТАКВОГ КОПЕРНИКАНСКОГ ОБРАТА, 299 КАНТ И ИДЕЈА ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ, 325 Предговор, 325 Кант и идеја и идеја трансценденталне филозофије, 335 Револуција природног начина мишљења, 336 II. Саморазумљивости света и свесни живот, 339 III. Откривање царства трансценденталног искуства, 347 а) Чиста субјективна и интерсубјективна свест, 347 б) Трансцендентално истраживање суштина и трансцендентална наука о чињеницама, 355 ц) Природна и трансцендентална рефлексија и понор интенционалности, 359 д) Природна рефлексија и недовољност психолошке редукције, 369 IV. Смисао "довођења у питање" света, 372 V. Оправдавање трансценденталног "идеализма": његово систематско научно провођење, 380 VI. Кантов нацрт првог система научне трансценденталне филозофије, 384 VII. Повесни развој трансценденталне филозофије и њено практичко значење, 387 VIII. Смисао Кантов ог наслеђа, 388 ПРОБЛЕМ ГЕНЕЗЕ ИДЕЈЕ СТРОГЕ НАУКЕ КОЈА НИЈЕ ИСТОРИЈСКА НЕГО ИДЕАЛНА, 393 Практички човек у природном животу у свом практичком околном свету - практичко сазнање - прелаз у теоријски став, 39 Наслов: Прва филозофија: Критичка повест идеја Издавач: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Страна: 409 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 22.5 x 14 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-7543-257-9

Odlično očuvano! Naslov Od izvora ka izvoru : [120 srpskih narodnih pesama i 120 srpskih narodnih pripovedaka] / [izabrao Dejan Tomić] Vrsta građe zbornik URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : D-O, [agencija za poslovne uspehe], 1994 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 235 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Tomić, Dejan Egerić, Ljubinka Sadržaj S a d r ž a j: Umesto predgovora / Ljubinka Egerić (5-8). - 120 srpskih narodnih pesama (9-135): 1. Prsten je zalog prave ljubavi (11); 2. Za starije nije a za mlade jeste (12); 3. Višnjičica rod rodila (13); 4. Srpska devojka (14); 5. Dragi pa dragi (15); 6. Mostarac u Dubrovniku (16-17); 7. Đevojka lađe gradila (17); 8. Šta da čini, ko misli božji biti (18); 9. Božićna pesma (19); 10. U Božića tri seke imadu (20); 11. Krštenje Hristovo (21); 12. Sveti Nikola (22-23); 13. Sazdade se bela crkva (23); 14. Sveti Đorđe spasava devojku od ale (24-25); 15. Neblagodarni sinovi (26); 16. Molitva svetitelja Save (27); 17. Nebesna Srbija (28-29); 18. Sveti Sava (30-31); 19. Car i nejaki Dejan (32-33); 20. Bolje je zlato i staro, nego srebro novo (33); 21. Bećar Mara i Pero Bugarin (34); 22. Radost iznenada (35); 23. Draga dragom san tolkuje (36); 24. Kita cvijeća od dragane (37); 25. Koja majke ne sluša (38-39); 26. Udovica prvog muža žali (39); 27. Što mora biti, biti će (40); 28. Dragojlo i Smiljana (41); 29. Milostiva snaša (42-43); 30. Ništa se sakriti ne može (43); 31. Majka i devojka (44); 32. Ko najpravije deluje (45); 33. Ljubav je preča, nego sestra i snaha (46); 34. Žalostiva draga (47); 35. Smrt drage i dragoga (48); 36. Aoj, konjče, dobro moje (49); 37. Oj devojko dušo moja (50-51); 38. Zafali se žuti limun (51); 39. Žalosni rastanak (52); 40. Žedno momče gorom jezdijaše (53); 41. Čija je devojka (54); 42. Devojka je imanje do vijeka (55); 43. Djevojka izbira momka (56-57); 44. Paslo konja mlado momče (58); 45. Janko i Janja (59); 46. Pala magla u Primorje (60); 47. Lov lovio adži ćir Jovanče (61); 48. Kad se ženi Ćiro od Budima (62); 49. Gdi smo sinoć na konaku bili (63); 50. Vukoman i Vukomanka (64-65); 51. Poranila Jagoda đevojka (66); 52. Iznenada se sastali (67); 53. Izvor - voda izvirala (68-69); 54. Vihor ružu po polju nosaše (69); 55. Dva se cvetka u gorici ljube (70); 56. Osveta devojke nad momkom (71); 57. Momak kune đevojku (72); 58. Jovo i Aneta (73); 59. Sunce zađe, mrak po polju pade (74-75); 60. Igrali se vrani konji (75); 61. Devojka i lice (76); 62. Ja uzbrah stručak od zemlje (77); 63. Ljuba Damjanova (78); 64. Soko bira gde će naći mira (79); 65. Oštra kosa do kamena došla (80); 66. Uz put rasla perunika (81); 67. Hvalila se hvalisava (82); 68. Rasla tanka jelika (83); 69. Oj, devojko negolem đavole (84); 70. Cv`jeće brala lijepa đevojka (85); 71. Lijepo ti javor urodio (86); 72. Jovo konja na mostu kovaše (87); 73. Ah, moj Mijo, gde si sinoć bio? (88); 74. Kušanje (89); 75. Ne veruj đevojci (90); 76. Majka, seja i ljuba (91); 77. Gdeno sinoć na večeri besmo (92); 78. Zaprosiše jedinu u majke (93); 79. Kad đeveri vode nevjestu u kolo (94); 80. Kolika je gora božurova (95); 81. Sinovi majku poslušali (96-97); 82. Sunce zađe za Neven, za goru (97); 83. Majka budi Karanfilu (98); 84. Rod je ženin miliji, nego sestra (99); 85. Moji rani vinogradi (100); 86. Viša je gora od gore (101); 87. Zaspala devojka drenku na korenku (102); 88. Žeteoci se nadmeću (103); 89. Marko prosi Moravku devojku (104); 90. Janje Jovanovo (105); 91. Spavaj, čedo, rodila te majka (106); 92. Majka hoće Đurđa da okupa (107); 93. Majka nejakog Nenada (108); 94. Blizanci prirode (109); 95. Mati proklela kćer (110); 96. Sjajna košulja (111); 97. Grad gradio mlad Jovica (112-113); 98. Djevojka ljepša od sunca i mjeseca (113); 99. Vila i momče (114); 100. Devojka i sunce (115); 101. Opklada vile i devojke (116); 102. Jelen i vila (117); 103. Sunce i mjesec prose djevojku (118-119); 104. Ljuba zmaja ognjenoga (119); 105. Ženidba mjeseca (120); 106. Ženidba sjajnoga mjeseca (121); 107. Sunčeva sestra i paša tiranin (122-123); 108. Jarko sunce ide na konake (123); 109. Na planini tri bijela snijega (124); 110. Sunce mi se navalilo (125); 111. Inokosna Anka (126); 112. Dijoba Đurđeva (127); 113. Stevan s vojske dođe (128); 114. Vojevao beli Vide (129); 115. Šta se ovo dogodilo (130-131); 116. Prirodna sloboda (131); 117. Golub i golubica (132); 118. Nikola se na raj naslonio (133); 119. Oj, na brdu, na borovu (134); 120. Viđeh čudo i nagledah ga se (135). - 120 srpskih narodnih pripovedaka (137-217): 1. I to će proći (139); 2. Zašto su prostaci siromasi (140); 3. Prodao krsno ime (140); 4. Deveto koljeno plaća (141); 5. Čoek i zmija (141-142); 6. Seljani i vodeni rak (142); 7. Oklad šta je najbjelje (143); 8. Seljani kupuju pamet (143-144); 9. Svijetu se ne može ugoditi (144-145); 10. Seljanin i gospodar (145); 11. Ti ćeš svirati (146); 12. Svojstva lijepe đevojke (146); 13. Učitelj i učenik (147); 14. Kupovao naočare, da zna čitati (148); 15. Kapa i svat (148-149); 16. Nemkinjica Mara (149); 17. Ima nauka a ima i oduka (149-150); 18. Tamni vilajet (150); 19. Car i njegov ministar (151); 20. Nijesam baš iz Sarajeva (151); 21. Sveta osveta (152); 22. Lenjivi slijepac (152); 23. Dobra hvala (153); 24. Vina mijeh i njegova pjesma (153); 25. Vino i rakija (154); 26. Žeđa i vino (154); 27. Putnik i gostionik (155); 28. Naučenjak i magarac (155-156); 29. Pobratimi (156); 30. Da ga je lani vidio (156-157); 31. Ko je to? - Nikola! (157); 32. Ženi nije vjerovati (158); 33. Ako steče pamet, neće se oženiti (158); 34. Pi magaričine - kako se ne stide (159); 35. Svatovi i mlada nevjesta (159-160); 36. Svekar i snaha (160); 37. Ova je (žena) dosta mene i svemu selu (160-161); 38. Pomoz` bog, zla ženo (161); 39. Danas, nane, a sutra tata (161); 40. Zla žena sačuvala muža (162); 41. Zet i punica (162-163); 42. Zet u punicama (163); 43. Baba i smrt (164); 44. Dosjetljivi udovac (164-165); 45. Moj je prednjak (165-166); 46. Nije striženo nego košeno (166-167); 47. Ko sluša žene, gori je od žene (167-168); 48. Kum i njegova prasica (168); 49. Rukodavac i dužnik (169); 50. Dva kuma (170); 51. I vrijedi (170); 52. Klinčorba (171); 53. Ko se ožeže a ne kaže društvu da je čorba vruća nije pošten čoek (171); 54. Utvara (172); 55. Trgovac i hajduk (173); 56. Cigani i vlastelin (173-174); 57. Čovjek koji se nije šalio s bogom (174); 58. Pobratim đavolov na vešalima (175); 59. Krepao kotao (175-176); 60. Bačvanin i Grk (176-177); 61. Đavolska slanina (177); 62. Gradi ko ima, a krade ko nema (178); 63. Kako su starac i baba na poklade večerali (178); 64. Tvrdica nasio (179); 65. Kako je postala krtica (179-180); 66. Bos i gologlav (180); 67. Djevojka i knez Jovo (181); 68. Bog sreću dijeli (181-182); 69. Otac Turčin, i majka hrišćanka (182); 70. Jaje i obojak (182-183); 71. Čarobni lonac (183-184); 72. Čovjekov vijek (184); 73. Pijesak i sveti Petar (185); 74. Ne pomozi, bože (185-186); 75. Zašto se sveti Ignjatije zove bogonosac (186); 76. Kako se rodio Sveti Sava (186-187); 77. Sveti Sava, otac i sin (187-188); 78. Sveti Sava i vlastelin (188); 79. Sveti Sava i otac i mati s malim detetom (189); 80. Radi, pa ćeš imati (189-190); 81. Sveti Sava i seljak bez sreće (190-191); 82. Sveti Sava i braća koja se dele (191-192); 83. Zlo i dobro (192); 84. Sveti Sava i stogodišnji starac (193); 85. Bog i pop (194); 86. Pop i parohijani (195); 87. Bonik i bolest (195-196); 88. Kreći, oče igumane (196); 89. Ako je i bogu, mnogo je (196-197); 90. Dijete i kaluđer (197); 91. Utopio se pop što nije ruku dao (197-198); 92. Kafa i njezino crnilo (198); 93. Pomirucka i - pomrije svijet (199); 94. Ispovedanje tuđih grehova (199-200); 95. Ispovijed (200-201); 96. Kudrov i kusov (201); 97. Doskočio mu (201); 98. Šta je najgore na svijetu, ili pijan Srbin i gladan Turčin (202); 99. Raja vjeruje i ne vjeruje (202-203); 100. Gladan Turčin plakao Vlaha (203); 101. Pustio bih ja njega, ali neće on mene (204); 102. Gusle baci, kahvu plati, majku ti tvoju (204); 103. Nijesu Turci vrapci (205); 104. Nu, nu đavola! Šta će sad biti? (205-206); 105. Dobro je đe i ženu poslušati (206); 106. Seljanin kod kadije u sudu (207); 107. Era i kadija (207); 108. Ero i kadija (208); 109. Ero i Turčin (208-209); 110. Ere poje vrbu (209); 111. Pomažem ti sprdat (210); 112. Na nesrećnom se uvek kola lome (210-211); 113. Otišao med na oči (211); 114. Presuda nad presudom (211-212); 115. Vrag - Marko (212-213); 116. Vuk pred sudom (213); 117. Kukavica i slavuj (214); 118. Vo i žaba (215); 119. Kakve su dlake onakve su i ćudi (215-216); 120. Dva psa (216-217); Rečnik manje poznatih reči (219-227). ISBN (Tvrdi povez) Napomene Tiraž 1000. Umesto predgovora / Ljubinka Egerić: str. 5-8. Rečnik manje poznatih reči: str. 219-227. MG117

СВЕТЛОСНИК ЉУБАВИ БОЖИЈЕ - ЖИВОТ, ПОУКЕ И ЧУДА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА ЗЕРВАКОСА Предговор, 7 АУТОБИОГРАФИЈА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Аутобиографија, 11 Писмо професору Александру Моретидису, 51 Писмо духовном оцу, 68 Поклоничко путовање у Свету Земљу синајску и египатску, 69 Писмо 1, из Светог града Сионског, 72 Писмо 2, 74 Беседа на Велики Петак, 76 Писмо 3, 24.април 1924, 85 Писмо 4, Суец 20.мај 1924, 86 Писмо 5, Синај 4.јун 1924, 88 Писмо 6, Каиро 25.јун 1924, 91 Писмо из Свете Земље, 92 Извештај о мојим мисионарским путовањима, 94 Моје путовање у Константинопољ, 96 Циљ путовања у Константинопољ, 112 Остала мисионарска путовања широм Грчке, 115 Из извештаја Старца Филотеја - игумана Лонговардског манастира, 120 Преглед мисионарских путовања, 128 Додатак издавача, 132 БЕСЕДЕ СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Беседа на празник Св. Нектарија Егинског, 135 О напретку и срећи, 143 О смирењу и љубави, 154 О исповести, 162 О љубави, смирености и послушности, 167 ЧУДА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Чудо по молитвама Старца Филотеја, 175 Случај прозорљивости Старца Филотеја, 177 Чудесни догађај, 179 Догађај који је још једном потврдио неисказиво смирење Старца Филотеја, 180 Догађај са чудесним појањем, 182 Чудесно исцељење по молитвама Старца Филотеја, 184 Добили дете по молитвама Старца Филотеја, 189 Чудесна помоћ, 191 Када се замонашиш, добићеш име Атанасије, 193 Чудесно исцељење, 195 Сусрет са прозорљивим Старцем, 197 Чудесни догађаји и исцељење, 198 Исцељење од гушавости, 201 Исцељење од зубобоље, 202 Чудесна излечења, 203 На молитвама пред Распећем, 206 Старац је био изнад земље, 208 Случај прозорљивости, 209 Знам зашто ме зовеш, 210 Његово лице је сијало попут сунца, 212 Будите стрпљиви, молите се и не брините се, 214 Случај прозорљивости Стара Филотеја, 216 Још један случај прозорљивости, 217 Дете по молитвама Старца Филотеја, 218 Чудесни догађај на градилишту, 219 Исцељење новорођенчета на самрти, 220 Исцељење од парализе, 224 ПОБОЖНА СЕЋАЊА НА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Побожна сећања на Старца Филотеја, 239 Страчева болест и упокојење, 248 ОЧИНСКИ САВЕТИ СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Шта је задатак разборите владе, 255 Људи су изгубили чедност, 257 Људско безбожништво је достигло висок ниво, 258 Покајање једини пут спасења, 261 Останите чврсти у православној вери, 262 Безбожници и неверници су оруђа нечистог духа, 263 чувајте се да вас ко не превари, 265 Колико је наших страсти, толико је и наших језика, 267 Будимо постојани и непоколебиви, 268 Дарови светих манастира уистину су огромни, 269 О књижевницима и академицима који су без морала, побожности и врлине, 272 Хришћанин води непрестану битку, 273 Страјте се да задобијете праву веру, 275 Новотарије су дело јеретика, 276 Свети Оци су били руковођени Светим Духом, 277 Човека не спасава место него начин живота, 279 Мора се извршити Божија а не демонска воља, 281 Послушан човек подражава Христу, 283 Узрок је гордост и маловерје, 284 О гордости и смирењу, 285 Разговарајмо о многострадалном Јову, 286 Једна душа вреднија је од читавог света, 288 Одлуке Божије предтављају бездан, 289 Моли се Господу да ти подари смирење и трпљење, 290 Завапи за помоћ Пресветој Богородици, 291 О осуђивању, 293 О календару, 295 О нескромном одевању жена, 297 Да си био опрезан, не би сагрешио, 298 Бог је свуда присутан, 300 Није ти допуштено да будеш плашљив, 301 Нипошто не буди немаран, 303 Недоличне помисли потичу од лукавога, 304 Ономе ко се моли непријатељ не приступа, 305 Будите трпељиви до самога краја, 306 Буди опрезан да не паднеш у униније, већ - захваљуј Богу, 308 Немој гледати само на видљиве ствари, већ погледај и на оне вечне, 309 Буди одважан и храбар, 310 Нека нико не буде малодушан у борби, 312 Осуђивање се рађа из гордости, 314 Оно што ти чиниш је једна врста магије, 315 Нека твоја сећања буду у Царству Небеском, 317 Престанимо да гледамо на грехе других, 318 О другом доласку Господа Исуса Христа, 320 Царство Небеско с напором се осваја, 321 Врлина је велико благо, 322 Не скрећите ни лево ни десно, 323 Сачувајте трпљење, веру и љубав, 324 О покајању, 325 Авај нама!, 326 Бог ће нас сачувати од такве бесмислице, 327 Трудите се да постанете светлост, 328 Труди се да задобијеш смирење и послушност, 329 О расуђивању и страху Божијем , 330 Рђави дани, 332 Онај ко је умро није изгубљен, него постоји и живи, 333 Бог узима вашу децу да би их сачувао, 335 Одагнај демона очајања далеко од себе, 338 Ништа није часније него борити се за веру, 340 Ако се покајемо и постанемо Божији пријатељи, Бог ће нам помоћи, 342 Будите постојани у правој вери и љубави, 343 Љубав и смирење никада не слабе, 344 Свети манастири - бедеми и тврђаве Хришћанства, 346 Наслов: Светлосник љубави Божије: Живот, поуке и чуда старца Филотеја Зервакоса Издавач: Светигора Страна: 352 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14x20 cm Година издања: 2006 ИСБН: 978-86-7660-034-1

Autor - osoba Ćorlukić, Filip Naslov Tehnologija papira / Filip Ćorlukić ; [crteže izradili Branko Barlović, Zlatko Orban] Vrsta građe stručna monografija Jezik hrvatski Godina 1987 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Školska knjiga, 1987 (Zagreb : `Zagreb`) Fizički opis 305 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Barlović, Branko Orban, Zlatko (Broš.) Napomene Tiraž 1.000. Predmetne odrednice Papir – Proizvodnja Sadržaj UVOD 11 1. Kratak historijski pregled 11 2. Suvremena proizvodnja papira 15 2.1. Sirovine 15 2.2. Pomoćna sredstva 17 2.3. Definicija i tehnološka shema 17 3. Klasifikacija i vrste papira i kartona 19 3.1. Pisaći papiri 20 3.2. Tiskovni papiri 20 3.3. Omotni papiri 22 3.4. Specijalni papiri 22 PRIPREMA VLAKNINE I PAPIROVINE 23 4. Raspuštanje sirovina 23 4.1. Priprema vlaknine 23 4.2. Raspuštači 23 4.3. Dopunski raspuštači 27 5. Mljevenje 30 5.1. Struktura celuloznog vlakna 32 5.2. Teorija mljevenja 34 5.2.1. Razvoj teorije mljevenja 34 5.3. Utjecaj mljevenja na svojstva papira 38 5.4. Mjerenje stupnja mljevenja 39 5.5. Utjecaj tehnoloških uvjeta na proces mljevenja 40 5.5.1. Temperatura 40 5.5.2. pH sredine 41 5.5.3. Radni tlak mljevenja i zazor između noževa 41 5.5.4. Konzistencija 42 5.5.5. Trajanje mljevenja 43 5.5.6. Utjecaj tehničke konstrukcije mlinova 43 5.6. Vrste mlinova 44 5.6.1. Holenderi 44 5.6.2. Konusni mlinovi 46 5.6.3. Mlinovi s diskom 48 5.7. Konfiguracija garnitura za mljevenje 52 5.8. Tehnološke sheme mljevenja 53 6. Pomoćna oprema 57 6.1. Kade i spremnici 57 6.2. Pročišćavanje 58 6.2.1. Visokokonzistentni pročistači 62 6.2.2. Konusni pročistači – centriklineri 63 1.3. Sortiranje 67 1.3.1. Ravni vibracijski sortirer 68 1.3.2. Tlačni vertikalni sortireri 69 1.3.3. Centrisorteri 70 1.4. Instrumentacija 72 1.5. Standardizirani grafički simboli 73 1.6. Mjerenje konzistencije 75 1.6.1. Mjerni pretvarač 75 1.6.2. Uređaji za mjerenje konzistencije 76 1.6.3. Optička mjerila konzistencije 81 1.7. Mjerenje stupnja mljevenja 82 7. Pripremanje pomoćnih sredstava 88 7.1. Keljenje 88 7.1.1. Činioci koji utječu na keljenje 89 7.1.2. Vrste keljiva 90 7.2. Punila 95 7.2.1. Vrste punila 96 7.2.2. Povezivanje punila u papiru 99 7.2.3. Utjecaj punila na svojstva papira 101 7.3. Bojenje papira 105 7.3.1. Osnovna fizikalna teorija boja 105 7.3.2. Klasifikacija bojila 108 7.3.3. Nijansiranje 110 7.3.4. Optička bjelila 111 7.3.5. Primjena bojila 112 7.3.6. Postupak bojenja papira 113 8. Tehnološke sheme pripreme 115 8.1. Papiri za vreće i kabelski papir 116 8.2. Kondenzatorski papir 117 8.3. Tehnološka shema pripreme za proizvodnju papira širokog asortimana 118 8.4. Linije priprema za višeslojne papire 119 8.5. Priprema i sortiranje vlaknine od otpadnog papira 120 8.6. Linija pripreme i primjena dispergatora 120 8.7. Odbojavanje papira 122 9. Priprema papirovine 124 9.1. Namješavanje komponenata 124 9.2. Strojna kada 126 9.3. Protočna nivo posuda 126 9.4. Natočno razrjeđivanje papirovine 128 9.5. Konstrukcije instalacija za natočno razrjeđivanje i pročišćavanje papirovine 130 STROJ ZA IZRADU PAPIRA (papir-stroj) 135 10. Mokri dio papir-stroja 137 10.1. Natok 137 10.1.1. Otvoreni tlačni natočnik 139 10.1.2. Zatvoreni natočnik 141 10.1.3. Neposredni natočnik 142 10.1.4. Difuzorski natočnici 142 10.1.5. Natočni otvor 145 10.2. Sitov dio papir-stroja 148 10.2.1. Prsni valjak 149 10.2.2. Prsni stol 149 10.2.3. Registarski valjci 150 10.2.4. Dehidratatorske letvice 152 10.3. Mokre odsisne komore 154 10.4. Tresalo 155 10.5. Odsisne komore 155 10.6. Eguter, vodeni tisak 160 10.7. Gaučna preša 161 10.8. Odsisni gaučni valjak 162 10.9. Odvajanje papirne trake 163 10.10. Reguliranje položaja sita 165 10.11. Formiranje višeslojnih papira 166 10.12. Okrugli odsisni farmeri 168 10.13. Formeri s dvostranim odsisavanjem 170 10.14. Prešanje 173 10.14.1. Konstrukcije preša 175 10.15. Pomoćni načini povećavanja suhoće papirne trake 180 11. Sušenje 185 11.1. Prijenos topline 189 11.2. Ostali činioci 191 11.3. Utjecaj svojstava papira na sušenje 192 11.4. Utjecaj sušenja na svojstva papira 193 11.5. Proračun sušnog dijela 195 11.5.1. Radna površina 195 11.5.2. Radna površina kao toplinski agregat 196 11.6. Različite izvedbe sušnog postrojenja 200 11.6.1. Jenki-tissue (sušno postrojenje) na jenki-stroju za izradu tissue papira 201 11.6.2. Sušno postrojenje za fluting papir 201 11.6.3. Sušno postrojenje za novinski (roto) papir 202 11.6.4. Sušne postrojenje za različite vrste kraft-papira 202 11.6.5. Sušno postrojenje za fine papire 203 11.6.6. Sušno postrojenje za kartone 204 11.7. Parni i kondenzacijski sustav 204 11.8. Sušni valjak 205 11.9. Reguliranje sušenja na postrojenjima sa zapornim parnim i kondenzacijskim sustavom 210 11.10. Nezaporni sustavi pare i kondenzata 212 11.11. Prijelaz u područje vakuuma 215 11.12. Stepenasti ili kaskadni sustav pare i kondenzata 218 11.13. Primjena termokompresora 224 11.14. Primjena termokompresora i kaskadni sustav 225 11.15. Cirkulacijski sustav 227 12. Otparavanje 230 12.1. Sušni pustovi 232 12.2. Ventilacija prostornih džepova u sušnoj komori 233 12.3. Ventilacijski sustav i rekuperacija topline 236 12.4. Ventilacijski priklopi 237 12.5. Sušni priklopi 241 13. Dopunska oprema 245 13.1. Ofsetna preša 245 13.2. Njemačka preša 245 13.3. Vruća preša 246 13.4. Postrojenje za povećanje istezljivosti papira 247 13.4.1. Mokri kalander 247 13.5. Preša za površinsko keljenje 247 13.6. Premazivanje 249 13.7. Hlađenje papirne trake 253 13.8. Strojni kalander 253 13.9. Vlaženje suhe papirne trake 257 13.9.1. Ovlaživač sa četkom 257 13.9.2. Ovlaživač s brizgalicama 257 13.9.3. Aeroraspršivač 258 13.10. Uzdužno rezanje papirne trake na papir-stroju 258 13.11. Namotavanje papirne trake 258 14. Pogon papir-stroja 261 DORADA I DOVRŠAVANJE 266 15. Dorada 266 15.1. Uvod 266 15.2. Satiniranje 267 15.2.1. Osnove teorije satiniranja 269 15.2.2. Vlažnost papira za satiniranje 271 15.3. Vrste superkalandera 274 15.3.1. Superkalander za formate 275 15.3.2. Friikcioni kalander 276 15.3.3. Utisni kalander 276 15.4. Ostale doradne operacije 278 15.4.1. Impregniranje papira 278 15.4.2. Kasiranje 279 16. Dovršenje proizvodnje 280 16.1. Kontrola i sortiranje 281 16.2. Premotao 282 16.3. Uzdužni rezač 282 16.4. Uzdužni bobinorezači 284 16.5. Iskorištavanje dijelova neispravnih kotura 284 16.6. Pakiranje 285 16.7. Odvaga 286 16.8. Poprečno rezanje — formati 286 16.9. Razvrstavanje (sortiranje) i brojenje 288 16.10. Suvremeni uzdužno-poprečni rezači 289 16.11. Pakiranje 289 DODATAK 293 17. Primjena suvremene instrumentacije i kompjutorsko vođenje proizvodnje papira 293 17.1. Osnovna rješenja primjene 293 17.2. Reguliranje vlažnosti papirne trake 295 17.3. Reguliranje gramature 298 17.4. Opći aspekti primjene 299 17.5. Financijski aspekti 301 17.6. Potpuna automatizacija proizvodnje 302 MG17 (N)

Veterinarska fiziologija obuhvata proučavanja mehanizama funkcionisanja svih sistema u organizu domaćih životinja. Ona je neophodna podloga za razumevanja stočarstva kao biologije gajenja životinja., a pored toga obezbeđuje zapažanje promena u funkciji pojedinih sistema u organizumu, odnosno, omogućava dijagnozu oboljenja kod životinja, tok i ozdravljenje. Sadržaj Predgovor UVOD (V. Stojić), 1 1. FUNKCIONALNA ORGANIZACIJA ORGANIZMA (V. Stojić), 3 Građa i funkcija ćelije, 3 Hemijski sastav ćelije, 4 Delovi ćelije i njihove funkcije, 6 Ćelijska membrana (plazma-membrana), 6 Endoplazmatski retikulum (er), 7 Goldžijev aparat (kompleks), 7 Lizozomi, 8 Mitohondrije, 8 Jedro, 9 Transport materija kroz ćelijsku membranu, 10 Difuzija, 11 Osmoza i osmotski pritisak, 13 Aktivni transport, 14 Transport makromolekula i partikula kroz membranu, 17 Homeostaza, 18 Parametri unutrašnje sredine, 19 Regulacijski sistemi homeostaze, 20 2. FIZIOLOGIJA KRVI (V. Stojić), 23 Opšte osobine krvi, 23 Hematokrit - hematokritska vrednost, 24 Boja krvi, 24 Specifična težina, 24 Sedimentacija eritrocita, 25 Viskoznost krvi, 26 Osmotska koncentracija i osmotski pritisak, 26 Onkotski - ili koloidoosmotski pritisak (konp), 27 Elektrohemijska reakcija krvi, 27 Puferi krvi, 28 Puferska uloga hemoglobina, 29 Alkalna rezerva, 30 Sastav krvi, 31 Neorganski sastojci krvi, 31 Organski sastojci krvi, 32 Uloge krvi, 32 Krvna plazma i krvni serum, 34 Sastav krvne plazme i krvnog seruma, 34 Neorganski sastojci, 35 Katjoni krvne plazme, 35 Anjoni krvne plazme, 36 Organski sastojci, 37 Belančevine krvne plazme i seruma, 37 Metode frakcionisanja belančevina, 38 Fiziološki značaj belančevina krvne plazme, 40 Neproteinski (preostali) azot, 42 Bezazotni sastojci krvne plazme, 42 Ćelijski elementi krvi, 43 Eritrociti, 43 Grada eritrocita, 45 Hemoliza, 45 Osmotska rezistencija, 46 Biohemijski sastav eritrocita, 46 Hemoglobin, 47 Fetalni hemoglobin, 47 Derivati hemoglobina, 48 Mioglobin (mišićni hemoglobin), 49 Metabolizam u eritrocitima, 50 2,3 dpg, 51 Eritropoeza, 51 Fiziologija leukocita, 53 Vrste leukocita i leukocitarna formula, 54 Granulociti, 54 Fiziologija agranulocita, 57 Fiziologija trombocita, 57 Poreklo i stvaranje (trombocitopoeza) trombocita, 59 Hemijski sastav i metabolizam trombocita, 59 Uloge trombocita u hemostazi, 59 Fiziologija hemostaze, 60 Fiziologija koagulacije krvi, 61 I - početak zgrušavanja krvi - stvaranje protrombinskog aktivatora, 63 II - pretvaranje protrombina u trombin, 64 III - pretvaranje fibrinogena u fibrin i stvaranje krvnog ugruška, 64 Fibrinoliza i razlaganje krvnog ugruška, 66 3. FIZIOLOGIJA IMUNITETA (IMUNOSTI) (V. Stojić), 67 Nespecifični imunitet, 68 Specifični imunitet, 70 Funkcionalna organizacija imunog sistema i ćelijska osnova imuniteta, 71 Uloga limfocita, 71 Vrste limfocita i njihovo poreklo, 72 T - limfociti, 72 B - limfociti, 74 Odgovor imunog sistema na antigen, 75 Ćelijski imuni odgovor, 78 Humoralni imuni odgovor, 80 Primarni i sekundami imuni odgovor, 81 Fiziologija antitela, 82 Struktura molekula imunoglobulina, 83 Regioni, domeni i fragmenti imunoglobulina, 83 Antigene specifičnosti (antigenski marked) imunoglobulina, 86 Imunoglobulini g klase (igg), 88 Imunoglobulini m (igm), 88 Imunoglobulini a (iga), 89 Imunoglobulini e (ige), 90 Imunoglobulini d (igd), 91 Reakcije antigena i antitela, 91 Sekundarne manifestacije reakcije antigen-antitelo, 92 Stanja hiperosetljivosti - alergije, 95 Anafilaksa, 95 Alergijske reakcije izazvane antigen-antitelo kompleksima (imuni kompleksi), 97 Alergija izazvana citotoksičnim antitelima, 98 Alergijske reakcije izazvane ćelijskim imunitetom, 99 Krvne grupe, 100 Četiri glavne grupe sistema 0-A-B, 101 RH - sistem, 102 Sistemi krvnih grupa kod domaćih životinja, 103 4. FIZIOLOGUA SRCA (V. Stojić), 105 Struktura miokarda, 107 Bioelektrična svojstva srčanog mišića, 108 Potencijal mirovanja membrane i akcioni potencijal, 108 Ponašanje po zakonu “sve ili ništa”, 110 Franck-Starlingov zakon, 110 Refraktarnost srčanog mišića, 110 Ishrana i metaboličke karakteristike, 111 Automatizam i širenje impulsa u srcu, 112 Atrioventrikularni (AV) čvor i hisov snop, 113 Elektrokardiogram, 114 Tok struje oko srca za vreme jedne aktivacije i kontrakcije, 114 Registrovanje EKG-a, 115 Standardni odvodi sa ekstremiteta, 116 Pojačani unipolarni odvodi sa ekstremiteta, 117 Odvodi sa grudnog koša (prekordijalni odvodi), 118 Normalan elektrokardiogram, 118 Elektrokardiografija kod domaćih životinja, 120 Srčana revolucija - revolutio cordis, 120 Sistolni i minutni volumen, 124 Srčani tonovi, 126 Inervacija srca i regulacija rada, 127 Autoregulacija srčanog rada, 127 Nervna regulacija srčanog rada, 128 Fiziologija cirkulacije, 130 Grada krvnih sudova, 132 Biofizika cirkulatomog sistema, 132 Cirkulacija u arterijskom delu sistema, 137 Arterijski pritisak, 137 Metode merenja krvnog pritiska, 139 Regulisanje arterijskog pritiska, 141 I. sistem brze kontrole arterijskog pritiska, 141 Nervni mehanizmi brze kontrole arterijskog pritiska, 141 Humoralni mehanizmi za brzu kontrolu arterijskog pritiska, 144 II. sistem dugoročne regulacije arterijskog pritiska, 144 Arterijski puls, 144 Kapilarna cirkulacija, 146 Razmena materija kroz kapilarni , 149 Regulacija mikrocirkulacije, 151 Cirkulacija u venama, 152 Venski puls, 153 Specifičnosti krvotoka pluća i bubrega, 154 Krvotok pluca, 154 Krvotok bubrega, 154 Limfa i limfotok, 155 Slezina i njene funkcije, 157 5. FIZIOLOGIJA DISANJA (M. Lazarević) , 159 Grada disajnih organa, 161 1. Vazdušni putevi, 161 2. Pluća (pulmo), 165 3. Grudni koš, 166 4. Respiratorni mišići, 166 5. Aferentni i eferentni nervi i krvni sudovi, 168 6. Nervni respiratorni centri, 168 Ventilacija pluća, 168 Izračunavanje mrtvog prostora, 170 Plućni volumeni i kapaciteti, 171 Frekvenca disanja, 173 Tipovi disanja, 173 Odnos inspirijuma i ekspirijuma, 174 Ventilaciono-perfuzioni količnik, 174 Grada respiratorne membrane, 174 Razmena gasova u plućima i tkivima, 175 Razmena gasova izmedu alveolarnog vazduha i krvi, 177 Transport gasova u krvi, 177 Razmena gasova u tkivima, 181 Regulacija disanja, 182 Respiratorni centri, 183 1. Nervna kontrola disanja — regulatorni uticaj n. vagusa (hering-breuerov refleks).186 2. Humoralna kontrola disanja, 187 3. Uticaj arterijskog i venskog krvnog pritiska, 187 4. Uticaj centra za termoregulaciju, 188 5. Uticaj fizičkog rada na respiratorne centre, 188 6. Uticaj kore velikog mozga, 188 Zaštitni refleksi sa respiratomih sluzokoža, 188 Kašalj (tusis), 189 Kijanje (sternutatio), 189 Uticaj nadmorske visine i sniženog atmosferskog pritiska, 189 Uticaj povećanog atmosferskog pritiska, 189 Disanje fetusa, 190 Opisni termini u fiziologiji disanja, 190 Disanje riba, 191 Disanje ptica, 192 6. FIZIOLOGIJA DIGESTIVNIH ORGANA (M. Vapa, V. Stojić), 199 Varenje hrane i resorpcija, 199 Digestivni trakt, 201 Glad, 202 Hiperglikemija - centar za sitost - inhibicija centra za glad, 203 Žeđ, 204 Varenje u ustima, 204 Uzimanje hrane i tcčnosti, 205 Žvakanje hrane, 205 Lučenje pljuvačke, 206 Uloga pljuvačke, 207 Mehanizam lučenja pljuvačke, 208 Gutanje hrane (deglutitio), 209 Kretanje hrane i tečnosti kroz jednjak, 211 Nervna regulacija gutanja, 212 Varenje u želucu, 212 Varenje u želucu monogastričnih životinja, 212 Sastav želudačnog soka, 214 Lučenje i uloge hlorovodonične kiseline, 216 Regulacija lučenja želudačnog soka, 217 Pokreti želuca, 220 Punjenje želuca, 221 Pražnjenje želuca, 222 Nervna regulacija pokreta želuca, 222 Povraćanje (vomitus, emesis), 223 Želudačno varenje kod mladih životinja, 224 Varenje hrane u želucu odraslih životinja, 224 Varenje u želucu preživara, 226 Jednjački (ezofagealni, retikulami) žleb, 227 Građa i kapacitet predželuđaca, 229 Pokreti predželudaca, 232 Pokreti kapure i buraga, 232 Pokreti listavca, 234 Pokreti sirišta, 234 Nervna regulacija pokreta predželudaca, 234 Brzina prolaska hrane kroz predželuce, 235 Preživanje (ruminatio), 236 Nervna regulacija preživanja, 239 Fiziološki značaj preživanja, 239 Stvaranje gasova i podrigivanje, 240 Timpanija (nadun), 242 Mikroorganizmi predželuđaca, 243 Bakterije buraga, 245 Protozoe buraga, 245 Gljivice buraga, 249 Razlaganje ugljenih hidrata, 250 Metabolizam proteina, 252 Značaj rastvorljivosti proteina u ishrani preživara i potrebe u proteinima kod visokoproduktivnih grla, 254 Reakcije bakterijske sinteze, 256 Sinteza vitamina, 257 Metabolizam lipida, 258 Varenje hrane u tankim crevima, 259 Crevni sok, 263 Pankreasni sok, 266 Žuč, 268 Zučne boje, 269 Regulisanje lučenja žuči i pražnjenja žučne kese, 272 Varenje u tankim crevima, 272 Varenje u debelim crevima, 276 Pokreti creva, 278 Pokreti tankih creva, 279 Pokreti debelih creva, 280 Defekacija, 282 Vreme prolaska hrane kroz digestivni trakt, 282 Izmet (feces), 283 Resorpcija, 283 Olakšana difuzija, 285 Resorpcija hranljivih materija, 286 Resorpcija u tankim crevima, 287 Resorpcija proteina i nukleinskih kiselina, 288 Resorpcija ugljenih hidrata, 289 Resorpcija masti, 291 Resorpcija vitamina, 293 Resorpcija vode i mineralnih materija, 294 Resorpcija mineralnih materija, 295 Resorpcija u debelim crevima, 297 Parenteralna resorpcija, 298 Resoipcija u predželucima preživara, 298 Jetra i njena uloga u organizmu, 300 Fiziološka uloga jetre, 303 Metabolička uloga jetre, 305 Ostale uloge jetre, 307 Varenje kod peradi, 307 Varenje u želucu, 309 Varenje u crevima, 311 7. ENERGETSKII KVANTITATIVNI METABOLIZAM (V. Stojić), 314 Određivanje kalorijske vrednosti hrane, 315 Respiratorni količnik, 316 Merenje energetskog prometa, 316 Direktna kalorimetrija, 316 Indirektna kalorimetrija, 317 Osnovni energetski promet ili bazalni metabolizam, 319 Izračunavanje bazalnog metabolizma, 320 Izračunavanje površine tela, 320 Faktori koji utiču na bazalni metabolizam, 321 Bilans ishrane, 323 Ukupna energija hrane, 323 Bilans ugljenika, 324 Bilans azota, 325 Obrok ishrane, 326 Metabolizam vode, 327 Metabolizam mineralnih materija, 329 Metabolizam natrijuma, 331 Metabolizam kalijuma, 332 Metabolizan hlorida i bikarbonata, 332 Metabolizam kalcijuma, 333 Metabolizam magnezijuma, 335 Metabolizam fosfora, 336 Metabolizam sumpora, 336 Metabolizam mikroelemenata, 337 Metabolizam gvožđa, 337 Metabolizam bakra, 339 Metabolizam joda, 340 Metabolizam mangana, 341 Metabolizam molibdena, 341 Metabolizam kobalta, 341 Metabolizam cinka, 342 Metabolizam selcna, 342 8.TEMPERATURA TELA I TERMOREGULACIJA (V. Stojić)—, 344 Normalna telesna temperatura, 344 Mehanizmi za regulaciju lelesne temperature, 346 Mehanizmi koje aktivira hladnoća, 346 Mehanizmi koje aktivira toplota, 348 Centri za termoregulaciju i hipotalamusni termostat, 349 Porcmećaji temperature tela, 350 9. VITAMIN! (M. Lazarević), 351 Uvod, 351 Podela vitamina, 354 Liposolubilni vitamini, 354 Vitamin A (retinol, akseroftol, antikseroftalmički vitamin), 355 Vitamin D (kalciferol, antirahitični vitamin), 357 Vitamin E (tokoferol, antisterilitetni vitamin), 360 Vitamin K (filohinon, antihemoragički vitamin), 362 Liposolubilni vitaminoidi, 363 Esencijalne masne kiseline (vitamin F), 363 Hidrosolubilni vitamini, 364 Vitamin B1 (tiamin, aneurin, anti beri-beri vitamin), 364 Biološka uloga u organizmu, 365 Deficit vitamina , 366 Vitamin B2 (riboflavin, laktoflavin), 367 Biološka uloga u organizmu, 368 Vitamin PP (protivpelagrički vitamin, niacin, amid nikotinske kiscline), 369 Bioloska uloga u organizmu, 370 Vitamin B6 (piridoksin), 371 Pantotenska kiselina, 373 Biološka uloga u organizmu, 373 Folna kiselina (pteroil-glutaminska kiselina, foliacin), 375 Cijanokobaltamin (vitamin B12), 376 Biotin (vitamin H), 378 Vitamin C (1 - askorbinska kiselina), 379 Hidrosolubilni vitaminoidi, 380 Holin, 381 Para-aminobenzoeva kiselina (pabk), 381 Orotska kiselina (vitamin bl3), 382 Pangamska kiselina (vitamin b 15), 382 10. STVARANJE IIZLUČIVANJE MOKRAĆE (V. Stojić), 384 Bubrezi, grada i funkcija, 384 Funkcionalna anatomija bubrega, 384 Nefron, 385 1. Ekskreciona funkcija bubrega, 387 Filtracija u glomerulu - stvaranje primarne mokraće, 387 Funkcije tubulskog dela nefrona, 389 Mehanizam tubulske reapsorpcije i sekrecije, 390 2. Koncentraciona i diluciona sposobnosl bubrega, 393 Bubrežni mehanizam za izlučivanje razređene mokraće, 394 3. Uloga bubrcga u održavanju acido-bazne ravnoteže, 396 Sekrecija vodonikovih jona u tubulima, 397 4. Endokrina uloga bubrega, 399 Metode za funkcionalno ispitivanje bubrega, 402 Klinički pregled mokraće, 402 Klirens plazme (clearence), 403 Fiziologija mokraćne bešike, 404 11. FIZIOLOGIJA KOŽE (V. Stojić), 407 Opšte osobine kože, 407 12. MLEČNA ŽLEZDA (GL. MAMMARIA, GL. LACTIFERA) (V. Stojić, D. Gledić), 410 Broj i građa mlečnih žlezda, 410 Krvotok, limfotok i inervacija mlečnih žlezda, 411 Razviće mlečne žlezde, 412 Lučenje mleka, 413 Sekrecija mleka u acinuse žlezde, 413 Fiziologija kolostruma, 415 Kontrola lučenja mleka, 416 Izlučivanje mleka, 417 Trajanje laktacije i faktori koji utiču na intenzitet laktacije, 419 13. HUMORALNA REGULACIJA FUNKCIJA (D. Gledić, V. Stojić), 420 Uvod, 420 Pojam i definicija hormona, 421 Hemizam i metabolizam hormona, 421 Određivanje koncentracije hormona, 423 Mehanizam delovanja hormona, 425 Proteinski hormoni, 425 Steroidni hormoni, 429 Regulatorni mehanizmi, 431 Endokrine žlezde, 432 Principi neurosekrecije, 433 Hipotalamus, 433 Hipoiiza, 436 Opšte osobine, 436 Adenohipofiza, 437 Pars distalis, 438 Somatotropni hormon, 438 Metabolička delovanja hormona rasta, 440 Kontrola lučenja STH, 441 Prolaktin, 442 Adrenokortikotropni hormon, 443 Uloga ACTH, 444 Regulacija lučenja ACTH, 445 Tireotropni hormon, 445 Gonadotropni hormoni, 446 Pars tuberalis, 449 Pars intermedia, 449 Kontrola funkcije adenohipofize, 450 Neurohipofiza, 452 Pars nervosa, 452 Transport i lučenje adh i oksitocina, 452 Struktura i funkcija adh, 453 Struktura i funkcija oksitocina, 454 Epifiza, 455 Uloga epifize u organizmu, 456 Hormoni epifize, 457 Štitasta žlezda, 459 Siiiteza tireoglobulina, 460 Sinteza hormona štitaste žlezde, 461 Lučenje i transport hormona štitaste žlezde, 462 Metabolizam hormona štitaste žlezde, 464 Mehanizam delovanja i biološki efekti hormona štitaste žlezde, 465 Odnos t4 i t3 i kateholamina, 467 Regulacija aktivnosti štitaste žlezde, 468 Poremećaji funkcije štitaste žlezde (hiper i hipotireoidizam), 469 Sinteza kalcitonina, 470 Lučenje CT, 471 Regulacija lučenja CT, 472 Paraštitaste žlezde, 472 Biosinteza i lučenje pth, 473 Metabolizam pth, 474 Biološki efekti pth, 474 Mehanizam delovanja pth, 478 Kontrola lučenja pth, 478 Endokrini deo gušterače, 479 Struktura, biosinteza i lučenje insulina, 480 Metabolizam insulina, 481 Biološki efekti insulina, 481 Mehanizam delovanja insulina, 485 Regulacija lučenja insulina, 485 Biosinteza i lučenje glukagona, 487 Biološki efekti glukagona, 488 Biosinteza i lučenje somatostatina, 489 Pankreatični polipeptid, 490 Nadbubrežne žlezde, 490 Kora nadbubrežnih žlezda, 491 Stmktura, sinteza i lučenje korlikostcroida, 492 Metabolizam kortikosteroida, 493 Biološki efekti mineralokortikosteroida, 494 Regulacija lučenja aldoslerona, 495 Biološki efekti glukokortikosteroida, 496 Glukokortikosteroidi i otpornost na stres, 500 Regulacija lučenja glukokortikosteroida, 501 Polni hormoni nadbubrežnih žlezda, 501 Srž nadbubrežnih žlezda, 502 Biosinteza, lučenje i metabolizam kateholamina, 502 Biološki efekti kateholamina, 503 Mehanizam delovanja kateholamina, 505 Regulacija aktivnosti srži nadbubrežnih žlezda, 506 Polne žlezde, 506 Zenske polne žlezde - jajnici, 506 Ovarijalni ciklus, 506 Endokrina funkcija jajnika, 508 Biosinteza, lučenje i metabolizam estrogena, 508 Biološki efekti estrogena, 510 Biosinteza, lučenje i metabolizam progesterona, 511 Bioloski efekti progesterona, 512 Kontrola lučenja estrogena i progesterona, 513 Biosinteza ostalih hormona u jajnicima, 513 Endokrina uloga posteljice, 514 Muške polne žlezde - semenici, 516 Spermatogeneza, 516 Endokrina uloga semenika, 518 Biosinteza androgena, 519 Kontrola lučenja testosterona, 521 Difuzni endokrini sistem, 525 Gastrin, 526 Sekretin, 526 Holecistokinin-pankreozirnin (CCK-PZ ili CCK), 526 Vasoaktivni intestinalni peptid (VIP), 527 Gip, 527 Somatostatin, 527 Glukagon (enteroglukagon), 527 Motilin, 528 Neurotenzin, 528 Supstanca P (SP), 528 Bombezin, 528 Apud koncept (apud sistem), 529 Ostali organi sa endokrinom ulogom, 529 Bubrezi, 530 Srce, 530 Lokalni hemijski medijatori, 530 Eicosanoidi, 531 Interakcija neuroendokrinog i imunog sistcma, 533 14. POTENCUAL MIROVANJA MEMBRANE IJONSKI KANALI (V. Stojić) , 535 Jonski kanali membrane, 536 Potencijal mirovanja membrane, 540 15. FIZIOLOGIJA MIŠIĆA (V. Stojić), 544 Fiziologija skeletnih mišića, 545 Hemijski sastav mišića, 545 Stmktura skeletnih mišića, 546 Struktura mišićne ćelije (vlakna), 547 Sarkoplazmatski retikulum, 550 Molekulske karakteristike kontraktilnih miofilamenata, 552 Opšte osobine poprečno-prugastih mišića, 555 Inervacija skeletnog mišića i fiziologija perifeme sinapse, 556 Fiziološka anatomija nervno-mišićne sinapse, 557 Prenošenje (transmisija) impulsa u neuromišićnoj sinapsi, 559 Supstance koje utiču na transmisiju impulsa u perifernoj sinapsi, 560 Bioelektrične i biofizičke promene u mišiću i mehanizam mišićne kontrakcije, 561 Jačina mišićne kontrakcije i stepen preklapanja aktinskih i miozinskih filamenata.564 Uticaj opterećenja mišića na snagu mišićne kontrakcije, 565 Zavisnost brzine kontrakcije od opterećenja mišića, 565 Izvor energije za mišićnu kontrakciju, 566 Kiseonički dug, 567 Vrste mišićnih kontrakcija, 568 Tipovi mišićnih vlakana, 571 Fiziologija glatkih mišića, 572 Građa glatkih mišića, 572 Tipovi glatkih mišića, 575 Inervacija glatkih mišića, 576 Uticaj lokalnih humoralnih faktora i hormona na aktivnost visceralnih mišića, 577 Bioelektrične pojave glatkih mišića, 578 16. F1ZIOLOGUA NERVNOG SISTEMA (Natalija Fratrić, V. Stojić), 582 Funkcionalna organizacija nervnog sistema, 583 Ćelijska osnova nervnog sistema, 584 Aksoplazmatski transport, 585 Podela i osobine perifernih nerava, 586 Bioelektrična svojstva perifernih nerava, 588 Glija ćelije, 591 Neurotransmiteri, 592 Fiziologija neuropeptida, 593 Fiziologija centralne sinapse, 594 Fiziološka građa centralne sinapse, 595 Ekscitacija i inhibicija neurona u centralnoj sinapsi , 596 Fiziologija receptora, 599 Receptorski ili generatorski potencijal, 600 Fiziologija bola, 601 Visceralnibol , 603 Fiziologija kičmene moždine (medulla spinalis), 605 Sprovodna funkcija kičmene moždine, 606 Produžena moždina (medulla oblongata), 608 Talamus, 609 Kora velikog mozga, 612 Senzitivna kora velikog mozga, 614 Motorni nervni sistem , 616 Refleks, 618 Neki važniji refleksi domaćih životinja, 619 Miotatički refleks, 619 Mišieno vreteno, 620 Kornealni refleks, 624 Pupilarni refleks, 624 Motorna kora velikog mozga, 625 Motorni sistem preciznih voljnih pokrela (piramidni sistem), 628 Ekstrapiramidni sistem, 630 Mali mozak-cerebellum, 631 Bazalne ganglije, 636 Retikularna formaeija, 639 Limbusni sistem, 642 Funkcije limbusnog sistema, 644 Autonomni nervni sistem, 646 Simpatikusni nervni sistem, 646 Parasimpatikusni nervni sistem, 649 Opšte funkcije autonomnog nervnog sistema, 650 Receptori autonomnog nervnog sistema, 652 Funkcija srži nadbubrežnih žlezda, 656 „Alarm11 ili stress-reakeija simpatičkog nervnog sistema, 657 Hipotalamus, 658 Funkcije hipotalamusa, 659 Budno stanje i san, 664 Spavanje, 667 Sporotalasno spavanje ili ne - REM spavanje, 668 RHM spavanje ili paradoksalni san, 669 Viša nervna delatnost , 670 Pamćenje, 671 Kraikotrajno pamćenje, 672 Dugotrajno pamćenje, 673 Učenje, 674 Krvno-moždana i krvno-likvorna barijera, 677 Cerebrospinalna tečnost, 678 17. FIZIOLOG1JA ČULA (Danijela Kirovski), 681 Čulo mirisa, 681 Glavni olfaktivni sistem, 682 Pomoćni olfaktivni sistem, 685 Receptori čula mirisa, 686 Prenos signala mirisa u centralni nervni sistem, 688 Čulo ukusa, 689 Receptori čula ukusa, 691 Prenos signala ukusa u centralni nervni sistem, 695 Čulo sluha, 696 Funkcionalna anatomija uha, 697 Puž (cochlea), 701 Prenos signala zvuka u centralni nervni sistem, 704 Lokalizacija izvora zvuka, 705 Karakteristike čula sluha kod ptica, 706 Čulo ravnoteže, 707 Polukružni kanali, 707 Otolitni organi (utrikulus i sakulus), 710 Obrada informacije o ravnoteži u višim delovima centralnog nervnog sistema, 711 Čulo vida, 712 Očna jabučica, 713 Optički sistem oka, 716 Akomodacija oka, 718 Retina, 721 Fotoreceptori, 722 Nervni putevi vida, 726 Razlikovanje boja - Kolorni vid, 727 Vidno polje i pokreti očiju kod domaćih životinja, 72 Naslov: Veterinarska fiziologija Izdavač: Naučna KMD Strana: 753 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 19,5 x 26 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-6021-028-1

Opis Proizvoda „Rim je osnovao jedan kopilan, neobuzdan rmpalija koji je ubio brata blizanca u svađi i koji je, na čelu družine mladih pastira i pljačkaša, stvorio utočište za lutalice sumnjive naravi i porekla. Do žena su dolazili redovnim otmicama i silovanjima, ugled i širi uticaj sticali su na bojnom polju. Tako su govorili sami Rimljani. Oni su, dakle, i sami smatrali da potiču od ubica, silovatelja, razbojnika i skitnica. Da li je stvarno bilo tako? I šta nam takve legende o poreklu govore o jednom narodu i o njegovoj predstavi o sebi? Većina savremenih istorija Rima samo ukratko pomene taj prvi deo književne tradicije o osnivanju i ranom životu grada, pošto se uveliko ustanovilo da je to samo mit, a ne istorija. […] Priča da je jedan grad nastao tako što su se poljoprivrednici okupili na istom mestu i postepeno razvili zajedničku infrastrukturu, vojsku, tržnice i društvena ili kultna stecišta ne zvuči baš maštovito, iako u većini slučajeva predstavlja sasvim tačan prikaz. […] Kao grad na reci nasred Apeninskog poluostrva, Rim ima povoljan strateški položaj, koji je sasvim očigledno igrao važnu ulogu u njegovoj kasnijoj vladavini Italijom i celim Sredozemljem. Mesto je obilovalo pijaćom vodu, imalo je lak pristup moru, ali je bilo dovoljno zaklonjeno od pomorskih pljačkaša. Tibar je bio plovan za manje brodove, a prirodno pristanište se nalazilo iza okuke reke oko Marsovog polja (Campus Martius). Svaki brežuljak mogao se utvrditi zidinama. […] Važno je pak to da se Rim nalazio na čvorištu trgovine i puteva u više smerova. Tu je bio prirodan gaz preko Tibra na putu iz Etrurije na jug, prema Kampaniji, a „Put soli“ (Via Salaria) vodio je od ušća reke gde se vadila dragocena so, uzvodno ka planinama, dok se u suprotnom smeru transportovala stoka. A i u odnosu na ostatak Sredozemlja, grad se smestio u samo središte sveta. Rim je bio raskršće puteva koje je preraslo u trgovački centar, a kao i u svaki drugi centar trgovine, tu se sticao svet izbliza i izdaleka. To pruža smisao legendi da su Rim osnovali čobani i razne lutajuće skupine raznovrsnog etničkog porekla, a donekle i objašnjava relativnu otvorenost na kojoj se zasnivalo rimsko društvo.“ Jun Ideng Prvi tom Istorije Rima, norveški istoričar Jun Ideng započinje opisima mitova o osnivanju grada, upoznaje nas sa dobom najranijih kraljeva, padom monarhije i pokazuje nam kako je mali grad-država na obalama Tibra vojnom silom i političkim umećem postao u doba republike središte svetske imperije, kako se njegovo društvo na tom putu menjalo i šta je omogućilo tu silovitu ekspanziju, i kako je naposletku rimska republika završila u sukobima, nasilju, građanskim ratovima i uvođenju carstva. Na tom putu rastućoj imperiji prete razni moćni i inteligentni neprijatelji, vojske predvođene ljudima kao što su Hanibal, Spartak, Mitridat i Vercingetoriks, koje će ipak naposletku savladati sposobne rimske vojskovođe sa dobro organizovanim jedinicama. Najveća pretnja po republiku zapravo će doći iznutra, u liku ambicioznih pojedinaca poput Sule i Julija Cezara. Izdanje sadrži tri tematska indeksa, 19 karti i više desetina fotografija. Jun Vikene Ideng (Jon Wikene Iddeng), rođen 1966, redovni je profesor antičke istorije na Univerzitetu u jugoistočnoj Norveškoj i specijalni savetnik Norveškog sindikata naučnih radnika. Pored dvotomne Istorije Rima, u doba republike i carstva, koautor je i urednik novog izdanja Antičkog leksikona (Antikkleksikon, 2011), kao i niza članaka i knjiga na engleskom i norveškom jeziku iz oblasti istorije antičkih civilizacija. Urednik je priloga iz istorije Rima za Veliki norveški leksikon. SADRŽAJ PRELUDIJ 1. KO SU BILI RIMLjANI I ODAKLE SU POTEKLI? Eneja i poreklo Rimljana Evandar i Herkul Romul, Rem i osnivanje grada Antička mitologija i mitovi o osnivanju Rima Od bronzanog do gvozdenog doba, od palate do grada-države Rani Rim, među gradovima, narodima i jezicima Etrurci 2. MITSKO DOBA KRALjEVA Ab urbe condita – od osnivanja grada Vladavina Tarkvinijâ Istorijsko jezgro? Pad monarhije 3. DOBA RANE REPUBLIKE – RIM I NjEGOVI SUSEDI Brut i prve godine republike Rimska imena i era Etrurski poglavica Lars Porsena i Tarkviniji Tarkvinijev pad i uvođenje republike – mitologija ili istorija? Latini, Ekvi i Volsci Koriolan – gordost i predrasuda Borba za Lacij u 5. veku Ratovi protiv Veja i tradicija trijumfa Gali pljačkaju Rim 4. STALEŠKA BORBA – SUKOB PATRICIJA I PLEBEJACA Patriciji Plebejci Poreklo borbe staleža i prva secesija plebejaca Zakoni dvanaest tablica i druga secesija plebejaca Dalji tok staleške borbe Porodica i brak Svešteničke službe i nadzor nad religijom Učestvovanje u političkom odlučivanju Izmenjeno društvo i nova staleška podela 5. RIM OVLADAVA ITALIJOM (350–264) Latinski savez i uređenje iz 338. Ratovi protiv Samnita (343–290) Vojska menja karakter Tarent i Pir 6. RIM I KARTAGINA – PUNSKI RATOVI Kartagina – sedište severnoafričkih Feničana Prvi punski rat (264–241) Novi prekomorski posedi i organizovanje provincija Problemi na severu i na istoku – Gali i Iliri Drugi punski rat (218–201) – rat protiv Hanibala Ratna sreća se okreće Scipion na čelu – rat se premešta u Afriku Osvajanje zapadnog Sredozemlja i Treći punski rat (149–146) 7. RIM POSTAJE GOSPODAR HELENISTIČKOG ISTOKA Grčki svet i helenizam Ratovi protiv Makedonije i kraljevine Seleukida Rimski imperijalizam i militarizam 8. POLITIKA I NAROD U RIMSKOJ REPUBLICI Državno uređenje? Građansko pravo, rod i odnosi Narod, skupštine i pravo glasa Magistrati Rimske službe u republici Senat Svešteničke službe Rimska republika – oligarhija ili demokratija? 9. POSLEDICA OSVAJANjA – VELIKE PROMENE U DRUŠTVU Procvat književnosti i pisana kultura Vreme i kalendar Religija i kult Kovani novac i monetarna ekonomija Agrarna kriza i iseljavanje iz sela? 10. POPULARI I POLITIČKI SUKOB – RIM OD 150. DO 100. P. N. E. Imperijalna politika Tiberije Grah – nasilje dolazi u grad Rim Gaj Grah – proširen reformski program Obračun sa Jugurtom – Marije uzima komandu Kimbri i Teutonci – invazija vojski sa severa Marijeva vojna reforma Nerešeni društveni problemi 11. UNUTRAŠNjI IZAZOVI REPUBLICI – 100–60. P. N. E. Građansko pravo i Saveznički rat (91–88) Sula, Marije i borba za Rim Sulina diktatura i republika Spartakov ustanak (73–71) – Rimljani i robovlasništvo Mitridat Pontski – ljuti neprijatelj Rima Pompej Veliki – veći i od republike? 12. PRVI TRIJUMVIRAT I CEZAROVO OSVAJANjE GALIJE Katilinina zavera Čekajući Pompeja Cezar stupa na pozornicu – prvi trijumvirat Cezarov pohod u Galiju Trijumvirat – obnova i propadanje Vercingetoriksov ustanak i Cezarovo konačno osvajanje Galije 13. GRAĐANSKI RAT (49–46) I CEZAROVA SMRT Preko Rubikona u građanski rat Egipat i Cezarova ljubavna veza sa Kleopatrom Cezar kao diktator Martovske ide – Cezarovo ubistvo 14. DRUGI TRIJUMVIRAT I KONAČNI PAD REPUBLIKE Ciceron i poslednji pokušaj da se spase republika Drugi trijumvirat i obračun sa republikancima Trijumviri dele državu i odmeravaju snage Oktavijanov put do samovlašća 15. OSVRT NA RIMSKU REPUBLIKU Napomene Izvori i novija istraživanja Indeks ličnosti Indeks mesta i naroda Indeks pojmovaISTORIJA RIMA I Uspon i pad republike Jun V. Ideng S norveškog prevela Jelena Loma Broj strana: 350 Izdanje sadrži tri indeksa 19 karata i preko 50 fogografija KARPOS 2020 SADRŽAJ PRELUDIJ 1. KO SU BILI RIMLjANI I ODAKLE SU POTEKLI? Eneja i poreklo Rimljana Evandar i Herkul Romul, Rem i osnivanje grada Antička mitologija i mitovi o osnivanju Rima Od bronzanog do gvozdenog doba, od palate do grada-države Rani Rim, među gradovima, narodima i jezicima Etrurci 2. MITSKO DOBA KRALjEVA Ab urbe condita – od osnivanja grada Vladavina Tarkvinijâ Istorijsko jezgro? Pad monarhije 3. DOBA RANE REPUBLIKE – RIM I NjEGOVI SUSEDI Brut i prve godine republike Rimska imena i era Etrurski poglavica Lars Porsena i Tarkviniji Tarkvinijev pad i uvođenje republike – mitologija ili istorija? Latini, Ekvi i Volsci Koriolan – gordost i predrasuda Borba za Lacij u 5. veku Ratovi protiv Veja i tradicija trijumfa Gali pljačkaju Rim 4. STALEŠKA BORBA – SUKOB PATRICIJA I PLEBEJACA Patriciji Plebejci Poreklo borbe staleža i prva secesija plebejaca Zakoni dvanaest tablica i druga secesija plebejaca Dalji tok staleške borbe Porodica i brak Svešteničke službe i nadzor nad religijom Učestvovanje u političkom odlučivanju Izmenjeno društvo i nova staleška podela 5. RIM OVLADAVA ITALIJOM (350–264) Latinski savez i uređenje iz 338. Ratovi protiv Samnita (343–290) Vojska menja karakter Tarent i Pir 6. RIM I KARTAGINA – PUNSKI RATOVI Kartagina – sedište severnoafričkih Feničana Prvi punski rat (264–241) Novi prekomorski posedi i organizovanje provincija Problemi na severu i na istoku – Gali i Iliri Drugi punski rat (218–201) – rat protiv Hanibala Ratna sreća se okreće Scipion na čelu – rat se premešta u Afriku Osvajanje zapadnog Sredozemlja i Treći punski rat (149–146) 7. RIM POSTAJE GOSPODAR HELENISTIČKOG ISTOKA Grčki svet i helenizam Ratovi protiv Makedonije i kraljevine Seleukida Rimski imperijalizam i militarizam 8. POLITIKA I NAROD U RIMSKOJ REPUBLICI Državno uređenje? Građansko pravo, rod i odnosi Narod, skupštine i pravo glasa Magistrati Rimske službe u republici Senat Svešteničke službe Rimska republika – oligarhija ili demokratija? 9. POSLEDICA OSVAJANjA – VELIKE PROMENE U DRUŠTVU Procvat književnosti i pisana kultura Vreme i kalendar Religija i kult Kovani novac i monetarna ekonomija Agrarna kriza i iseljavanje iz sela? 10. POPULARI I POLITIČKI SUKOB – RIM OD 150. DO 100. P. N. E. Imperijalna politika Tiberije Grah – nasilje dolazi u grad Rim Gaj Grah – proširen reformski program Obračun sa Jugurtom – Marije uzima komandu Kimbri i Teutonci – invazija vojski sa severa Marijeva vojna reforma Nerešeni društveni problemi 11. UNUTRAŠNjI IZAZOVI REPUBLICI – 100–60. P. N. E. Građansko pravo i Saveznički rat (91–88) Sula, Marije i borba za Rim Sulina diktatura i republika Spartakov ustanak (73–71) – Rimljani i robovlasništvo Mitridat Pontski – ljuti neprijatelj Rima Pompej Veliki – veći i od republike? 12. PRVI TRIJUMVIRAT I CEZAROVO OSVAJANjE GALIJE Katilinina zavera Čekajući Pompeja Cezar stupa na pozornicu – prvi trijumvirat Cezarov pohod u Galiju Trijumvirat – obnova i propadanje Vercingetoriksov ustanak i Cezarovo konačno osvajanje Galije 13. GRAĐANSKI RAT (49–46) I CEZAROVA SMRT Preko Rubikona u građanski rat Egipat i Cezarova ljubavna veza sa Kleopatrom Cezar kao diktator Martovske ide – Cezarovo ubistvo 14. DRUGI TRIJUMVIRAT I KONAČNI PAD REPUBLIKE Ciceron i poslednji pokušaj da se spase republika Drugi trijumvirat i obračun sa republikancima Trijumviri dele državu i odmeravaju snage Oktavijanov put do samovlašća 15. OSVRT NA RIMSKU REPUBLIKU Napomene Izvori i novija istraživanja

Tehnika i tehnologija prerade gasa Ova knjiga se bavi prečišćavanjem i pripremom gasa za transport. U uvodnom delu date su definicije, klasifikacija ležišta i terminologija vezana za prirodni gas. Gas je fizički i hemijski definisan i dat je pregled rezervi potrošnje i eksploatacije po svetskim regionima. Objašnjeno je fazno ponašanje, data je podela rezervoara za gas i detalno su obrađeni zakoni i parametri koji određuju karakteristike idealnog gasa i realnog gasa. U glavnom poglavlju knjige dati su opisi pojedinih procesa vezanih za preradu gasa. Dati su opisi pojedinih procesa i opreme za adsorbciju i absorbciju u cilju uklanjanje kontaminanata.Sadržaj: 1. Gasovite petrobitumije – gasovi 21 1.1. Uvod 21 1.2. Razvoj istraživanja vezanih za prirodni gas 22 1.3. Šta je prirodni gas? 23 1.4. Sastav i fizička svojstva gasa 23 1.5. Prednosti i nedostaci naftnih gasova 25 1.6. Prednosti prirodnog gasa kao energenta: 26 1.7. Poreklo, geneza i tipovi ležišta PNG 26 1.8. Klasifikacija ležišta prirodnog naftnog gasa 27 1.9. Sastav i fizičko-hemijska svojstva prirodnih gasova 28 1.10. Nalazišta i proizvodnja (eksploatacija) prirodnog gasa 28 1.11. Obezbeđenje prirodnog gasa za potrošnju 29 1.12. Transport i distribucija prirodnog gasa 30 1.13. Podzemno skladište gasa 30 1.14. Terminologija 31 1.15. Osobine prirodnih naftnih gasova 32 1.16. Ugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 32 1.17. Neugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 33 1.18. Hemijski sastav PNG iz gasno-kondenzatnih ležišta 33 1.19. Hemijski sastav kaptažnih naftnih gasova 34 1.20. Poreklo i osobine neugljovodonika u PNG 34 1.21. Svetske rezerve, potrošnja i eksploatacija gasa 37 1.21.1. Lokacije super gigantskih gasnih polia 41 1.21.2. Države i regije sa najvećim rezervama gasa u periodu 1982/2018 42 1.21.3. Prognoze za otkrivanje novih rezervi PNG 42 1.21.4. Tokovi proizvodnje PNG u svetu 42 2. Fazno ponašanje 46 2.1. Faza 46 2.2. Sistem 47 2.3. Broj stepeni slobode višefaznog sistema 47 2.4. Fazni prelazi 47 2.5. Čiste supstance 48 2.5.1. Fazno ponašanje jednokomponentnog sistema fluida (čisti metan, etan) 48 2.5.2. Linija tačaka isparavanja 49 2.5.3. Dijagram pritiska i temperature za višekomponentne sisteme 49 2.6. Karakteristike faznog ponašanja višekomponentnog sistema 51 3. Fundamentalno ponašanje gasnih i naftnih rezervoara 52 3.1. Klasifikacija rezervoara i rezervoarskih fluida 52 3.2. Rezervoari za gas 52 3.2.1. Rezervoari sa gasnim kondenzatom 53 3.2.2. Gasni kondenzat u blizini kritične tačke 55 3.2.3. Rezervoar vlažnog gasa 56 3.2.4. Rezervoar suvog gasa 57 4. Zakonitosti i jednačine koje određuju karakteristike idealnih gasova 58 4.1. Boyleov zakon 58 4.2. Charles-ov zakon. 58 4.3. Gay-Lussacov - Amontonov zakon 59 4.4. Avogadrov zakon 60 4.5. Zakon idealnog gasa, kombinovana jednačina 60 4.6. Jednačina idealnog gasnog stanja 61 4.7. Opšta i individualna gasna konstanta 61 5. Prirodni naftni gas 63 5.1. Fizičke-hemijske osobine prirodnih naftnih gasova 63 5.2. Korekcije za realne gasove 63 5.3. Van der Waalsova jednačina stanja 64 5.4. Faktor kompresibilnosti 64 5.5. Jednačina stanja realnog gasa (JS, engl. compressibility real gas equation) 65 5.6. Zakon (načelo) korespondentnih stanja (ZKS) 65 5.7. Kritični parametri naftnih gasova 66 5.8. Generalizovana korelacija za određivanje Z-faktora smeše 67 5.8.1. Izotermska kompresibilnost 70 5.9. Karakteristike realnih gasova 71 5.9.1. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg) 71 5.9.2. Gustina prirodnog naftnog gasa 72 5.9.3. Viskozitet realnog gasa 74 5.9.4. Toplota sagorevanja naftnih gasova 76 5.9.5. Vlažnost prirodnog naftnog gasa 76 5.9.6. Tačka rose 77 5.9.7. Faktor rastvorljivosti gasa u nafti (Rs) 77 5.9.7.1. Određivanje faktora rastvorljivosti 80 5.9.8. Dvofazni zapreminski faktor nafte (Bto) 82 5.9.9. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg). 83 5.9.10. Faktor isparljivosti nafte iz gasa (Rv) 84 5.9.11. Dvofazni zapreminski faktor stvaranja gasa (Btg) 86 5.9.12. Pritisak zasićenja (pritisak u mehurićima), Pb 87 5.9.13. Koeficijent degazacije 91 5.9.14. Fazna ravnoteža 92 5.9.15. Pritisak zasićenje naftnog gasa 93 6. Kubne jednačine stanja realnih gasova 94 6.1. Van der Waalsova jednačina stanja 94 6.2. Parametri kubne jednačine stanja 95 6.3. Rešenja Van der Waalsove jednačine 96 6.4. Pravila mešanja 97 6.5. Druge poznate kubne jednačine stanja 98 6.5.1. Jednačina stanja Redlicha i Kwonga 98 6.5.2. Soave-Redlich-Kwongova jednačina 98 6.5.3. Jednačina stanja Penga i Robinsona 99 7. Postrojenja 100 7.1. Osnovni koncept prerade prirodnog gasa 100 7.1.1. Uvod 100 7.2. Procesni moduli 101 7.2.1. Grejanje 103 7.2.2. Separacija 103 7.2.2.1.Princip separacije 104 7.2.2.2. Podela separatora 105 7.2.2.3. Vodoravni separatori 106 7.2.2.4. Nedostaci vodoravnih separatora 106 7.2.2.5. Uspravni separatori 107 7.2.2.5.1. Dvofazni vertikalni separatori 107 7.2.2.5.2 Trofazni vertikalni separatori 108 7.2.2.6. Nedostaci vertikalnih separatora 110 7.2.3. Hlađenje 110 7.2.4. Stabilizacija 110 7.2.4.1. Zašto je potrebna stabilizacija kondenzata? 111 7.2.4.2. Parcijalni pritisak 111 7.2.4.3. Konvencionalna dvostepena separacija 112 7.2.4.3.1. Opis procesnog toka 112 7.2.4.4. Višestepena flash stabilizacija kondenzata 113 7.2.4.4.1. Princip višestepene flash stabilizacije 114 7.2.4.4.2. Opis postupka višestepene flash separacije 114 7.2.4.5. Višestepena flash stabilizacija kondenzata na konstantnom pritisku i uz povećanje temperature 115 7.2.4.6. Stabilizator kondenzata, stabilizacija frakcionisanjem 116 7.2.4.6.1. Opis procesa 117 7.2.4.6.2. Napredna kontrola procesa 118 7.2.4.7. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa ulaskom hladne sirovine 119 7.2.4.7.1. Opis procesa 119 7.2.4.7.2. Princip rada rektifikacione kolone 120 7.2.4.8. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa refluksom 122 7.2.4.9. Ključne komponente 123 7.2.4.10. Napon pare po Reid-u 123 7.2.4.11. Prinos komponenti 124 7.2.4.12. Ograničenja kolone Constraints 124 7.2.4.13. Razmatranje konstrukcije kolone za stabilizaciju 124 7.2.4.14. Opis opreme za stabilizaciju 129 7.2.4.15. Podovi 130 7.2.4.15.1. Rešetkasti podovi, perforirani, sita 130 7.2.4.15.2. Ventilski podovi 131 7.2.4.15.3. Podovi sa `zvonima` (Bubble Cap Trays) 132 7.2.4.15.4. Podovi visokog kapaciteta/visoke efikasnosti 132 7.2.4.15.5. Podovi sa ventilima u odnosu na podove sa zvonima 132 7.2.4.15.6. Efikasnost podova i visina kolone 133 7.2.4.16. Pakovanje 133 7.2.4.16.1. Nasumično pakovanje 133 7.2.4.16.2. Strukturno pakovanje 134 7.2.4.17. Podovi ili pakovanje 135 7.2.4.18. Izbor i održavanje kolone za destilaciju 136 7.2.4.19. Rad kolone za stripovanje 136 7.2.4.20. Rebojler stabilizacione kolone 136 7.2.4.21. Hladnjak produkta dna stabilizacione kolone (Stabilizator Bottom Product Cooler) 137 7.2.4.22. Refluksni sistem stabilizatora (Stabilizer Reflux System) 137 7.2.4.23. Hladnjak sirovine stabilizatora (Stabilizer Feed Cooler) 138 7.2.4.24. Grejač sirovine za stabilizer (Stabilizer Feed Heater) 138 7.2.5. Dehidracija 138 7.2.5.1. Adsorbcija 139 7.2.5.1.1. Uvod 139 7.2.5.1.2. Principi adsorpcije 140 7.2.5.1.3. Reverzibilni proces 140 7.2.5.1.4. Zona prenosa mase 140 7.2.5.2. Principi rada 141 7.2.5.2.1. Uvod 141 7.2.5.2.2. Komponente sistema 142 7.2.5.2.3. Ciklus sušenja / reaktivacije 142 7.2.5.3. Performanse 143 7.2.5.3.1. Kvalitet ulaznog gasa 144 7.2.5.3.2. Temperatura 144 7.2.5.3.3. Pritisak 145 7.2.5.3.4. Vreme ciklusa 146 7.2.5.3.5. Brzina gasa 146 7.2.5.4. Izvor gasa za regeneraciju 147 7.2.5.5. Pravac protoka gasa 148 7.2.5.6. Izbor sredstva za sušenje 149 7.2.5.6.1. Molekulska sita 150 7.2.5.6.2. Silika gel i alumina 150 7.2.5.6.3. Silica Gel 150 7.2.5.7. Poželjne karakteristike čvrstih sredstva za sušenje 150 7.2.5.8. Oprema 150 7.2.5.8.1. Oprema za prečišćavanje ulaznog gasa 150 7.2.5.9. Adsorbciona kolona 151 7.2.5.9.1. Opšte napomene 151 7.2.5.9.2. Loša distribucija gasa 152 7.2.5.9.3. Neadekvatna izolacija 152 7.2.5.9.4. Neodgovarajući nosač sloja 152 7.2.5.9.5. Presurizacija 153 7.2.5.9.6. Izmenjivači regeneracionog gasa, grejači i hladnjaci 154 7.2.5.9.7. Separator regeneracionog gasa 154 7.2.5.9.8. Regulacioni ventili 154 7.2.5.10. Absorbcija 155 7.2.5.10.1. Uvod 155 7.2.5.10.2. Principi absorbcije 155 7.2.5.10.3. Raoulov i Daltonov zakon 155 7.2.5.10.4. Ravnoteža glikol-voda 156 7.2.5.11. Dehidratacija glikolom 157 7.2.5.11.1. Princip rada 157 7.2.5.12. Gasni sistem 158 7.2.5.12.1. Gas-glikol kontaktor 158 7.2.5.13. Glikolni sistem 160 7.2.5.13.1. Izmenjivač toplote glikol/gas 160 7.2.5.13.2. Kontaktor Glikol/gas 160 7.2.5.13.3. Refluks kondenzator 161 7.2.5.13.4. Grejač glikol-glikol 161 7.2.5.13.5. Filter od mikrovlakana (mikrofibera) 161 7.2.5.13.6. Ugljeni filter 162 7.2.5.13.7. Glikol-glikol izmenjivač toplote 162 7.2.5.13.8. Destilaciona kolona sa `pakovanjem` 162 7.2.5.13.9. Reconcentrator 163 7.2.5.13.10. Stripovanje gasom 164 7.2.6. Uklanjanje sumpora i ugljen dioksida 164 7.2.6.1. Fizički efekti dejstva H2S i CO2 164 7.2.6.2. H2S i CO2 limiti u gasu 165 7.2.6.3. Parcijalni pritisak 165 7.2.6.4. Postrojenja za `slađenje` gasa 167 7.2.7. Procesi sa čvrstim slojem 168 7.2.7.1. Opis procesa 168 7.2.7.2. Procesi sa metalnom sunđerastom mrežicom 169 7.2.7.2.1. Primena 169 7.2.7.2.2. Regeneracija 171 7.2.7.2.3. Problemi vezani za stvaranje hidrata 172 7.2.7.3. Procedura projektovanja postrojenja sa gvozdenom sunđerastom mrežicom 172 7.2.7.3.1. Opšta razmatranja 172 7.2.7.3.2. Razmatranja dizajna 173 7.2.7.4. Sulfa-Treat Proces 176 7.2.7.4.1. Opis procesa 176 7.2.7.5. Procesi sa molekulskim sitima 176 7.2.7.5.1. Regeneracija 176 7.2.7.5.2. Mehanička degradacija 177 7.2.7.5.3. Primena 177 7.2.7.6. Cink oksid procesi 177 7.2.7.6.1. Proces 177 7.2.7.6.2. Razmatranje parametara vezanih za sloj 177 7.2.7.6.3. Primena 177 7.2.8. Procesi sa hemijskim rastvaračem 177 7.2.8.1. Opšti opis procesa 177 7.2.8.1.1. Regeneracija 177 7.2.8.1.2. Najčešće korišćeni hemijski rastvarači 178 7.2.8.2. Aminski procesi 178 7.2.8.2.1. Razmatranja vezana za korišćenje amina 178 7.2.8.2.2. Opis procesa 178 7.2.8.3. Metildietanolamin 179 7.2.8.4. Monoetanolaminski sistemi 179 7.2.8.4.1. Opšta diskusija 179 7.2.8.4.2. Regeneracija 179 7.2.8.4.3. Nedostaci 180 7.2.8.4.4. Reklejmer (povratnik) 180 7.2.8.4.5. Koncentracija i uvođenje rastvora 180 7.2.8.4.6. Razmatranja o koroziji 180 7.2.8.4.7. Razmatranje penjenja 180 7.2.8.4.8. Separator sa filterom od mikrofibera 181 7.2.8.4.9. Sistem za blanketiranje 181 7.2.8.4.10. MEA gubici 181 7.2.8.4.11. Rezime 181 7.2.8.5. DEA sistemi 181 7.2.8.5.1. Opšta diskusija 181 7.2.8.5.2. Reklejmer 181 7.2.8.5.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 181 7.2.8.5.4. Gubici amina 182 7.2.8.6. Di-glikol-aminski sistemi 182 7.2.8.6.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.6.2. Koncentracija i uvođenje rastvora 182 7.2.8.6.3. Prednosti 182 7.2.8.7. Diizopropanolaminski sistemi 182 7.2.8.7.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.7.2. Prednosti 182 7.2.8.8. MDEA sistemi 182 7.2.8.8.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.8.2. Odnos CO2 / H2S 182 7.2.8.8.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 183 7.2.8.8.4. Prednosti 183 7.2.8.9. Inhibirani aminski sistemi 183 7.2.8.9.1. Opšta diskusija 183 7.2.8.10. Aminski sistem 183 7.2.8.10.1. Opšta razmatranja 183 7.2.8.10.2. Aminski absorberi 183 7.2.8.10.3. Recirkulacioni odnos amina 184 7.2.8.10.4. Toplota reakcije 186 7.2.8.10.5. Flash posuda 187 7.2.8.10.6. Aminski rebojler 188 7.2.8.10.7. Aminski striper 190 7.2.8.10.8. Vršni kondenzator i akumulaciona posuda sa refluksom 191 7.2.8.10.9. Izmenjivači bogatih/siromašnih amina 193 7.2.8.10.10. Aminski hladnjak 194 7.2.8.10.11. Prečišćavanje rastvora amina 194 7.2.8.10.12. Pumpe za rastvor amina 195 7.2.8.10.13. Procedura za određivanje veličine aminskog sistema 195 7.2.8.11. Sistemi vrućeg kalijum karbonata 196 7.2.8.11.1. Opšta diskusija 196 7.2.8.11.2. Opis procesa 196 7.2.8.11.3. Performanse 197 7.2.8.11.4. Razmatranja mrtvih tačaka u sistemu 197 7.2.8.11.5. Razmatranja o koroziji 197 7.2.8.12. Licencirani karbonatni sistemi 197 7.2.8.13. Grupa procesa sa specijalnim hemijskim rastvaračima 197 7.2.8.13.1. Opšta diskusija 197 7.2.8.13.2. Opis procesa 198 7.2.8.13.3. Performanse 198 7.2.8.13.4. Sulfa-Check 198 7.2.8.13.5. Razmatranje koncentracije 198 7.2.8.13.6. Protok mehurića 198 7.2.8.13.7. Odlaganje oksidacionog rastvora 198 7.2.9. Fizički procesi 198 7.2.9.1. Opšti opis procesa 198 7.2.9.2. Procesi sa flornim rastvorom 200 7.2.9.3. Sulfinol® postupak 200 7.2.9.3.1. Ulaz kiselog gasa 201 7.2.9.3.2. Karakteristike 201 7.2.9.3.3. Razmatranja vezana za dizajn 201 7.2.9.3.4. Razmatranje vezano za penjenje 201 7.2.9.3.5. Faktori koje treba uzeti u obzir pre izbora postupka za tretiranje 201 7.2.9.4. Proces Selexol® 201 7.2.9.5. Rectisol postupak 201 7.2.10. Procesi za direktnu konverziju 202 7.2.10.1. Opšti opis procesa 202 7.2.10.2. Stretford proces 202 7.2.10.2.1. Opšta diskusija 202 7.2.10.2.2. Opis procesa 202 7.2.10.3. IFP postupak 203 7.2.10.3.1. Opšta diskusija 203 7.2.10.3.2. Opis procesa 204 7.2.10.3.3. Odnos H2S prema SO2 204 7.2.10.4. LO-CAT® 204 7.2.10.4.1. Opšta diskusija 204 7.2.10.4.2. Opis procesa 204 7.2.10.4.3. Razmatranja vezana za tehnologiju 205 7.2.10.5. Sulferox® 205 7.2.10.6. Claus 205 7.2.10.6.1. Opšta diskusija 205 7.2.10.6.2. Opis procesa 205 7.2.10.7. Obrada otpadnog gasa 206 7.2.10.7.1. Opšta diskusija 206 7.2.10.8. Sulfa-Check proces 207 7.2.10.8.1. Opšta diskusija 207 7.2.11. Procesi destilacije 207 7.2.11.1. Proces destilacije Rian-Holmesa 207 7.2.11.1.1. Opšta diskusija 207 7.2.11.1.2. Opis procesa 207 7.2.12. Procesi zasnovani na propusnosti (permeation) gasa 208 7.2.12.1. Membrane 208 7.2.12.1.1. Definicija 208 7.2.12.1.2. Aplikacije 208 7.2.12.1.3. Propusnost membrane 208 7.2.12.1.4. Važni parametri pri izboru membrane 209 7.2.12.2. Asimetrična struktura membrane 210 7.2.12.3. Kompozitna membranska struktura 210 7.2.12.4. Membranski elementi 211 7.2.12.4.1. Membrana u obliku ravnog lista 211 7.2.12.4.2. Permeatni gas 212 7.2.12.4.3. Optimizacija sistema 212 7.2.12.4.4. Šuplja vlakna 212 7.2.12.4.5. Spiralno uvijeni membranski elementi u odnosu na šuplja vlakna 213 7.2.12.4.6. Spiralno uvijeni membranski elementi 213 7.2.12.4.7. Šuplja vlakna 213 7.2.12.4.8. Membranski moduli 214 7.2.12.4.9. Glavni dobavljači 214 7.2.12.5. Membranski skidovi (klizači) 214 7.2.12.6. Razmatranja dizajna 214 7.2.12.6.1. Protok 214 7.2.12.6.2. Radna temperatura 215 7.2.12.6.3. Pritisak u dovodu 216 7.2.12.6.4. Permeatni pritisak 216 7.2.12.6.5. Uklanjanje CO2 217 7.2.12.7. Ostala razmatranja vezana za dizajn 218 7.2.12.7.1. Uslovi procesa 218 7.2.12.7.2. Propisi vezani za životnu sredinu 218 7.2.12.7.3. Lokacija 218 7.2.12.8. Procesne sheme 219 7.2.12.8.1. Jednostepeni membranski proces (Slika 7.65) 219 7.2.12.8.2. Višestepeni membranski proces 219 7.2.12.9. Predobrada kod membranskih procesa 221 7.2.12.9.1. Opšta razmatranja 221 7.2.12.9.2. Razmatranja sistema predobrade 221 7.2.12.9.3. Tradicionalna prethodna obrada 222 7.2.12.9.4. Dodatna oprema koja se koristi prilikom predhodne obrade 222 7.2.12.9.5. Hladnjak (Chiller) 222 7.2.12.9.6. Turbo-ekspander 222 7.2.12.9.7. Glikolna jedinica 222 7.2.12.10. Poboljšanja prethodne obrade 223 7.2.12.10.1. Potreba za poboljšanjima vezanim za predobradu 223 7.2.12.10.2. Potpuno uklanjanje teških ugljovodonika 224 7.2.12.10.3. Regenerativni sistem 224 7.2.12.10.4. Sposobnost obrade sirovina sa različitim sastavom 224 7.2.12.10.5. Pouzdanost 224 7.2.12.10.6. Efikasnost 225 7.2.12.11. Prednosti membranskih sistema 225 7.2.12.11.1. Niži kapitalni troškovi (CAPEX) 225 7.2.12.11.2. Operativni troškovi (OPEX) 225 7.2.12.11.3. Odložena kapitalna ulaganja 225 7.2.12.11.4. Visok odnos maksimalnog i minimalnog kapaciteta (high turndown) 225 7.2.12.11.5. Operativna jednostavnost i visoka pouzdanost 226 7.2.12.11.6. Mala težina i efikasnost korišćenja prostora 226 7.2.12.11.7. Prilagodljivost 226 7.2.12.11.8. Ekološki aspekti korišćenja membranskog procesa 227 7.2.12.11.9. Efikasnost dizajna 227 7.2.12.11.10. Proizvodnja energije 227 7.2.12.11.11. Idealno za uklanjanje uskih grla (De-bottlenecking) 227 7.2.12.11.12. Idealna solucija za udaljene lokacije 227 7.2.12.12. Izbor procesa 227 7.2.12.12.1. Analiza ulaznog gasa 227 7.2.12.12.2. Opšta razmatranja 228 7.2.12.12.3. Uklanjanje H2S da bi se postiglo kvalitet za cevovodni transport (4 ppm) 228 7.2.12.12.4. Selekcione šeme 229

Ovaj udžbenik u potpunosti prati plan i program nastave istoimenog predmeta na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. U stomatološkoj praksi postoji veliki napor da se rad u stomatologiji učini potpuno bezbolnim, s obzirom na veliki strah pacijenata od stomatološke ordinacije koji još uvek postoji. Ovaj strah se može suzbiti, u najvećem broju slučajeva, uspešnom primenom lokalne anestezije, jer, ako se lokalni anestetik aplikuje u neposrednoj blizini senzitivnog nerva, prenos bolnih impulsa ka centralnom nervnom sistemu se u potpunosti prekida i bol uspešno suzbija. Svrha ove knjige je da ukaže na mogućnost da se bol u stomatološkoj ordinaciji suzbije i u situacijama kada to nije jednostavno. Sadržaj LJ.T. Predgovor I POJAM BOLAIMOGUĆNOSTINJEGOVOG SUZBIJANJA 1. LJ.T. Neuroanatomija i neurofiziologija bola • Anatomska osnova bolnog iskustva • Fiziologija bola 2. LJ.T. Mogućnosti suzbijanja bola i anksioznosti 20 • Suzbijanje postojećeg bola sa kojim se pacijent javlja stomatologu .... 21 • Suzbijanje bola koji predviđena intervencija može da izazove 21 • Suzbijanje postoperativnog bola 23 3. LJ.T. Izbor optimalnog metoda suzbijanja bola u stomatologiji 24 • Faktori koji utiču na izbor metoda suzbijanja bola 25 • Osnovne karakteristike pojedinih metoda suzbijanja bola u stomatologiji . . . 31 Literatura i preporuke za detaljnije informacije 33 II LOKALNA ANESTEZIJA 4. B.B. Anatomska razmatranja relevantna za primenu lokalne anestezije 37 • Osteologija gornje vilice 37 • Osteologija donje vilice 39 • Inervacija gornje i donje vilice 42 • Vaskularizacija orofacijalnog predela od značaja za anesteziju u stomatologiji . . 49 5. B.B. Lokalni anestetički rastvori 52 • Sastav lokalnih anestetičkih rastvora 52 • Klinički aspekti lokalne anestezije 54 • Lokalni anestetici 56 • Vazokonstriktori 63 • Ostali sastojci lokalnih anestetičkih rastvora 68 6. R.D. Pribor za primenu lokalne anestezije 69 • Pribor za izvođenje lokalne anestezije 69 • Osnovi injekcione tehnike 73 • Vrste lokalne anestezije 77 7. R.D. Tehnike infiltracionih (terminalnih) anestezija 80 • Tehnike terminalnih anestezija u gornjoj vilici 80 • Terminalna anestezija gornjeg zubnog spleta (pleksus anestezija) .... 80 • Submukozna anestezija gingive sa palatinalne strane 81 • Tehnike terminalnih anestezija u donjoj vilici 82 • Terminalna anestezija donjeg zubnog spleta u prednjem delu mandibule . . 82 • Submukozna anestezija u predelu lingvalnog sulkusa 83 • Submukozna anestezija u predelu bukalnog forniksa 84 • Tehnike terminalnih anestezija koje mogu da se primene u obe vilice . • Intraperiodontalna anestezija . • Intraseptalna anestezija • Intraosealna anestezija • Papilarna anestezija • Intrapulpna anestezija 8. R.D. Tehnike sprovodnih (blok) anestezija • Periferne sprovodne anestezije za rad u gornjoj vilici • Sprovodna anestezija za zadnje gornje zubne grane maksilarnog nerva (ruber-anestezija) 90 • Sprovodna anestezija za prednje i srednje gornje zubne grane infraorbitalnog nerva (infraorbitalna anestezija) ^j • Sprovodna anestezija za nosnonepčani živac («. nasopalatinus) .... 94 • Sprovodna anestezija za veliki (prednji) nepčani živac (n. palatinus major s. anterior) 94 • Sprovodna anestezija za prednje i srednje gornje zubne grane (nn. alveolares superiores anteriores et mediales) palatinalnim pristupom . . 95 > Periferne sprovodne anestezije za rad u donjoj vilici % • Sprovodna anestezija donjeg zubnog i jezičnog živca („mandibularna anestezija”) . 96 • Sprovodna anestezija jezičnog nerva (n. lingualis) 104 • Sprovodna anestezija obraznog nerva (n. buccalis) 104 • Sprovodna anestezija bradnog i sekutićnog nerva (n. mentalis i n. incisivus) . . 105 • Centralne sprovodne anestezije 106 • Sprovodna anestezija stabla gornjoviličnog nerva („subbazalna anestezija" gornjoviličnog nerva) 106 • Sprovodna anestezija stabla donjoviličnog nerva („subbazalna anestezija“ donjoviličnog nerva) 108 9. B.B. Primena lokalne anestezije u pojedinim stomatološkim disciplinama .... 109 10. B.B. Lokalna anestezija kod pacijenata s medicinskim rizikom 113 11. LJ.T./R.D. Komplikacije lokalne anestezije 117 • Lokalne komplikacije lokalne anestezije 120 • Komplikacije opšteg karaktera 127 • Dijagnostika i lečenje sistemske anafilaktičke reakcije u stomatološkoj ambulanti . 134 Literatura i preporuke za detaljnije informacije 136 IIISEDACIJA 12. LJ.T. Primena sedacije u stomatologiji 141 • Pojatn sedacije , • 141 • Ciljevi i pogodnosti primene farmakosedacije 142 • Indikacije i kontraindikacije 144 • Pregled pacijenta pre sedacije 144 • Monitoring u toku sedacije 147 13. LJ.T. Tehnike sedacije 148 • Intravenska sedacija 148 • Ostali načini primene 161 14. LJ.T. Izbor najpogodnije tehnike sedacije u stomatologiji 168 Literatura i preporuke za detaljnije informacije 171 IV OPŠTA ANESTEZIJA 15. R.M. Opšta anestezija 175 • Definicija i karakteristike opšte anestezije 175 • Pripreme za opštu anesteziju 175 • Izvođenje opšte anestezije 177 • Komplikacije opšte anestezije 183 16. R.M. Specifičnosti opšte anestezije za operacije u usnoj duplji 185 • Endotrahealna intubacija 185 17. R.M. Stomatološke intervencije u opštoj anesteziji kod hendikepiranih osoba . . .188 • Pojam hendikepiranosti 188 • Klasifikacija hendikepiranosti 188 • Specifičnosti primene opšte endotrahealne anestezije kod osoba sa mentalnim hendikepom 188 • Izvođenje opšte endotrahealne anestezije 189 Literatura i preporuke za detaljnije informacije 192 V ZASTOJ SRCAI REANIMACIJA 18. R.M. Zastoj srca kod odraslih 195 • Definicija 195 • Etiologija 195 • Dijagnoza 196 • Terapija 196 • Neka erička pitanja u vezi sa kardiopulmonalnom reanimacijom .... 200 19. R.M. Zastoj srca kod dece 201 • A) deca do jedne godine starosti 201 • B) deca od 1 - 8 . Godine starosti 201 • Najčešće greške u postupku reanimacije 202 20. R.M. Defibrilacija 203 Literatura i preporuke za detaljnije informacije 206 ***** Predgovor Ovo je prvo izdanje udžbenika Stomatološka anesteziologija, čija koncepcija u potpunosti prati plan i program nastave istoimenog predmeta na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Ovaj tekst je prirodni nastavak težnje da se ova problematika, inače veoma bitna za odvijanje savremene stomatološke prakse, izdvoji i posebno obradi, tako da se zainteresovanima omogući potpuna informacija o problematici suzbijanja bola u stomatološkoj praksi. Stoga je razumljivo da se ukazala potreba revidiranja teksta koji je publikovan još pre nešto više od 20 godina, dakle u prošlom veku (!), pod naslovom Anestezija u stomatologiji, koji je, razumljivo, imao veliki broj izdanja. Taj tekst je napisan pre nego što je i stvorena zamisao da se ova problematika obrađuje na studijama stomatologije kao poseban predmet (1990. godine), a kada je takva zamisao i osrvarena(1997. godine), veoma je korisno poslužio studentima da savladaju materiju ove problematike i uspešno pripreme ispit. Sve do današnjih dana. U međuvremenu, mnogo stavova se promenilo u svim delatnostima stomatologije. lako ne bih imao smelosti da promene u oblasti anestezije u stomato- logiji poredim sa promenama na području stomatoloških materijala ili dentalne implantologije, ipak ove promene, nesporno, iziskuju novi tekst koji če, opet, u potpunosti biti usaglašen ne samo sa današnjim shvatanjima, već i sa planom i programom nastave ovog predmeta na stomatološkim fakultetima. Jer, i u domenu lokalne anestezije u stomatologiji, u poslednjih 20 godina, načinjeni su brojni pomaci koji su doprineli, i konstantno doprinose, da je postupak lokalne anestezije, verovatno, jedan od najbezbedniji postupaka u stomatologiji uopšte! Pri tom, današnje preskripcije lokalnih anestetika amidnog tipa, zavisno od koncentracije lokalnog anestetika i prisustva i vrste vazokonstriktora, kao i njegove koncentracije, omogućavaju optimalan izbor lokalnog anestetičkog rastvora u svakoj situaciji i, što je isto tako važno, potpuno bezbolan rad. Ovome doprinosi i znatno usavršen i sofisticiran pribor koji i primenu lokalne anestezije čini gotovo bezbolnom. Značaj napora da se rad u stomatoiogiji učini potpuno bezbolnim tim je veći što je strah od stomatološke ordinacije u pacijenata (i ne samo na ovim prostorima) još uvek veliki. Ovaj strah se najjednostavnije, u najvećem broju slučajeva, može suzbiti uspešnom primenom lokalne anestezije. Jer, ako selokalni anestetik aplikuje u neposrednoj blizini senzitivnog nerva, prenos bolnih impulsa ka centralnom nervnom sistemu se u potpunosti prekida i bol uspešno suzbija. U nekim slučajevima, međutim, može postojati problem da se upravo taj cilj postigne. Cilj ove knjige je upravo da ukaže na mogućnosri da se boi u stomatološkoj ordinaciji suzbije i u situacijama kada to nije jednostavno. Ako se ima u vidu da je potpuno bezbolan rad apsolutni zahtev savremene stomatologije, jasno je zašto smatram da ovom segmentu stomatologije treba pokloniti punu pažnju u edukaciji stomatologa. U želji da ovom problematikom zainteresujem što više svojih saradnika, i pre 20 godina, kada smo pripremili prvo izdanje Anestezija u stomatologiji, a i sada, kada pripremamo prvo izdanje knjige Stomatološka anesteziologija, značajnu po- moć su mi pružile mlađe kolege, koautori obe pomenute knjige. Od sadašnjih saradnika očekujem da će ovu problematiku još dugo predavati na redovnim i postdiplomskim studijama na Stomatološkom fakultetu u Beogradu i da će je, tokom svoje nastavničke karijere, dalje usavršavati u skladu sa napretkom svetske stomatološke nauke i prakse. Ovom prilikom, želeo bih da se zahvalim i svima ostalima koji su pomogli ili omogućili da se ova knjiga, prvo izdanje udžbenika Stomatološka anesteziologija, pojavi u ovom obliku i učini dostupnom budućim studentima, a i stomatolozima uopšte. U Beogradu, Ljubomir Todorović februara 2012. redovni profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu ***

Уместо предговора НЕ ПРИХВАТАЈТЕ СВЕТ БЕЗ БОГА Најбоље би било да човек никада није поставио питање: има ли Бога? Без тога питања могао је да сачува свој природни положај у односу према свету и Богу. Овако, када га је већ поставио, упустио се у мучно трагање за некаквом истином коју би хтео да поседује, исто онако као што поседује свој стан, свој врт, свој аутомобил итд. Како то никад није било могуће, нити ће бити, човек је све шире и шире отварао врата сумњи у све оно што лично није могао да стави под опит. Тако је дошло до помућених представа о Богу, свету, свести, моралу итд., што је изазвало колебљив став према свему што претпоставља духовност и моралну опредељеност. Тиме је уображен човек замислио горде утакмице са Богом. Пошто је већ замислио свет без Бога, одмах је покушао да постави себе на Његово место, што је Достојевски изразио познатом изреком: „Ако Бога нема, онда сам ја Бог”. Из такве тврдње је следовало убеђење да је човек слободан у свему што ради, јер је себе ослободио апсолутног Судије. Но, и то је једна од опојних човекових самообмана, јер је немогуће замислити неограниченост слободе по људској мери и природи. Једна неограничена слобода би атаковала на другу неограничену слободу, па би дошло до невиђеног обрачуна и самоуништења. Неограничену слободу је могуће развијати само у апсолутном добру. У интересу нашег природног положаја у свету и душевне равнотеже, корисније нам је и потребније да себи и не постављамо питање о постојању Бога, него да то прихватимо вером као најнеопходнију стварност и најдражи дар. На такву помисао нас наводи све оно што видимо и све што осећамо. Само наше постојање - зар није чудо над чудима?! Постојање свега у свим својим величанственим видовима - зар није чудо Божје?! Безброј видљивих и невидљивих светова, чије се силе и пространства једва могу замислити - зар није чудо Божје?! Може ли се претпоставити да над свим планетама и сунцима, над свим животима и лепотама, над свим добротама, жртвама и љубавима - царује неко случајно бунцање природе?! - Не, никако. Логичније је ипак веровати да над свим величанственим појавама стоји свемогући Бог, Творац света видљивога и невидљивога, Творац неба и земље и свега што је на небу и на земљи. Отац наш небески. Кад ништа друго не би наводило човека на помисао о Богу, било би му довољно постојање свести и мисли. Како је само величанствена свест у овој бесвесној материји. Сама по себи она сведочи о савршено свесном бићу - Богу. Својом мишљу човек путује бесконачним пространствима свемира, и то неупоредиво брже од било које природне појаве. Мисао превали безброј светлосних година у једном трену. Она путује једнако лако у будућност као и у прошлост. Пред њом су границе простора и времена - куле од карата. Мисао је отисак Божје безграничности и вечности у нама. Њоме сазнајемо себе, препознајемо Бога у себи и сазнајемо тајне Божјега света. Мисао је говор душе о Богу. Све појаве у свету које човек мисаоно обрађује, сведоче о постојању једног савршено мисаоног бића које уређује свет - о Богу. Целокупно духовно стваралаштво прати мисао о Богу као о вечно присутном бићу у свему што је мисаоно. Сва дела која човек вреднује као добра или рђава, праћена су мишљу о присуству Божјем као апсолутног Судије. У свему што човек ради, мисли и осећа, кроз целу историју - присутна је мисао о Богу као што је Сунце присутно у развоју нежне Није никаква слепа сила на почетку свега створенога, него свемогући Бог, као што Библија својим првим стихом каже: У почетку створи Бо1 небо и земљу (1 Мој 1, 1). Не знамо, заиста, зашто и јкако уопште неки могу да прихвате свет без Бога. Као „природну смрт”. За нас хришћане, сведочанства о Богу која су нам дата у Библији, неприкосновена су и ничим се не могу заменити. У Библији је све речено: да је Бог Творац, да је добар, да је свети, да је праведан, да воли свет и да га је из љубави створио. С таквом представом о Богу ми прихватамо своју улогу у свету и трудимо се да живимо по вољи Божјој: у пуној доброти, љубави и радости. Трудимо се да живимо у осећању блискости са Богом, коме се у молитви обраћамо - „Оче наш”! Нама је јасно зашто нам је смрт неприродна - зато што ми личимо на бесмртнога Бога, нашег Творца. Кад осетимо ту присност односа између себе и Бога, научићемо да живимо прави живот, живот под благословом Божјим. Онда нам неће бити потребни никакви спољни докази о постојанг Божјем. Тада ће Бог у нама сведочити о себи. Неверни апостол Тома, додирнуо је Тело Васкрслог Христа. И сада више нема извине сумњалицама, маловернима. САДРЖАЈ БОГ, 9 ШТА ЈЕ БОГ, 9 ПУТ БОГОСПОЗНАЊА, 12 Природни пут богопознања, 12 Натприродни пут богопознања, 14 БОЖЈЕ ОТКРИВЕЊЕ О СТВАРАЊУ СВЕТА И ЧОВЕКА, 16 Стварање света, 20 Невидљиви свет, 22 Стварање првих људи, 23 ПРВИ ЉУДИ У РАЈУ, 24 ПРАРОДИТЕЉСКИ ГРЕХ, 26 КАИН И АВЕЉ, 29 ПОТОП, 31 О ПОБОЖНОМ АВРАМУ, 35 ПРОРОЦИ, 39 ОЧЕКИВАЊЕ СПАСИТЕЉА, 42 ПРАЗНИЦИ, 47 БОЖИЋ, Припрема за Божић, 48 Детињци, 50 Материце, 51 Оци, 51 Туциндан, 52 Бадњидан, 53 Бадњачка вечера, 58 Положајник, 62 Чесница, 63 КРШТЕЊЕ ИСУСА ХРИСТА - БОГОЈАВЉЕЊЕ, 70 Богојављенска водица, 73 ХРИСТОВА НАУКА, 73 ВРБИЦА, 75 СВЕЧАНИ УЛАЗАК ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ, 77 ВЕЛИКИ ПЕТАК, 80 ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО - ВАСКРС, 85 Васкршња јаја, 94 Васкршњи тропар, 95 ВАЗНЕСЕЊЕ ХРИСТОВО - СПАСОВДАН, 96 СИЛАЗАК СВЕТОГА ДУХА НА АПОСТОЛЕ - ДУХОВИ - СВЕТА ТРОЈИЦА, 98 Духовско зеленило, 101 ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, 104 КРСТОВДАН, 107 РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – МАЛА ГОСПОЈИНА, 109 ВАВЕДЕЊЕ, 111 БЛАГОВЕСТИ, 112 СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, 113 УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА, 116 О ЦРКВИ, 119 ЈЕДИНСТВО ЦРКВЕ, 120 РАД СВЕТИХ АПОСТОЛА, 122 КАКО СЕ ПОНАШАТИ У ЦРКВИ, 132 КРСНИ ЗНАК, 134 МОЛИТВА, 137 МОЛИТВА ГОСПОДЊА ОЧЕ НАШ, 142 СИМВОЛ ВЕРЕ, 145 ТРЕБА ЖИВЕТИ У ЦРКВИ И СА ЦРКВОМ, 150 БОЖЈИ ЗАКОН, 151 ДЕСЕТ БОЖЈИХ ЗАПОВЕСТИ, 151 ЦРКВЕНЕ ЗАПОВЕСТИ, 152 БЛАЖЕНСТВА, 154 СВЕТЕ ТАЈНЕ, 165 СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА, 166 Кумство, 170 Значај Свете тајне крштења, 172 Име новокрштенога, 174 СВЕТА ТАЈНА МИРОПОМАЗАЊА, 175 СВЕТА ТАЈНА ПОКАЈАЊА, 177 СВЕТА ТАЈНА ПРИЧЕШЂА, 180 СВЕТА ТАЈНА БРАКА, 182 СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЂЕЊА, 186 СВЕТА ТАЈНА СВЕШТЕНСТВА, 187 СВЕТА ЛИТУРГИЈА, 190 Нафора, 195 МОЛИТВЕ ЗА УПОКОЈЕНЕ, 197 Задушнице, 199 Читуље, 201 Парастоси, 202 СРБИ И ХРИШЋАНСТВО, 205 ПОКРШТАВАЊЕ СРБА, 205 Златно доба Немањића, 207 ДОБИЈАЊЕ САМОСТАЛНОСТИ СРПСКЕ ЦРКВЕ, 209 СВЕТИ САВА, 214 СРПСКИ МУЧЕНИЦИ, 221 За Крст Часни и слободу златну, 221 СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ДОМ, 239 КРСНА СЛАВА, 241 Славска водица, колач, свећа, жито, вино, 246 МАЈКАМА, 252 ОЧЕВИМА, 257 САВЕТИ И УПУТСТВА, 258 Завет, 258 Аманет, 259 Заклетва, 259 Клетва, 260 Врачање, 260 Ношење медаљона, крстића, иконица, 261 Поклоничка путовања - хаџилуци, 262 Однос верника према секташима и припадницима друге вере, 263 Однос верника према безбожницима, 264 УСТРОЈСТВО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, 266 ОРГАНИЗАЦИЈА ПРАВОСЛАВНЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ, 268 Грб, 268 Застава, 269 Језик и писмо, 269 СТЕПЕНИ ЈЕРАРХИЈЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ, 272 ЈЕРАРХИЈА ХИРОТОНИЈЕ (РУКОПОЛОЖЕЊА), 272 Епископски степен, 273 Презвитерски чин, 274 Ђаконски чин, 278 ЈЕРАРХИЈА ЈУРИСДИКЦИЈЕ (УПРАВЕ) И ЦРКВЕНА ОДЛИКОВАЊА, 279 1) Јерархија јурисдикције у епископском чину, 280 Митрополит, 280 Патријарх, 281 2) Степен и одликовања у презвитерском чину, 282 Право ношења црвеног појаса, 282 Звање протонамесника, 283 Протојереј, 283 Протојереј-ставрофор, 285 3) Одликовања и степени у ђаконском чину, 286 Право ношења црвеноg појаса, 286 Протођакон, 286 4) Степени и одликовања свештенства монашког реда, 286 Синђел, 287 Протосинђел, 287 Игуман, 288 Архимандрит, 288 5) Степени и одликовања ђакона у монашком реду, 289 Право ношења црвеног појаса, 289 Архиђакон, 289 ПРАВОСЛАВНИ СВЕТ, 291 ПОМЕСНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ, 291 Константинопољска, Цариградска или Васељенска Патријаршија, 291 Александријска Патријаршија, 294 Антиохијска Патријаршија, 295 Јерусалимска Патријаршија, 297 Руска Православна Црква - Московска Патријаршија, 298 Руска Загранична Православна Црква, 300 Архиепископија парохија руске традиције Западне Европе, 302 Украјинска Православна Црква, 304 Белоруска Православна Црква - Егзархат, 304 Православна Црква Молдавије, 305 Православна Црква Латвије, 305 Православна Црква Естоније, 305 Српска Православна Црква - Пећка Патријаршија, 306 Румунска Православна Црква, 309 Бугарска Православна Црква, 311 Грузијска Православна Црква, 312 САМОСТАЛНЕ ЦРКВЕ, 313 Кипарска Православна Црква, Грчка Православна Црква - Јеладска Архиепископија, 314 Пољска Православна Црква, 315 Православна Црква Чешких земаља и Словачке, 315 Финска Православна Црква, 316 Синајска Архиепископија, 317 Православна Црква Америке, 318 Јапанска Православна Црква, 319 Албанска Православна Црква, 320 Кинеска Православна Црква, 321 ГЛАВНЕ РАЗЛИКЕ У ХРИШЋАНСКОМ УЧЕЊУ ИЗМЕЂУ ПРАВОСЛАВНЕ И РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ, 322 Филиокве, 323 О безгрешном зачећу Пресвете Богородице, 324 О папској непогрешивости, 325 О Светим тајнама, 326 Папске индулгенције, 327 СЕКТЕ, 330 Адвентисти (суботари), 333 Баптисти, 337 Јеховини сведоци, 339 Православно - Старокатолички генерални викаријат светог Метода, 343 Покрет Харе-Кришна (Покрет за развијање „Кришнине свести”), 345 Трансцендентална медитација, 347 Шри Чинмој покрет, 348 Ошо Рајнеш, 349 Бихарска школа јоге, 349 Розенкројцери (Међународна школа Ружиног крста, седиште у Земуну), 350 Њу Ејџ - Ново доба, 350 Сатанисти, 351 ЛАЖНИ ПРОРОЦИ, 353 Деда Милоје, 353 Милојко Креманац, 354 Видовњаци, 354 Астролози, 355 Биоенергетичари и надрилекари, 356 О ДРУГОМ ДОЛАСКУ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, 359 ЗАГРОБНИ ЖИВОТ, 359 СМРТ ТЕЛА И БЕСМРТНОСТ ДУШЕ, 360 ВРЕМЕ И ЗНАЦИ ДРУГОГ ДОЛАСКА ХРИСТОВОГ, 362 ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ, 365 СВЕОПШТИ И ПОСЛЕДЊИ СУД, 368 ВЕЧНИ ЖИВОТ, 372 Наслов: Веронаука у кући: православна верска читанка, 15. допуњено издање Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 384 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 11,5x16 cm Година издања: 2021 ИСБН: 978-86-84799-29-8

Православни Срби живе у доба постмодерне, када је све више информација, а све мање Смисла. Роман Мирослава Маравића је покушај да се тај смисао пронађе иза свих лажи маскираних у медијске образине Србије која корача ка сопственом нестанку јер се одрекла свог Искона. Писан на нов и необичан начин, коме не недостаје свежине а ипак лишен сувишног експериментисања, пред читаоцем се овај роман појављује као сведочење да, што рече Линколн, све људе можете варати неко време, неке људе можете варати све време, али не можете све људе варати све време. Текст у потрази за Истином је реткост. Маравић нам ту реткост нуди као, по речи Виктора Франкла, вапај за Смислом, Богом Који је постао Човек да би нас учинио синовима и кћерима Божјим. Владимир Димитријевић Садржај Предговор. Александру IV, 17 Спољашњи смер Б. Брег за размишљање Увод. Грачаничко кандило, 23 Први Круг. Лутајући улицама Круга Двојке 1. Кочничар. Ратибор Рубежановић, 29 2. Тихомир Анастасијевић, 33 3. Милан Младић, 37 4. Он или психопатологија шибицарења, 42 5. Ђурђа Мерџановић, 50 6. Убиство, 55 7. Да није само пародија он?, 59 8. Станислав Стовраговић, 63 9. Галопирајући вирус, 66 10. Коњићи, 69 11. Звездан П. Зиројевић, 71 12. Гробље, 81 13. Еколошки мехур од сапунице, 83 14. Луција Г. Чонић, 85 15. Lupus in fabula, 95 16. Алексеј Калман, 99 17. Сенка Крста и бедем православни, 101 18. Копито, 102 Други Круг. Баук екуменизма кружи Двојком 1. Мали Манастир. Жаклина Блажујкић, 109 2. Неподношљива лакоћа преокретања, 118 3. Младић, 135 4. Мистерије једног злочина, 138 5. Страховито утемељена лепршавост, 152 6. Нихилизам и слабост, 163 7. О надирућој глобалној анархији, 174 8. Велики прасак апсурда, 179 9. Атентат на душу и старински вечан обичај, 184 10. Торта или удружени злочиначки подухват, 195 11. Бацање прашине у очи, 201 12. С ове стране добра и зла, 213 13. Кочење ка тајни маске иза празног слова, 228 14. Геноцидна какофонија и мини-силовање, 251 15. Да ли се зна ко је убио?, 257 16. Масакр је завршен, 266 17. Зашто су они јадно коњче убили?, 276 18. На путу за Универсалем, 287 Смер Бура на Пристаништу. Тврђава Трећи Круг. Цвркут птичице 1. Поднебеско стакло земаљске светлости, 303 2. Затворско-решеткаста конструкција, 304 3. Бели голуб, разбијена палица и убиство, 305 4. Мађионичарски трик, 307 5. Трка у преокретању, 307 6. Љубав, ђаво и пакао, 308 7. Унутрашња драма, 309 8. Величанствена идеја, 310 9. Позив, 311 10. Скица из постотачког опуса, 312 11. Смели кораци у празно, 313 12. Топли односи, 314 13. Сликовито сакупљање камења, 316 14. Опело умирућем екуменизму, 317 15. Маске лажних богова, 319 16. Крв на рукама, 320 17. Крст и птичица, 322 18. Крах промашене егзистенције, 323 Четврти Круг. Златна Азбука у подруму храма 1. Гнусоб Гнусобић Опустошенков, 329 2. Непогрешиви пакао, 331 3. На извору преокретања, 333 4. Убијање мисли у предворју ада, 334 5. Креативно исправљање Божјег суда, 335 6. Инфо-мучење, 336 7. Тесари привида, 337 8. Семе мржње, 340 9. To destroy Bible without burning it, 341 10. Плодови језуитске молитве, 343 11. Папски апостоли пакла, 344 12. Савест, 346 13. Интеграција и негативна вибрација, 348 14. Продубљивање вукодлачке теме, 350 15. Литературно лудило, 350 16. Дезерт, 390 17. Коњ на ливади, 392 18. Тросунчано подне, 394 Унутрашњи смер А. Бојиште Пети Круг. Трактат о последњим временима 1. Свети Оци, 401 2. Реч-две о малим кутијама са роговима, 403 3. Син Човечији када дође, 405 4. Чућете ратове и гласове о ратовима, 407 5. Православни Цар, 409 6. Чувајте се да вас ко не превари, 411 7. Тада ће се многи саблазнити, 415 8. Изићи ће многи лажни пророци, 416 9. Када угпедате гнусобу опустошења, 419 10. Жиг звери, 423 11. Проповед Еноха, Илије и Серафима, 425 12. Изнад свега узмите штит вере, 427 13. Крст или хлеб, 431 14. Јер ће тада бити невоља вепика, 433 15. Антихрист открива своје лице, 436 16. Паде, паде Вавилон велики, 439 17. Долази час и већ је настао, 441 18. О дану томе и о часу нико не зна, 444 Шести Круг. Потрага за Дрветом Живота 1. Сузе код дрвета, 451 2. Крвави серијски убица, 452 3. Небеска слобода у земаљском поразу, 454 4. Погледај лице пре убиства, 455 5. Хармоника у Косовској, 457 6. Откривење у Ресавској, 458 7. Молитва у Храму, 459 8. Извор на углу Цара Лазара и Грачаничке, 461 9. У Светињи над светињама, 462 10. Јован Авакумовић, 464 11. Прохибиција, 464 12. Тамјан у Приштинцу, 466 13. Излазна стратегија, 467 14. Фама о журколомцима, 470 15. Монахиња Евгенија, 473 16. Мали Монах, 475 17. Дрво смрти, 476 18. Разговор тајни међу Гранама, 480 Смер Бесконачно. Ковчег са Благом Седми Круг. Тајна Вечности у времену 1. Вечност уписана у тело, 487 2. Приштинац у Кругу Двојке, 489 3. Кротко око, 491 4. Жубор планинског Извора, 494 5. Вартбург, 496 6. Пристанак на нашу пропаст?, 499 7. Лик светог Патријарха, 503 8. Право на убиство и дужност умирања, 506 9. Експлозија у подземном тунелу, 511 10. Раскрсница Истока и Запада, 514 11. Унијатска ноћ окамењеног екуменизма, 517 12. Пирамида моћи - извештај из луднице, 520 13. Радионица вечности, 526 14. Чувајте душу, 528 15. Неуништива истина, 531 16. Мозаик ужаса, 533 17. Смирени Онтолог и логика малих инквизитора, 537 18. Идемо даље, 545 Осми Круг. Унутрашњи Косовски бој 1. Добра и зла Пристаништа, 559 2. Небеске и земаљске вредности, 561 3. Infini, 563 4. Преокретачи долазе, 564 5. Креативне игре на прагу подземног града, 566 6. Последња стрела преокретања, 568 7. Граница горњих и доњих светова, 579 8. Финално икуменско преокретање, 580 9. Аутентични Јустин и отровне стреле језуитског лукавства, 584 10. Содомија није пала са расистичког неба, 586 11. Небеска Богомоља и земаљска сатаномоља, 588 12. Поледица, 589 13. У водама Рубикона, 590 14. Патријархова молитва, 591 15. Цркотина у моћном WCc-y, 592 16. Nothing is lost forever, 593 17. Небеска Србија, 595 18. Грачаничка кандила, 598 Предговор Александру IV Петроград, Преподобни Јустин Ћелијски, 2028. Ваше Имераторско Величанство, Ја, бивши преступник против Православне Вере, узимам смелост да пред велики трон Ваш бацим своју смерну молбу. Знам да нисам достојан да ми Ваше Императорско Величанство пружи доброчинство и да сам последњи међу онима који могу да се надају Вашој Владарској милости. Опростите што Вам се обраћам и немојте својим гневом казнити несрећника коме је потребно милосрђе. Будући некрштен у Православној вери, као младић сам постао атеиста и богоборац а уз то живећи недоличним животом, све до своје двадесет четврте године, када се у Петроград из Србије вратио монах Давиденко. Упознавши његов благи лик и пример истински светог живота, у мени се догодио снажан земљотрес покајања и од тог трена, Божијом милошћу, читав мој живот се постепено преображавао и урастао у Цркву Његову. He желећи да трошим Ваше драгоцено време, а знајући Вашу љубав према Вери Отаца, усудио сам се да Вам се обратим молбом да учествујете у остварењу једне племените намере. Помозите недостојном слуги Бога живога и истинитога да Цркви од Истока врати макар део свог огромног дуга, не би ли на тај начин покушао, макар делимично, да се искупи за безбројне грехе које је учинио против Бога и Отаџбине! Као што вам је сигурно познато, монах Давиденко је у нашој братској Србији оптужен од тадашње безбожне власти, без икаквих доказа, да је сковао некакву заверу, због чега је на груб начин протеран назад у Русију. Извесни Кочничар, састављач извештаја који је пред Вама, кога су мање-више безуспешно гониле разне тајне службе - на крају је ипак ухваћен и смртно рањен, али тражени тајни документ код њега није пронађен - на самрти је оцу Давиденку саопштио детаљна упутства на основу којих је овај касније пронашао флеш-меморију са поменутим извештајем о мистериозним догађајима који су се десили у тадашњем Београду. Отац Давиденко је сићушну меморију пренео сакривену у десној ципели у Русију, где су велики тимови стручњака и специјалиста проучили и детаљно анализирали ту необичну материју. Додуше, не треба заборавити ни велики труд на састављању документа наше браће из Србнје. Наиме, Кочничар је средио и допунио обимне и детаљне белешке једног од гпавних протагониста догађаја, Тихомира Анастасијевића, чиме га је у извесном смислу деконструисао, тачније, аналитички га раставио на делове, и показао његове састојке, што је - као што ћете имати прилике да се уверите - руским књижевним специјалцима увелико олакшало истраживачке муке, мада, истини за вољу, има и супротних мишљења, међу која спада и оно моје маленкости. Поред тога, извештај који је пред Вама садржи и трактат - овде буквално преписан - једног другог протагонисте Алексеја Калмана - који је такође сам прикупљао грађу за своје дело. Тако да, када се све сабере и одузме, Кочничар је у читавом том кружењу центром града више преписивао него писао или, његовим језиком речено, више кочио него заиста управљао возилом. Заиста, посао Кочничара је посебан, у шта сам и сам имао прилике да се уверим, јер сам се у животу бавио са осамнаест различитих занимања, од јувелира до возача трамваја. Како бих растеретио текст, одмах сам пружио само најнеопходније напомене, a оне остале тек назначио блеђом бојом - у нади да ће наступити погодан тренутак да се и оне обзнане, ради оних који имају намеру да дубље проуче догађаје из извештаја. У сваком случају, молим Вас да се не оптерећујете било каквим напоменама - оне су ту тек за сваки случај... Након нешто више од десет година од овде описаних догађаја - колико се само свет од тада изменио! - данас, када у Петрограду полажемо камен темељац храма посвећеног великом подвижнику Јустину Ћелијском, ово дело је коначно спремно да угледа светлост дана... Призивајући у помоћ Пресвету Тројицу, једносуштну и нераздељиву, Која је као Сунце Љубави које греје и праведне и неправедне, молим Вас да испуните моју смерну молбу и помогнете да ово нејако писаније приређено смиреним слугом Ваше Милости, буде предато на суд наше јавности. Својим зацарењем усрећили сте бољи део човечанства жедног Божије милости и праведности, па усрећите још једно сироче, несрећног болесника са кога све до сада није скинуто - никад изречено али снажно дејствујуће - проклетство услед страшног греха неверја! He пропустите да помилујете Вашег слугу који је спреман да сместа положи сав свој живот за Цара, који је излио благодат на све народе света који су жудели за спасењем! Са осећањем страхопоштовања и пламене безграничне оданости - ја, као даљи и недостојни рођак великог писца Достојевског (1821-1881) — узимам смелост да себе назовем највернијим и најзахвалнијим од свих поданика Вашег Императорског Величанства. Дмитриј Фјодорович Тихомиров Увод Грачаничко кандшо Да ли још гори кандило вере унутра у души твојој? Да ли имаш довољно уљау кандилу твоме, и да ли ти је светло унутра у души твојој? Србине брате, гори ли у теби кандило вере? Свети Николај Грачанички(1880-1956) Тубравић код Ваљева, на дан Преподобног Јустина Ћелијског Грачаница је потопљена. Вода је почела подмукло да упази кроз пукотине у старом камену - танким млазом, наизглед стидљиво, попут безазленог поточића - да би убрзо затим наставила незаустављиво да шикља кроз све отворе у храму, због чега је древна светиња већ била скоро поплављена. Кроз људски грех, нечиста вода је дошла да потопи Манастир кога су се многи одрекли. Неки људи су изградили вештачку брану и одлучили да жртвују манастир из доба Немањића. Вода је већ била у храму када су верници у чизмама стајали на последњој молитви. Многобројна кандила светлуцала су у храму као неугасива искра божанске љубави у срцима верника. Једна сестра палила је кандило у подножју Крста, док је растућа злокобна вода досезала до самог руба кандила и претила да га угаси. Снажна вера ипак није могла да поништи тугу због онога што је један народ себи учинио, што није одлчучније устао да одбрани велику светињу. Упаливши кандило, сестра се шапатом, обливена сузама, сећала стихова Десанке Максимовић. - Грачанице кад бар не би била од камена, кад би се могла у висине вазнети. Грачанице да си нам бар јабука дате можемо ставити у недра и загрејати тако студену од старости, да нам бар пољима око тебе нису предака дивних расејане кости... Грачанице... А затим читала Псалтир. - Помози ми, Боже, јер дође вода до душе. Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају. Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога. Једини новинар који се појавио, од једне друге сестре је хтео да сазна одакле су се појавиле клевете о некаквим лудацима у потопљеном манастиру. - Ја знам - одговорила је она - да ћемо се ми сви поново срести у Грачаници. Они мисле да смо ми луди? Али ако је човек луд, па помозите том лудом да оздрави, немојте га гурати у још веће лудило... Али није луд онај који брани храм од потапања, већ они који га потапају као и они који су равнодушни, који не могу ни да препознају какво се зло надвило над Србијом. Они који, по речима преподобног Јустина као слепци пипајући тумарају кроз гудуре страшних тајни овога света, док се најзад не сурвајуу неку од њих и не разбију сасвим. У том трену, верници су духовно збили редове и из једне душе запевали тропар светом Архангелу Михаилу, коме је манастир посвећен. Као да су слутили да трагедија тек почиње. У том трену до сестре која је давала изјаву узбуђено је дотрчао неки брат и стао приповедати о једном недавном догађају. - Његово име је Алексеј. Боравио је тада у једном манастиру и док је седећи читао двадесет четврту главу светог Јеванђеља по Матеју - која говори о гнусоби опустошења, поновном доласку Христа и крају света - једна птичица попут врапца је ушла кроз прозор и наизменично му слетала у крило и на рамена. Није прекидао читање, а кад је заврпшо и отпевао Слава Тебје Господи, слава Тебје, птичица је истог момента излетела напоље. Када је коначно дошао себи и запитао се шта тo би? и да ли можда све то није било неко привиђење или демонска обмана, птичица је поново упетела, прхнупа два-три пута крилима, у стилу: To сам заиста била ја и одлетела. Међутим, истог дана се догодила једна занимљивост о којој је брат Алексеј причао са посебним узбуђењем. Наиме, објављена је вест да се првоврховни руски екумениста, први пут у хиљадугодишњој руској историји, састаје са римским папом... И сетио се да ми то јави баш данас када безбожници потапају Грачаницу, спрема се коначно признање „независног Косова" и припрема издаја на Критском скупу! Шта још да додам, сестро, осим: А када се почне ово збивати, усправите се и подигните главе своје јер се приближава избављење ваше. У трену када је брат завршио своју мисао, неки аутомобил се зауставио поред злокобне надируће воде и један старији господин, иначе храбри ратник, неустрашиви подвижник европске езотеријске традиције и заштитник званичне екуменске политике, у пратњи два младића, упутио се ка манастиру, зауставио мало поиздаље и гласно се обратио грачаничким стражарима. - Страшна опасност се надвила над српским родом! Ви затуцани, пркосни, оболели, полудели „богумилски“ зилоти и фанатични расколници; злобни, дезорјентисани и дегенерисани оговарачи, демонске слуге, страшно залутасте, обузела вас нека језовита тама! Ви, који спроводите ваше секташке сеансе, ви ништа нисте разумели! 'Није овде потопљен манастир, то је ваша пројекција. He, ви сте потопљени! Попут протестаната, и ви, овдашњи секташи, опседнути сте папом и Ватиканом, видевши свуда око себе црни папски прстен, тајне потписе, екуменско-прозелитску заверу, унијаћење, потенцијално клање и све оно што иначе спада у ту групу завереничких појмова. У поверењу - да не буде забуне - у Ватикану нема никакве завере... Ипак, верујем да има још пристојних Срба који разумеју реалност - у којој неки манастири морају бити потпљени а неки не, барем још увек не - и који ће бити кадри да вам стану на peп и избију трозубац из канџи. Ето каква су времена дошла, да ви са демонским реповима, канџама и трозупцима браните манастир од потапањаИ Схвативши да је невољно загазио у мочваре досадног филозофирања, брзо се поправио и поново наставио да бљује аутентичну ватру. - Ви лажни и неправославни, јеретички и надобудни антиекуменисти, ви нисте никаква и ничија измишљотина, већ наша тужна и грозна реалност! Као што рекох, ви, јеретици, браните манастир, а ми, црквени мисионари вас због тога осуђујемо — замислите какав парадокс! - али то је наша стварност... Ви једноставно рушите све пред собом, бринући само за једну потопљену ваљевску цркву! Ето колико сте ви уствари деструктивни! Спасавајући један манастир, хоћете да потопите читаву Цркву -да ли сте свесни шта радите?! Уосталом, чешће помињете папу него Христа! Расути сте и дезорјентисани, ношени политичко-свађалачким доживљајем света. To и такво ваше „хришћанство“ је rope од сваког атеизма. Јер атеисти се не боре за Ваљевску Грачаницу и баш их брига да ли се тамо води неки екуменски дијалог и за његов исход не дају ни пет пара! - Време ће проћи, а вечност остаје где је увек била: у непосредном комшилуку Студенице, Жиче, Сопоћана, Хиландара, Ковиља, Јовања, Шишатовца, Велике Ремете, Острога... А шта ви хоћете? Да вечност буде и у комшилуку Ваљевске Грачанице? Ето, вама се даје прст, а ви хоћете целу руку! Какав безобразлук! Па вечност је вечност, без обзира на комшилук! Малчице подигавши нос и ћутке осмотривши запрепашћене слушаоце који су ипак били исувише тужни због потопљене светиње да би улазили у свађу са необичним гостом, говорник је изгледао као разапет између тврдње да је изрекао велику мудрост и нежељене, али све присутније слутње да је иста, заправо, ноторна глупост. Стога је брзопотезни наставак говора служио, између осталог, и немупггом покушају прикривања исте. - И нешто још важније, слушајте ме добро: Ко год прогласи екуменисте за тајне паписте, ко год каже да би, рецимо, неки ученик Никодима Ротова - криптојезуите, блажена старица Пелагија Рјазанска 1965. му прорекла Липсаћеш као пас, испред ногу твог папе, да би он, након тринаест година попио отров намењен управо папи - или било ко у мантији могао бити „кагебеовац“, јеретик је! Три пута проклет! Без покајања изгубљен! Слепи путник и клеветник у пустињи коју је сам направио од света у коме живи! Уосталом, решење за зилоте је болно једноставно. Ћутите и молите се. Будите прави, храбри хришћани који умеју да не таласају. Јер то, уосталом, није нимало паметно. - Без икакве сумње: злоупотреба „борбе против потапања“ овог манастира, посебно, код неких тамо јадника попут „монаха-немонаха“ - који сањају да су једини преостали непотопљени од све братије Грачанице Ваљевске и српске - више је него видљива, и слепом јасна. Други су астински борци, можда слабо видљиви, рецимо они за служење Литургије на било ком другом месту, борци-лиценцирани мисионари. Сетимо се само како је он рекао да ће муњевито спасити Грачаницу ако први међу једнаким екуменистима то затражи, а овај одговорио како нема ништа против да се манастир спасе и - појео вук магарца! Сви могу, сви хоће и на крају - ништа. Додуше, то је било пред изборе, што баца ново светло на ову нашу тужну причу. Па ипак, није све тако црно. Потписали предају манастира, па шта? To је све било под притисцима. Нећу уопште да говорим о томе. To је испод части сваког поштеног човека. - И на крају - он малчице повиси тон - да закључим: највећи проблем Србије није уништење или потапање неког овдашњег манастира - посебно не оног у ком се већином није служило и који, надам се, није немањићки - већ стално уништавање и кобно зилотско потапање целокупне Цркве! Да будем сасвим прецизан: мој утисак је да ви, такозвани чувари вере, на жалост, поново разапињете Христа. Како је то рекао, окренуо се, и - уз тихи жамор зачуђених слушалаца, који су до краја остали углавном мирни — са пратњом се вратио у аутомобил, након чега је незвана трочлана делегација нетрагом нестала. Наслов: Тајна убиства у кругу двојке: унутрашњи детективски роман о Небеској и земаљској Србији Издавач: Samostalni izdavač Miroslav Maravić Страна: 600 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 17 x 21 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-900577-0-2

Autor - osoba Winchester, Albert McCombs, 1908- = Vinčester, Albert Mekkombs, 1908- Naslov Suvremena biološka načela / A. M. Winchester ; sa engl. prev. Leonardo Spalatin Jedinstveni naslov Modern Biological Principles. engleski jezik Vrsta građe udžbenik Jezik hrvatski Godina 1973 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Nakladni zavod Matice hrvatske, 1973 (Zagreb : Štamparski zavod `Ognjen Prica`) Fizički opis 469 str. : ilustr. ; 24 cm + 1 pril. Drugi autori - osoba Spalatin, Leonardo, 1923-1991 = Spalatin, Leonardo, 1923-1991 (Pl.) Napomene Naslov originala: Modern Biological Principles / A. M. Winchester Glosar: str. [447] - 455 Indeks. Stanje: U dnu stranica, kroz prvu polovinu knjige trag kao od vlage, ali se ne oseti nikakav miris i nije izvitopereno. Inače bez pisanja, podvlačenja, pečata… SADRŽAJ PREDGOVOR 1. BIOLOGIJA — ZNANOST О ŽIVOTU Karakteristična svojstva žive tvari [7] — Virusi [15] 2. MJESTO BIOLOGIJE U ZNANOSTI Vrste znanosti [20] — Znanstvena metoda [21] — Kontrole u znanstvenim eksperimentima [26] — Znanstvena metoda na djelu [27] — Znanstveni stav [29] — Izvedivost znanstvenog istraživanja [31] — Potpodjele biologije [32] 3. SUSTAVNO SVRSTAVANJE ŽIVIH BIĆA Počeci suvremene taksonomije [35] — Prednosti znanstvenih naziva [35] — — Metoda klasifikacije [37] — Razlikovanje vrsta [39] 4. BILJNO CARSTVO Jednostavne zelene biljke — alge [43] — Biljke bez klorofila — gljive [45] — Jetrenjače i mahovine [49] — Paprati i crvotočine [49] — Sjemenjače [51] 5. ŽIVOTINJSKO CARSTVO Jednostanične životinje [56] — Spužve [57] — Mješinci [57] — Plošnjaci [58] — Oblici [61] — Kolutićavci [63] — Bodljikaši (Bodljokošci) [64] — Mekušci [66] — Člankonošci (zglavkari) [67] — Svitkovci [68] 6. RAZVOJ ŽIVOTA NA ZEMLJI Stara vjerovanja о razvoju života [74] — Razvoj suvremenih shvaćanja [77] — Evolucija danas [83] — Dokazi evolucije [86] 7. ATOMSKA OSNOVICA ŽIVOTA Priroda atoma [95] — Vrste zračenja i način mjerenja [101] — Organski i anorganski spojevi [106] — Ionizacija molekula [106] — Kiseline, baze, soli [108] — Vrste smjesa [111] 8. PODRIJETLO ŽIVOTA Rano razdoblje zemlje [115] — Kemijske preteče žive tvari [115] — Stvaranje prvih organskih spojeva [118] — Pojavljivanje života [120] — Razvoj encima [123] — Razvoj stanica [123] — Rast i razmnožavanje stanica [125] — Problem ishrane [126] — Razvoj fotosinteze [126] — Važnost atmosferskog kisika [128] 9. STANICA KAO JEDINICA ŽIVE TVARI Nove tehnike proučavanja stanica [132] — Veličina i oblik stanica [133] — Anatomija životinjske stanice [134] — Anatomija biljnih stanica [137] — Stanice i tkiva [139] 10. KRETANJE TVARI U STANICU I IZ NJE 143 Difuzija [143] — Difuzija kroz membranu [144] — Osmoza [144] — Filtracija [147] — Selektivna priroda žive membrane [148] — Pinocitoza [151] — Omjer površina : obujam [151] 11. DIOBA GENA I STANICA .` 153 Građa gena [154] — Dioba gena [157] — Mitoza stanice [159] — Regulacija mitoze [162] — Kromosomski broj [164] 12. KONTROLA GENA NAD DJELATNOŠĆU STANICE 167 Vjesnici gena [167] — Sinteza proteina u ribosomima [168] — Prijenosna RNK [169] — Mutacija gena [170] — Geni i encima [171] — Kontrola djelatnosti gena [175] 13. PRETVORBA ENERGIJE U STANICI 178 Energetske potrebe živih bića [178] — Aerobno disanje [179] — Djelotvornost aerobnog metabolizma kod proizvodnje energije [183] — Bazalna stopa metabolizma [184] — Metabolički putovi drugih vrsta hrane [186] — Anaerobno disanje [186] 14. FOTOSINTEZA 191 Sunčana energija [191] — Sirovine fotosinteze [195] — Hvatanje svjetlosne energije [197] — Ograničenja fotosinteze [201] — Djelotvornost raznih boja svjetla [203] — Međuovisnost biljaka i životinja [205] 15. HOMEOSTAZA — ODRŽAVANJE NEPROMIJENJENOG STANJA 209 Termostatska regulacija [209] — Regulacija povratnom spregom [213] — Ravnoteža vode u lišću [216] — Genetska homeostaza [218] — Ekološka homeostaza [221] 16. PRIBAVLJANJE SIROVINA I IZBACIVANJE OTPADAKA 223 Apsorpcija vode i minerala pomoću korijenja [223] — Pribavljanje hrane kod životinja [225] — Izmjena plinova kod životinja [229] — Prenošenje plinova u tijelu [231] — Kontrola disanja [233] — Ekskrecija kod životinja [234] 17. DOPREMA 239 Doprema kod biljaka [239] — Doprema kod beskralješnjaka [240] — Doprema kod kralješnjaka [241] — Kucanje srca i krvni tlak [242] — Krv [246] — Tkivna tekućina i limfa [252] — Krvne grupe [254] — Rh faktor [255] 18. PODUPIRANJE I KRETANJE 258 Podupiranje kod biljaka [258] — Kretanje kod biljaka [258] — Podupi¬ranje i kretanje kod beskralješnjaka [260] — Kosturni sustavi kralješ¬njaka [262] — Kretanje kod kralješnjaka [264] — Proučavanje izoliranih preparata mišića i živaca [266] — Fiziologija mišićnog stezanja [271] 19. KOORDINACIJA AKTIVNOSTI KOD ŽIVOTINJA 276 Živčani sustav beskralješnjaka [276] — Živčani sustav kralješnjaka [278] — Živčani impulsi [286] — Osjetilni organi čovjeka [287] 20. REGULACIJA POMOĆU HORMONA KOD ŽIVOTINJA Hormoni kod beskralješnjaka [296] — Hormoni kod kralješnjaka [297] — Hormoni štitne (tireoidne) žlijezde [298] — Paratireoidni hormon [300] — Hormoni gušterače [301] — Nadbubrežni hormoni [302] — Hormoni testisa [304] — Hormoni jajnika [305] — Hipofiza [305] — Drugi hormoni [308] 21. REGULACIJA POMOĆU HORMONA KOD BILJAKA Regulacija rasta [311] — Reagiranje na gravitaciju — geotropizam [312] — Sintetički auksini kao herbicidi [314] — Reagiranje na svjetlo — fototropizam [314] — Auksini i stvaranje korijenja [316] — Auksini i proljetni rast [316] — Auksini i stvaranje plodova [317] — Fotoperio- dizam [318] — Vernalizacija [321] — Giberelini [322] — Kinini [323] 22. ODRŽAVANJE VRSTE Bespolno razmnožavanje [327] — Spolno razmnožavanje [331] — Mejoza i stvaranje gameta [334] — Oplodnja kod životinja [338] — Izmjena generacija kod biljaka [342] 23. NAČELA NASLJEĐIVANJA Monohibridno nasljeđivanje [347] — Geni i kromosomi [350] — Genetski omjeri [352] — Srednji geni i heterozigotno izražavanje [355] — Nezavisno odjeljivanje gena [356] — Povezani geni i Crossing-over [356] — Određivanje spola [357] — Neodjeljivanje drugih kromosoma [360] — Geni vezani uz spol [361] 24. DJELOVANJE GENA Multipli alelomorfi [366] — Multipli geni [369] — Geni i encimi [370] — Jedan enzimski niz kod čovjeka [374] — Stvaranje hemoglobina kod čovjeka [375] — Modifikacija izražavanja gena zbog okoline [378] 25. RAZVOJ ORGANIZMA Ranija nagađanja о razvoju [383] — Način životinjskog embrionalnog razvoja [384] — Embrionalne (fetalne) ovojnice (membrane) [389] —- Eksperimenti s embrionalnim razvojem [391] — Regeneracija kod životinja [395] — Regeneracija kod biljaka [398] — Kontrola regeneracije [398] 26. UDRUŽIVANJE ŽIVIH BIĆA Populacija [401] — Društva [406] — Društvene hijerarhije [410] — Zajednice [410] — Simbioza [413] — Ekosustavi svijeta [415] — Planinski ekosustavi [419] — Oceanski ekosustavi [420] 27. ČOVJEK I BIOLOŠKE ZAJEDNICE BUDUĆNOSTI Problemi ljudske populacije [425] — Problem erozije tla [427] — Iscrpljenje prirodnih bogatstava [431] — Čuvanje vode [432] — Problemi industrijskih otpadaka [433] — Problemi suzbijanja insekata [433] — Narodno zdravlje i bolesti [434] — Problemi visokoenergetskih radijacija [436] Glosar Indeks MG135

Живот и чуда, поуке и богословље - 2. измењено издање Кључно откровење које је Бог дао човеку у XX веку било је јављање Христа светом Силуану Атонском. "Држи ум свој у аду и не очајавај", рекао је Спаситељ свом смерном подвижнику. Чудо светог Силуана заснива се на његовом најдубљем смирењу, осећању свегрешности обгрљене божанском љубављу. Зато су његове поуке и житија већ више од пола века насушно штиво свим православним хришћанима који су желели да душу окупају покајањем и приђу Христу који ће им помоћи да не падну у очајање, али да буду свесни да је пут спасења узак и трновит. Светог Силуана Атонског молитвено призивамо кад год нам је неопходна утеха Онога који се распео за нас и васкрсао да би нас сјединио са својим Оцем и Духом Светим. Један од синова Божијих по усвојењу, старац Силуан и нама помаже да постанемо усвојени синови и кћери Божије. У времену које долази држати свој ум у аду и не очајавати је једини пут за оне који желе да се спасу. САДРЖАЈ СВЕШТЕНА СМЕРЕНОСТ Кратко житије Преподобног Силуана Светогорца, 7 Чуда Преподобног Силуана Светогорца, 31 НОВООТКРИВЕНИ ЗАПИСИ И ПИСМА ПРЕПОДОБНОГ СИЛУАНА СВЕТОГОРЦА Преподобнои Силуан Светогорац Слово о светој послушности и томе на који начин је она виша од поста и молитве, 35 Белешке на маргинама каталога баштенскога растиња и цвећа, 41 Писма Старца Силуана Надежди А. Собољевој (будућој монахињи Силуани), 45 Писмо Старца Силуана јеромонаху Димитрију ( Балфуру), 50 Писмо Кирилу Г. Шевичу (будућем архимандриту Сергију), 56 Преподобни Силуан Светогорац ” ДРЖИ УМ СВОЈ У АДУ И НЕ ОЧАЈАВАЈ” Поуке о покајању, смирењу и љубави Тугује душа моја за Господом, 61 О молитви, 76 О смирењу, 80 О миру унутарњем, 89 О благодати Божијој, 94 О вољи Божијој и о слободи човековој, 102 О покајању, 111 О боогопознању, 115 О љубави, 121 Ми смо деца Божија и слични смо Господу, 137 О Мајци Божијој, 139 О светитељима, 142 О пастирима цркве, 146 О духовницима, 149 О монаштву и монасима, 151 О манасирском економу, 158 О послушности, 159 О духовном рату, 161 Смирење - највиша наука, 171 О помислима и о прелести, 173 Адамов плач, 178 Из мог личног искуства и о сусретима и о сусретима и разговорима са подвижницима, 182 Отац Јован Кронштатски, отац Стратоник - кавкаски пустињаки други подвижници, 195 Млади мона светога живота, 201 Орао и петао, 202 Разговор са децом, 202 Подвижничке мисли, савети и разматрања, 204 Мисли о смрти, 212 ПРЕПОДОБНИ СИЛУАН - ВАСЕЉЕНСКИ СВЕТИТЕЉ XX ВЕКА Игуман Серафим (Иванов) Преподобни Силуан Атонски - делатник Исисове молитве, 217 Архимандрит Софроније (Сахаров) Одговори преподобног Силуана, 218 Архимандрит Силуан (Срижков) Како ме је Старац Силуан избавио од очајања, 221 Митрополит Венијамин (Федчеков) Живот Старца Силуана - жива историја Цркве, 223 Свети Николај Жички Монах Силуан - слатка душа, 225 Архиепископ Василије (Кривошеин) Преподобни Силуан Атонски - најјединственији од свеих људи које сам срео, 229 Протојереј Григорије Флоровски Старац Силуан - један од савршених који говоре Духом Светим, 230 Епископ Хризостом (Војновић) Четири правила Старца Силуана за стицање и чување благодати Духа Светога, 223 Архиепископ Владимир (Иким) Преподобни Силуан Атонски - молитвеник за руски народ и све народе света, 237 Митрополит Антоније (Блум) Свети Силуан Светогорац - пример стајања у вери, 241 Епископ Василије (Озборн) Преподобни Силуан Атонски - светитељ универзалног типа, 243 СВЕТИ МЕЂУ СВЕТИМА: ПРЕПОДОБНИ СИЛУАН - СВЕТА РУСИЈА, СВЕТА ГОРА Антон-Емил Тахиаос Старац Силуан и Света Гора, 247 Вера М. Јеремина Свети међу светима - Преподобни Силуан Атонски у кругу атонских подвижника, 257 Г. И. Беневич Свети Јован Кронштатски и Преподобни Силуан Светогорац, 265 БЛАГОДАТНО БОГОСЛОВЉЕ ПЕПОДОБНОГ СИЛУАНА СВЕТОГОРЦА Протојереј Михаил Евдокимов Свети Силуан Атонски - богослов Духа Светог, 279 Венијамин Кристофер ”Обожење” у учењу Преподобног Силуана Атонског и Старца Софронија из Исекса, 283 Вера М. Јеремина Еклисиолошко сведочење Преподобног Силуана Атонског, 294 Др Татјана А. Павлова Учење о миру у делима Преподобног Силуана Атонског, 301 Епископ Калист (Вер) Спасење света по учењу Преподобног Силуана, 311 Жан-Клод Ларше Љубав према непријатељима по учењу Преподобног Силуана Светогорца, 316 ” ДРЖИ УМ СВОЈ У АДУ И НЕ ОЧАЈАВАЈ” РЕЧ ХРИСТОВА НАШЕМ ПОКОЛЕЊУ Старац Софроније Сахаров ” Држи ум свој у аду и не очајавај” - откривење о смирењу и спасењу, 333 Архимандрит Захарија (Захару) ” Држи ум свој у аду и не очајавај” реч Божија нашем поколењу, 337 Монах Давид (Перовић) Држи ум свој у аду и не очајавај - заповест Господња дата Старцу Силуану и људима наше епохе, 349 Протојереј Александар Георнимус Откривење Преподобног Силуана, 355 Ђакон Максим Еже ” Држи ум свој у аду и не очајавај” - реч спасења, 366 Митрополит Јеротеј (Влахос) Живети умом у аду и истовремено, љубављу Божијом, без очајавања, 371 ПРЕПОДОБНИ СИЛУАН СВЕТОГОРАЦ СВЕТОТЕЉ НАШИХ ДАНА Хари Бусалис Значај учења Преподобног Силуана Светогорца за наше врме, 375 Протојереј Михаил Г. Дахулич Свети Силуан Светогорац - наш савременик, учитељ обожења, 382 Александар Л. Гуревич Рад архимандрита Софронија на књизи ”Старац Силуан” (ДОДАТАК), 395 Матеј Арсенијевић ” Држи ум свој у аду и не очајавај” - Христова откровењсла заповест хришћанима последњих веремена (ПОГОВОР), 407 ТРОПАРИ, АКАТИСТ, ПОКАЈНИ КАНОН И МОЛЕБАН ПРЕПОДОБНОМ СИЛУАНУ СВЕТОГОРЦУ Тропари ,Преподобном Силуану Светогорцу 437 Акатист преподобном и богоносном оцу нашем подвижнику и старцу Силуану Светогорцу, 452 Молитва Преподобном Силуану Светогорцу, 452 Покајни Канон Преподобног оца нашег Силуана Светогорца, 453 Молебни Канон Преподобном оцу нашем Силуану Светогорцу, 460 Наслов: Свети Силуан: Држи ум свој у аду и не очајавај Издавач: Образ светачки Страна: 478 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 16 x 21 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-86555-44-1

Зборник душекорисних текстова Евергетинос,један од најзначајнијих споменика православне подвижничке књижевности, саставио је у XI веку монах Павле, оснивач и први игуман Евергетидске константинопољске обитељи (1054). Данашњи облик књизи су својим коментарима и редакцијом у 18. веку дали свети Макарије Коринтски и преподобни Никодим Светогорац. Књига која је пред србским читаоцима представља опширан избор из II, III и IV тома, с тим што је приређена тако да смо се трудили да буду изостављена места која су се већ појавила на нашем језику (у Добротољубљу и Старечнику),а да се не поремети смисаоност оригиналног приређивања. Евергетинос је врхунски православни зборник подвижничке литературе, тако да је у Грчкој цењен колико и Добротољубље. Ово је његов први превод на неком од словенских језика. Евергетинос непосредно наставља предање Отачника. Зато је то књига која је потребна свима нама, да нам не дозволи да се духовно успавамо, него да идемо путем који нас води у будност Вечног Дана, Дана без вечери. САДРЖАЈ Други том Поука 1: О томе да су они који сами себе понижавају часни пред Богом,5 Поука 2: О томе да ниподаштавање доноси смирење, а указивање части гордост. Стога се умирени умом радују када их презиру,а тугују када им се указују почасти, 9 Поука 3: О томе да не треба бити беспослен, већ да треба телесно радити, и о томе да је беспосленост узрок многих зала, 14 Поука 4: Са којим циљем монах треба да ради, колико времена и каква дела треба да извршава, 17 Поука 5: Шта браћа треба да чувају када раде заједно, 19 Поука 6: О томе да у општежићу нико не сме да има ништа своје, а ономе ко стекне нешто прети тешка казна, 20 Поука 7: О томе да онај који продаје или отуђује нешто од ствари које припадају манастиру страшно греши пред Богом и да га чекају велике муке. Стога се треба брижљиво старати о манастирском иметку, као о ономе што је Богу посвећено, а не презирати ни најмању ситницу. И о томе да немар доноси штету, 25 Поука 8: О томе са каквим настројењем треба да служимо друге и да примамо служење и каква је корист од тога, 30 Поука 9: Када и ко може да између задужења и молитве изабере задужење Поука 10: Ноћу треба спремно да устајемо на молитву и да је стрпљиво пратимо. О томе откуда је и зашто отпочетка утврђено да се молитве чине у одређене сате и о томе да их не треба запостављати, 36 Поука 11: О појању псалама, молитви и добром поретку који за то време треба држати, 39 Поука 12: О томе да треба да коримо оне који празнослове и разговарају за време светих сабрања, а ако се не поправе да их изагнамо, и то строго, из храма, 43 Поука 13: Треба да будемо увек будни, а да спавамо тек толико да одржимо тело здравим. Они, пак, који тек почињу да се подвизавају треба да се служе чак и довијањима да би се навикли на бдење, 44 Поука 14: О самољубљу, 45 Поука 15: Каква је корист од уздржања и каква је штета од недостатка уздржања и неумерене употребе вина, 46 Поука 17: Различита дела Светих Отаца која нас раслабљене и нејаке бодре на стрпљење и која нас сликовито уче стрпљењу, 48 Поука 18: Како треба да се бринемо о телу и шта је право подвизавање и удржање, 53 Поука 19: Како треба да празнује онај ко воли Бога и како оци треба да се хране у празничне дане, 54 Поука 20: О томе да је тајноједење велико зло и да монаха одводи у погибао, 54 Поука 21: О томе да монах, ако жели да прати акривију (строгост, тачност) коју су држали сви оци, и то не само одшелници, већ и многи монаси по општежићима, треба да једе једном дневно и то после деетог часа, 56 Поука 22: Не треба да једемо задовољства ради, већ због телесне потребе, а ко не једе задовољства ради, чак ни ако је јело веома укусно неће трпети никакву штету, 58 Поука 23: Како и са каквим циљем монах треба да седи за трпезом, како да узима јело и шта да чува после трпезе, 59 Поука 24: О храни и пићу. Када, како и коју храну и пиће не треба да узимамо и од чега да се клонимо, 60 Поука 25: Шта је то блудна борба и како треба да се боримо против блуда, 62 Поука 26: Немогуће је другачије се потпуно ослободити ратовања са блудом, осим уз Божију помоћ која прати подвижнике; и о томе шта је савршена чедност, 63 Поука 27: Због чега је чистота достојна поштовања, а блуд сраман, до чега они доводе и каква је плата за њих у овом и будућем животу, 64 Поука 28: О томе да је недолично прихватати блудне помисли уместо да се одмах одбаце, а такође и радознало разматрати, говорити или слушати оно што је срамно, јер немаран однос према ђаволским дејствима заслужује казну; о томе да блуд прониче у човека помоћу најразличитијих замки,због чега увек треба бити опрезан, 65 Поука 29: О томе да треба избегавати разговоре са женама, као и све оно што подстиче пожуду, 76 Поука 31: О томе да се истечење у сну дешава због различитих разлога, 87 Поука 32: О томе да је жалост највеће делање, о врстама туге и о разликовању суза, 87 Поука 33: Пред крај живота демони са већом жестином нападају човека и зато треба више да пазимо, 90 Поука 35: О томе да се никада не треба гневити или викати на другога, и о томе како се рађа бес и како се лечи, 93 Поука 36: О томе да они који стреме савршенству сматрају да се не дешава без њихове кривице чак ни то да им се срце мало узнемири због оних који им чиме неправду или их вређају, 97 Поука 37: О томе да брат треба да буде дуготрпељив према онима који га жалосте и да се не свети онима који му наносе неправду, 99 Поука 38: Хришћанин је дужан не само да се не свети онима који му чине неправду, већ и да трпи неправду и да својом незлопамтивошћу допринесе њиховом покајању, 103 Поука 39: О томе да је онима који са захвалношћу трпе неправду и не траже освету Бог осветник и да Он узвраћа многоструко више од оних којима је учињена неправда, 107 Поука 40: О томе да и непријатеље треба волети, зато што су нам на велику корист, и о томе да треба да им помажемо и молимо се за њихово спасење, 109 Поука 41: О томе да не смемо да мрзимо ниједног човека, 115 Поука 42: О томе да је злопамтивост погубна и не само да чини бескорисним свако духовно делање, него и одгони састрадавање Божије, и о томе како се суочавати са њом, 115 Поука 43: О томе да никога не треба проклињати, 119 Поука 44: О томе да не само не треба никога вређати, већ и да оне који нас вређају треба да благосиљамо и тако ублажавамо њихов гнев, 121 Поука 45: О томе да не треба лагати, већ истину говорити, 121 Поука 46: О томе да је велики грех клевете и да на крају буде на славу оклеветаних, ако они без роптања претрпе клевету. И о томе да казна често сустиже клеветнике и у овом животу, 121 Поука 47: О говорењу и ћутању, како и када треба да говоримо и ћутимо, и о томе да је празнословље грех, 124 Поука 48: О томе да је и обично заклињањ грех, а кршење заклетве за последицу има вечне муке. Заклетву коју смо пренагљено дали и тиме преступили заповест Божију треба опозивати и кајати се због ње, 126 Поука 49: О томе да не треба никога оговарати, нити треба слушати оговарање, нити се дошаптавати и роптати, 128 Поука 50: Како треба браћа која живе заједно да исправљају један другога када падну у било какву погрешку. Када и о којим погрешкама треба да ћуте, а када и о којим треба да говоре и да их не прикривају, 132 Трећи том Поука 1: О томе да не треба осуђивати из подозрења, нити веровати самом подозрењу, 138 Поука 2: О томе да нико не треба онога за кога је доказано да чини грех да осуђује или омаловажава, већ да гледа себе и да се не бави из знатижеље туђим стварима, јер јасно је да онај ко гледа сопствене грехе не може да осуђује ближњега, 144 Поука 3: О томе да нико не треба да саблажњава друге делима која му нису заповеђена, шта може да учини саблазан, и о томе да никога не треба саблажњавати, него да саблажњенима треба снисходити, 149 Поука 4: О томе да хришћанин треба сваку мисао да приноси Христу, јер духовни људи и из светских и срамних ствари изводе чисте и узвишене мисли, 152 Поука 5: О подмуклости и лукавству, о простоти и безазлености, како настају и какве су штета и корист од њих, и о зависти, 153 Поука 6: О томе да они који се подсмевају незлобивим људима који сами себе унижавају, и презиру их, веома велики грех чине, 155 Поука 7: О томе да верујући човек треба све што чини да чини чисте савести, а не лукаво, зато што Бог суди о делима свакога човека не по томе како она изгледају већ по настројењу и намерама оног који их чини, 157 Поука 8: О томе да нам је од Бога даривано велико добро савести и да она веома помаже ономе ко је слуша, 159 Поука 9: Треба увек и у свему да пазимо и да стражимо над собом, зато што непријатељ напада одасвуд и свим средствима, 160 Поука 10: Треба пажљиво испитивати себе, како бисмо своје погрешке исправљали, а добра умножавали, 165 Поука 11: О томе да је за верујућег човека опасно кршење макар једне заповести, будући да је од Бога добио силу да испуњава све, и о томе да чак и мало зло у многоме шкоди, 167 Поука 12: О томе да и монаси и побожни мирјани који су од Бога примили божанско знање бивају кажњавани великим казнама и за најмање преступе, 171 Поука 13: О томе да се треба храбро супростављати унинију и демонској тузи, и о стрпљењу, 173 Поука 14: О томе да подвижник, када му и тело болује, никако не треба да тежи насладама и да оставља подвиг, или да полаже наду у излечење лековима, већ у Бога, по чијем домостроју долази до болести, 175 Поука 15: Како, када и које лекове треба користити, и о томе да монах не треба због лечења да одлази из манастира, већ и болестан треба да остане у њему и да буде задовољан лекарском бригом и негом коју му пружа братија, 176 Поука 16: О томе да монах без преке потребе не треба ни да се купа ни да се потпуно обнажује, 178 Поука 17: О томе да нема ничег што није Бога одређено, него је све што се збива, као и изненадна смрт, одређено Божјим промислом, 182 Поука 18: О трпљењу у болестима и користи од тога, као и о томе да неким врлим људима страдања по Божијем допуштењу долазе ради савршеног очишћења, 183 Поука 19: О томе да се и праведници често, користи душевне ради, предају насилној смрти, 186 Поука 20: О томе да се не треба чудити када се несрећа догоди праведним људима, 189 Поука 21: О томе да верујућег човека, чак и ако понекад остане без неопходних ствари, не само да не сме свладати малодушност, већ треба Богу да захваљује, да буде стрпљив и да се непоколебљиво нада да ће се добри Бог свакако и о њему побринути. Срамно је да подвижник, који је слуга Божији, општи са мирјанима и да од њих тражи да га издржавају, чак и ако се нађе у неприлици, 192 Поука 22: Ко је онај ко се неразумно нада на Христа, 195 Поука 23: О томе да не треба издати ни најмању заповест због неке телесне потреб, колико год она била озбиљна, као ни због људскога страха, 197 Поука 24: О томе да верник, чак и ако се нађе у светској сујети, не треба да дозволи да га спољни утицаји смуте, већ да треба да увек гледа у Бога и да чини оно што је Њему угодно, 199 Поука 25: О томе да онај ко тражи Богу да угоди не сме нимало да придаје значаја ни људским омаловажавањима, нити људским похвалама, 201 Поука 26: О томе да врлину треба творити тајно, без показивања и разметања, и о сујети и човекоугодништву. И о томе откуда се сујета рађа, шта доноси и како се са њом борити, 202 Поука 27: О томе да не треба стремити склапању пријатељства са људима угледним у свету, 206 Поука 28: О томе да не треба из самозадовољства радити више од остале браће у манастиру, 209 Поука 29: О томе да је сама гордост у стању да погуби хришћанина, и о том да они који се надимају од својих успеха, будући да их благодат напушта, падају, 213 Поука 30: Откуд се рађа хула и како се исцељује, 218 Поука 31: О томе да је највећа међу врлинама расуђивање и да верник треба све што чини да чини са расуђивањем, јер оно што бива без расуђивања и циља, макар било и добро, не користи, а понекад чак и штети, 222 Поука 32: О томе да без помоћи Божије подвижник нити може од зла да се ослободи, нити врлину да чини. Усиновљење није последица наших дела, већ благодати Божије, 224 Поука 33: Који је узрок искушења, каква је корист од њих и у чему се састоји разлика међу њима, 228 Поука 34: Како се треба суочавати са искушењима и о томе да им не треба стремити. Када и у чему треба избегавати или пристајати на искушење, 239 Поука 35: О томе да не треба тежити за чудима, већ их се треба одрицати из смирења. И о томе да не треба тражити и прижељкивати друге различите дарове, него, ако их се неко и удостоји, да не мисли о себи високо, већ да их смирено чува. Они који живе по Богу ништа нису мањи од оних који чине знамења. И о томе да постоје други, већи дарови од чињења чуда, по којима се духовни људи познају, 242 Поука 36: О томе да је љубав вреднија од свих врлина и да онај ко по Богу љуби свога ближњег својој личној користи претпоставља корист и добробит ближњег, 244 Поука 37: О томе да за ближњег треба и душу положити, 247 Поука 38: О томе да онај ко има љубав према Господу и смирење гледа не само не ожалости, већ да на савки начин служи ближњему, а на све његово гледа као на своје, 254 Поука 40: О томе да верујући човек и кад продаје и кад купује, или кад било шта слично чини, треба пред својим очима да има Бога и да никако не пристаје на то да оштети ближњега, чак и ако овај каже да није оштећен. И о томе да се у љубави треба држати целомудрено, а посебно да то чине млади, и још о томе да се треба чувати било каквих удруживања по манастирима, будући да су она погубна, 255 Поука 41: Како треба да се опходимо према посетиоцима, како да их дочекујемо и да разговарамо са њима, 257 Поука 43: Посетиоци општежића, макар то били и монаси, не треба да се слободно састају и друже са браћом, и о томе како треба општежитељна братија да се опходи према посетиоцима, 259 Поука 45: О томе да и у туђини треба знати како да се опходите према посетиоцима, и како ичи и путовати заједно са браћом; о томе шта би путници требало да знају о свом понашању у туђим крајевима и којих правила да се придржавају на путу, када иду заједно са браћом, 260 Поука 46: Оне који нам долазе просећи милостињу не треба отпустити празних руку, већ их треба са љубављу примати као од Бога послане и давати им оно што имамо, макар они и немали обзира. Треба да будемо незлобиви и да се не гневимо, угледајући се на Бога који често штедро награђује оне који удељују милостињу. И о томе како и ко треба да удељује милостињу у манастиру, 264 Поука 47: О томе да монах не сме да под изговором милосрђа има новац, а ни да прима оно што му се даје са том сврхом, и о томе каква милостиња приличи монаху, 276 Поука 49: Монах не треба ништа да прима без расуђивања од било ког човека, нити више од онога колико му је потребно, онај ко прима милосрђе или дар дужан је да учини напор за оне који му га дају молећи се и постећи за њих, 277 Четврти том Поука 1: О томе да се монах обетовао на сиромаштво, које је обележје онога ко је лишен жеље за вештаственим и како су оци постизали ту врлину, 281 Поука 2: О томе да је телесна милостиња неопходна онима који живе у свету, зато што се они не лишавају иметка и зато што им она доноси небројена добра. Такву милостињу они треба изобилно да дарују, бирајући од најбољега што имају, 289 Поука 3: О томе да је среброљубље најпогубније од свих страсти, 290 Поука 4: Откуда се рађа љубав према Богу, како се пројављује и каква су њена дела, 292 Поука 5: О томе да је највећа међу врлинама тиховање, када се чини разумно, и о томе да оно тражи велике душе. Шта је тиховање и како се постиже, 302 Поука 10: Каква је сила молитве и о томе да се кроз молитву, којом се човек сједињуе са Богом, даје свако добро, 305 Поука 11: О томе да је онај ко нешто тражи од Бога не треба да тражи оно што је њему угодно, него што му је на корист и сагласно суду Божијем, 307 Поука 12: О томе да онај ко од Бога тражи оно што му је на корист треба да са благодарношћу прима и оно што му долази од Промисли, макар се то показало и као противно његовој вољи, 309 Поука 13: О томе да се молитва снажи делањем и шта је оно због чега Бог не прима молитву, 312 Поука 14: О томе да Бог нашу молитву не прима када смо у непријатељству са неким или када се не старамо да се помиримо са оним komw смо се замерили, 313 Поука 15: О томе да је верноме неопходно да чита Писма и да је велика корист од тога, 315 Поука 16: О томе да смо дужни да оно о чему читамо и чинимо, јер спасење се не постиже речима, него делима, те је стога голо знање некорисно. И о томе да духован човек треба не да остаје на слову, него да тежи духу, 317 Поука 17: О томе да не треба из гордости сувише испитивати високе мисли и догматска и тајанствена питања садржана у Писму, нити се занимати за судове Божије, 319 Поука 18: О томе да верујући треба сасвим да се клони лажноименитог знања и разговора са јеретицима, о томе шта је по Богу мудрост и како некима користи незнање, 320 Поука 19: О томе да верујућим људима демони не могу ништа и стога их треба презирати, не бојати их се и на њих не обраћати пажњу, ма шта они чинили. И о томе како разликовати да ли је виђење од демона или од ангела, јер демони често приказују утваре, како би обманули простије и души пружили лажну утеху. И о томе које је виђење божанско, а које демонско, 323 Поука 20: О томе да се снови јављају на многе начине и стога је поузданије не веровати им; и о томе да демони не знају ништа од онога што има да се догоди, премда се праве да нешто знају и да проричу, 331 Поука 21: О томе да демони не знају ништа од онога што се налази у човековом срцу, нити од којих страсти болујемо, али то могу сазнати по ономе што говоримо или чинимо, 335 Поука 22: Шта је мера бестрашћа, шта су њена својства и како их човек стиче, 337 Поука 23: Када се и како треба подухватати богословља, о томе шта је логос духовне мудрости, шта је логос познања, каква је разлика међу њима и како их се ум удостојава, 344 Поука 24: Како и откуда ум постаје причасником благодати Божије и усходи ка сазрцању, и како остаје у благодати, 355 Поука 25: Како се дешавају Божије допуштење (искушења) и богоостављеност и шта у том случају треба чинити, како би се вратила благодат Духа, 369 Поука 27: О томе да је велико достојанство свештенства и да му стога не треба стремити, него да онај ко му је призван треба, штавише, да га се из побожности клони, а посебно ако процени да је изабран људским старањем, а не Божијом вољом. Слично чинити и са влашћу поучавања, 371 Поука 28: О свештенству, о томе да ко недостојно свештеникује себи припрема најтежу казну, као што и онај ко то чини са пажњом и достојно стиче веома велику корист, 373 Поука 29: О томе да свакодневно свештенослужење доноси огромну корист и да су стога Оци свакодневно служили, и о томе да се у свештеном жртвоприношењу небеско спаја са земним, 375 Поука 30: О томе да жртвоприношење не користи много само живима, него и умрлима, 376 Поука 31: О томе да после смрти нема опроштаја, осим за веома мале грехе, а и то тешко. И о томе да онај ко једном буде бачен у пакао никада се из њега неће избавити, 379 Поука 32: Који је смисао и сила Светих Тајни и зашто им треба приступати, 382 Поука 33: Како и када треба приступати Светим Тајнама и са каквом савешћу, 383 Поука 34: О томе да је веома корисно свакодневно причешћивање, као и да је веома штетно и опасно не причешћивати се стално, 386 Поука 35: О томе да онај ко је под епитимијом и не причешћује се на божанственом сабрању треба да напусти храм заједно са оглашенима, 390 Поука 36: О томе да је благочастивима корисно да буду погребени у цркви, док осуђенима то доноси мучење, 392 Поука 37: О томе да и скупоцено сахрањивање доноси немалу штету. Стога богољубиви бирају скромно погребење, јер оно је на корист, 393 Поука 38: О томе да не може свако бити учитељ, него само онај којега је за то Божији промисао поставио као способног и човека који чини све оно чему поучава друге, који је победио страсти; о томе да прост човек мора пазити на себе да не би, желећи да укрепи друге, срушио самога себе, и о томе да је реткост да човека од самог почетка руководи Свети Дух, због чега му никада није била потребна људска поука; он је из тог разлога могао постати учитељ другима; ми, пак, таквим људима можемо само да се дивимо, али не и да их подражавамо, јер морамо узети у обзир сопствену слабост, 396 Поука 39: О томе да је воља Божија на страни онога који износи судове према дејству Светога Духа, чак и ако он ије свештеник, и то се не може порицати; да Бог поучавање допушта не само свештеницима, него и онима који су духовно чисти; о томе шта је "духовно свештенство" и како би се у пустињи, у одсуству свештеника, требало причешћивати Светим Тајнама, 400 Поука 40: О томе да истински пастир мора бити спреман да због свог стада поднесе сваку опасност и да увек мора усрдно размишљати о свом стаду, 403 Поука 41: О онима које је Бог призвао да буду учитељи: што више проповедају своје учење, утолико бивају удостојени веће благодати, и такви би неуморно требало да поучавају друге: они, пак, који се немарно односе према ученицима, привлаче на себе страшну казну; такође и о томе да у манастиру увек мора постојати настојатељ, а он, опет, мора имати заменика који ће му помоћи и преузети на себе део његових обавеза, 413 Поука 45: О томе да настојатељ мора најбрижљивије поучавати управо најслабију браћу како би их научио послушности, трпљењ и другим подвизима, док према почетницима увек треба да буде милостив, 416 Поука 46: О томе да не одговара свима један исти подвиг, због чега треба узети у обзир претходно животно искуство и телесне особености свакога, 417 Поука 48: О томе да човека који је пао у грех и приближио се очајању не треба оштро жигосати и разобличавати, него да треба састрадавати са њим и кротко га тешити, да би се зауставио његов пад; исто тако, о томе да са добродошлицом треба дочекати онога који је напустио манастир, а затим се вратио у њега, 418 Поука 49: О томе да настојатељ не сме спокојно гледати како његови потчињени греше, него је дужан да их разобличује, кажњава и на сваки начин исцељује, 420 Поука 50: О томе да грешника, уколико срамоти монашко братство и ако се не поправи после одговарајућег уразумљивања, треба истерати, и да настојатељ не сме показати прекомерну попустљивост, јер тако може нашкодити и сбеи и свима осталима, 421 МАЛИ РЕЧНИК ПРАВОСЛАВНОГ ПОДВИЖНИШТВА, 422 Наслов: Евергетинос, зборник богогласних изрека и поука богоносних и светих отаца (избор из II, III и IV тома) Издавач: Образ светачки Страна: 474 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 16 x 21 cm Година издања: 2019 ИСБН: 978-86-86555-97-7

Ova knjiga koristi primere iz stvarnog sveta. Ova knjiga takođe uključuje radionice da bi vam pomogle da pojedinačne zadatke sakupite u projekte. Osnovno o knjizi: Uključuje ACE ciljeve smart filteri digitalno retuširanje četkice count alatka providnost neprovidnost sa slojevima slojevi podešavanja uveličanje maske izvori kloniranja web animacije brza selekcija plug-inovi pametne vođice ugnežđeni slojevi brza maska refine edge kanali device central vanishing point putanje opsecanja spajanje slojeva prilagođene četkice bridge zamena boje histogram paleta magic eraser galerija filtera liquify slojevi oblika radne putanje stil sjaja Za one koji bi radije voleli da im bude pokazano kako nego rečeno kako Numerisani koraci vode Vas kroz svaki zadatak Da li ste znali? Vas upozorava na savete i tehnike Takođe vidite Vam ukazuje na srodne informacije u knjizi Zadaci su prestavljeni na jednoj ili dve stranice Ilustracije sa poklapajućim koracima Vidite kako da: Pretražujete, organizujete i procesirate fajlove pomoću Adobe Bridge-a i Version Cue-a Upotrebite automatsko poravnanje i mešanje slojeva za rad sa objektima Upotrebite žive filtere da biste prikazali i modifikovali rezultate otvorenih fajlova Upotrebite precizniju korekciju boja da biste poboljšali fotografiju Lako konvertujete slike u crno-bele Upotrebite trikove za sliku da biste promenili ili poboljšali sliku Kreirate atraktivna zaobljenja i specijalne efekte Transformišete običan tekst u sliku koja oduzima dah Kreirate sekvence web animacija na lak način Upotrebite predefinisane alatke za konstruisanje odgovarajuće alatke za odgovarajući posao Testirate sadržaj na različitim ciljnim uređajima pomoću Adobe Device Central. Perspection je napisao i proizveo knjige o različitim računarskim programima – uključujući Adobe Flash CS3 Professional, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Dreamweaver CS3, Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Microsoft Exression Web i Apple Mac OS X Panther. 1991. godine osnovan je Perspection i namenjen je za obezbeđivanje informacija i vežbi koje će ljudima pomoći da efikasnije koriste programe. Perspection je napisao više od 80 računarskih knjiga i prodao je više od 5 miliona kopija. Uključuje ACE Courseware ciljeve! Ovaj kurs se susreće sa ciljevima za Adobe Certified Expert (ACE) Program. Po završetku ovog kursa bićete spremni da polažete ispit za ACE kvalifikaciju. Da biste naučili više o tome kako da postanete Adobe Certified Expert posetite www.adobe.com/support/certification/ace.html. Sadržaj: Uvod xix 1. Počinjanje sa Photoshopom CS3 1 Instaliranje Photoshopa CS3 2 Pokretanje Photoshopa CS3 4 Prikazivanje Photoshop prozora 6 Prikazivanje i sakrivanje paleta 7 Rad sa paletama 8 Novo! Rad sa Photoshop alatkama 10 Kreiranje novog dokumenta 12 Selektovanje režima boje i rezolucije 13 Kreiranje novog dokumenta pomoću preseta 14 Novo! Rad sa nekvadratnim pikselima 15 Otvaranje slika 16 Ubacivanje slika u dokument 17 Importovanje Raw podataka sa digitalnog fotoaparata 18 Novo! Rad sa Smart objektima 20 Novo! Menjanje veličine i rezolucije slike 22 Provera ažuriranja i zakrpa 24 Dobijanje pomoći dok radite 26 Kreiranje personalizovanih saveta 27 Snimanje dokumenta 28 Upotreba statusne linije 30 Zatvaranje dokumenta 31 Napuštanje Photoshopa 32 2. Razumevanje navigacije i mernih sistema 33 Menjanje veličine prikaza pomoću Navigator palete 34 Menjanje područja prikaza pomoću Navigator palete 35 Menjanje boje okvira prikaza Navigator palete 36 Menjanje režima prikaza ekrana 37 Novo! Menjanje prikaza pomoću Zoom alatke 38 Povećanje ili smanjivanje uveličanja 40 Pomeranje slika u prozoru dokumenta 41 Pomeranje slojeva između dva otvorena dokumenta 42 Rad sa Info paletom 43 Menjanje načina na koji Info paleta meri boju 44 Rad sa jednom slikom u više prozora 45 Rad sa lenjirima 46 Kreiranje beleški 48 Kreiranje audio poruke 49 Kreiranje preseta alatke 50 3. Prilagođavanje vašeg način rada 51 Optimizacija Photoshopa 52 Podešavanje osnovnih parametara 54 Modifikovanje parametara za rukovanje fajlovima 56 Novo! Rad sa parametrima interfejsa 58 Novo! Rad sa parametrima kursora 59 Kontrolisanje providnosti i parametara game 60 Rad sa jedinicama i lenjirima 62 Rad sa vođicama, mrežom i isečcima i brojevima 64 Novo! Selektovanje plug-inova 66 Selektovanje rezanja diskova 67 Alociranje memorije i cache-a slike 68 Novo! Rad sa slovima 70 Novo! Upravljanje bibliotekama pomoću Preset Manager-a 71 Podešavanje radnog prostora 72 Novo! Definisanje tastera za prečice 73 Kreiranje prilagođenog korisničkog interfejsa 74 Upotreba table za crtanje 76 4. Savladajte umetnost selekcije 77 Upotreba Rectangular Marquee alatke 78 Upotreba Elliptical Marquee alatke 79 Upotreba Single Row i Single Column Marquee alatke 80 Upotreba Lasso Marquee alatke 81 Upotreba Magnetic Lasso alatke 82 Upotreba Polygonal Lasso alatke 84 Upotreba Quick Selection alatke 85 Novo! Upotreba Magic Wand alatke 86 Selektovanje po rasponu boje 87 Fino podešavanje ivice selekcije 88 Novo! Modifikovanje postojeće selekcije 89 Dodavanje, oduzimanje i opsecanje selekcije 90 Upotreba kanala za kreiranje i čuvanje selekcija 92 Upotreba slobodne transformacije i transformacije 94 Upotreba pametnih vođica 96 5. Rad sa slojevima 97 Razumevanje palete Layers 98 Definisanje oznake i karakteristika sloja 99 Kreiranje novog sloja 100 Selektovanje slojeva 102 Kreiranje grupe sloja 103 Kreiranje selekcije iz sloja 104 Kreiranje sloja iz selekcije 105 Konvertovanje pozadine u sloj 106 Kontrolisanje informacija o slici pomoću Layers palete 108 Pomeranje slojeva između dokumenata 109 Upotreba Merge Layer opcija 110 Povezivanje i razvezivanje slojeva 111 Rad sa režimima mešanja slojeva 112 Dupliranje sloja 113 Brisanje slojeva 114 Menjanje parametara sloja 115 Rad sa Layer Comps paletom 116 Eksportovanje slojeva kao fajlova 117 Podešavanje opcija Layers palete 118 6. Rad sa History paletom 119 Podešavanje opcija History palete 120 Novo! Rad sa linearnom i nelinearnom istorijom 122 Kontrolisanje kreativnog procesa sa snimcima 124 Dupliranje stanja istorije u drugom dokumentu 125 Snimanje stanja istorije dokumenta 126 Pregled tekstualnog fajla stanja istorije 127 Kontrolisanje stanja istorije 128 Kombinovanje History Brush sa stanjem istorije 130 Upotreba Art History Brush 132 Menjanje Eraser alatke u History Brush 133 7. Rad sa slojevima podešavanja, filterima i alatkama 135 Kreiranje sloja podešavanja 136 Modifikovanje sloja podešavanja 137 Spajanje slojeva podešavanja 138 Kreiranje privremene kompozitne slike 139 Grupisanje slojeva podešavanja 140 Brisanje sloja podešavanja 141 Upotreba režima mešanja i neprovidnosti sa slojevima 142 Upotreba maski sa slojevima podešavanja 144 Kreiranje maski sa selekcijom 145 Upotreba Add Noise filtera 146 Upotreba Reduce Noise filtera 147 Održavanje ispravne perspektive pomoću Vanishing Point-a 148 Novo! Rad sa Lens Correction filterom 150 Upotreba Box, Surface i Shape Blur filtera 152 Upotreba Gaussian Blur i Despeckle filtera 154 Upotreba Unsharp Mask filtera 155 Upotreba Smart Sharpen filtera 156 Upotreba Clone Stamp alatke 158 Novo! Upotreba Dodge i Burn alatki 159 Upotreba Healing Brush i Patch alatki 160 Novo! Rad sa Spot Healing Brush alatkom 162 Rad sa Red Eye alatkom 163 Kontrolisanje tonalnog raspona 164 Rad sa Histogram paletom 166 8. Razumevanje boja i kanala 167 Rad sa 8, 16 i 32 bitnim slikama 168 Rad sa Channels paletom 170 Rad sa režimima boja 171 Razumevanje RGB režima boje 172 Razumevanje CMYK režima boje 173 Razumevanje Grayscale režima boje 174 Razumevanje Bitmap režima boje 175 Razumevanje Indexed režima boje 176 Razumevanje Lab režima boje 178 Razumevanje Duotone režima boje 179 Upotreba Multi-Channel režima boje 180 Upotreba Replace Color podešavanja 181 Rad sa paletom sa bojama 182 Rad sa Swatches paletom 184 Upotreba Stroke i Fill komandi 186 Kreiranje Spot Color kanala 188 Upotreba varijacija podešavanja 189 Upotreba podešavanja nivoa i komandi 190 Upotreba Auto Contrast-a i Color komandi 191 Upotreba Curves i Color podešavanja 192 Novo! Upotreba Hue/Saturation i Desaturate komandi 194 Upotreba Match Color podešavanja 195 Upotreba Selective Color podešavanja 196 Upotreba Channel Mixer podešavanja 197 Novo! Upotreba Gradient Map podešavanja 198 Upotreba Photo Filter podešavanja 199 Upotreba Shadow/Highlight podešavanja 200 Upotreba Exposure podešavanja 201 Upotreba Invert i Equalize podešavanja 202 Upotreba Threshold i Posterize podešavanja 203 Upotreba Black & White podešavanja 204 Novo! 9. Upotreba Paint, Shape Drawing i Eraser alatki 205 Razumevanje Foreground i Background boja 206 Novo! Upotreba Painting Engine 208 Modifikovanje Brushes palete 209 Selektovanje setova vrhova četkica 210 Kreiranje prilagođenih vrhova četkica 211 Snimanje prilagođenih vrhova četkica 212 Rad sa Painting Engine 213 Rad sa Brush i Airbrush alatkama 214 Rad sa Pencil alatkom 215 Rad sa Auto Erase 216 Rad sa Line alatkom 217 Upotreba Standard Shape alatke 218 Rad sa Custom Shape alatkom 220 Kreiranje sopstvenog oblika 221 Snimanje setova sopstvenih oblika 222 Upotreba Paint Bucket alatke 223 Rad sa Eraser alatkama 224 Rad sa Magic Eraser alatkom 226 Kreiranje i primenjivanje gradijenata 227 Kreiranje i snimanje prilagođenih gradijenata 228 Upotreba Color Replacement alatke 230 10. Kreiranje maski sloja i maski kanala 231 Razumevanje uloge maski sloja 232 Kreiranje maske sloja 233 Rad sa Paint alatkama 234 Upotreba selekcija za generisanje složenih maski sloja 235 Upotreba maski sloja za generisanje blage providnosti 236 Mešanje slika sa maskama sloja 237 Upotreba maske sloja za kreiranje vignete 238 Kreiranje jedinsvene okvirne linije maske sloja 239 Razumevanje maski kanala 240 Kreiranje maski kanala od nule 241 Modifikovanje opcija maske kanala 242 Kreiranje maski kanala iz selekcija 243 Kreiranje maski kanala iz izvornih kanala boje 244 Učitavanje maski kanala 246 Pomeranje maski kanala između dokumenata 248 Kombinovanje maski kanala 249 Upotreba Quick Mask režima 250 Rad sa opcijama Quick maske 251 Modifikovanje selekcija sa Quick Mask režimom 252 11. Upotreba Paths palete 253 Razumevanje vektorskih i rasterizovanih slika 254 Konvertovanje selekcije u putanju 255 Rad sa Pen alatkama 256 Kreiranje putanja pomoću Freeform Pen alatke 258 Upotreba Magnetic opcije sa Freeform Pen alatkom 259 Dodavanje i brisanje sidrišnih tačaka 260 Modifikovanje sidrišnih tačaka 262 Modifikovanje postojećih linija pravca 264 Konvertovanje pravih tačaka u krive tačke 265 Rad sa putanjom opsecanja 266 Ispunjavanje područja slike pomoću putanja 268 Uokviravanje područja slike pomoću putanja 269 Kreiranje oblika kao putanja 270 Eksportovanje putanja u Adobe Illustrator 271 Eksportovanje putanja pomoću Export metoda 272 12. Rad sa stilovima sloja 273 Razumevanje stilova sloja 274 Dodavanje stila sloja 275 Kreiranje i modifikovanje Drop Shadow 276 Rad sa Bevel i Emboss 278 Rad sa Contour i Texture 280 Primenjivanje Color Overlay 282 Upotreba Stroke stila sloja 283 Upotreba Pattern Overlay 284 Rad sa Outer Glow i Inner Shadow 286 Primenjivanje stila Inner Glow 288 Kreiranje prilagođenih stilova sloja 290 Kreiranje prilagođenih stilova pomoću Styles palete 292 Pomeranje postojećih stilova sloja 294 13. Dobijanje kreativnih slova 295 Upotreba Standard Type alatki 296 Rad sa Type opcijama 298 Rad sa Character paletom 300 Rad sa Paragraph paletom 302 Podešavanje Anti-Aliasing opcija 303 Upotreba Warp Text opcije 304 Upotreba Spell Check-a 306 Pronalaženje i zamenjivanje teksta 307 Upotreba Rasterize Type komande 308 Kreiranje radnih putanja i oblika iz Type slojeva 309 Kreiranje slojeva oblika 310 Kreiranje maske slova 311 Izolovanje piksela slike pomoću maske slova 312 Kreiranje ChiseledType pomoću maske slova 314 Upotreba maski za generisanje specijalnih efekata 316 Kreiranje i modifikovanje teksta na putanji 318 14. Manipulisanje slikama sa filterima 319 Rad sa Filter galerijom 320 Kreiranje i rad sa Smart filterima 322 Novo! Primenjivanje više filtera na sliku 323 Modifikovanje slika pomoću Liquify 324 Rad sa opcijama Liquify alatkom 326 Rad sa opcijama Liquify maske 328 Rad sa Liquify View opcijama 329 Kreiranje Liquify Mesh 330 Primenjivanje Liquify Mesh 331 Upotreba Lens Blur filtera 332 Rad sa Photo filterima 334 Režimi mešanja i efekti filtera 335 Građenje sopstvenog šablona 336 Upotreba Fade komande 338 Kontrolisanje filtera pomoću selekcije 339 Upotreba maske kanala za kontrolisanje efekata filtera 340 Zaštita slika pomoću vodenih žigova 342 Prikazivanje različitih efekata filtera 344 15. Automatizacija rada pomoću akcija 347 Ispitivanje Actions palete 348 Građenje nove akcije 350 Snimanje akcije 351 Dodavanje stopera u akciju 352 Kontrolisanje reprodukovanja komande 353 Dodavanje komande u akciju 354 Brisanje komande iz akcije 355 Rad sa modalnim kontrolama u akciji 356 Menjenje redosleda komandi u akciji 357 Kopiranje akcije 358 Pokretanja akcije unutar akcije 359 Snimanje akcija u setove 360 Snimanje akcija kao fajlova 361 Pomeranje i kopiranje akcija između setova 362 Ubacivanje komande koja ne može da se snimi u akciju 363 Upotreba poboljšanog skriptovanja 364 Poboljšanje procesa sa dropletima 366 Upotreba dropleta 368 16. Kontrolisanje izlaza slike 369 Rad sa Page Setup na Macintoshu 370 Rad sa Page Setup u Windowsu 371 Podešavanje opcija za štampanje dokumenta 372 Novo! Podešavanje opcija štampanja 374 Novo! Štampanje dokumenta na Macintoshu 376 Novo! Štampanje dokumenta u Windowsu 378 Novo! Štampanje dela dokumenta 379 Novo! Štampanje jedne kopije 380 Razumevanje formata fajla 381 Snimanje dokumenta sa različitim formatom fajla 382 Ubacivanje informacija fajla u dokument 384 Razumevanje kompresije fajla 386 Pripremanje Cliparta za web 388 Pripremanje fotografije za web 390 Pripremanje slike za štampu 392 Pripremanje slike za inkdžet ili laserski štampač 394 Razumevanje rezolucije monitora, slike i uređaja 396 17. Rad sa Automate komandama 397 Rad sa Batch File procesiranjem 398 Kreiranje PDF fajla 400 Novo! Kreiranje kontaktne stranice 402 Rad sa promenom uslovnog režima 404 Upotreba Crop i Straighten Photos komande 405 Konvertovanje višestraničnog PDF-a u PSD 406 Dizajniranje personalizovanog paketa slika 408 Upotreba Web Photo Gallery komande 410 Upotreba Photomerge-a 412 Novo! Spajanje slika u HDR-u 414 Novo! Procesiranje više fajlova slika 416 Upotreba Fit Image komande 418 18. Upravljanje bojom sa monitora za štampu 419 Kreiranje dosledne boje 420 Kalibrisanje pomoću hardvera i softvera 421 Podešavanje Soft-Proof boja 422 Menjanje sa Additive (RGB) na Subtractive (CMYK) 424 Rad sa ciljem renderovanja 425 Štampanje tvrdog probnog otiska 426 Rad sa upravljanjem boja 428 Ugrađivanje ICC Color profila 430 Dodeljivanje različitih profila u dokument 431 Konvertovanje kolornog prostora u drugi profil 432 Rad sa Out-Of-Gamut komandom 434 Štampanje ciljne slike 435 Upotreba Hue/Saturation za boje van game 436 Upotreba Sponge alatke za boje van game 438 Upotreba onlajn servisa za štampanje fotografija ili slanje emailom 440 19. Dizajniranje za web i uređaje 441 Snimanje za web 442 Rad sa Save for Web opcijama 444 Optimizovanje slike za veličinu fajla 445 Rad sa web formatima fajla 446 Optimizovanje JPEG dokumenata 448 Optimizovanje GIF dokumenata 450 Optimizovanje PNG-8 dokumenata 452 Optimizovanje PNG-24 dokumenta 454 Optimizovanje WBMP dokumenta 455 Kreiranje animiranog GIF-a 456 Rad sa animacijama 458 Novo! Isecanje slika na lak način 460 Rad sa isečcima 462 Uređivanje isečaka 464 Snimanje isečene slike za web 466 Dodavanje HTML teksta ili URL linka isečku 468 Definisanje i editovanje varijabli web podataka 470 Eksportovanje direktno na video 472 Eksportovanje slike u Zoomify 474 Novo! 20. Proširenje Photoshopa CS3 475 Brojni objekti u slici 476 Novo! Uzimanje mera slike 478 Novo! Poravnanje i kombinovanje slojeva 480 Novo! Otvaranje video fajlova i sekvenci slike 482 Novo! Kreiranje video sloja 483 Novo! Modifikovanje video sloja 484 Novo! Razdvajanje video sloja 486 Novo! Kloniranje sadržaja video sloja 487 Novo! Podešavanje izvora više klonova 488 Novo! Rad sa 3D fajlovima 489 Novo! Istraživanje drugih Photoshop CS3 proširenih funkcija 490 Novo! 21. Zajednički rad sa drugim Adobe programima 491 Istraživanje Adobe programa 492 Novo! Istraživanje Adobe Bridge-a 493 Novo! Počinjanje sa Adobe Bridge-om 494 Novo! Dobijanje fotografije sa digitalnog fotoaparata 495 Novo! Rad sa Raw slikama sa digitalnog fotoaparata 496 Novo! Rad sa slikama pomoću Adobe Bridge-a 498 Novo! Automatizovanje zadataka u Adobe Bridge-u 500 Uzimanje fotografija iz Adobe Stock Photos 501 Upravljanje fajlovima pomoću Adobe Version Cue-a 502 Novo! Početak sastanka pomoću Adobe Acrobat Connect-a 503 Novo! Podešavanje parametara u Adobe Bridge-u 504 Novo! Istraživanje Adobe Device Central 506 Novo! Provera sadržaja pomoću Adobe Device Centrala 507 Novo! Upotreba Adobe Extension Managera 508 Radionice: Spajanje svega u jedno 509 Projekat 1: Kreiranje crteža od nule 509 Projekat 2: Kreiranje oštrije slike 512 Projekat 3: Vraćenje života u nasleđene slike 514 Projekat 4: Poboljšanje kontrasta slike 517 Projekat 5: Bojenje slike u sivim tonovima (Grayscale) 519 Projekat 6: Uklanjanje složenih informacija o slici 521 Projekat 7: Upravljanje slikama pomoću maski 524 Projekat 8: Budite kreativni pomoću slojeva podešavanja 526 Projekat 9: Kreiranje iluzije dubine 529 Projekat 10: Simuliranje filmova sa velikim kontrastom 531 Želite još projekata 533 Nove funkcije 535 Novo! Adobe Certified Expert 539 Indeks 545 Knjige Knjige u pripremi (5) 20 najnovijih knjiga Najtraženije knjige (63) Knjige sa ekstra popustom (128) Saveti KAKO DA brzo pregledate svoje slike - MaxView KAKO DA kreirate kompaktni kalendar KAKO DA brzo uklonite pozadinu fotografije u GIMP-u KAKO DA napravite trodimenzionalni efekat u GIMP-u KAKO DA napravite veliki poster od bilo koje slike - Block Posters Kako da uradite razne stvari (1521 saveta) Oblasti saveta, trikova (32 kategorija) Svi saveti Vesti Nove knjige u našoj prodavnici: Photoshop CS3 Biblija i JavaScript sveobuhvatni vodić Svarovski: Da li volite kristale Budite kreativni - zaštitite se i druge oko vas Lego: Kako da vozite formulu 1 Današnja inspiracija - Jaje - Skok - Zelena - Babuška Muška Današnje vesti (4) Vesti u poslednjih 7 dana (18) Najčitanije vesti Oblasti vesti KomBib Knjige Saveti Vesti Mapa Sajta RSS Sva prava pridrzana © 2008, Kompjuter biblioteka, Beograd, Vojvode Stepe 34, I sprat (kod Autokomande) Telefon: +381 11 3096-966 Naslov: Photoshop CS3 na dlanu Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 591 (cb) Pismo: Format: 17x24 cm Godina izdanja: 2007 ISBN: 978-86-7310-411-9

Књиге су добро очуване.У сваком делу има на првој страни написано име претходног власника. ИМА ПОСВЕТА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА! Да нам буду јаснија нека питања наше вере,Патријарх Павле I,II,III Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, 1998. 410 + 481 + 394 стране,тврд повез 24cm КЊИГА 1 САДРЖАЈ Ко су синови Божји, 1 Ко је била Кајинова жена - Божја воља као једино мерило добра и зла, 12 Став Православне цркве према слободи воље и предестинацији (предодређењу), 23 Став Православне цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају, 30 Шта је акривија, а шта икономија (о лажи), 42 Непроменљивост канона и живот савременог човека у Цркви, 63 Бесмртност душе и смисао вере у загробни живот, 70 Где се налазе рај и пакао, 78 Који се дух јавља спиритистима, 86 Шта ће бити са душама оних који нису упознали хришћанство и умру ван крила Цркве, 99 Зашто се врши парастос изгинулим у борбама за слободу - од Косова до данас - када су они свети, 119 Став Српске православне цркве о старом и новом календару, 139 Да ли је који дан у седмици посвећен Светој Богородици, 159 Дан празновања Светога Саве, 162 Ко је писац грчке службе Светог Јована Владимира коју је штампао Јован Папа 1690. године, 170 Прослављање Светог архиђакона Стефана и Светог пророка Илије, 184 Сликање лика Христовог и Светих, 191 Представа фигуре са круном на глави у црвеној хаљини на иконама Силаска Светог Духа на апостоле, 200 Како се слика Свети Христофор, 204 Шта означавају у црквенословенским штампаним еванђељима слова - бројеви испод зачала, 214 Шта су то криптографи, 220 Особито поштовање дванаест петака у нашем народу, 226 Зашто се једна седмица пред Велики пост зове `трапава` а једна уз пост `глувна`, 235 Шта значе речи `истјеје Тебје причашчатисја` из 9. песме канона пред причешћем и који је то `невечерњи дан`, 246 Разлика мелодије свјетилна другог гласа - о посебном певању Великог славославља 6. гласа, 252 Постоји ли у црквеном појању подобни и који их гласови имају, 265 СВЕТЕ ТАЈНЕ И МОЛИТВОСЛОВЉА Када се читају молитве жени четрдесети дан по рођењу детета, 269 Чита ли се молитва четрдесети дан по рођењу неправославним мајкама, 277 Како се пева `Јелици..` на крштењу, 280 Крштење детета некрштених родитеља, 286 Крштење лица које је хируршком интервенцијом променило пол, 291 Промена имена приликом крштења одрасле особе, 295 Зашто су потребни кумови за крштавање одраслих лица, 301 Могу ли муж и жена да кумују деци истих родитеља, 309 Ко су братучеди, 315 Зашто је вечера мрсна уочи посног дана и посна уочи мрсног дана, 319 Како треба постити пред причешће, 324 Која се храна употребљава уз пост, 343 Пост у Православној цркви, 352 Када не треба постити од Васкрса до Спасовдана, 358 Може ли верник јести мрсну храну у дан када се причести, 361 Крајњи рок узимања хране пред Свето причешће, 367 Како се треба клањати непосредно пред причешћивања, 370 О честом причешћивању верних, 377 О хули на Духа Светога, 390 Може ли се причестити болесник по узимању лека, 394 Услови за причешћивање верника, 397 Може ли жена, за време менструалног периода, причешћивати се и посећивати храм, 402 КЊИГА 2 САДРЖАЈ Где се врши Чин обручења, 1 Каква венчила користити за венчања, 11 О правилној употреби речи `Вјенчајетсја...` на венчању, 15 Може ли Свети путир бити употребљен као општа чаша у Чину Венчања, 21 Када се скидају венци и чита молитва младенцима на самом Чину венчања или у осми дан, 33 Ко може бити кум на венчању и крштењу, 41 Венчање уз пост, 48 Треба ли одрастао син да у своме домаћинству слави Крсну славу, 50 Спремање славског кољива за Светог Илију и Аранђеловдан, 56 Смисао Чина Великог водоосвећења уочи Богојављења и на Богојављење, 64 Кропи ли се дом водом освећеном за крштење, 77 О читању молитава стоци, 78 Опело самоубице - смисао самоубиства због насилника, 84 Може ли се извршити парастос ономе који се одрекао хришћанства и над којим није извршено опело, 95 Вршење опела над некрштеним, 102 Опело протестаната, 107 О читању молитве `Боже духов...`, 113 Који је смисао икоса `Сам једин јеси безсмертниј`, 122 Став Српске православне цркве према кремирању њених верника, 127 Који се чин опела врши над јеромонахом, игуманом и мирским ђаконом, 137 Употреба венаца на сахрани, 153 Ко може бити монах, односно јеромонах, 156 Рукоположење монаха без сагласности духовника, 162 Да ли је женидба расофорног монаха без канонских последица, 167 Може ли монахиња да врши богослужбене радње, 179 Ко може да буде свештеник, 186 Какав смисао имају речи `Повели` - `Повелите` при рукоположењу, 191 Да ли је свештеник обавезан да вернима врши све обреде, 200 Верни називају свештеника оцем а не он сам себе, 205 Шишање косе и бријање браде код свештених лица, 208 Може ли се обавити свештенодејство без мантије и епитрахиља, 214 Исповеда ли свештеник своју супругу и родбину, 220 Исповедање свештеника свештеником, 222 Још о исповедању свештеника свештеником, 226 Може ли свештеник да се причести када не служи Свету литургију, 229 На основу чега се даје свештенику канонски отпуст, 235 Да ли је свештеник деградиран одласком у пензију или преласком у чиновнике, 241 Може ли се свештеник по други пут женити, 244 Може ли свештеник који је прешао у другу веру па се покајао поново бити свештеник, 260 Да ли рукоположење за епископа потире све пређашње грехе рукоположеног, 267 Да ли рукоположење за епископа ослобађа монашких завета, 277 Свештенодејство епископа у парохији своје епархије без знања надлежног пароха, 290 ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ И РАДЊЕ У ЊЕМУ Која су битна обележја православног храма, 293 Од каквога се материјала праве црквене одежде, 300 Клањање пред светим иконама, 309 Начин и редослед целивања икона у храму, 312 Приклањање главе на богослужењу, 315 Треба ли жене да покривају главу у храму за време богослужења - Жена у хришћанству, 318 Треба ли болесник да седи или стоји док му се чита молитва, 333 Када треба скидати камилавку у току богослужења, 336 О приношењу кадионице епископу на благослов, 339 О кађењу цркве и крсти ли се верник у току кађења, 342 БОГОСЛУЖЕЊА У ХРАМУ - ВЕЧЕРЊА, ПОЛУНОЋНИЦА, ЈУТРЕЊА, ЧАСОВИ, ИЗОБРАЗИТЕЉНА Правилно читање возгласа у молитвама, 353 Редослед прозби јектенија за епископа, владара и народ, 359 Како треба узимати прокимен на великопосној Вечерњи пред првом паримијом и после ње, 368 Који се Богородичан узима на стиховње на Вечерњи и на хвалитне на Јутрењи, 379 Узима ли се Достојно или Ангел вопијаше од Томине недеље до Спасовдана на повечерју после канона, 381 Како узимати тропаре на Полуноћници у попразништву Господњих и Богородичиних празника, 383 Како се на Јутрењи оданија великих празника пева тропар, 387 Читају ли се мале јектеније на недељној и празничној Јутрењи после тропара по Непорочних и Полијелеја, 390 Начин читања Еванђеља на српском језику, 394 Читање Еванђеља пред Часном трпезом, 398 Где стоји служашчи ђакон за време читања Еванђеља на Јутрењи, 402 Зашто се на Богородичиним празницима узима Еванђеље по Луки, 404 Кад треба пред 50. псалам на Јутрењи читати Господи помилуј и Слава и ниње, 408 Библијске песме и тропари канона, 410 Треба ли говорити мале јектеније после сваке песме канона на Јутрење Светле седмице, 421 Кога гласа треба певати ` Величит душа моја...`, 423 Како певати 9. песму канона на Васкрс, 428 Када се на Јутрењи узима а када не узима `Достојно`, 430 О начину певања Светилна 4. гласа у Великом посту, 433 Узима ли се Слава и ниње испред Тебје слава подобајет после хвалитних псалама на свакидашњој Јутрењи, 438 По ком гласу треба певати Велико славословље, 445 Шта значе речи на крају Јутрење у службама Светим `И дајетсја јелеј братији от кандила...`, 453 Како правилно наставити служење Правог часа у продужетку Чина јутрење, 458 Како се чита `Христе свјете истиниј`, 460 Да ли се чита Трисвето на крају Првога часа, ако се одмах настави служење Трећег часа, 463 Читање кондака на Изобразитељној уз Часни пост и ван њега, 467 Како се правилно служи Чин Изобразитељне уместо Свете литургије, 473 КЊИГА 3 САДРЖАЈ Првенство служачких свештеника на Светој литургији, 1 Поредак облачења одежда на богослужењу, 5 После колико дана се печене просфоре могу употребити за Свету литургију и од чега се месе просфоре, 11 Треба ли освећивати нафору, 17 Ко вади честице на проскомидији када више свештеника служе Свету литургију, 23 Када више свештеника служи свету литургију, ко врши Проскомидију а ко чита заамвону молитву, 28 Како се врши Проскомидија на архијереској Литургији, 36 Како вадити девет честица на Проскомидији, 41 Треба ли на Проскомидији вадити честице за Свете анђеле, 46 Отварају ли се царске двери на почетку Литургије, 64 Како служити Литургију без појца, 70 Коришћење магнетофона на Литургији уместо појања појца, 74 О наглашавању појединих речи кроз појање на богослужењу, 77 Како се пева тропар `Христос воскресе` од Томине недеље до оданија Пасхе, 85 Чита ли се `Христос воскресе` на почетку Литургије од Васкрса до Спасовдана, 87 Блажена из Октоиха или Минеја за сваки дан, 93 Како узимати Блажене на Литургији, 100 Када се царске двери отварају за Мали и Велики вход, 105 О певању `Јелици...`, 112 Неки свештеници на Литургији после Свјати Боже окрећу се северу уз речи: Благословен грјадиј...,затим југу уз речи: Благословен јеси...Да ли је то правилно, 114 Зашто се у храмовима Српске цркве не изостављају јектеније за оглашене пред Иже херувими, 120 О прозбама на малој јектенији пред Иже херувими, 126 Како се читају молитве верних у току изговарања јектенија, 130 О помињању живих и упокојених на Литургији, 139 Када се узима Амин на Великом входу и на литији Велике вечерње, 152 Кад и како треба развијати и савијати антиминс на Светој литургији, 157 Ко чита молитве Канона евхаристије кад служи више свештеника, 168 Треба ли свештеник на Светој литургији да руком указује на Свете дарове на речи ` Примите и јадите`, 175 Значење речи `Твоја од Твојих`, 189 Чињење знака крста са путиром и дискосом над антиминсом уз речи: `Твоја од Твојих`, 195 Подизање само Агнеца на `Свјатаја свјатим`, 201 О клечању на Литургији по коначном освећењу Дарова, 206 Клањање пред Светим Агнецом, 212 Од кога се дела Агнеца спремају честице за причешће болних, 219 Да ли по освећењу на Литургији све честице на дискосу постају Тело Христово, 225 Отирање длана антиминсном губом - Време и узроци настанка илитона и антиминса, 235 Шта чинити са Светим путиром после речи `Со страхом Божјим`, 253 Изговарају ли се речи `и љубовију` у `Со страхом Божјим` на Светој литургији, 262 Како поступати кад причасника има много, а Светог причешћа мало, 267 Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника, 272 О спомињању Светих на отпусту, 277 Када се на Пређеосвећеној литургији пева `Да исправитсја молитва моја...`, 284 `Изиђите...` или `Приступите` на Пређеосвећеној литургији, 286 Додирује ли свештеник клечећи Агнец при `Свјатаја свајатим` на Пређеосвећеној литургији, 293 ДОДАТАК Шта треба да зна кандидат за чтеца - питања и одговори, 297 Поредак служења чтеца на архијерејској Литургији, 322 Порекло неколико речи за хришћанске и друге појмове у нашем језику, 325 Акростих у канонима Београдског Србљака, 330 Служба Светог Јанићија Девичког, једина рукописна књига манастира Девича, 344 Девич - манастир Светог Јоаникија Девичког, 360 Годишта `Гласника` у којима је објављивана рубрика `Питања и одговори`, 381