Ова књига долази као други од четири дела збирке која је намењена предметима групе Основи електротехнике (основи електротехнике I и II, практикум из основа електротехнике I и II и лабораторијске вежбе из основа електротехнике). Својим садржајем, овај други део збирке покрива поља и кола сталних струја.Задаци унутар збирке су из области: стално струјно поље, једноставна електрична кола, сложена електрична кола, кирхифово закони, модел потенцијала чворова, трансфигурација мрежа отпорника, линеарност и суперпозиција, компензација, Тевененова и Нортонова теорема, премештање генератора, реципроцитет, прилагођење по снази, симетрија и бисекција, четворополни и контролисани генератори, нелинеарна кола, и кола са кондензаторима. САДРЖАЈ 1. Стално струјно поље, 1 2. Једноставна електрична кола, 31 3. Сложена електрична кола, 54 3.1. Кирхофови закони, 54 3.2. Метод контурних струја, 85 3.3. Метод потенцијала чворова, 98 3.4. Трансфигурације мрежа отпорника, 116 4. Теореме, 131 4.1. Линеарност и суперпозиција, 131 4.2. Компензација, 137 4.3. Тевененова и Нортонова теорема, 151 4.4. Премештање генератора, 193 4.5. Реципроцитет, 201 4.6. Прилагођење по снази, 206 4.7. Симетрија и бисекција, 218 5. Четворополи и контролисани генератори, 235 5.1. Четворополи, 235 5.2. Контролисани генератори, 261 6. Нелинеарна кола, 278 7. Кола са кондензаторима, 287 Литература, 347 Наслов: Збирка задатака из основа електротехнике - II део: Сталне струје Издавач: Akademska misao Страна: 346 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: B5 Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-7466-374-5

uz ovaj broj 2 TEORIJSKI PRISTUPI david carroll: subjekt pod znakom pitanja: fenomenologija, strukturalizam i novi roman 3 denis poniž: eksperimentalna književnost 24 carol mastrangelo bové : politika žudnje julije kristeve 36 irena lukšić: samizdat: drugi tok ruske književnosti (1) 49 ekskluzivno za QUORUM Jürgen ploog: u pozadini riječi (intervju) 72 KNJIŽEVNA PROIZVODNJA nikica petković: gorski zdenac (Ijuvene i rodoljuvene) 76 nikola vujčić: stvari su pune reči 89 anka žagar: igračke sv. franje 94 jagoda zamoda: skanjujem se 104 ivan jelinčić merlin: definitivno jok (pjesme posvetnice) 121 goran simić: brbljanje tišine 130 vasa pavković: gombrovič (obmana) 137 zvonko kovač: korelacije 2, fragmenti 141 carmen klein: večer s Valentinom 152 mladen kožul: prokleto sidro 162 rené matoušek: puzzle (intimna slagalica) 168 new singers quartet: krešimir mićanović, waiter stainebronn, tonči plaština, dino frndić 173 off line marko pavček: oj, neretvo 181 KLUB КОH kkoh Vukovar 182 off line m. r. t: „jogurt ili nešto drugo“ 188 KITIČKI PRISTUPI miroslava vučić: goran tribuson: zavirivanje 189 krešimir bagić: neven orhel: ponoćni susret 192 zvonko kovač: borislav pekić: odabrana dela 196 zdravko gavran: nedjeljko fabrio: vježbanje života 201 dragana srzić-radeljak: živojin pavlović: zid smrti 204 ivan božičević: krešimir šego: stojna kuća 207 off line božidar mandić: dan vazduha i ostalih elemenata 211 UMJETNOST & MEDIJI nova evropa: sinovi nijemog doba 213 helga finter: neobarok (postmoderna i avangarda u francuskoj) 218 laszlo glozer: povodom smrti josepha benysa 223 ian stuart: licem u lice s aids-om 228 REAKTUALIZIRANI TEKSTOVI josip stošić: naga ga draga (Izbor) 232 Quorum, časopis za književnost, pokrenut 1985. u Zagrebu kao dvomjesečnik. Izlazio je u nakladi Saveza socijalističke omladine Hrvatske, od 1991. do 2006. u izdanju Naklade MD, a od 2007. Centra za knjigu. Glavni mu je urednik do 1990. bio Branko Čegec, a potom Miroslav Mićanović; 1997–2005. suurednik mu je bio Roman Simić. Okupivši velik broj autora, poticao je poetičku individualnost, teorijsku osviještenost i intermedijalnost te zaokružio poetiku postmodernoga naraštaja u hrvatskoj književnosti za koji se uvriježila odrednica „kvorumaši“. U časopisu su objavljene panorame kritike (Kritika futura drugog, 1988), pjesništva (Strast razlike, tamni zvuk praznine, 1995) i proze (Poštari lakog sna, 1996) toga naraštaja. Knjige u Biblioteci Quorum izlazile su od 1984. Časopis je prorijedio izlaženje 2000-ih, pomladivši više puta uredništvo, a ugasio se 2018. MG101 (N)

Lepo očuvano Kao na slikama Bogdan Bogdanović URBS AND / i LOGOS Gradina, 1976. Udžbenički format, oko 250 strana. Sa ilustracijama Bogdan Bogdanović (Beograd, 20. avgust 1922 — Beč, 18. jun 2010) je bio srpski arhitekta[1], graditelj[2], umetnik i filozof[2], profesor[2] Beogradskog univerziteta od 1973. godine, gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986.[3] Poznat je po svojim smelim idejama. Značajan je neimar memorijalne arhitekture[2], spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini 20. veka, žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, širom SFR Jugoslavije. Najznačajniji spomenici Bogdana Bogdanovića nalaze se u Beogradu[2], Jasenovcu, Garavicama[2], Prilepu, Mostaru i Kruševcu. Pojava Bogdan Bogdanovića na arhitektonskoj sceni Srbije je podjednako značajna za arhitekturu i za skulpturu. On unosi u skulpturu arhitekturalnost, koja zamenjuje preovlađujuću figurativnost. Takođe, kompozicija arhitektonskog kompleksa kod njega postaje značajnija od kompozicije samog spomenika. Njegovi spomenici izviru iz samog pejzaža i predstavljaju arhitektonsku celinu sa prirodom i okruženjem u kojem se nalaze. Bogdanović je individualista, okrenut vanvremenskim istorijskim uzorima. Ono što je nesumnjivo i nesporno je da je Bogdanović jedan od najkolosalnijih autora sa ovih prostora, da su njegova dela bezvremena, odnosno, svevremena, da su nastala ne pod uticajem trenda ili stila, već iz dubine autorove kreativne ličnosti. Bogdanović je takođe veoma značajan kao pisac.[2] Njegovo delo na tom polju predstavlja ga kao izuzetnog esejistu, analitičara ali i kao pripovedača.[3] Značajni su njegovi brojni radovi od međunarodnog značaja o gradovima i arhitekturi sa mitologističkim i simbolističkim pogledima i o „ljudskoj unutrašnjoj arhitekturi“. Napisao je 25 knjiga i pisao tekstove koje u poslednje vreme objavljuje u raznim časopisima kao „El Pais“ i „Die Zeit“ iz oblasti arhitekture i urbanizma. Njegove knjige su stilski i žanrovski veoma različite, ali imaju jedno zajedničko u sebi: ogroman naboj duha, koncentraciju energije koju nose sobom i prenose je na čitaoce. Bogdanović je intenzivno pisao, ali je svoje knjige izdavao izvan granica Srbije, u Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj. Iako je bio jedan od kulturnih stožera srpske arhitekture i kulture uopšte, Bogdanović je, kao i njegovi veliki prethodnici, u svojoj karijeri imao neprestane uspone i padove. On je bio bojkotovan od svojih kolega profesora na fakultetu, čak je bio i „isključen“ sa mesta predavača na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U revoltu je napustio članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U periodu ratnih previranja, država mu je oduzela objekte u kojima je vodio Letnju školu arhitekture u Malom Popoviću. Nedugo zatim bio je primoran i da napusti zemlju, nakon čega se, rezigniran, nastanio u Beču kao politički emigrant. Osnovao je Seosku školu za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, nadomak Beograda, od milošte nazvanu „Mistrija pod orahom“. „Zelena kutija” je knjiga - kutija sa ceduljicama, beleškama iz njegovog života, posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem. Živeo je sa svojom suprugom u egzilu u Beču od 1993. godine, a od vlade Austrije je dobio nagradu za životno delo. Sahranjen je na Jevrejskom groblju u Beogradu. Njegova supruga Ksenija, koja je preminula 2017. godine, sahranjena je na istom mestu.[4][5] Ostvarenja Ulaz u Aleju streljanih rodoljuba na Novom groblju. Neka od Bogdanovićevih najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja su:[6][7] Spomenik Jevrejskim žrtvama fašizma, Beograd 1951-1952. Stambeno naselje Hidrotehničkog instituta, Avala, Beograd, 1952-1953. Spomen-groblje žrtvama fašizma, Sremska Mitrovica, 1959-1960. Partizansko spomen-groblje, Mostar 1959-1965. Spomen-park Slobodište, Kruševac, 1960-1965. Spomenik srpskim i albanskim partizanima palima u NOB-u, Kosovska Mitrovica, 1960-1973. Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep, 1961. Spomen-park palim borcima u oslobodilačkim ratovima 1804-1945. (1804-1815, 1876-1878, 1912, 1914-1918, 1941-1945), Knjaževac, 1961-1971. Spomenik Kameni cvet, Jasenovac, 1966. Spomen kompleks Palim borcima Revolucije, Štip, 1969-1974. Spomen-park Garavice, Bihać, 1969-1981. Spomen područje i mauzolej palih boraca, Čačak, 1970-1980. Grupni kenotafi palih boraca, Bela Crkva, 1971. Grupni kenotafi žrtava fašizma, Novi Travnik, 1971-1975. Spomen-park Revolucije, Leskovac, 1971. Spomenik streljanim rodoljubima i Romima, Arapova dolina, Leskovac, 1971. Spomenik Slobodi, Ivangrad, 1972-1977. Spomenik palim borcima za slobodu, Vlasotince, 1973-1975. Adonisov oltar, Labin, 1974. Spomen-park Dudik, Vukovar, 1978-1980. Spomen park palih boraca NOB-a, učesnika Popinske borbe, Štulac, Vrnjačka Banja, 1979-1981. Grobnica Dušana Petrovića – Šaneta, Aranđelovac, 1980. „Čuvar slobode” (Spomenik poginulim partizanima u odbrani Klisa 1943), Klis, 1987. (uništen 1996. godine) Najznačajnija dela Na srpskom jeziku Mali urbanizam (1958) Zaludna mistrija: doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva (1963) Urbanističke mitologeme (1966) Urbs i logos: ogledi iz simbologije grada (1976) Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena uvodnim ogledom Ljerke Mifke (1978) Gradoslovar (1982) Eeji: epistoralni eseji (sa Radom Iveković, 1986) Krug na četiri ćoška (1986) Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma (1988) Knjiga kapitela (1990) Grad kenotaf (1993) Grad i smrt (1994, na nemačkom 1993) Ukleti neimar (2001, na nemačkom 1997) Grad i budućnost (2001, na nemačkom 1997) Glib i krv (2001) O sreći u gradovima (2007, na nemačkom 2002) Tri ratne knjige (Grad i smrt; Srpska utopija; Grad i budućnost, 2008) Platonov tajni roman: Platonov gradoslovni nauk (2008) Zelena kutija: knjiga snova (2009, na nemačkom 2007) Na nemačkom jeziku Die Stadt und der Tod, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1993. ISBN 978-3-85129-090-5. Architektur der Erinnerung. Wieser Verlag, Klagenfurt. 1994. ISBN 978-3-85129-130-8. Der verdammte Baumeister: Erinnerungen, Zsolnay Verlag, Vienne 1997/. 2002. ISBN 978-3-552-04846-1. Die Stadt und die Zukunft, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1997. ISBN 978-3-85129-201-5. Vom Glück in den Städten, Zsolnay Verlag, Vienne. 2002. ISBN 978-3-552-05178-2. Die grüne Schachtel: Buch der Träume, Zsolnay Verlag, Vienne. 2007. ISBN 978-3-552-05394-6. Memoria und Utopie in Tito-Jugoslawien. Wieser Verlag.2009. ISBN 978-3-85129-834-5. Tags: Luis mamford grad u istoriji povijesti gradovi kroz istoriju urbanizam simbolizam lavirint spomenici grad kao simbol vecnosti i smrti doksijadis covek i grad zaludna mistrija jugoslovenska arhitektura xx veka knjige o arhitekturi iz arhitekture

Kao na slikama Izdavač: Zavod za izdavanje udžbenika - Sarajevo 1972 Ivan Focht (Sarajevo, 7. 6. 1927 - Zagreb, 20. 10. 1992), jugoslavenski filozof i mikolog. Sadržaj 1 Biografija 2 Djela 2.1 Knjige 2.2 Izabrani članci 2.3 Prijevodi i predgovori 3 Reference Biografija[uredi | uredi kod] Ivan Focht je rođen 7. 6. 1927 u Sarajevu u židovskoj[1][2] porodici Josipa i Sare-Šarlote Foht.[3] Ivanov otac, majka i mlađi brat Vlatko su stradali za vrijeme Holokausta.[3] Tijekom Drugoga svjetskoga rata, 1944 godine, cijela porodica Foht je uhićena, pošto je u njihovoj kući otkriven materijal vojne prirode i tiskara mjesnoga komiteta Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Izbjegavši smrt, skokom sa drugog kata zatvora u zgradi Župskoga redarstva,[3] Ivan se pridružio Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije (NOVJ).[2] Nakon rata pohađao je i završio Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu u klasi Vladimira Filipovića. Nakon obrane doktorske teze vratio se u Sarajevo, gdje je predavao estetiku na odsjeku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu i na Muzičkoj akademiji sve do odlaska u mirovinu. Potom se preselio u Zagreb, gdje je proveo ostatak života.[4][5] Ivan je bio filozof fenomenološke orijentacije, koji se već u ranim djelima odmicao od marksističkog i psihologističkog tumačenja umjetnosti. Glazba je u njegovim tekstovima imala ontološku prednost u odnosu na sve ostale umjetnosti. U glazbenoj umjetnosti, osobito onoj Bachovoj, Focht je pokušavao razotkriti bitnost pitagorejskog ostvarenja glazbe. Utemeljena brojem te na zakonima kosmosa što su ih ustanovili Pitagora i njegovi učenici, Bachova glazba prema tumaćenju Ivana Fochta nije puki odraz subjekta, niti odraz društvene zbilje, jednako tako ona nije izraz ljudskih osjećaja, nego tajna života ustrojena i ugođena prema kozmičkim zakonima.[4][5] Ivan Focht se pored estetike bavio i gljivarstvom, te je objavio nekoliko značajnih knjiga o gljivama. Također je bio jedan od prvih teoretičara znanstvene fantastike u nas, smatrajući kako je naše doba doba odumiranja filozofije, odnosno doba znanosti i znanstvene fantastike. Bio je dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.[4][5] Ivan Focht je preminuo u Zagrebu, 20. 10. 1992 godine. Sahranjen je na zagrebačkom groblju Mirogoju.[6] Djela[uredi | uredi kod] Knjige[uredi | uredi kod] Istina i biće umjetnosti, Sarajevo: Svjetlost, (1959) Mogućnost, nužnost, slučajnost, stvarnost / Hegelovo učenje o odumiranju umjetnosti, Sarajevo: Veselin Masleša, (1961) Moderna umetnost kao ontološki problem, Beograd: Institut društvenih nauka, (1965) Uvod u estetiku, Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika, (1972) Tajna umjetnosti, Zagreb: Školska knjiga, (1976) Gljive Jugoslavije, Beograd: Nolit, (1979) Savremena estetika muzike: Petnaest teorijskih portreta, Beograd: Nolit, (1980) Ključ za gljive, Zagreb: Naprijed, (1986) Naši vrganji, Zagreb: Znanje, (1987) Izabrani članci[uredi | uredi kod] Marks o ljudskoj slobodi, Zora, 3, br. 9, 38-46, (1950) Shematiziranje podjele materijalizam-idealizam u obradi istorije filozofije, Pregled, 3, br. 10, (1953) Realizam-modernizam, Kulturni radnik, br. 10, 7-14, (1956) Neobičan položaj moderne muzike, Kulturni radnik, br. 1-2, 14-20, (1957) Pavle Stefanović, `Tragom tona`, Izraz, br. 7-8, 101-104, (1958) Apstraktno slikarstvo pod udarima, Izraz, br. 7-8, (1959) Najnoviji Lukačev estetički pokušaj, Izraz, 3, knj. 6, br. 11-12, 488-500, (1959) Tegobe teorije odraza, Izraz, 5, knj. 2, 149-165, (1961) Humanost umjetnosti, u: Branko Bošnjak i Rudi Supek (ur.), Humanizam i socijalizam, knj. 1, Zagreb: Naprijed, 217-234, (1963) Izgledi fenomenološke estetike muzike, Forum: časopis Razreda za suvremenu književnost Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, god. 3, knj. 6, br. 11, 679-712, (1964) Umjetnička tehnika i tehnifikacija umjetnosti, Praxis, 3, br. 2, 167-180, (1966) Granica Hartmannove estetike, Praxis, 4, br. 5-6, 749-754, (1967) Umjetnost i partijnost, Izraz, 9, br. 8-9, 815-822, (1967) O knjizi Dragutina Gostuškog `Vreme umetnosti`, Treći program Radio Beograda, br. 1, proljeće, 245-254, (1969) Estetički programi časopisa, Treći program Radio Beograda, br. 2, ljeto, 219-230, (1969) Teorijski autoportret, Treći program Radio Beograda, br. 4, zima, 324-332, (1970) Modalitet umjetnosti, Forum: časopis Razreda za suvremenu književnost Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, god. 10, knj. 22, br. 9, 338-346, (1971) Umjetnost kao objektivirani duh, Forum: časopis Razreda za suvremenu književnost Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, god. 10, knj. 22, br. 10-11, 552-558, (1971) Adornova podjela umjetnosti na `avangardnu` i `masovnu`, Kulturni radnik, br. 5, 83-89, (1972) La notion pythagoricienne de la musique: contribution a sa determination, International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, god. 3, br. 2, 161-172, (1972) Korčulanske gljive sabrane u prosincu, Zbornik otoka Korčule, sv. 2, 229-240, (1972) Šta je muzika, Treći program Radio Beograda, br. 16, zima, 345-354, (1973) Ukus malograđanina, Treći program Radio Beograda, br. 17, proljeće, 259-266, (1973) `Forma` i forme, Treći program Radio Beograda, br. 18, ljeto, 325-366, (1973) Otvorenost za vrednote, Treći program Radio Beograda, br. 19, jesen, 59-70, (1973) Adornos gnoseologistische Einstellung zur Musik, International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, god. 5, br. 2, 265-276, (1974) Andreas Liess: Der Weg nach Innen (Ortung ästhetischen Denkens heute), Verlag San Michele, Zürich 1973, pp. 134 (recenzija), International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, 5, br. 2, 346-350, (1974) Amuzija hegelijanstva, Polja, 20, br. 186-187, 12-14, (1974) Slika čovjeka i kosmosa, Treći program Radio Beograda, br. 21, proljeće, 523-562, (1974) Granice ontologije umjetnosti u istraživanju književnog djela, Teka, br. 8, proljeće, 318-328, (1975) Geneza literature, Treći program Radio Beograda, br. 24, zima, 71-128, (1975) Filozofija prirode, Treći program Radio Beograda, br. 27, jesen, br. 27, 29-112, (1975) Put k ontologiji umjetnosti, u: Ante Marušić (ur.), Svijet umjetnosti: Marksističke interpretacije, Zagreb: Školska knjiga, 195-212, (1976) Esej kao protuteža filosofijskom sistemu, Delo, 22, br. 5, 30-39, (1976) Gljive dubrovačkog kraja, Dubrovnik, br. 6, 89-102, (1976) Muzika i simbolika brojeva, Polja, 23, br. 220-221, 3-6, (1977) Smrt i beskonačnost, Polja, 24, br. 236, 31-33, (1978) Filozofija muzike, u: Dobroslav Smiljanić (ur.), Filozofija umetnosti, Beograd: Kolarčev narodni univerzitet, 145-155, (1978) Filozofija izvan struke, Treći program Radio Beograda, br. 36, zima, 195-216, (1978) Savremeni estetičari muzike: Muzičari o muzici, Treći program Radio Beograda, br. 39, jesen, 451-481, (1978) Filozofski pogledi Franca Kafke: Jedan nacrt, Zbornik Trećeg programa Radio Zagreba, br. 3, 251-259, (1979) Metaestetika ili estetike marksizma, u: Sreten Petrović, Marksistička estetika: Kritika estetičkog uma, Beograd: BIGZ, 1-9, (1979) Problem identiteta muzičkog djela, Život umjetnosti, br. 29/30, 92-102, (1980) Jankelevičev muzičko-estetički agnosticizam, Polja, 26, br. 256-257, 197-200, (1980) Kriza ili kataklizma: Hegel i moderna umetnost, Politika, broj 10, (1980) Glazba i gljive padoše nam s neba, Zbornik Trećeg programa Radio Zagreba, br. 6, 195-201, (1981) Nesreća u sreći, Polja, 27, br. 264, 57-59, (1981) Estetika i moderna umjetnost, Polja, 29, br. 288, 70-72, (1983) Prijevodi i predgovori[uredi | uredi kod] Günther Anders: Kafka - za i protiv, preveo Ivan Focht, Sarajevo: Narodna prosvjeta, (1955) Benedetto Croce: Estetika kao nauka o izrazu i opća lingvistika, preveo Vinko Vitezica, predgovor Ivan Focht, Zagreb: Naprijed, (1960) György Lukacs: Prolegomena za marksističku estetiku: posebnost kao centralna kategorija estetike, preveo Milan Damjanović, uvodna studija Ivan Focht, Beograd: Nolit, (1960) Max Raphael: Teorija duhovnog stvaranja na osnovi marksizma, preveo Konstantin Petrović, predgovor Ivan Focht, Sarajevo: Veselin Masleša, (1960) Max Dessoir: Estetika i opća nauka o umjetnosti, preveo Ivan Focht, Sarajevo: Veselin Masleša, (1963) Theodor W. Adorno: Filozofija nove muzike, preveo i predgovor napisao Ivan Focht, Beograd: Nolit, (1968) Eduard Hanslick: O muzički lijepom, predgovor i prijevod Ivan Focht, Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, (1977) Vladimir Jankélévitch: Muzika i neizrecivo, prevela Jelena Jelić, predgovor Ivan Focht, Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, (1987) Estetika max bense abraham mol hegel hartman ...

Ово је један од најпопуларнијих универзитетских уџбеника логике и методологије науке у ХХ веку, дело из којег су училе генерације студената основних и постдипломских студија у САД, а код нас доживљава већ пето издање. На прегледан, разумљив и примерима богато илустрован начин читалац се уводи у најсложеније проблеме традиционалне и савремене логике и коришћења научних метода у разним областима научног истраживања. Овом издању је додата и библиографија радова на српском језику из области које се обрађују у књизи. <б>САДРЖАЈ Предговор (Светлана Књазева и Александар Крон), 9 Предговор аутора, 35 <и>И. Предмет логике § 1. Логика и вредност сведочанства, 38 § 2. Потпуно сведочанство или доказ, 40 § З. Природа логичке импликације, 42 § 4. Делимично сведочанство или закључивање по вероватноћи, 48 § 5. Да ли се логика бави речима, мислима или стварима, 51 § 6. Употреба и примена логике, 56 ПРВИ ДЕО - ФОРМАЛНА ЛОГИКА <и>ИИ. Анализа цтавова §1. Шта је став?, 59 §2. Традиционална анализа ставова, 62 §3. Сложени, прости и генерални станови, 75 <и>ИИИ. Релације између ставова §1. Могyће логичке релације између ставова, 82 §2. Независни ставови, 86 §3. Еквивалентни ставови, 87 §4. Традиционални квадрат супротности, 95 §5. Супротност ставова уопште, 98 <и>ИВ. Категорички силогизам §1. Дефиниција категоричког силогизма, 105 §2. Ентимем, 107 §3. Правила или аксиоме исправности, 107 §4. Опште теореме силогизма, 108 §5. Фигуре и модуси силогизма, 110 §6. Специјалне теореме и исправни модуси прве фигуре, 112 §7. Специјалне теореме и испранни модуси друге фигуре, 113 §8. Специјалне теореме и исправни модуси треће фигуре, 114 §9. Специјалне теореме и исправни модуси четврте фигуре, 114 §10. Редукција силогизама, 115 §11. Антилогизам или противречна тријада, 119 §12. Сорит, 122 <и>В. Хипотетички, алтернативни и дисјунктивни силогизми §1. Xипотетички силогизам, 124 §2. Алтернативни силогизам, 128 §3. Дисјунктивни силогизам, 129 §4. Редукција мешовитих силогизама, 130 §5. Чисти хипотетички и алтернативни силогизми, 131 §6. Дилема, 133 <и>ВИ. Уопштена или математичка логика §1. Логика као наука о врстама правилности, 137 §2. Формална својства релација, 139 §3. Логичка својства релација у неким познатим закључцима, 142 §4. Симболи: њихова функција и вредност, 143 §5. Рачун класа, 147 §6. Рачун ставова, 152 <и>ВИИ. Природа логичког или математичког система §1. Функција аксиома, 155 §2. Чиста математика - једна илустрација, 159 §3. Структурна идентичност или изоморфизам, 162 §4. Еквиваленција скупова аксиома, 166 §5. Независносг и непротивречност аксиома, 168 §6. Математичка индукција, 172 §7. Шта значи генерализација у математици, 173 <и>ВИИИ. Закључивање по вероватноћи §1. Природа закључивања по вероватноћи, 176 §2. Математика вероватноће илн рачун вероватноће, 182 §3. Интерпретације вероватноће, 189 <и>ИX. Неки проблеми логике §1. Парадокс закључивања, 198 §2. Да ли је силогизам петитио рринципии?, 201 §3. Закони мишљења, 206 §4. Заснованост логичких принципа у природи ствари, 210 ДРУГИ ДЕО-ПРИМЕЊЕНА ЛОГИКА И НАУЧНИ МЕТОД <и>Х. Логика и метод науке, 213 <и>Xл. Хипотезе и научни метод §1. Прилика за истраживање и његова функција, 218 §2, Формулисање релевантних хипотеза, 221 §3. Дедуктивно развијање хипотеза, 223 §4. Формални услови за хипотезе, 227 §5. Чињенице, хипотезе и круцијални експерименти, 235 §6. Улога аналогије у формирању хипотеза, 241 <и>XИИ. Класификација и дефиниција §1. Смисао класификације, 243 §2. Сврха и природа дефиниције, 244 §3. Предикабилије, 253 §4. Правила дефинисања, 257 §5. Деоба и класификација, 260 <и>XИИИ. Методи експерименталог истраживања §1. Типови инваријантних релација, 263 §2. Експериментални методи уопште, 267 §3. Метод слагања, 268 §4. Метод разлике, 273 §5. Комбиновани метод слагања и разлике, 276 §6. Метод заједничке промене, 278 §7. Метод остатака, 281 §8. Сажето излагање о вредности експерименталних метода, 282 §9. Учење о униформности природе, 284 §10. Мноштвеност узрока, 286 <и>XлВ. Вероватноћа и индукција §1. Шта је индуктивно расуђивање?, 289 §2. Улога подесних узорака у индукцији, 294 §3. Механизам узимања узорака, 300 §4. Расуђивање по аналогији, 301 <и>XВ. Мерење §1. Сврха мерења, 304 §2. Природа бројања, 305 §3. Мерење интензивних квалитета, 308 §4. Мерење екстензивних квалитета, 310 §5. Формални услови мерења, 312 §6. Нумерички закони и изведено мерење, 313 <и>ХВИ. Статистички методи §1 Потреба за статицтичким методима, 316 §2. Статистичке средње вредности, 317 §3. Мере дисперзије, 324 §4. Мере корелације, 326 §5. Опасности и грешке у примени статицтике, 329 <и>XВлл. Закључивање по вероватноћи у историји и сродним истраживањима §1. Да ли се у историји примењује научни метод?, 336 §2. Аутентичност историјских података, 339 §3. Утврђивање значења историјских података, 342 §4. Одређивање доказне вредности историјског сведочанства, 346 §5. Систематске теорије или објашњења у историји, 352 §6. Компаративни метод, 356 §7. Процењивање сведочанства на суду, 358 <и>XВИИИ. Логика и критичко процењивање §1. Да ли су вредновања изван логике, 362 §2. Морални судови у историји, 363 §3. Логика критичких цyдова о уметности, 366 §4. Логика моралних и практичних судова, 372 §5. Логика фикција, 377 <и>ХИХ. Грешке §л. Логичке грешке, 385 §2. Софистичка оповргавања, 389 §3. Злоупотреба научног метода, 391 <и>XX. 3акључак §л. Шта је научни метод, 400 §2. Ограничености и вредност научног метода, 408 <и>Додатак - Примери егзактног доказивања § 1. Шта се једним егзактним доказом утврђује?, 412 §2. Неки погрешни докази, 418 Вежбе, 422 Белешка о преводиоцу и предговарачим, 466 Избор литературе на српском језику, 46 Наслов: Увод у логику и научни метод Издавач: Јасен Страна: 478 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 21 цм cm Година издања: 2006 ИСБН: 86-85337-00-3

U knjigu Vukov vek uneti su radovi objavljeni u periodu od 2001. do 2018. godine, i dva neobjavljena rada. Svi objavljeni radovi sada su za potrebe knjige tehnički i terminološki ujednačeni, prerađeni i prošireni. Radovi su objavljeni u sledećim publikacijama i pod sledećim naslovima: „Rana Vukova jezička svest i status slavenizama (1814–1818)”, u: Vuk Stefanović Karadžić (1787–1864–2014) (ur. Nada Milošević-Đorđević), Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 2015, 145–157. „Značaj Vukove Pismenice (1814)”, u: Seminar srpskog jezika, književnosti i kulture, Predavanja, 3, Beograd: Međunarodni slavistički centar, 2014, 137–145. „Jezičko-stilska analiza Vukove posvete u Pismenici (1814)”, u: Vuk i 1847 (ur. Boško Suvajdžić), Beograd: Pedagoški muzej, 2018, 14–31. „Slavenosrpski tekst”, u: Seminar srpskog jezika, književnosti i kulture, Predavanja, 7, Beograd: Međunarodni slavistički centar, 2018, 137–145. „Vukov Srpski rječnik iz 1818. godine: prve afirmativne javne reakcije”, Srpski jezik, VI/1–2, 2001, 461–467. „Vukova uloga u stvaranju ribolovne terminologije u Srpskom rječniku (1818)”, u: Srpska slavistika : kolektivna monografija. Tom II: književnost, kultura, folklor, pitanja slavistike (ur. Boško Suvajdžić, Petar Bunjak i Dušan Ivanić), Beograd: Savez slavističkih društava Srbije, 2018, 395–407. „Vuk Karadžić u Društvu srpske slovesnosti”, u: Književnosti jezik u Društvu srpske slovesnosti (ur. Zlata Bojović), Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 2017, 31–45. „Jezičko-stilski uticaji narodnih pripovedaka na srpsku prozu u 19. veku”, u: Danica : srpski narodni ilustrovani kalendar za godinu 2018 (ur. Miodrag Maticki i Nada Milošević-Đorđević), Beograd: Vukova zadužbina, 2017, 191–206. „Reforma ćirilice Luke Milovanova u kontekstu književnojezičke situacije početkom 19. veka”, Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 42/1, 2013, 187–197. „Prelomna 1847. godina: drugačiji pogled”, Književnost i jezik, LXIV, 1–2, 2017, 51–66. „Stilistički aspekt pozajmljenica u Memoarima Jakova Ignjatovića”, Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 43/1, 2014, 193–203. „Razvoj srpske terminološke misli u 19. veku: doprinos Laze Kostića”, u: Slovenska terminologija danas (ur. Predrag Piper i Vladan Jovanović), Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 2017, 317–330. „Laza Kostić i vukovski književni jezik”, u: Mi o Vuku (ur. Vojislav Karanović i Dajana Đedović), Loznica: Centar za kulturu Vuk Karadžić, 2016, 51–65. „Stabilizacija vukovskog jezika u delu Nauka o državnom gazdinstvu ili nauka o financiji (1869) Čedomilja Mijatovića”, Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 39/1, 2010, 191–201. „Književnojezičke razvojne tendencije u Todorovićevom Ogledalu (1903)”, Srpski jezik, XVIII, 2013, 303–314. „Stilski valeri u Ogledalu Pere Todorovića”, u: Pera Todorović – novi (p)ogledi: političke ideje i književno-publicističko delo (ur. Vesna Matović i Branko Zlatković), Beograd – Smederevska Palanka: Institut za književnost i umetnost – Biblioteka „Milutin Srećković”, 2014, 173–204. „Aleksandar Belić i ’beogradski stil’”, u: Aleksandar Belić, srpski lingvista veka. Knjiga 3, Aleksandar Belić i „beogradski stil” (ur. Dragana Mršević Radović, Boško Suvajdžić i Aleksandar Milanović), Beograd: Filološki fakultet, 2018, 13–30. Po prvi put se objavljuje sintetički rad „Prvi Vukov vek”, kao i rad „Odraz standardnojezičke situacije u Novinama čitališta beograd- skog (1847)”, koji je kao referat pročitan na okruglom stolu Godina 1847: prelomna tačka savremene srpske kulture, održanom na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima 11. decembra 2017. godine.

format: LP, German pressing artist: BONEY M (Germany / Jamaica) title: Take The Heat Off Me release date: 1976 label, Cat. No: Hansa International, 65 201 style: disco Ploča: VG (4), omot: NM (5-). Veoma dobar primerak. Nemački original iz 1976, i to specijalno `klupsko izdanje` (Club Sonderaufgabe) sa plastificiranim omotom. Ovo je album prvenac grupe-projekta koji je osmislio i oformio nemački producent Frank Farian, sa kojim su započeli blistavu karijeru. Na ploči se nalaze ogromni disco hitovi - `Daddy Cool`, kao i 3 obrade koje su u verzijama BONEY M postale popularnije i od originala (`Sunny`, `Fever`, `No Woman No Cry`). A1 Daddy Cool 4:05; A2 Take The Heat Off Me 4:30; A3 Sunny 4:00; A4 Baby Do You Wanna Bump 6:10 B1 No Woman No Cry 5:00; B2 Fever 4:05; B3 Got A Man On My Mind 3:30; B4 Lovin` Or Leavin` 4:00 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče BONEY M: I - BONEY M - kompletna vinilna diskografija studijskih albuma: 1) LP BONEY M - `Take the Heat off Me` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/75387065_LP-BONEY-M-Daddy-Cool-I-album-1976-France-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/75386993_LP-BONEY-M-Take-The-Heat-Of-Me-1976-Germany-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/75386941_LP-BONEY-M-Take-The-Heat-Of-Me-1977-5-press-VG 2) LP BONEY M - `Love for Sale` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/75387265_LP-BONEY-M-Love-For-Sale-1977-Germany-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/75387317_LP-BONEY-M-Love-For-Sale-1977-YU-4-press-VG-VG 3) LP BONEY M - `Nightflight to Venus` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/75899809_LP-BONEY-M-Nightflight-To-Venus-78-Germany-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/75387857_LP-BONEY-M-Nightflight-To-Venus-1978-Germany-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75387477_LP-BONEY-M-Nightflight-To-Venus-1978-1-pres-ODLICNA 4) LP BONEY M - `Oceans of Fantasy` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/75387201_LP-BONEY-M-Oceans-Of-Fantasy-1979-POSTER-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/75387897_LP-BONEY-M-Oceans-Of-Fantasy-1979-1-press-ploca-VG 5) LP BONEY M - `Boonoonoonoos` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/62375665_LP-BONEY-M-Boonoonoonoos-1982-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/75387101_LP-BONEY-M-Boonoonoonoos-1982-VG-VG-veoma-dobra 6) LP BONEY M - `Christmas Album` (1981) 7) LP BONEY M - `10.000 Lightyears` (1984) 8) LP BONEY M - `Eye Dance` (1985) ______________________________________________________________________ II - BONEY M - selektivna vinilna singl diskografija: 1) SP BONEY M - `Daddy Cool / No Women No Cry` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/75753909_SP-BONEY-M-Daddy-Cool-No-Woman-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/75386145_SP-BONEY-M-Daddy-Cool-No-Woman-No-Cry-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/75386149_SP-BONEY-M-Daddy-Cool-No-Woman-No-Cry-1976-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/75386153_SP-BONEY-M-Daddy-Cool-No-Woman-No-Cry-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75386157_SP-BONEY-M-Daddy-Cool-No-Woman-No-Cry-samo-ploca 2) SP BONEY M - `Ma Baker / Still I`m Sad` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/75386057_SP-BONEY-M-Ma-Baker-Still-I-m-Sad-1977-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/75386061_SP-BONEY-M-Ma-Baker-Still-I-m-Sad-1977-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75386069_SP-BONEY-M-Ma-Baker-Still-I-m-Sad-1977-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/75386077_SP-BONEY-M-Ma-Baker-Still-I-m-Sad-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/75386081_SP-BONEY-M-Ma-Baker-Still-I-m-Sad-1977-VG-VG- 3) SP BONEY M - `Belfast / Plantation Boy` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/75386117_SP-BONEY-M-Belfast-Plantation-Boy-1978-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/75386101_SP-BONEY-M-Belfast-Plantation-Boy-1978-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75386109_SP-BONEY-M-Belfast-Plantation-Boy-1978-VG- 4) SP BONEY M - `Rivers Of Babylon / Brown Girl In The Ring` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/75385729_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75385837_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-2-press-NM https://www.kupindo.com/Ploce/75385817_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75385757_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-2-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/75385777_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-2-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/75385805_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-VG-2-pressing- https://www.kupindo.com/Ploce/75385745_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75385861_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-2-press-G-VG- 5) SP BONEY M - `Rasputin / Painter Man` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/75383809_SP-BONEY-M-Rasputin-Painter-Man-1978-VG-VG- 6) SP BONEY M - `Hooray! Hooray! It`s A Holi-Holiday / Ribbons Of Blue` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/75384541_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-1979-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75384573_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-1979-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75384597_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-1979-VG https://www.kupindo.com/Ploce/75384617_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75384641_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-1979-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75384669_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-1979-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/75384673_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-ploca-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75384681_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-1979-G-VG 7) SP BONEY M - `El Lute / Gotta Go Home` (1979) 8) SP BONEY M - `Children Of Paradise / Gadda-Da-Vida` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/75383725_SP-BONEY-M-Children-Of-Paradise-1981-VG-VG- 9) SP BONEY M - `Felicidad (Margherita) / Strange` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/75384097_SP-BONEY-M-Felicidad-1981-VG-VG-veoma-dobra 10) SP BONEY M - `Malaika / Consuela Biaz` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/75384193_SP-BONEY-M-Malaika-1981-VG-VG-vrlo-dobra 11) SP BONEY M - `We Kill The World (Don`t Kill The World) / Boonoonoonoos` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/75384265_SP-BONEY-M-We-Kill-The-World-1981-VG-

Algoritmi i strukture podataka Milo Tomašević Akademska misao, 2008. 406 strana, udžbenički format. Knjiga je oštećena i zaprljana u zadnjem delu što možete videti na slikama. Podvlačenje ili zapise nisam uočio. Knjiga je nastala kao rezultat potrebe za odgovarajućim udžbenikom iz predmeta Strukture podataka i u njenom pisanju učinjen je napor da ona može da bude korisna za čitaoce sa različitim nivoom predznanja. Posle prvog poglavlja koje predstavlja uvod u oblast, knjiga je podeljena na četiri dela: linearne strukture podataka, nelinearne strukture podataka, pretraživanja i sortiranje. Naglasak se stavljen na strukture podataka koje se nalaze u operativnoj memoriji, a knjiga takođe sadrži i pitanja i zadatke za samostalno rešavanje. Sadržaj PREDGOVOR, I 1 UVOD, 1 1.1 O ALGORITMIMA, 1 1.1.1 Kunvencije pseudojezika, 2 1.1.2 Analiza algoritama, 4 1.1.3 Implementaciju algoritama, 7 1.2 O STRUKTURAMA PODATAKA, 8 1.2.1 Klasifikacija struktura podataka, 11 1.2.2 Memorijska reprezentacija, 12 1.2.3 Operacije sa strukturama podataka, 14 DEO I LINEARNE STRUKTURE PODATAKA, l7 2 NIZOVI, 19 2.1 VRSTE NIZOVA, 19 2.2 OPERACIJE SA NIZOVIMA, 20 2.3 PREDSTAVLJANJE NIZOVA U MEMORIJI, 21 2.3.1 Smeštanje vektora, 22 2.3.2 Smeštanje matrica, 24 2.3.3 Smeštanje višedimenzionalnih nizova, 26 2.4 OPTIMIZAClJE PRI SMEŠTANJU NIZOVA, 28 2.4.1 Trougaone matrice, 29 2.4.2 Retki nizovi, 31 3 ULANČANE LISTE, 35 3.1 OSNOVNI POJMOVI I OSOBINE, 35 3.2 OPERACIJE SA JEDNOSTRUKO ULANČANIM LISTAMA, 38 3.3 OPERACIJE SA KRUŽNIM ULANČANIM LISTAMA, 43 3.4 OPERACIJE SA DVOSTRUKO ULANČANIM LISTAMA, 46 3.5 POREĐENJE ULANČANE I SEKVENCIJALNE REPREZENTACIJE LINEARNIH LISTA, 49 3.6 PRlMENE ULANČANIH LISTA, 52 3.6.1 Predstavljanje retkih nizova, 52 3.6.2 Predstavljanje skupova, 54 3.6.3 Predstavljanje polinoma, 57 4 STEKOVI, 61 4.1 DEFINICIJA STEKA, 61 4.2. IMPLEMENTACIJA STEKA I OPERAClJE SA NJIM, 62 4.2.1 Sekvencijalna reprezentacija steka, 63 4.2.2 Sekvencijalna implementacija više stekova, 66 4.2.3 Ulančana reprezentacija steka, 69 4.3 PRIMENE STEKOVA, 71 4.3.1 Obrada aritmetičkih izraza, 71 4.3.2 Rad sa potprogramima, 81 5 REDOVI, 91 5.1 DEFINICIJA REDA, 91 5.2 IMPLEMENTACIJA REDA I OPERACIJE SA NJIM, 93 5.2.1 Sekvencijalna reprezentacija reda, 93 5.2.2 Ulančana reprezentacija reda, 101 5.3 PRIORITETNI RED, 103 531 Vektorska implementacija prioritetnog reda, 103 5.3.2 Ulančana implementacija prioritetnog reda, 105 5.4 PRIMENE I PERFORMANSE REDOVA, 106 DEO II NELINEARNE STRUKTURE PODATAKA, 109 6 STABLA, 111 6.1 DEFINIClJE STABLA I TERMINOLOGIJA, 111 6.2 PREDSTAVLJANJE STABLA, 115 6.2.1 Grafičko predstavljanje, 115 6.2.2 Memorijska reprezentacija, 115 6.3 BINARNA STABLA 118 6.3.1 Osobine i vrste binarnih stabala, 118 6.3.2 Memorijska reprezentacija binarnih stabala, 121 6.3.3 Minimizacija dužine puta u binarnom stablu, 122 6.3.4 Operacije sa binarnim stablima, 128 6.3.5 Povezana binarna stabla, 136 6.4 PREDSTAVLJANJE STABLA VIŠEG STEPENA BINARNIM STABLOM, 139 6.5 PRIMENE STABALA, 145 6.5.1 Predstavljanje arilmeličkih izraza, 145 6.5.2 Predstavljanje ulančanih lista, 147 6.5.3 Stabla odlučivanja, 149 6.5.4 Stabla igara, 151 7 GRAFOVI, 155 7.1 DEFINICIJE GRAFA I TERMINOLOG1JA, 155 7.2 PREDSTAVLJANJE GRAFOVA, 158 7.2.1 Matrična reprezentacija, 158 7.2.2 Ulančana reprezentacija, 159 7.3 Poređenje matrične i ulančane reprezentacije, 161 7.3. OBILAZAK GRAFA, 162 7.3.1 Obilazak grafa po širini, 163 7.3.2 Obilazak grafa po dubini, 165 7.3.3 Primene algoritama obilaska, 161 7.4 OBUHVATNA STABLA, 172 7.5 ODREĐIVANJE DOSTIŽNOSTI ČVOROVA U GRAFU, 179 7.5.1 Određivanje matrice puta, 179 7.5.2 Primena matrice puta - odredivanje rekurzivnosti potprograma, 82 7.6 ODREĐlVANJE NAJKRAĆIH RASTOJANJA U GRAFU, 182 7.6.1 Određivanje najkraćih putevu između svih parova čvorova, 184 7.6.2 Određivanje najkraićih puteva od jednog čvora do svih ostalih, 188 7.7 PROTOK U GRAFOVIMA, 192 7. 7.1 Maksimizacija protoka u grafu, 193 7.7.2 Uparivanje grafa, 198 7.8 ODREĐIVANJE TOPOLOŠKOG PORETKA I KRITIČNOG PUTA, 200 7.8.1 Topološko sortiranje, 201 7.8.2 Određivanje kritičnog puta, 203 DEO III PRETRAŽIVANJE, 209 8 OSNOVNI METODI PRETRAŽIVANJA, 211 8.1 SEKVENCIJALNO PRETRAŽIVANJE, 211 8.1.1 Optimizacije sekvencijalnog pretraživanja, 213 8.1.2 Sekvencijalno pretraživanje u uređenim tabelama, 214 8.2 BINARNO PRETRAŽIVANJE, 216 8.2.1 Binarno pretraživanje u povećanoj tabeli, 218 8.2.2 Binarno pretraživanje u tabeli nepoznate veličine, 219 8.2.3 Interpolaciono pretraživanje, 220 8.2.4 Fibonacci-jevo pretraživanje, 221 9 STABLA BINARNOG PRETRAŽIVANJA, 223 9.1 DEFINICIJA STABLA BlNARNOG PRETRAŽIVANJA, 223 9.2 OSNOVNE OPERACIJE, 225 9.2.1 Ispitivanje stabla, 225 9.1.2 Umetanje, 228 9.2.3 Brisanje, 230 9.1.4 Analiza efikasnosti osnovnih operacija, 232 9.3 BALANSIRANJE STABLA, 236 9.3.1 Visinski balansirana (AVL) slabla, 237 9 3.2 Ostale vrste balansiranih stabala, 245 9.4 OPTIMALNO STABLO BINARNOG PRETRAŽIVANJA, 248 9.5 PRIMENE STABLA BINARNOG PRETRAŽIVANJA, 252 9.5.1 Tabela simbola, 252 9.5.2 Predstavljanje prioritetnog reda, 255 10 STABLA OPŠTEG PRETRAŽIVANJA, 257 10.1 PRIMENA STABALA OPŠTEG PRETRAŽIVANJA, 257 10.2 STABLA M-ARNOG PRETRAŽIVANJA, 261 10.2.1 Operacije, 262 1012 Osobine i performanse stabla m-arnog pretraživanja, 264 10.2.3 Implementacija, 266 10.3 B-STABLA, 266 10.4 B*-STABLA , 274 10.5 B+-STABLA, 276 10.6 STABLA DIGITALNOG PRETRAŽIVANJA, 280 11 HEŠIRANJE, 289 11.1 DEFINIClJE, 289 11.2 HEŠ FUNKClJE, 291 11.2.1 Heš funkcije nezavisne od raspodele ključeva, 292 11.2.2 Heš funkcije zavisne od raspodele ključeva, 298 11.3 RAZREŠAVANJE KOLIZIJA, 301 11.3.1 Otvorena adresiranje, 301 11.3.2 Ulančavanje, 311 11.4 EVALUACIJA PERFORMANSI UNUTRAŠNJEG HEŠIRANJA, 315 11.4.1 Performanse otvorenog adresiranja, 315 11.4.2 Performanse ulančavanja, 317 11.4.3 Komparativno poređenje tehnika unutrašnjeg heširanja, 317 11.5 SPOLJAŠNJE HEŠIRANJE, 319 11.5.1 Standardne tehnike spoljašnjeg heširanja, 320 11.5.2 Fleksibilne tehnike spoljašnjeg heširanja, 323 DEO IV SORTIRANJE, 331 12 UNUTRAŠNJE SORTIRANJE, 333 12.1 SORTIRANJE POREĐENJEM, 335 12.1.1 Metodi umetanja, 335 12.1.2 Metodi selekcije, 339 12.1.3 Metodi zamene, 351 12.1.4 Opšta procena performansi metoda sortiranja poređenjem, 360 12.2 METODI SORTIRANJA LINEARNE SLOŽENOSTI, 363 12.2.1 Sortiranje brojanjem, 363 12.2.2 Adresno sortiranje, 365 12.2.3 Radix sortiranje, 366 12.3 POREĐENJE EFIKASNOSTI METODA UNUTRAŠNJEG SORTIRANJA, 368 12.4 PRIMENA PRINCIPA SORTIRANJA-STATISTIKA PORETKA, 369 12.4.1 Određivanje minimuma i maksimuma, 369 12.4.2 Određivanje k-tog najmanjeg elementa, 370 13 SPOLJAŠNJE SORTIRANJE, 373 13.1 DIREKTNO SPAJANJE, 376 13.2 PRIRODNO SPAJANJE, 382 13.3 VIŠESTRUKO SPAJANJE, 384 13.4 POLIFAZNO SPAJANJE, 392 13.5 KASKADNO SPAJANJE, 398 13.6 ORGANIZACIJA BAFERA KOD SPOLJAŠNJEG SORTlRANJA, 400

Autor - osoba Bogdanović, Bogdan, 1922-2010 = Bogdanović, Bogdan, 1922-2010 Naslov Urbs & logos : ogledi iz simbologije grada / Bogdan Bogdanović Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1976 Izdavanje i proizvodnja Niš : Gradina, 1976 (Niš : Prosveta) Fizički opis 183, [122] str. s tablama ; 23 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂMisao (Broš.) Napomene Tiraž 3.000 Dopune i objašnjenja: str. 125-153 Bibliografija: str. 159-183. Predmetne odrednice Gradovi Bogdan Bogdanović (Beograd, 20. avgust 1922 – Beč, 18. jun 2010) je bio srpski arhitekta, graditelj, umetnik i filozof, profesor Beogradskog univerziteta od 1973. godine, gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986. Poznat je po svojim smelim idejama. Značajan je neimar memorijalne arhitekture, spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini 20. veka, žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, širom SFR Jugoslavije. Najznačajniji spomenici Bogdana Bogdanovića nalaze se u Beogradu, Jasenovcu, Garavicama, Prilepu, Mostaru, Kruševcu i Leskovcu. Pojava Bogdan Bogdanovića na arhitektonskoj sceni Srbije je podjednako značajna za arhitekturu i za skulpturu. On unosi u skulpturu arhitekturalnost, koja zamenjuje preovlađujuću figurativnost. Takođe, kompozicija arhitektonskog kompleksa kod njega postaje značajnija od kompozicije samog spomenika. Njegovi spomenici izviru iz samog pejzaža i predstavljaju arhitektonsku celinu sa prirodom i okruženjem u kojem se nalaze. Bogdanović je individualista, okrenut vanvremenskim istorijskim uzorima. Ono što je nesumnjivo i nesporno je da je Bogdanović jedan od najkolosalnijih autora sa ovih prostora, da su njegova dela bezvremena, odnosno, svevremena, da su nastala ne pod uticajem trenda ili stila, već iz dubine autorove kreativne ličnosti. Bogdanović je takođe veoma značajan kao pisac. Njegovo delo na tom polju predstavlja ga kao izuzetnog esejistu, analitičara ali i kao pripovedača. Značajni su njegovi brojni radovi od međunarodnog značaja o gradovima i arhitekturi sa mitologističkim i simbolističkim pogledima i o „ljudskoj unutrašnjoj arhitekturi“. Napisao je 25 knjiga i pisao tekstove koje u poslednje vreme objavljuje u raznim časopisima kao „El Pais“ i „Die Zeit“ iz oblasti arhitekture i urbanizma. Njegove knjige su stilski i žanrovski veoma različite, ali imaju jedno zajedničko u sebi: ogroman naboj duha, koncentraciju energije koju nose sobom i prenose je na čitaoce. Bogdanović je intenzivno pisao, ali je svoje knjige izdavao izvan granica Srbije, u Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj. Iako je bio jedan od kulturnih stožera srpske arhitekture i kulture uopšte, Bogdanović je, kao i njegovi veliki prethodnici, u svojoj karijeri imao neprestane uspone i padove. On je bio bojkotovan od svojih kolega profesora na fakultetu, čak je bio i „isključen“ sa mesta predavača na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U revoltu je napustio članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U periodu ratnih previranja, država mu je oduzela objekte u kojima je vodio Letnju školu arhitekture u Malom Popoviću. Nedugo zatim bio je primoran i da napusti zemlju, nakon čega se, rezigniran, nastanio u Beču kao politički emigrant. Osnovao je Seosku školu za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, nadomak Beograda, od milošte nazvanu „Mistrija pod orahom“. „Zelena kutija” je knjiga - kutija sa ceduljicama, beleškama iz njegovog života, posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem. Živeo je sa svojom suprugom u egzilu u Beču od 1993. godine, a od vlade Austrije je dobio nagradu za životno delo. Mada je kršten još kao dete, njegovi posmrtni ostaci kremirani su u Beču, dok je urna sa pepelom smeštena na Jevrejsko groblje u Beogradu. Posmrtni ostaci njegove supruge Ksenije, koja je preminula 2017. godine, nalaze se na istom mestu. Ostvarenja Ulaz u Aleju streljanih rodoljuba na Novom groblju. Neka od Bogdanovićevih najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja su: Spomenik Jevrejskim žrtvama fašizma, Beograd 1951-1952. Stambeno naselje Hidrotehničkog instituta, Avala, Beograd, 1952-1953. Spomen-groblje žrtvama fašizma, Sremska Mitrovica, 1959-1960. Partizansko spomen-groblje, Mostar 1959-1965. Spomen-park Slobodište, Kruševac, 1960-1965. Spomenik srpskim i albanskim partizanima palima u NOB-u, Kosovska Mitrovica, 1960-1973. Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep, 1961. Spomen-park palim borcima u oslobodilačkim ratovima 1804-1945. (1804-1815, 1876-1878, 1912, 1914-1918, 1941-1945), Knjaževac, 1961-1971. Spomenik Kameni cvet, Jasenovac, 1966. Spomen kompleks Palim borcima Revolucije, Štip, 1969-1974. Spomen-park Garavice, Bihać, 1969-1981. Spomen područje i mauzolej palih boraca, Čačak, 1970-1980. Grupni kenotafi palih boraca, Bela Crkva, 1971. Grupni kenotafi žrtava fašizma, Novi Travnik, 1971-1975. Spomen-park Revolucije, Leskovac, 1971. Spomenik streljanim rodoljubima i Romima, Arapova dolina, Leskovac, 1971. Spomenik Slobodi, Ivangrad, 1972-1977. Spomenik palim borcima za slobodu, Vlasotince, 1973-1975. Adonisov oltar, Labin, 1974. Spomen-park Dudik, Vukovar, 1978-1980. Spomen park palih boraca NOB-a, učesnika Popinske borbe, Štulac, Vrnjačka Banja, 1979-1981. Grobnica Dušana Petrovića - Šaneta, Aranđelovac, 1980. „Čuvar slobode” (Spomenik poginulim partizanima u odbrani Klisa 1943), Klis, 1987. (uništen 1996. godine) Najznačajnija dela Na srpskom jeziku Mali urbanizam (1958) Zaludna mistrija: doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva (1963) Urbanističke mitologeme (1966) Urbs i logos: ogledi iz simbologije grada (1976) Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena uvodnim ogledom Ljerke Mifke (1978) Gradoslovar (1982) Eseji: epistoralni eseji (sa Radom Iveković, 1986) Krug na četiri ćoška (1986) Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma (1988) Knjiga kapitela (1990) Grad kenotaf (1993) Grad i smrt (1994, na nemačkom 1993) Ukleti neimar (2001, na nemačkom 1997) Grad i budućnost (2001, na nemačkom 1997) Glib i krv (2001) O sreći u gradovima (2007, na nemačkom 2002) Tri ratne knjige (Grad i smrt; Srpska utopija; Grad i budućnost, 2008) Platonov tajni roman: Platonov gradoslovni nauk (2008) Zelena kutija: knjiga snova (2009, na nemačkom 2007) Na nemačkom jeziku Die Stadt und der Tod, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1993. ISBN 978-3-85129-090-5. Architektur der Erinnerung. Wieser Verlag, Klagenfurt. 1994. ISBN 978-3-85129-130-8. Der verdammte Baumeister: Erinnerungen, Zsolnay Verlag, Vienne 1997/. 2002. ISBN 978-3-552-04846-1. Die Stadt und die Zukunft, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1997. ISBN 978-3-85129-201-5. Vom Glück in den Städten, Zsolnay Verlag, Vienne. 2002. ISBN 978-3-552-05178-2. Die grüne Schachtel: Buch der Träume, Zsolnay Verlag, Vienne. 2007. ISBN 978-3-552-05394-6. Memoria und Utopie in Tito-Jugoslawien. Wieser Verlag.2009. ISBN 978-3-85129-834-5. Spomen obeležje „Kameni cvet“ u Jasenovcu Spomenik palim borcima revolucije, Vlasotince. Spomen-park Revolucije, Leskovac Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep Slobodište, Kruševac Povratak grifona Krug na četiri ćoška Postmoderna MG136 (L)

U dobrom stanju! BATUŠIĆ, Slavko, kazališni djelatnik, pisac, povjesničar umjetnosti, leksikograf i prevoditelj (Novska, 2. VI 1902 — Zagreb, 25. IV 1979). Sin je kotarskog suca Antuna i Ide, rođ. Metzger. Osnovnu školu polazio je u Zlataru (1908–1913), a donjogradsku II realnu gimnaziju u Zagrebu, gdje je maturirao 1921. i upisao studij povijesti umjetnosti na Filozofskom fakultetu. Na poziv J. Benešića zaposlio se u jesen 1921. u HNK kao pomoćni redatelj I. Raića i B. Gavelle. Od 1922. do 1923. pomoćni je dramaturg, a od 1923. do 1929. tajnik uprave. U međuvremenu je diplomirao (1925) i kao stipendist zagrebačkog teatra boravio u Parizu (1925/1926), gdje je proučavao strukturu kazališta i nastavio studij povijesti umjetnosti i arheologije na Sorboni i Ecole de Louvre. U Zagrebu je stekao doktorat obranivši tezu Problem treće dimenzije u slikarstvu (1927). Od 1929. do 1935. tajnik je Drame, a od 1935. do 1940. glavni sekretar i povremeno zamjenik intendanta. U razdoblju od 1930. do 1938, bavio se režijom, ali je napušta zbog bolesti. Godinu dana (od 1940) bio je dramaturg, a dolaskom okupatora premješten je za bibliotekara u Sveučilišnu knjižnicu (1941–1945). Poslije oslobođenja postaje voditelj Arhiva i muzeja HNK, a od 1950. do 1972, kada odlazi u mirovinu, usporedo je i redoviti profesor na Akademiji za kazališnu umjetnost (povijest svjetskog i jugoslavenskih kazališta). Predavao je i u Glumačkoj školi HNK (1938–1941), u Zemaljskoj glumačkoj školi (1945–1950) i Dramskom studiju HNK (1948–1949). God. 1966. bio je jedan od utemeljitelja, a zatim i prvi voditelj Odsjeka za teatrologiju u Institutu za književnost (poslije Zavod za književnost i teatrologiju JAZU), gdje je radio na prikupljanju i sređivanju građe preuzete iz Arhiva i muzeja HNK. Održao je brojna predavanja o kazalištu i likovnim umjetnostima u zemlji i inozemstvu. Bio je član Društva književnika Hrvatske te dopisni i izvanredni član JAZU (od 1969). Dobio je više nagrada, a važnije su: Poljski zlatni križ za zasluge (1935), Nagrada grada Zagreba (1960, 1974), Nagrada »Vladimir Nazor« (1971), Sterijina nagrada (1975), Nagrada »Božidar Adžija« (1978). — Javio se pjesmom Groblje, u đačkom listu Zvono (1918, 7/8). O kazalištu je prvi put pisao u đačkom listu Vesna (1919). Prve članke o likovnoj umjetnosti objavio je 1920. u Jutarnjem listu i Novoj Evropi, a 1921. tiska u Almanahu ferijalnog saveza prvi putopis. Pisao je pjesme, novele, romane, putopise, drame, osvrte te književno intonirane tekstove o kazalištu i likovnoj umjetnosti. Javljao se u publikacijama: Savremenik (1921, 1923, 1927), Vijenac (1923), Književna republika (1925), Književnik (1928), Komedija (1934–1940), Pečat (1939), Hrvatska pozornica (1940/1941), Kazališni list (1945/1946–1947/1948), Hrvatsko kolo (1948, 1950), Ljetopis JAZU (1950), Republika (1954, 1960, 1963), Teatar (1955, 1956, 1958), Telegram (1960, 1963), Rad JAZU (1962), Kolo (1963, 1966), Forum (1968, 1973, 1974, 1976), Kaj (1968, 1969, 1972), Kronika Zavoda za književnost i teatrologiju (1975–1977), Prolog (1976) i dr. Znanstvene i stručne, uglavnom teatrološke, tekstove tiskao je u inozemnim publikacijama: Bulletin international pour les théâtres populaires (Prag 1931), Il Ponte (Firenca 1955), Revue d’histoire du theâtre (Pariz 1964), Maske und Kothurn (Beč 1964–1966), Le théâtre dans le Monde (Pariz 1966), Studi Goldoniani (Venecija 1968), Szomszédság és közösség (Budimpešta 1972). Služio se pseudonimima E. Berković i Belan. Objavio je zbirku meditativne lirike te knjige proze, u rasponu od neoromantične fantastike (Čuda i čarolije) do realističke reportaže (Argonauti). Zapažena je njegova autobiografsko-memoarska proza natopljena psihološkim opažajima (Laterna magica) te kronika mladenačkih dana Prvi listopada dvadeset i prve (Forum, 1973, 4/5, 6). Posebnu pozornost izazvali su putopisi, plod Batušićeve strasti za putovanjima, ali i ogledalo njegova duha i kulture. Objavio je više književnih prikaza (o M. Mažuraniću, A. Nemčiću, M. Krleži, U. Donadiniju, M. Matkoviću, M. Crnjanskom, F. M. Dostojevskom, R. Rollandu, K. Hamsunu i dr.). Pjesmama, prozom i putopisima zastupljen je u više antologija. Neki njegovi radovi prevedeni su na češki, engleski, esperanto, njemački, poljski, slovački, talijanski. Napisao je libreto za Medvedgradsku kraljicu L. Šafraneka Kavića (praizvedena je u HNK 1927). Lirska drama Komorni trio dobila je poslije praizvedbe u HNK (1935) Demetrovu nagradu (1936), a izvedena je i u Brnu (1938), Pragu (1939) te na Radio-Zagrebu. Dramatizirao je (po francuskom prijevodu) roman J. Steinbecka Mjesec je zašao (HNK, 1945). Baveći se različnim kazališnim pojavama, stvaraocima i razdobljima, B. je objavio oko tristo i pedeset kritika, feljtona, eseja i studija. Pisao je o zagrebačkim kazališnim građevinama i prostorima, o repertoaru (poljski, ruski, mađarski, francuski, domaći), o prijelomnim datumima i događajima (Prva hrvatska riječ u starom teatru. Praizvedba Kukuljevićevog »Jurana i Sofije« u Sisku). Više je studija posvetio izvođenju W. Shakespearea, M. Držića, J. S. Popovića, I. Vojnovića, I. Cankara i M. Krleže, kao i mnogim kazališnim djelatnicima: J. Freudenreich, M. Ružička-Strozzi, A. Fijan, S. Miletić, B. Gavella i dr. Proučavao je školsko kazalište, kajkavski repertoar, uzajamne veze zagrebačkog te novosadskog i beogradskog glumišta. Pisao je o hrvatskim pokrajinskim kazalištima te o cenzuri, operi, baletu, skladateljima i scenografiji. Sintetski pregled djelatnosti HNK od 1860. do 1941. dao je u tekstu Vlastitim snagama (Enciklopedija HNK, Zagreb 1969), a raspravom Komediografija Tita Brezovačkog (Djela Tituša Brezovačkog, Stari pisci hrvatski, 29, Zagreb 1951) utemeljio je teatrološki pristup u valorizacijama hrvatskih dramatičara. Prilog o hrvatskom kazalištu objavio je u 10. knjizi H. Kindermanna Theatergeschichte Europas (Salzburg 1974). Za HNK režirao je 16 dramskih i 4 glazbena djela (V. Hugo, V. N. Gogolj, M. Maeterlinck, J. Kulundžić, K. Mesarić i dr.). — Batušićeva likovna djelatnost obuhvaća povijesne preglede Umjetnost u slici (Zagreb 1957), Pregled povijesti umjetnosti (Zagreb 1959), i tekst Pola vijeka hrvatskog slikarstva, 1900–1950 (katalog), Pola vijeka jugoslavenskog slikarstva (Zagreb 1953) te prikaze o djelu i izložbama T. Krizmana, V. Becića, Lj. Babića, A. Augustinčića i dr. U putopisima se osvrće i na likovne pojave (Rembrandtu u pohode, 1952). Uredio je zbirku hrvatske scenografije, a autor je više izložaba arhivsko-muzejske građe. — Kao leksikograf B. se javljao prilozima o kazališnim umjetnicima u Hrvatskoj enciklopediji (Zagreb 1941–1945), u enciklopediji za djecu Znanje i radost (Zagreb 1942–1944). Autor je više jedinica s područja književnosti, kazališta i likovne umjetnosti u Enciklopediji Leksikografskog zavoda (1955–1964), Enciklopediji Jugoslavije (1955–1971), glavni urednik i suradnik Enciklopedije likovnih umjetnosti (1959–1966) i glavni urednik Bibliografije rasprava i članaka (1967–1977). Stručni je recenzent i jedan od glavnih suradnika Enciklopedije HNK (1969), a surađivao je i u inozemnim enciklopedijskim izdanjima: Enciclopedia dello Spettacolo (Rim 1954–1966), Osterreichisches biographisches Lexikon (Beč 1974–1976), Teatral’naja ènciklopedija (Moskva 1961–1967) i Regie (Bremen 1965). — Bio je i urednik zagrebačkih kazališnih listova Teater (1929–1933), Kazališni list (1932–1934), Komedija (1934–1940) i Hrvatska pozornica (1940–1941) te dvaju Kazališna almanaha (1937, 1938), urednik i pokretač Suvremene biblioteke (1939–1946) te edicije Djela Miroslava Krleže (1946–1950). S D. Roksandićem uredio je Hrvatsko narodno kazalište, Zbornik o stogodišnjici 1860–1960 (1960), a glavni je urednik knjige Četiristogodišnjica rođenja Viljema Šekspira (1964). Priredio je i pogovorom popratio knjigu Božene Begović Stih – proza – teatar (1974). Preveo je više beletrističkih djela s francuskog i njemačkog, a za HNK 15 dramskih tekstova i libreta (G. B. Shaw, Sveta Ivana, 1925; R. Rolland, U revoluciji, 1927; V. Hugo, Lukrecija Borgia, 1930; Beaumarchais, Ludi dan ili Figarova svadba, 1932, 1947. i dr.). — U Batušićevu djelovanju sjedinjeno je izvanredno teorijsko i povjesničarsko znanje te praktično iskustvo stečeno dugogodišnjim i raznovrsnim radom u kazalištu, vokacija književnika, široka kultura i naobrazba, znanstvena akribija i urođena ljubav prema umjetnostima. Dostojni je nasljednik naših najboljih putopisaca, od R. Boškovića do A. G. Matoša. DJELA: Medvedgradska kraljica. Zagreb 1927. — Čuda i čarolije. Zagreb 1931. — Kroz zapadne zemlje i gradove. Zagreb 1932. — Na dragom tragu. Zagreb 1932. — Argonauti. Zagreb 1936. — Od Kandije do Hammerfesta. Zagreb 1937. — 23 pjesme. Zagreb 1938. — Komorni trio. Zagreb 1938. — Od Siene do Haarlema. Zagreb 1941. — Nordkap. Zagreb 1942. — Stanislavski u Zagrebu. Zagreb 1948. — Rembrandtu u pohode. Zagreb 1952. — Umjetnost u slici. Zagreb 1957, (1958!) 19612, 19673. — Laterna magica. Zagreb 1958. — Pejsaži i vedute. Zagreb 1959. — Pregled povijesti umjetnosti. Zagreb 1959 (do 1972. 8 izd.). — Lirika. Proza i članci. Putopisi (Priredio G. Krklec). Pet stoljeća hrvatske književnosti, 112. Zagreb 1963. — Pjesme, pripovijest, roman; putopisi, članci. (Priredio M. Vaupotić). Zagreb 1973. — Hrvatska pozornica. Zagreb 1978. — Od Griča do Lutecije. Zagreb 1979. LIT.: Novak Simić: »Čuda i čarolije« od Slavka Batušića. Savremenik, 24(1931) 14/15, str. 207–208. — Branimir Livadić: Kroz zapadne zemlje i gradove (predgovor). Zagreb 1932, 5–11. — Ivo Kozarčanin: Slavko Batušić, Na dragom tragu. 15 dana, 3(1933) 2, str. 27. — Branimir Livadić: Slavko Batušić, »Komorni trio«. Hrvatska revija, 8(1935) 3, str. 160–161. — Ivo Kozarčanin: Batušićevi »Argonauti«. Ibid., 10(1937) 2, str. 97–100. — Mate Meštrović: Lirika S. Batušića. Obzor, 78(1938) 203, str. 1. — Antun Barac: Čežnja za daljinama. Hrvatska revija, 17(1944) 4, str. 191–201. — Stanko Gašparović: Slavko Batušić kao književnik i kazališni radnik. Hrvatsko kolo, 5(1952) 6, str. 353–355. — Miroslav Vaupotić: Pjesnik strasti i putovanja. Književnik, 2(1960) 7, str. 105–114. — Gustav Krklec: Slavko Batušić. Lirika. Proza i članci. Putopisi (predgovor). Pet stoljeća hrvatske književnosti, 112. Zagreb 1963, 7–18. — Antun Šoljan: Sasvim povučeni tip u skladištu prekooceanske robe. Telegram, 7(1966) 325, str. 12. — Pet decenija rada Slavka Batušića, Sterijino pozorje, XVI jugoslavenske pozorišne igre. Novi Sad 1971, 70–72. — Saša Vereš: Batušićev prozor u svijet. Izraz, 15(1971) 7, str. 38–46. — Tomislav Sabljak: 70 ljeta Slavka Batušića. Večernji list, 1972, 10. VI. — Mirjana Mitrović: Slavko Batušić, Pjesme, pripovijest, roman, putopisi, članci. Knjiga i čitaoci, 7(1973) 7/10, str. 192–194. — Josip Pavičić (J. P.): Izbor iz djela Slavka Batušića. Večernji list, 17(1973) 4424, str. 5. — Veselko Tenžera: Kratka intima. Vjesnik, 34(1973) 9535, str. 9. — Miroslav Vaupotić: Literatura o Slavku Batušiću (u: Pjesme, pripovijest, roman, putopisi, članci). Zagreb 1973, 631–639. — Branimir Donat: Autobiografija – sentimentalna analiza duše. Književna istorija, 6(1974) 24, str. 665–672. — Jakov Jurišić: Batušić u izboru. Odjek, 27(1974) 3, str. 20–21. — Saša Vereš: Neumorna stjegonoša seobe. Ibid., 6, str. 18. — (Povodom 75-god. života, članci raznih autora i bibliografija). Kronika Zavoda za književnost i teatrologiju JAZU, 3(1977) br. 1. — Igor Mrduljaš: Tamna strana glumišta. Prolog, 10(1978) 35, str. 171–172. — Slobodan P. Novak: Thalijin hram od papira i prašine. Oko, 6(1978) 23. II–9. III, str. 8. — Vlada Popović: Batušićeva Hrvatska pozornica. Scena, 14(1978) 4, str. 140–141. — Marija Grgičević: In memoriam Slavku Batušiću. U službi hrvatske Talije. Večernji list, 23(1979) 27. IV. — Branko Hećimović: In memoriam Slavku Batušiću. Kronika Zavoda za književnost i teatrologiju JAZU, 5(1979) 11, str. 3–5. — Isti: Slavko Batušić. Scena, 15(1979) 2/3, str. 144–145. — Marijan Matković: Odlazak pjesnika u nepovrat. Vjesnik, 40(1979) 11 620, str. 13. — Jozo Puljizević: U povodu smrti Slavka Batušića. Najveći teatrolog našeg prostora. Oko, 7(1979) 3–17. VI, str. 16. — Saša Vereš: Slavko Batušić. Scena; 15(1979) 2/3, str. 142–143. — Svetozar Radonjić Ras: Memoari, istoriografija i ostalo. Izraz, 24(1980) XLVII/6, str. 636–645. — Dubravko Horvatić: Četiri knjige Teatrologijske biblioteke. Marulić, 14(1981) 1, str. 94–97.

Аутобиографија Милана Савића Прилике из мога живота иде у ред незамењљивих докумената о једном времену. Писана лако, непретенциозно, са окретањем назад (из угла човека који је при крају живота) одише једном незлобивошћу. Са друге стране, Савићев живот препун је занимљивих епизода које се памте. Читамо ту сећање на оца, на другу удају мајке, на ђачке и студентске дане проведене у Сегедину, Печују, Бечу, на прва картања, несташлуке, прва љубавна искуства. Везивно ткиво свих ових сећања је Милан Савић, који има специфични смисао за благ и одмерен хумор. (Поједине странице као да је исписивао Јаков Игњатовић.) Уз портрет Милана Савића, вреди видети и читаву галерију Савићевих савременика (Матавуљ, Предић, Нушић, Костић, Змај...) са којима је водио живу и занимљиву преписку, која се налази у другом делу књиге. CAДPЖAJ Скица зa портрет Милана Caвићa (M. Heнин), 7 ПРИЛИКЕ ИЗ МОГА ЖИВОТА I, 17 III, 47 Зашто нисам научио француски, 70 Животне исповести (Застава, 1925), 73 Књижевне исповести, 82 Из младих дана, 93 ДОДАТАК Писмо Симе Матавуља, 99 I (3. I 1888), 99 Напомена уз писмо Симе Матавуља, 102 Сима у Зајечару, 104 Напомена, 110 Писма Паји Марковићу Адамову, 111 I (I. XII 1887), III II (27. V 1899), 113 III (8. IV 1903), 114 Напомена уз писма Паји Марковићу Адамову, 114 Писма Уроша Предића, 115 I (26. I 1897), 115 II (9. V 1898), 117 III (3. I 1902), 119 IV (25. XII 8. XII 1910), 121 Напомена уз писма Уроша Предића, 124 Писма Бранислава Нушића, 125 I (7. IX 1900), 125 II (21. IX 1900), 126 III (4. X 1900), 127 Напомена уз писма Бранислава Нушића, 127 Писмо Јована Скерлића, 129 I (10. X 1909), 129 Напомена уз писмо Јована Скерлића, 129 Писмо Илије Огњановића Абуказема, 130 I (16. VI 1876.), 130 Напомена уз писмо Илије Огњановића Абуказема, 131 Писмо Стевана Поповића Пеције, 132 I (16/28. II 1890), 132 Напомена уз писмо Стевана Поповића Пеције, 132 Писма Јована Јовановића Змаја, 133 I (18. VII 1882), 133 II (10. VIII 1885), 134 III (7/16. XI 1889), 136 IV (11124. X 1901), 137 V (17/30. X 1901), 138 VI (y(очи) Hове Године 1903), 139 Напомена уз писма Јована Јовановића Змаја, 140 Преписка са Лазом Костићем, 141 I (1.(13) III. 1899), 141 II (2. II 1900), 142 III (4. II 1900), 143 IV (3. III 1900), 144 V (Лицем на Ђурђев дан 1900), 147 VI (jyни 1901]), 147 VII (2. XII 1901), 149 VIII (6. XII 1901), 150 IX (17. (4) XII 1901), 151 X (Други дан р. божића 1901), 154 XI (30. XII 1901), 155 XII (24. XII 1902), 156 XIII (9. VII 1907) , 158 Напомена уз преписку са Лазом Костићем, 158 Писмо Милану Давидовцу, 159 I (6. VIII 1913), 159 Напомена уз писмо Милану Давидовцу, 160 Преписка са Тихомиром Остојићем, 161 I (16. (28) V 1896), 161 II (4. XII 1897), 161 III (16. IV 1899), 162 IV (Без датума), 163 V (15. (28) XI 1905), 163 VI (28. XI 1905), 166 VII (16/29. XI 1905), 167 VIII (13. XII 1905), 168 IX (14. (27) XII 1905), 169 X (14/27. I 1906), 169 XI (16. (29) I 1906), 170 XII (18. (31) I 1906), 171 XIII (26. II 1906), 172 XIV (22. III 1906), 173 XV (13. IV 1906), 173 XVI (13. IV 1906), 174 XVII (14. (27) IV 1906), 174 XVIII (25. V1/8. VII 1906), 175 XIX (3. (16) X 1906), 176 XX (8. (21) X 1906), 176 XXI (12. X 1906), 177 XXII (Без датума), 178 XXIII (16. XII 1906), 179 XXIV (22. XII 1906), 179 XXV (11. I 1907), 180 XXVI (13. I 1907), 181 XXVII (31. I 1907), 182 XXVIII (9. (22) II 1907), 183 XXIX (4. (17) VI 1907), 183 XXX (5. (18) VI 1907), 184 XXXI (18. VI 1907), 185 XXXII (9. (22) VI 1907), 186 XXXIII (8. (21) IX 1907), 186 XXXIV (28. III (10. IV) 1908), 187 XXXV (5. V 1908), 188 XXXVI (6. (19) V 1908), 188 XXXVII (20. V 1908), 189 XXXVIII (24. V (6. VI) 1908), 190 XXXIX (13. (26) VI 1908), 191 XL (19. VI 1908), 192 XLI (26. VI 1908), 192 XLII (4. (17) VIII 1908), 193 XLIII (6. (18) VIII 1908), 194 XLIV (15. VIII 1908), 194 XLV (17. VIII 1908), 195 XLVI (21. VIII 1908), 195 XLVII (13. X 1908), 196 XLVIII (13. X 1908), 197 XLIX (19. VI 1909), 197 L (21. VI 1909), 199 LI (10. (23) VIII 1909), 200 LII (11. (24) VIII. 1909), 201 LIII (12. XI 1909), 202 LIV (13. I 1910), 202 LV (2. VII 1910), 203 Напомена уз преписку са Тихомиром Остојићем, 203 Напомена приређивача, 205 Мање познате речи, 210 Наслов: Прилике из мог живота Издавач: Akademska knjiga Страна: 216 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 13 x 22,5 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-86611-30-7

Уз светог Антонија Великог и пустињске оце чије су изреке записане у Старечнику, дело светог Макарија Египатског - кога је православна Црква прозвала Великим - представља један од стубова на којима почива духовност Цркве од Истока. Објављујући, по први пут на српском језику, дела овог светилника Христовог, верујемо да ће она помоћи многима да нађу пут истинске побожности који води у живот вечни. Највећи српски учитељи од Светог Саве до оца Јустина Поповића надахњивали су се учењем светог Макарија и трудили се да испуне оно што је он завештао свим православним хришћанима. САДРЖАЈ СВЕТИ МАКАРИЈЕ ВЕЛИКИ ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ 1. Алегоријско тумачење виђења које описује пророк Језекиљ, 7 2. О царству таме, тј. греха, и о томе да једино Бог може да нас отргне од таме и да нас избави од робовања нечастивом кнезу, 16 3. О томе да би браћа међусобно требало да живе у чистоти, простодушности, љубави и миру, а да борбу и битку воде само са унутрашњим помислима, 19 4. Да би се хришћани удостојили небеских похвала од Бога и анђела, морају пажљиво и брижљиво водити своју борбу у арени овога света, 23 5. Велика је разлика међу хришћанима и људима овога света: једни, имајући у себи духа света, у срцу и у уму свезани су земаљским оковима, док други желе љубав небеског Оца и једино Њега имају за предмет свих својих жеља, 39 6. Требало би да се они, који желе да угоде Богу, моле у миру, безмолвију, кроткости и премудрости како не би, молећи се нападно гласно, свима постали саблазан. У овој беседи налазе се два питања: Да ли су престоли и венци вештаствене творевине? Шта означава дванаест престола Израиљевих?, 55 7. О Христовом снисхођењу према човеку. Ова беседа такође садржи у себи неколико питања и одговора, 59 8. О томе шта се догађа са хришћанима у време док творе молитву и о мерама савршенства, тј. о томе могу ли хришћани да достигну савршену меру, 63 9. О томе да се Божија обећања и пророштва испуњавају у различитим испитивањима и искушењима, и да се од искушења нечастивога избављају они који су привржени јединоме Богу, 67 10. О томе да се дарови божанске благодати чувају и умножавају смиреноумљем и усрдношћу, а да се губе гордошћу и нерадом, 73 11. О томе да је сила Светога Духа у човечијем срцу слична огњу; још о ономе што нам је потребно за разликовање помисли које се појављују у срцу, а такође и о мртвој змији коју је Мојсеј приковао на врх дрвета и која је послужила као праобраз Христа. У овој беседи садрже се два разговора: један је разговор Христа са злобним сатаном, а други разговор грешника са сатаном, 76 12. О Адамовом стању пре него што је преступио Божију заповест и након што је изгубио и свој сопствени и небески лик. Ова беседа садржи неколико веома корисних питања, 85 13. О томе какав плод Бог захтева од хришћана, 94 14. О томе да они, који су Богу посветили помисли и ум, чине то у нади да ће се просветлити очи њиховог срца, да Бог такве удостојава да у светости и највећој чистоти приступе Св. Тајнама и дарује им Своју благодат; такође и о томе шта би требало да чинимо ми, који желимо да добијемо неко од небеских добара и најзад о томе да су апостоли и пророци слични сунчевим лучама које пролазе кроз прозор. Осим тога, беседа поучава и томе шта је сатанска а шта анђелска земља - јер су обе неопипљиве и невидљиве, 95 15. Ова беседа садржи у себи опширно учење о томе, како би душа требало да у светости, непорочности и чистоти обитава пред својим Жеником - Исусом Христом, као и нека веома поучна питања - на пример, о томе, да ли ће сви удови устати приликом васкрсења, али и многа друга - о злу, о благодати, о слободној вољи, о достојанству људскога рода, 99 16. О томе да су духовни људи подложни искушењима и недаћама које потичу од првородног греха, 125 17. О духовном помазању и слави хришћана и о томе да нам је без Христа немогуће да се спасемо или да постанемо причасници вечног живота, 133 18. О благу хришћана, односно о Христу и о Светоме Духу Који их на различите начине води ка достизању савршенства, 141 19. Хришћани који желе да напредују и узрастају дужни су да себе приморају на све што је добро, да би се избавили од греха који живи у њима и да би се испунили Светим Духом, 146 20. Једино Христос, истински исцелитељ унутрашњег човека, може да исцели душу и да је украси одеждом благодати, 152 21. Хришћанину предстоји двострука битка, унутрашња и спољашња; ова друга се састоји у удаљавању од земаљских разонода, док се прва одвија у срцу и води се с помислима на које нас наводе нечисти духови, 156 22. О двојаком стању оних што одлазе из овог живота, 159 23. Као што царски и скупоцени бисер могу да носе само они који су се родили од царског семена, тако и небески бисер могу да носе само чеда Божија, 160 24. Стање хришћана слично је трговини и квасцу. Као што трговци сабирају земаљску добит, тако и хришћани сабирају помисли, расејане по овом веку. И као што се од квасца укисели све тесто, тако и греховни квасац прониче у васцели Адамов род, али Христос у верне душе полаже небески квасац доброте, 162 25. Ова беседа говори о томе да ниједан човек, уколико није укрепљен Христом, није у стању да надвлада искушења нечастивога и показује да је неопходно да жудимо за божанственом славом; осим тога, она поучава да смо посредством Адамове непослушности почели да робујемо телесним страстима, и од овог ропства избављамо се тајном Крста; најзад, ова беседа показује колико је велика сила суза и божанског огња, 166 26. О достојанству, скупоцености, сили и делању бесмртне душе и о томе како душу искушава сатана, и како се она избавља од искушења. Овде су додата и нека веома поучна питања, 172 27. Овом беседом завршава се опширно расуђивање започето у претходној, а говори о достојанству и стању човека-хришћанина; она поучава многим корисним стварима везаним за слободну вољу, присаједињујући томе и нека питања, испуњена божанственом мудрошћу, 185 28. У овој беседи описује се и оплакује несрећа душе, јер услед греха Господ не обитава у њој; такође се говори о Јовану Крститељу, тј. да нико од рођених од жена није већи од њега, 197 29. Дељење благодати људском роду Бог извршава двојако, с тим што ће на праведном суду тражити њене плодове, 201 30. Да би ушла у Царство Божије, душа мора да се роди од Светога Духа, и о томе на који се начин ово догађа, 205 31. Верујући треба да се измени у свом уму и да у Богу сабере све помисли, у чему се заправо и састоји целокупно служење Богу, 210 32. Слава хришћана већ сада обитава у њиховим душама, а у време васкрсења она ће се показати и прославиће тела, према мери њиховог благочашћа, 214 33. Морамо се непрестано и усрдно молити Богу, 220 34. О слави хришћана које ће се [те славе] о васкрсењу удостојити њихова тела, просветивши се заједно са душама, 222 35. О старој и новој суботи, 224 36. О двојаком васкрсењу душе и тела, и о различитој слави васкрслих, 226 37. О рају и духовном закону, 227 38. Потребно нам је много пажње и расуђивања да бисмо препознали истинске хришћане и онога ко је истински хришћанин, 233 39. Због чега нам је Бог дао божанско Писмо?, 236 40. О томе да су све врлине, али и сва рђава дела, међусобно повезане и да, као карике у ланцу, зависе једне од других, 237 41. Веома су дубоке тајне одаје душе, која постепено узраста и у благодати и у пороцима, 241 42. Човека ка савршенству, или ка ономе што му шкоди, не води оно спољашње, него оно унутрашње, односно, или Дух благодати, или дух злобе, 243 43. О напредовању човека хришћанина, чија сва сила зависи од срца, а што се овде и описује у разним примерима, 245 44. О томе какву промену и какво обнављање у човеку хришћанину извршава Христос, Који исцељује душевне страсти и болести, 250 45. О томе да човека може да излечи једино долазак Христов, а не неко умеће или богатство овога света. У овој беседи указује се на велико сродство човека са Богом, 255 46. О разлици између речи Божије и речи света, између чеда Божијих и чеда овога света, 259 47. Алегоријско тумачење онога што се догађало под Законом, 262 48. О савршеној вери у Бога, 270 49. Нема довољно разлога да се човек одрекне наслада овога света уколико неће учествовати у блаженству онога века, 273 50. Бог чудотвори у светима Својим, 276 НОВОПРОНАЂЕНЕ БЕСЕДЕ СВЕТОГ МАКАРИЈА ЕГИПАТСКОГ Прва беседа, 281 Друга беседа, 285 Трећа беседа, 290 Четврта беседа, 293 Пета беседа, 297 Шеста беседа, 300 Седма беседа, 304 Осма беседа, 312 Девета беседа, 316 Десета беседа, 324 Једанаеста беседа, 328 Дванаеста беседа, 331 Тринаеста беседа, 334 Четрнаеста беседа, 339 Петнаеста беседа, 344 Шеснаеста беседа, 346 Седамнаеста беседа, 357 Осамнаеста беседа, 360 Деветнаеста беседа, 364 Двадесета беседа, 366 Двадесет прва беседа, 370 Двадесет друга беседа, 373 Двадесет трећа беседа, 376 Двадесет четврта беседа, 382 Двадесет пета беседа, 384 Двадесет шеста беседа, 391 Двадесет седма беседа, 394 Двадесет осма беседа, 400 Наслов: Свети Макарије Велики: Духовне беседе Издавач: Образ светачки Страна: 416 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15 x 21 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-84595-67-8

Пред нама је књига о старцу Арсенију, великом подвижнику, исповеднику и мученику руског XX века, књига сведочења која су сабрала његова духовна деца, доказ да нема тог пакла у који човек може бити заточен а да га тамо не нађе Богочовек, у Чијим рукама су кључеви свих тамница. Када је изгледало да су Лењин и Стаљин сатрли Цркву, она је у Русији дала најобилније плодове светости и чистоте, од којих се и данас храни и живи васелена. Ова књига не говори само о подвизима старца Арсенија, него и о његовој духовној деци. То је епопеја многих страдалника заточених у ГУЛАГ-у, од потпуно невиних који су страдали за веру, до Стаљинових безбожних убица које је старац Арсеније благодаћу Божијом кротио у јагањце. Људи попут јунака ове повести претварали су лед Сибира у рајске одаје вечности. Највеће чудо, чудо кротости и лепоте душе на Крсту, помаже читаоцу да издржи у нашим оловним временима, да се утеши, охрабри и укрепи. Садржај Предговор четвртом издању, 5 Предговор првом издању, 6 Уводна реч (првом издању), 8 НЕКОЛИКО ПОДАТАКА О ЖИВОТУ ОЦА АРСЕНИЈА, 10 Први део ЛОГОР ЛОГОР „СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЖИМА”, 11 БАРАКА, 12 БОЛЕСНИЦИ, 14 ОБИЧНИ „ПОП”, 19 ПРЕСТАНИТЕ!, 24 КОД МАЈОРА, 26 ЖИВОТ ТЕЧЕ ДАЉЕ, 31 ПОЖУРИТЕ ДА ЧИНИТЕ ДОБРО, 32 „ГДЕ СУ ДВОЈЕ ИЛИ ТРОЈЕ У ИМЕ МОЈЕ...”, 33 НАДЗОРНИК „ПРАВЕДНИ”, 38 МАЈКО БОЖИЈА, НЕ ОСТАВИ ИХ!, 39 МИХАИЛ, 47 НА ЧИЈОЈ СТРАНИ СИ, ПОПЕ?, 51 САЗИКОВ, 56 ИСПОВЕСТ, 58 НЕЋУ ТЕ ОСТАВИТИ!, 60 ТЕЖАК ПУТ, 63 У ИМЕ БОГА, ЗАПОВЕДАМ ТИ: СТАНИ!, 65 РАДОСТ, 66 ЖИВОТ ТЕЧЕ ДАЉЕ, 69 САСЛУШАЊЕ, 72 СТВАРИ СЕ МЕЊАЈУ, 75 РАСТАНАК, 78 ОДЛАЗАК, 82 Други део ПУТ УВОД, 85 СЕЋАМ СЕ, 86 ТАТЈАНИНЕ БЕЛЕШКЕ, 94 ПОНОВНИ СУСРЕТ, 97 ДУГЕ ГОДИНЕ, 102 ПИСМА – СЕЋАЊА о. С. на оца Арсенија, 104 ПОВРАТАК ИЗ ПРОШЛОСТИ, 108 СЕЋАМ СЕ, 113 ИРИНА, 119 АНА, 120 НОВИНАР, 129 МУЗИЧАР, 134 ДВА КОРАКА У СТРАНУ, 137 СМРЗАВАМ СЕ!, 142 ЧИЗМЕ, 144 Трећи део СЕЋАЊА ДУХОВНЕ ДЕЦЕ ОЦА АРСЕНИЈА ТЕБИ ВОЈВОТКИЊИ, ПОБОРНИЦИ НАШОЈ, 147 ОТАЦ МАТЕЈ, 152 ОТАЦ ПЛАТОН СКОРИНО, 159 МАТИ МАРИЈА, 172 МАЈКО БОЖИЈА, ПОМОЗИ!, 188 НА КРОВУ, 194 ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ, 201 ПИСМО, 210 ПОМЕН, 210 ЈЕДНО ИСКУШЕЊЕ, 211 ЛЕНА, 214 КОРСУЊ, ЈЕРШИ, 221 ПРЕ И ПОСЛЕ КОРСУЊ-ЈЕРШИ, 236 О МЕНИ, 237 ЈУЛИЈА, 239 ТРИ СМРТИ, 246 ЈОШ ЈЕДНОМ КОРСУЊ, ЈЕРШИ, 252 ПИСМА, 256 НЕКОЛИКО СЕТНИХ МИСЛИ, 257 ПАВЕЛ СЕМЈОНОВИЧ, 259 Четврти део ПУТ КА ВЕРИ СПЛАВ, 264 МОСТ, 270 ЛЕПА РЕЧ, 275 УЗВИШЕЊЕ, 285 ОТАЦ ВАСИЛИЈЕ, 304 МИЛОСТ ГОСПОДЊА, 312 ИСЛЕДНИК, 332 УСПОМЕНЕ А. Ф. БАТУРИНЕ, 338 СЕЛО КРЈАЖИ, 339 ВАЛЕНТИНА, 353 ИРИНА НИКОЛАЈЕВНА – ДУЊАША, 358 Пети део ЉУБИ БЛИЖЊЕГ СВОГ БЕСЕДА, 366 ОТАЦ ИЛАРИОН, 368 ПРОШЛОСТ И САДАШЊОСТ (ОТАЦ ИЛАРИОН), 374 ПСИХИЈАТАР, 380 СУСРЕТ С ДАНИЛОМ МАТВЕЈЕВИЧЕМ, 386 БЕСЕДА, 400 УКРШТЕНЕ РЕЧИ, 403 ЈУРИЈ И КИРА, 406 АРХИЕПИСКОП, 422 САМОЋА, 428 ОБАВЕШТАЈАЦ, 432 ОТАЦ СЕРАФИМ, 443 ОТАЦ ОЛЕГ, 461 ИЉА НИКОЛАЈЕВИЧ, 466 УСПОМЕНЕ О ОЦУ АРСЕНИЈУ И ЊЕГОВИМ ДУХОВНИМ ЧЕДИМА, БЕСЕДЕ ОЦА АРСЕНИЈА КОЈЕ ЈЕ ЗАПИСАЛА КИРА БАХМАТ УСПОМЕНЕ А. Ф. БЕРГ, 469 ЈОШ О НАШОЈ ЗАЈЕДНИЦИ, 479 ИСЦЕЛЕЊА, 489 О МОЛИТВИ, 491 УСПОМЕНЕ ОЦА АРСЕНИЈА, 496 ПОГОВОР УСПОМЕНАМА НА ОЦА АРСЕНИЈА, 508 НЕКОЛИКО РЕЧИ ЗА КРАЈ, 515 УВОДНА РЕЧ (првом издању) У новије време штампана су многа сведочанства о животу политичких затвореника у Русији у Стаљиново доба. Писали су их научници, припадници војске, писци, бивши бољшевици, образовани људи свих занимања, али и прости људи, сељаци и радници. Ипак, мислим да до данас нико није писао о милионима Православних који су оставили своје животе по стратиштима логора и казамата, који су били подвргавани најстрашнијим мучењима и ислеђивањима. Они су страдали и гинули за своју веру, у име Бога Којега се никада нису одрекли. Умирући, они су Му појали хвалу и Он их није напустио. Запечатити усне и ћутати о овоме значило би препустити забораву све патње, крстоносни пут и смрт милиона Мученика који су пострадали Бога ради и ради нас који смо остали да на земљи живимо. Наша је дужност пред Богом и пред Његовим људима да проговоримо о овим мученицима. У ова претешка времена пострадали су најбољи мужеви Руске Православне Цркве: епископи, свештеници, старци, монаси и дубоко верујући народ у коме је горео неугасиви пламен вере. По својој снази, ова вера беше једнака оној коју су исповедали први Мученици за Христа, можда чак и јача. У овој књизи сусрешћемо се са само једним од ових, још увек неканонизованих Светитеља. А колико је много било оних који су нас ради страдали! Двадесет је векова род људски узрастао у Богопознању. Хришћанска вера је људима даровала светлост и живот; па ипак, у овом, двадесетом веку, било је и таквих људи који су свесно одбацили ово богато и свето Наслеђе и који су се определили за зло. Умножавајући то зло у себи и другима, послали су милионе невиних људи у мученичко страдање и смрт. Бог је благоизволео да са оцем Арсенијем проведем у логору само кратко време. Ипак, и то мало времена проведено са њим било ми је довољно да уђем у веру, да постанем његово духовно чедо, да кренем његовим путем, да будем сведок његовој дубокој љубави према Богу и људима, да схватим шта значи бити прави Хришћанин. Прошлост се не сме заборавити – она је темељ садашњости и будућности. Зато осећам да ми је дужност да сакупим што више материјала о животном путу оца Арсенија. Да бих сабрао сва ова драгоцена казивања о њему, разговарао сам са његовим духовним чедима, читао писма која им је писао и сведочења људи који су га познавали. Духовних чеда оца Арсенија је било много. Куд год га је Бог слао, стицао је нова духовна чеда. Било их је у граду у коме је раније живео док је био историчар уметности, а касније рукоположен за свештеника и у коме је основао заједницу верујућих – Хришћанско братство, било их је у селима у којима је био протеран, било их је у градићу изгубљеном у шумовитом северу где је провео неколико година, а било их је и у злогласном логору „специјалног режима“. Међу његовим духовним чедима било је фабричких радника, сељака, интелектуалаца, криминалаца, политичких затвореника, бивших комуниста, као и логорских старешина разних чинова. Долазећи у додир са оцем Арсенијем, они су постајали његова духовна чеда, пријатељи, верници и следбеници. Да! Беше их много који су, када су га упознали, кренули за њим. Они које сам лично познавао испричали су ми оно што су о њему знали и чему су били сведоци. Приликом сваког сусрета са оцем Арсенијем, покушавао сам да сазнам више о појединостима из његовог живота, но мада смо често разговарали, ретко је говорио о себи. Неке од тих разговора успео сам да забележим док је још био жив. Тада сам му давао своје белешке да их прегледа и питао га: „Је ли овако било?“ „Да“, одговарао би увек. А онда би увек додао: „Све је нас Бог повео различитим стазама и путевима, и сваки човек има, ако се само потрудиш да дубински сагледаш његов живот, нешто о чему је вредно писати. Мој живот је, попут многих, увек био испреплетан са животима других људи и текао упоредо са њиховим. Свачега је ту било. Али, све је Бог тако уредио.“ Често се дешавало да понешто исправи у мојим белешкама. Тада сам, наравно, морао да мењам називе места и имена скоро свих људи о којима је било реч. Неки од њих су и даље међу живима и – ко зна? Зла времена се могу повратити. Трагање за материјалом је било напорно, али је уродило плодом: многа казивања и сећања изнета су у овој књизи. Обрада књиге је далеко од савршенства, али успева да оживи пред нама лик оца Арсенија. Када сам започео посао, нисам имао представу о количини материјала који ће ми бити доступан, нити сам знао које ће природе тај материјал бити. Сада, по обављеном послу, мишљења сам да је најкорисније да се књига подели на три дела: први део носи назив Логор, а други део, састављен из већ прикупљених записа, назвао би се Пут. Други део би садржавао писма, сећања и казивања људи који су познавали оца Арсенија. Што се трећег дела тиче, материјала има много, а биће потребно и много рада да се све то обједини. Нека би ми Бог помогао у томе. Сујета би била рећи: „Ја сам сакупљао“, „ја сам писао“. Много је људи прикупљало, записивало и делило са мном сећање на оца Арсенија. За овај подухват заслужно је на десетине људи који су познавали и волели оца Арсенија. Ја сам само покушао, као и сви они које је отац Арсеније подигао и усмерио на пут вере, да му се макар мало одужим што ме је избавио од пропасти и дао ми нови живот. По читању ове књиге, помолите се за здравље и спасење слуге Божјег Александра. То ће бити моја велика награда. Превела Ана Смиљанић Наслов: Старац Арсеније - Светац у логору: 2. издање Издавач: Образ светачки Страна: 520 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15,5 x 21 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-86555-33-5

Autor - osoba Konstantinović, Zoran, 1920-2007 = Konstantinović, Zoran, 1920-2007 Krivokapić, Mirko, 1933-2017 = Krivokapić, Mirko, 1933-2017 Milović, Jevto, 1908-1991 = Milović, Jevto, 1908-1991 Bekić, Tomislav, 1935-2008 = Bekić, Tomislav, 1935-2008 Slijepčević, Pero, 1888-1964 = Slijepčević, Pero, 1888-1964 Kostić, Strahinja K., 1918-2000 = Kostić, Strahinja K., 1918-2000 Đorđević, Miloš, germanista, 1901-1981 = Đorđević, Miloš, germanista, 1901-1981 Škreb, Zdenko Grubačić, Slobodan, 1942- = Grubačić, Slobodan, 1942- Žmegač, Viktor, 1929-2022 = Žmegač, Viktor, 1929-2022 Kostić, Predrag, 1931- = Kostić, Predrag, 1931- Naslov Njemačka književnost. Knj. 2 / Zoran Konstantinović ... [et al.] Ostali naslovi Nemačka književnost Vrsta građe stručna monografija Jezik hrvatski, srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost ; Beograd : Nolit, 1987 (Subotica : Minerva) Fizički opis 377 str., [8] str. s tablama u boji : ilustr. ; 25 cm Zbirka ǂEdicija ǂStrane književnosti (karton) Napomene Zastupljeni autori:Mirko Krivokapić, Jevto Milović, Tomislav Bekić, Pero Slijepčević, Strahinja K. Kostić, Miloš Đorđrević, Zdenko Škreb, Slobodan Grubačić, Viktor Žmegač, Predrag Kostić Str. 313-360: Bio-bibliografski dodatak / Zoran Konstantinović Registar. Predmetne odrednice Nemačka književnost – Istorija UVODNA REČ Ovom knjigom nastavlja se i završava prikazivanje nemačke književnosti u ediciji Strane književnosti. Postoje u prvom tomu dat pregled od početaka pismenosti kod Nemaca do zaključno sa pokretom „Šturm und Drang“ drugi tom se na ovo nadovezuje počev sa nemačkom klasikom da bi nas otuda, od poglavlja do poglavlja, vodio sve do literarnih pojava naše neposredne sadašnjosti. Pri tome granica između građe u prvom i drugom tomu nije strogo kronološki povučena već se drugi tom, govoreći najpre о Geteu i Šileru, tamo gde je reč о njihovoj mladosti, ponovo vraća na pokret „Šturm und Drang“ kako bi se ova dva velika predstavnika nemačke književnosti prikazali što celovitije u svome razvoju. Izlaganjima о Geteu dodat je zatim poseban fragment о velikoj zasluzi koju je ovaj najistaknutiji literarni predstavnik svoga vremena stekao za nas, upoznavši svet sa našom narodnom poezijom, a poglavlje о Šileru dopunjeno je pregledom о tome kako je naša sredina prihvatala ovog pesnika i kako je, prihvatajući ga, u velikoj meri odredila svoj kulturni razvoj. U posebna poglavlja zahvaćeni su zatim savremenici klasike kod Nemaca, pa romantizam, bidermajer, Mlada Nemačka, poetski realizam, književna strujanja na smeni XIX i XX stoleća i ekspresionizam, a učinjen je, također, i pokušaj da se reljefno prikaže dosadašnji razvoj literarnih pojava u drugoj polovini XX stoleća. Iz okvira ovakvih zahvatanja u sintezama posebno su izdvojene četiri ličnosti – Kafka, Tomas Man, Herman Hese i Breht – da bi se istakao njihov reprezentativni značaj za nemačku književnost na njenom putu u naše doba i razabrao uticaj koji je od njih potekao i na ostale literature. Kao i prethodni tom, i ovaj je rezultat kolektivnog rada. Ponovo su istaknuti stručnjaci zamoljeni da obrade pitanja koja su im najbliža i kao univerzitetskim nastavnicima i kao istraživačima. Ovim radovima, međutim, dodat je i prilog pokojnog profesora Pere Slijepčevića, napisan, doduše, već pre pedeset godina ali po sadržaju nepromenjeno svež i u metodskom pogledu upravo putokaz svim potonjim studijama о uzajamnim vezama između naše i neke strane književnosti. Na taj način ostaje i ovim delom sačuvano ime jednog germaniste koji je ostavio neizbrisiv trag u našoj nauci о književnosti. Među živima ne nalaze se više ni profesor Miloš Đorđević, kome su prilozi ovde objavljeni ujedno i poslednji radovi, ni profesor Zdenko Škreb ni profesor Ivan Pudić, saradnik и I tomu, a otrgnut je od nas u naponu stvaralačke snage i profesor Branko Džakula, glavni urednik edicije. Sa ovim delom, međutim, prenosi se njihova misao, ona se nastavlja i ostaje da živi. Poduhvat koji se ovim iznosi pred čitaoce nije samo odraz kolektivnog rada već, u izvesnoj meri, i poruka zajedničkog, jugoslavenskog gledanja na nemačku literaturu. Za razliku od nemačkih istoričara književnosti, mi smo mnogo više skloni da pojedine pojave о kojima je reč vidimo u širem kontekstu svetske književnosti, istovremeno postavljajući i pitanje njihove eventualne povezanosti sa našom literaturom. Time su ujedno i označene dve perspektive kojima je težila ova Istorija nemačke književnosti“, da prikaže kako kontinuitet u razvoju literature kod Nemaca, tako i dodire sa drugim književnostima, posebno sa našom. Zoran Konstantinović SADRŽAJ UVODNA REČ 5 VAJMARSKA KLASIKA (Zoran Konstantinović) 7 GETE (Mirko Krivokapić) 11 GETE I SRPSKO HRVATSKA NARODNA POEZIJA (Jevto Milović) 35 ŠILER (Tomislav Bekić) 44 ŠILER KOD JUGOSLOVENA (Pero Slijepčević) 57 SAVREMENICI NEMAČKE KLASIKE (Zoran Konstantinović) Kocebu – Johan Peter Hebel – braća Humbolt – Žan Paul – Klajst – Helderlin 63 NEMAČKA ROMANTIKA (Strahinja K. Kostić) 77 MLADA NEMAČKA (Miloš Đorđević) 113 HAJNE (Miloš Đorđević) 119 POLITIČKI LIRIČARI (Miloš Đorđević) 123 IZMEĐU ROMANTIZMA I REALIZMA (Miloš Đorđević) 127 BIDERMAJER I AUSTRIJSKA KNJIŽEVNOST TOGA DOBA (Zdenko Škreb) 135 POETSKI REALIZAM (Miloš Đorđević) 157 KNJIŽEVNA STRUJANJA NA SMENISTOLEČA (Zoran Konstantinović) 179 NATURALIZAM 181 NATURALISTIČKE DRAME GERHARTA HAUPTMANA 187 IMPRESIONIZAM 191 BEČKI IMPRESIONIZAM 192 PESNICI NEMAČKOG SIMBOLIZMA: George – Hofmanstal – Rilke 195 NEOROMANTIZAM 201 ZAVIČAJNA KNJIŽEVNOST 206 NEOKLASICIZAM 208 PRODOR AVANGARDISTIČKIH STREMLJENJA (Zoran Konstantinović) 211 EKSPRESIONIZAM (Slobodan Grubačić) 214 Lirika 218 Proza 227 Poetika ekspresionističke drame (Viktor Žmegač) 234 NEOREALIZAM (NEUE SACHLICHKEIT) U POEZIJI (Mirko Krivokapić) 241 KAFKA (Slobodan Grubačić) 246 TOMAS MAN (Miloš Đorđević) 259 HERMAN HESE (Zoran Konstantinović) 269 BERTOLT BREHT (Predrag Kostić) 275 NEMAČKA KNJIŽEVNOST U DRUGOJ POLOVINI XX VEKA (Zoran Konstantinović) 287 BIO-BIBLIOGRAFSKI DODATAK (Zoran Konstantinović) 311 INDEKS IMENA PISACA 361 MG141 (N)

Autor - osoba Ćorlukić, Filip Naslov Tehnologija papira / Filip Ćorlukić ; [crteže izradili Branko Barlović, Zlatko Orban] Vrsta građe stručna monografija Jezik hrvatski Godina 1987 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Školska knjiga, 1987 (Zagreb : `Zagreb`) Fizički opis 305 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Barlović, Branko Orban, Zlatko (Broš.) Napomene Tiraž 1.000. Predmetne odrednice Papir – Proizvodnja Sadržaj UVOD 11 1. Kratak historijski pregled 11 2. Suvremena proizvodnja papira 15 2.1. Sirovine 15 2.2. Pomoćna sredstva 17 2.3. Definicija i tehnološka shema 17 3. Klasifikacija i vrste papira i kartona 19 3.1. Pisaći papiri 20 3.2. Tiskovni papiri 20 3.3. Omotni papiri 22 3.4. Specijalni papiri 22 PRIPREMA VLAKNINE I PAPIROVINE 23 4. Raspuštanje sirovina 23 4.1. Priprema vlaknine 23 4.2. Raspuštači 23 4.3. Dopunski raspuštači 27 5. Mljevenje 30 5.1. Struktura celuloznog vlakna 32 5.2. Teorija mljevenja 34 5.2.1. Razvoj teorije mljevenja 34 5.3. Utjecaj mljevenja na svojstva papira 38 5.4. Mjerenje stupnja mljevenja 39 5.5. Utjecaj tehnoloških uvjeta na proces mljevenja 40 5.5.1. Temperatura 40 5.5.2. pH sredine 41 5.5.3. Radni tlak mljevenja i zazor između noževa 41 5.5.4. Konzistencija 42 5.5.5. Trajanje mljevenja 43 5.5.6. Utjecaj tehničke konstrukcije mlinova 43 5.6. Vrste mlinova 44 5.6.1. Holenderi 44 5.6.2. Konusni mlinovi 46 5.6.3. Mlinovi s diskom 48 5.7. Konfiguracija garnitura za mljevenje 52 5.8. Tehnološke sheme mljevenja 53 6. Pomoćna oprema 57 6.1. Kade i spremnici 57 6.2. Pročišćavanje 58 6.2.1. Visokokonzistentni pročistači 62 6.2.2. Konusni pročistači – centriklineri 63 1.3. Sortiranje 67 1.3.1. Ravni vibracijski sortirer 68 1.3.2. Tlačni vertikalni sortireri 69 1.3.3. Centrisorteri 70 1.4. Instrumentacija 72 1.5. Standardizirani grafički simboli 73 1.6. Mjerenje konzistencije 75 1.6.1. Mjerni pretvarač 75 1.6.2. Uređaji za mjerenje konzistencije 76 1.6.3. Optička mjerila konzistencije 81 1.7. Mjerenje stupnja mljevenja 82 7. Pripremanje pomoćnih sredstava 88 7.1. Keljenje 88 7.1.1. Činioci koji utječu na keljenje 89 7.1.2. Vrste keljiva 90 7.2. Punila 95 7.2.1. Vrste punila 96 7.2.2. Povezivanje punila u papiru 99 7.2.3. Utjecaj punila na svojstva papira 101 7.3. Bojenje papira 105 7.3.1. Osnovna fizikalna teorija boja 105 7.3.2. Klasifikacija bojila 108 7.3.3. Nijansiranje 110 7.3.4. Optička bjelila 111 7.3.5. Primjena bojila 112 7.3.6. Postupak bojenja papira 113 8. Tehnološke sheme pripreme 115 8.1. Papiri za vreće i kabelski papir 116 8.2. Kondenzatorski papir 117 8.3. Tehnološka shema pripreme za proizvodnju papira širokog asortimana 118 8.4. Linije priprema za višeslojne papire 119 8.5. Priprema i sortiranje vlaknine od otpadnog papira 120 8.6. Linija pripreme i primjena dispergatora 120 8.7. Odbojavanje papira 122 9. Priprema papirovine 124 9.1. Namješavanje komponenata 124 9.2. Strojna kada 126 9.3. Protočna nivo posuda 126 9.4. Natočno razrjeđivanje papirovine 128 9.5. Konstrukcije instalacija za natočno razrjeđivanje i pročišćavanje papirovine 130 STROJ ZA IZRADU PAPIRA (papir-stroj) 135 10. Mokri dio papir-stroja 137 10.1. Natok 137 10.1.1. Otvoreni tlačni natočnik 139 10.1.2. Zatvoreni natočnik 141 10.1.3. Neposredni natočnik 142 10.1.4. Difuzorski natočnici 142 10.1.5. Natočni otvor 145 10.2. Sitov dio papir-stroja 148 10.2.1. Prsni valjak 149 10.2.2. Prsni stol 149 10.2.3. Registarski valjci 150 10.2.4. Dehidratatorske letvice 152 10.3. Mokre odsisne komore 154 10.4. Tresalo 155 10.5. Odsisne komore 155 10.6. Eguter, vodeni tisak 160 10.7. Gaučna preša 161 10.8. Odsisni gaučni valjak 162 10.9. Odvajanje papirne trake 163 10.10. Reguliranje položaja sita 165 10.11. Formiranje višeslojnih papira 166 10.12. Okrugli odsisni farmeri 168 10.13. Formeri s dvostranim odsisavanjem 170 10.14. Prešanje 173 10.14.1. Konstrukcije preša 175 10.15. Pomoćni načini povećavanja suhoće papirne trake 180 11. Sušenje 185 11.1. Prijenos topline 189 11.2. Ostali činioci 191 11.3. Utjecaj svojstava papira na sušenje 192 11.4. Utjecaj sušenja na svojstva papira 193 11.5. Proračun sušnog dijela 195 11.5.1. Radna površina 195 11.5.2. Radna površina kao toplinski agregat 196 11.6. Različite izvedbe sušnog postrojenja 200 11.6.1. Jenki-tissue (sušno postrojenje) na jenki-stroju za izradu tissue papira 201 11.6.2. Sušno postrojenje za fluting papir 201 11.6.3. Sušno postrojenje za novinski (roto) papir 202 11.6.4. Sušne postrojenje za različite vrste kraft-papira 202 11.6.5. Sušno postrojenje za fine papire 203 11.6.6. Sušno postrojenje za kartone 204 11.7. Parni i kondenzacijski sustav 204 11.8. Sušni valjak 205 11.9. Reguliranje sušenja na postrojenjima sa zapornim parnim i kondenzacijskim sustavom 210 11.10. Nezaporni sustavi pare i kondenzata 212 11.11. Prijelaz u područje vakuuma 215 11.12. Stepenasti ili kaskadni sustav pare i kondenzata 218 11.13. Primjena termokompresora 224 11.14. Primjena termokompresora i kaskadni sustav 225 11.15. Cirkulacijski sustav 227 12. Otparavanje 230 12.1. Sušni pustovi 232 12.2. Ventilacija prostornih džepova u sušnoj komori 233 12.3. Ventilacijski sustav i rekuperacija topline 236 12.4. Ventilacijski priklopi 237 12.5. Sušni priklopi 241 13. Dopunska oprema 245 13.1. Ofsetna preša 245 13.2. Njemačka preša 245 13.3. Vruća preša 246 13.4. Postrojenje za povećanje istezljivosti papira 247 13.4.1. Mokri kalander 247 13.5. Preša za površinsko keljenje 247 13.6. Premazivanje 249 13.7. Hlađenje papirne trake 253 13.8. Strojni kalander 253 13.9. Vlaženje suhe papirne trake 257 13.9.1. Ovlaživač sa četkom 257 13.9.2. Ovlaživač s brizgalicama 257 13.9.3. Aeroraspršivač 258 13.10. Uzdužno rezanje papirne trake na papir-stroju 258 13.11. Namotavanje papirne trake 258 14. Pogon papir-stroja 261 DORADA I DOVRŠAVANJE 266 15. Dorada 266 15.1. Uvod 266 15.2. Satiniranje 267 15.2.1. Osnove teorije satiniranja 269 15.2.2. Vlažnost papira za satiniranje 271 15.3. Vrste superkalandera 274 15.3.1. Superkalander za formate 275 15.3.2. Friikcioni kalander 276 15.3.3. Utisni kalander 276 15.4. Ostale doradne operacije 278 15.4.1. Impregniranje papira 278 15.4.2. Kasiranje 279 16. Dovršenje proizvodnje 280 16.1. Kontrola i sortiranje 281 16.2. Premotao 282 16.3. Uzdužni rezač 282 16.4. Uzdužni bobinorezači 284 16.5. Iskorištavanje dijelova neispravnih kotura 284 16.6. Pakiranje 285 16.7. Odvaga 286 16.8. Poprečno rezanje — formati 286 16.9. Razvrstavanje (sortiranje) i brojenje 288 16.10. Suvremeni uzdužno-poprečni rezači 289 16.11. Pakiranje 289 DODATAK 293 17. Primjena suvremene instrumentacije i kompjutorsko vođenje proizvodnje papira 293 17.1. Osnovna rješenja primjene 293 17.2. Reguliranje vlažnosti papirne trake 295 17.3. Reguliranje gramature 298 17.4. Opći aspekti primjene 299 17.5. Financijski aspekti 301 17.6. Potpuna automatizacija proizvodnje 302 MG17 (N)

Tehnika i tehnologija prerade gasa Ova knjiga se bavi prečišćavanjem i pripremom gasa za transport. U uvodnom delu date su definicije, klasifikacija ležišta i terminologija vezana za prirodni gas. Gas je fizički i hemijski definisan i dat je pregled rezervi potrošnje i eksploatacije po svetskim regionima. Objašnjeno je fazno ponašanje, data je podela rezervoara za gas i detalno su obrađeni zakoni i parametri koji određuju karakteristike idealnog gasa i realnog gasa. U glavnom poglavlju knjige dati su opisi pojedinih procesa vezanih za preradu gasa. Dati su opisi pojedinih procesa i opreme za adsorbciju i absorbciju u cilju uklanjanje kontaminanata.Sadržaj: 1. Gasovite petrobitumije – gasovi 21 1.1. Uvod 21 1.2. Razvoj istraživanja vezanih za prirodni gas 22 1.3. Šta je prirodni gas? 23 1.4. Sastav i fizička svojstva gasa 23 1.5. Prednosti i nedostaci naftnih gasova 25 1.6. Prednosti prirodnog gasa kao energenta: 26 1.7. Poreklo, geneza i tipovi ležišta PNG 26 1.8. Klasifikacija ležišta prirodnog naftnog gasa 27 1.9. Sastav i fizičko-hemijska svojstva prirodnih gasova 28 1.10. Nalazišta i proizvodnja (eksploatacija) prirodnog gasa 28 1.11. Obezbeđenje prirodnog gasa za potrošnju 29 1.12. Transport i distribucija prirodnog gasa 30 1.13. Podzemno skladište gasa 30 1.14. Terminologija 31 1.15. Osobine prirodnih naftnih gasova 32 1.16. Ugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 32 1.17. Neugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 33 1.18. Hemijski sastav PNG iz gasno-kondenzatnih ležišta 33 1.19. Hemijski sastav kaptažnih naftnih gasova 34 1.20. Poreklo i osobine neugljovodonika u PNG 34 1.21. Svetske rezerve, potrošnja i eksploatacija gasa 37 1.21.1. Lokacije super gigantskih gasnih polia 41 1.21.2. Države i regije sa najvećim rezervama gasa u periodu 1982/2018 42 1.21.3. Prognoze za otkrivanje novih rezervi PNG 42 1.21.4. Tokovi proizvodnje PNG u svetu 42 2. Fazno ponašanje 46 2.1. Faza 46 2.2. Sistem 47 2.3. Broj stepeni slobode višefaznog sistema 47 2.4. Fazni prelazi 47 2.5. Čiste supstance 48 2.5.1. Fazno ponašanje jednokomponentnog sistema fluida (čisti metan, etan) 48 2.5.2. Linija tačaka isparavanja 49 2.5.3. Dijagram pritiska i temperature za višekomponentne sisteme 49 2.6. Karakteristike faznog ponašanja višekomponentnog sistema 51 3. Fundamentalno ponašanje gasnih i naftnih rezervoara 52 3.1. Klasifikacija rezervoara i rezervoarskih fluida 52 3.2. Rezervoari za gas 52 3.2.1. Rezervoari sa gasnim kondenzatom 53 3.2.2. Gasni kondenzat u blizini kritične tačke 55 3.2.3. Rezervoar vlažnog gasa 56 3.2.4. Rezervoar suvog gasa 57 4. Zakonitosti i jednačine koje određuju karakteristike idealnih gasova 58 4.1. Boyleov zakon 58 4.2. Charles-ov zakon. 58 4.3. Gay-Lussacov - Amontonov zakon 59 4.4. Avogadrov zakon 60 4.5. Zakon idealnog gasa, kombinovana jednačina 60 4.6. Jednačina idealnog gasnog stanja 61 4.7. Opšta i individualna gasna konstanta 61 5. Prirodni naftni gas 63 5.1. Fizičke-hemijske osobine prirodnih naftnih gasova 63 5.2. Korekcije za realne gasove 63 5.3. Van der Waalsova jednačina stanja 64 5.4. Faktor kompresibilnosti 64 5.5. Jednačina stanja realnog gasa (JS, engl. compressibility real gas equation) 65 5.6. Zakon (načelo) korespondentnih stanja (ZKS) 65 5.7. Kritični parametri naftnih gasova 66 5.8. Generalizovana korelacija za određivanje Z-faktora smeše 67 5.8.1. Izotermska kompresibilnost 70 5.9. Karakteristike realnih gasova 71 5.9.1. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg) 71 5.9.2. Gustina prirodnog naftnog gasa 72 5.9.3. Viskozitet realnog gasa 74 5.9.4. Toplota sagorevanja naftnih gasova 76 5.9.5. Vlažnost prirodnog naftnog gasa 76 5.9.6. Tačka rose 77 5.9.7. Faktor rastvorljivosti gasa u nafti (Rs) 77 5.9.7.1. Određivanje faktora rastvorljivosti 80 5.9.8. Dvofazni zapreminski faktor nafte (Bto) 82 5.9.9. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg). 83 5.9.10. Faktor isparljivosti nafte iz gasa (Rv) 84 5.9.11. Dvofazni zapreminski faktor stvaranja gasa (Btg) 86 5.9.12. Pritisak zasićenja (pritisak u mehurićima), Pb 87 5.9.13. Koeficijent degazacije 91 5.9.14. Fazna ravnoteža 92 5.9.15. Pritisak zasićenje naftnog gasa 93 6. Kubne jednačine stanja realnih gasova 94 6.1. Van der Waalsova jednačina stanja 94 6.2. Parametri kubne jednačine stanja 95 6.3. Rešenja Van der Waalsove jednačine 96 6.4. Pravila mešanja 97 6.5. Druge poznate kubne jednačine stanja 98 6.5.1. Jednačina stanja Redlicha i Kwonga 98 6.5.2. Soave-Redlich-Kwongova jednačina 98 6.5.3. Jednačina stanja Penga i Robinsona 99 7. Postrojenja 100 7.1. Osnovni koncept prerade prirodnog gasa 100 7.1.1. Uvod 100 7.2. Procesni moduli 101 7.2.1. Grejanje 103 7.2.2. Separacija 103 7.2.2.1.Princip separacije 104 7.2.2.2. Podela separatora 105 7.2.2.3. Vodoravni separatori 106 7.2.2.4. Nedostaci vodoravnih separatora 106 7.2.2.5. Uspravni separatori 107 7.2.2.5.1. Dvofazni vertikalni separatori 107 7.2.2.5.2 Trofazni vertikalni separatori 108 7.2.2.6. Nedostaci vertikalnih separatora 110 7.2.3. Hlađenje 110 7.2.4. Stabilizacija 110 7.2.4.1. Zašto je potrebna stabilizacija kondenzata? 111 7.2.4.2. Parcijalni pritisak 111 7.2.4.3. Konvencionalna dvostepena separacija 112 7.2.4.3.1. Opis procesnog toka 112 7.2.4.4. Višestepena flash stabilizacija kondenzata 113 7.2.4.4.1. Princip višestepene flash stabilizacije 114 7.2.4.4.2. Opis postupka višestepene flash separacije 114 7.2.4.5. Višestepena flash stabilizacija kondenzata na konstantnom pritisku i uz povećanje temperature 115 7.2.4.6. Stabilizator kondenzata, stabilizacija frakcionisanjem 116 7.2.4.6.1. Opis procesa 117 7.2.4.6.2. Napredna kontrola procesa 118 7.2.4.7. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa ulaskom hladne sirovine 119 7.2.4.7.1. Opis procesa 119 7.2.4.7.2. Princip rada rektifikacione kolone 120 7.2.4.8. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa refluksom 122 7.2.4.9. Ključne komponente 123 7.2.4.10. Napon pare po Reid-u 123 7.2.4.11. Prinos komponenti 124 7.2.4.12. Ograničenja kolone Constraints 124 7.2.4.13. Razmatranje konstrukcije kolone za stabilizaciju 124 7.2.4.14. Opis opreme za stabilizaciju 129 7.2.4.15. Podovi 130 7.2.4.15.1. Rešetkasti podovi, perforirani, sita 130 7.2.4.15.2. Ventilski podovi 131 7.2.4.15.3. Podovi sa `zvonima` (Bubble Cap Trays) 132 7.2.4.15.4. Podovi visokog kapaciteta/visoke efikasnosti 132 7.2.4.15.5. Podovi sa ventilima u odnosu na podove sa zvonima 132 7.2.4.15.6. Efikasnost podova i visina kolone 133 7.2.4.16. Pakovanje 133 7.2.4.16.1. Nasumično pakovanje 133 7.2.4.16.2. Strukturno pakovanje 134 7.2.4.17. Podovi ili pakovanje 135 7.2.4.18. Izbor i održavanje kolone za destilaciju 136 7.2.4.19. Rad kolone za stripovanje 136 7.2.4.20. Rebojler stabilizacione kolone 136 7.2.4.21. Hladnjak produkta dna stabilizacione kolone (Stabilizator Bottom Product Cooler) 137 7.2.4.22. Refluksni sistem stabilizatora (Stabilizer Reflux System) 137 7.2.4.23. Hladnjak sirovine stabilizatora (Stabilizer Feed Cooler) 138 7.2.4.24. Grejač sirovine za stabilizer (Stabilizer Feed Heater) 138 7.2.5. Dehidracija 138 7.2.5.1. Adsorbcija 139 7.2.5.1.1. Uvod 139 7.2.5.1.2. Principi adsorpcije 140 7.2.5.1.3. Reverzibilni proces 140 7.2.5.1.4. Zona prenosa mase 140 7.2.5.2. Principi rada 141 7.2.5.2.1. Uvod 141 7.2.5.2.2. Komponente sistema 142 7.2.5.2.3. Ciklus sušenja / reaktivacije 142 7.2.5.3. Performanse 143 7.2.5.3.1. Kvalitet ulaznog gasa 144 7.2.5.3.2. Temperatura 144 7.2.5.3.3. Pritisak 145 7.2.5.3.4. Vreme ciklusa 146 7.2.5.3.5. Brzina gasa 146 7.2.5.4. Izvor gasa za regeneraciju 147 7.2.5.5. Pravac protoka gasa 148 7.2.5.6. Izbor sredstva za sušenje 149 7.2.5.6.1. Molekulska sita 150 7.2.5.6.2. Silika gel i alumina 150 7.2.5.6.3. Silica Gel 150 7.2.5.7. Poželjne karakteristike čvrstih sredstva za sušenje 150 7.2.5.8. Oprema 150 7.2.5.8.1. Oprema za prečišćavanje ulaznog gasa 150 7.2.5.9. Adsorbciona kolona 151 7.2.5.9.1. Opšte napomene 151 7.2.5.9.2. Loša distribucija gasa 152 7.2.5.9.3. Neadekvatna izolacija 152 7.2.5.9.4. Neodgovarajući nosač sloja 152 7.2.5.9.5. Presurizacija 153 7.2.5.9.6. Izmenjivači regeneracionog gasa, grejači i hladnjaci 154 7.2.5.9.7. Separator regeneracionog gasa 154 7.2.5.9.8. Regulacioni ventili 154 7.2.5.10. Absorbcija 155 7.2.5.10.1. Uvod 155 7.2.5.10.2. Principi absorbcije 155 7.2.5.10.3. Raoulov i Daltonov zakon 155 7.2.5.10.4. Ravnoteža glikol-voda 156 7.2.5.11. Dehidratacija glikolom 157 7.2.5.11.1. Princip rada 157 7.2.5.12. Gasni sistem 158 7.2.5.12.1. Gas-glikol kontaktor 158 7.2.5.13. Glikolni sistem 160 7.2.5.13.1. Izmenjivač toplote glikol/gas 160 7.2.5.13.2. Kontaktor Glikol/gas 160 7.2.5.13.3. Refluks kondenzator 161 7.2.5.13.4. Grejač glikol-glikol 161 7.2.5.13.5. Filter od mikrovlakana (mikrofibera) 161 7.2.5.13.6. Ugljeni filter 162 7.2.5.13.7. Glikol-glikol izmenjivač toplote 162 7.2.5.13.8. Destilaciona kolona sa `pakovanjem` 162 7.2.5.13.9. Reconcentrator 163 7.2.5.13.10. Stripovanje gasom 164 7.2.6. Uklanjanje sumpora i ugljen dioksida 164 7.2.6.1. Fizički efekti dejstva H2S i CO2 164 7.2.6.2. H2S i CO2 limiti u gasu 165 7.2.6.3. Parcijalni pritisak 165 7.2.6.4. Postrojenja za `slađenje` gasa 167 7.2.7. Procesi sa čvrstim slojem 168 7.2.7.1. Opis procesa 168 7.2.7.2. Procesi sa metalnom sunđerastom mrežicom 169 7.2.7.2.1. Primena 169 7.2.7.2.2. Regeneracija 171 7.2.7.2.3. Problemi vezani za stvaranje hidrata 172 7.2.7.3. Procedura projektovanja postrojenja sa gvozdenom sunđerastom mrežicom 172 7.2.7.3.1. Opšta razmatranja 172 7.2.7.3.2. Razmatranja dizajna 173 7.2.7.4. Sulfa-Treat Proces 176 7.2.7.4.1. Opis procesa 176 7.2.7.5. Procesi sa molekulskim sitima 176 7.2.7.5.1. Regeneracija 176 7.2.7.5.2. Mehanička degradacija 177 7.2.7.5.3. Primena 177 7.2.7.6. Cink oksid procesi 177 7.2.7.6.1. Proces 177 7.2.7.6.2. Razmatranje parametara vezanih za sloj 177 7.2.7.6.3. Primena 177 7.2.8. Procesi sa hemijskim rastvaračem 177 7.2.8.1. Opšti opis procesa 177 7.2.8.1.1. Regeneracija 177 7.2.8.1.2. Najčešće korišćeni hemijski rastvarači 178 7.2.8.2. Aminski procesi 178 7.2.8.2.1. Razmatranja vezana za korišćenje amina 178 7.2.8.2.2. Opis procesa 178 7.2.8.3. Metildietanolamin 179 7.2.8.4. Monoetanolaminski sistemi 179 7.2.8.4.1. Opšta diskusija 179 7.2.8.4.2. Regeneracija 179 7.2.8.4.3. Nedostaci 180 7.2.8.4.4. Reklejmer (povratnik) 180 7.2.8.4.5. Koncentracija i uvođenje rastvora 180 7.2.8.4.6. Razmatranja o koroziji 180 7.2.8.4.7. Razmatranje penjenja 180 7.2.8.4.8. Separator sa filterom od mikrofibera 181 7.2.8.4.9. Sistem za blanketiranje 181 7.2.8.4.10. MEA gubici 181 7.2.8.4.11. Rezime 181 7.2.8.5. DEA sistemi 181 7.2.8.5.1. Opšta diskusija 181 7.2.8.5.2. Reklejmer 181 7.2.8.5.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 181 7.2.8.5.4. Gubici amina 182 7.2.8.6. Di-glikol-aminski sistemi 182 7.2.8.6.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.6.2. Koncentracija i uvođenje rastvora 182 7.2.8.6.3. Prednosti 182 7.2.8.7. Diizopropanolaminski sistemi 182 7.2.8.7.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.7.2. Prednosti 182 7.2.8.8. MDEA sistemi 182 7.2.8.8.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.8.2. Odnos CO2 / H2S 182 7.2.8.8.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 183 7.2.8.8.4. Prednosti 183 7.2.8.9. Inhibirani aminski sistemi 183 7.2.8.9.1. Opšta diskusija 183 7.2.8.10. Aminski sistem 183 7.2.8.10.1. Opšta razmatranja 183 7.2.8.10.2. Aminski absorberi 183 7.2.8.10.3. Recirkulacioni odnos amina 184 7.2.8.10.4. Toplota reakcije 186 7.2.8.10.5. Flash posuda 187 7.2.8.10.6. Aminski rebojler 188 7.2.8.10.7. Aminski striper 190 7.2.8.10.8. Vršni kondenzator i akumulaciona posuda sa refluksom 191 7.2.8.10.9. Izmenjivači bogatih/siromašnih amina 193 7.2.8.10.10. Aminski hladnjak 194 7.2.8.10.11. Prečišćavanje rastvora amina 194 7.2.8.10.12. Pumpe za rastvor amina 195 7.2.8.10.13. Procedura za određivanje veličine aminskog sistema 195 7.2.8.11. Sistemi vrućeg kalijum karbonata 196 7.2.8.11.1. Opšta diskusija 196 7.2.8.11.2. Opis procesa 196 7.2.8.11.3. Performanse 197 7.2.8.11.4. Razmatranja mrtvih tačaka u sistemu 197 7.2.8.11.5. Razmatranja o koroziji 197 7.2.8.12. Licencirani karbonatni sistemi 197 7.2.8.13. Grupa procesa sa specijalnim hemijskim rastvaračima 197 7.2.8.13.1. Opšta diskusija 197 7.2.8.13.2. Opis procesa 198 7.2.8.13.3. Performanse 198 7.2.8.13.4. Sulfa-Check 198 7.2.8.13.5. Razmatranje koncentracije 198 7.2.8.13.6. Protok mehurića 198 7.2.8.13.7. Odlaganje oksidacionog rastvora 198 7.2.9. Fizički procesi 198 7.2.9.1. Opšti opis procesa 198 7.2.9.2. Procesi sa flornim rastvorom 200 7.2.9.3. Sulfinol® postupak 200 7.2.9.3.1. Ulaz kiselog gasa 201 7.2.9.3.2. Karakteristike 201 7.2.9.3.3. Razmatranja vezana za dizajn 201 7.2.9.3.4. Razmatranje vezano za penjenje 201 7.2.9.3.5. Faktori koje treba uzeti u obzir pre izbora postupka za tretiranje 201 7.2.9.4. Proces Selexol® 201 7.2.9.5. Rectisol postupak 201 7.2.10. Procesi za direktnu konverziju 202 7.2.10.1. Opšti opis procesa 202 7.2.10.2. Stretford proces 202 7.2.10.2.1. Opšta diskusija 202 7.2.10.2.2. Opis procesa 202 7.2.10.3. IFP postupak 203 7.2.10.3.1. Opšta diskusija 203 7.2.10.3.2. Opis procesa 204 7.2.10.3.3. Odnos H2S prema SO2 204 7.2.10.4. LO-CAT® 204 7.2.10.4.1. Opšta diskusija 204 7.2.10.4.2. Opis procesa 204 7.2.10.4.3. Razmatranja vezana za tehnologiju 205 7.2.10.5. Sulferox® 205 7.2.10.6. Claus 205 7.2.10.6.1. Opšta diskusija 205 7.2.10.6.2. Opis procesa 205 7.2.10.7. Obrada otpadnog gasa 206 7.2.10.7.1. Opšta diskusija 206 7.2.10.8. Sulfa-Check proces 207 7.2.10.8.1. Opšta diskusija 207 7.2.11. Procesi destilacije 207 7.2.11.1. Proces destilacije Rian-Holmesa 207 7.2.11.1.1. Opšta diskusija 207 7.2.11.1.2. Opis procesa 207 7.2.12. Procesi zasnovani na propusnosti (permeation) gasa 208 7.2.12.1. Membrane 208 7.2.12.1.1. Definicija 208 7.2.12.1.2. Aplikacije 208 7.2.12.1.3. Propusnost membrane 208 7.2.12.1.4. Važni parametri pri izboru membrane 209 7.2.12.2. Asimetrična struktura membrane 210 7.2.12.3. Kompozitna membranska struktura 210 7.2.12.4. Membranski elementi 211 7.2.12.4.1. Membrana u obliku ravnog lista 211 7.2.12.4.2. Permeatni gas 212 7.2.12.4.3. Optimizacija sistema 212 7.2.12.4.4. Šuplja vlakna 212 7.2.12.4.5. Spiralno uvijeni membranski elementi u odnosu na šuplja vlakna 213 7.2.12.4.6. Spiralno uvijeni membranski elementi 213 7.2.12.4.7. Šuplja vlakna 213 7.2.12.4.8. Membranski moduli 214 7.2.12.4.9. Glavni dobavljači 214 7.2.12.5. Membranski skidovi (klizači) 214 7.2.12.6. Razmatranja dizajna 214 7.2.12.6.1. Protok 214 7.2.12.6.2. Radna temperatura 215 7.2.12.6.3. Pritisak u dovodu 216 7.2.12.6.4. Permeatni pritisak 216 7.2.12.6.5. Uklanjanje CO2 217 7.2.12.7. Ostala razmatranja vezana za dizajn 218 7.2.12.7.1. Uslovi procesa 218 7.2.12.7.2. Propisi vezani za životnu sredinu 218 7.2.12.7.3. Lokacija 218 7.2.12.8. Procesne sheme 219 7.2.12.8.1. Jednostepeni membranski proces (Slika 7.65) 219 7.2.12.8.2. Višestepeni membranski proces 219 7.2.12.9. Predobrada kod membranskih procesa 221 7.2.12.9.1. Opšta razmatranja 221 7.2.12.9.2. Razmatranja sistema predobrade 221 7.2.12.9.3. Tradicionalna prethodna obrada 222 7.2.12.9.4. Dodatna oprema koja se koristi prilikom predhodne obrade 222 7.2.12.9.5. Hladnjak (Chiller) 222 7.2.12.9.6. Turbo-ekspander 222 7.2.12.9.7. Glikolna jedinica 222 7.2.12.10. Poboljšanja prethodne obrade 223 7.2.12.10.1. Potreba za poboljšanjima vezanim za predobradu 223 7.2.12.10.2. Potpuno uklanjanje teških ugljovodonika 224 7.2.12.10.3. Regenerativni sistem 224 7.2.12.10.4. Sposobnost obrade sirovina sa različitim sastavom 224 7.2.12.10.5. Pouzdanost 224 7.2.12.10.6. Efikasnost 225 7.2.12.11. Prednosti membranskih sistema 225 7.2.12.11.1. Niži kapitalni troškovi (CAPEX) 225 7.2.12.11.2. Operativni troškovi (OPEX) 225 7.2.12.11.3. Odložena kapitalna ulaganja 225 7.2.12.11.4. Visok odnos maksimalnog i minimalnog kapaciteta (high turndown) 225 7.2.12.11.5. Operativna jednostavnost i visoka pouzdanost 226 7.2.12.11.6. Mala težina i efikasnost korišćenja prostora 226 7.2.12.11.7. Prilagodljivost 226 7.2.12.11.8. Ekološki aspekti korišćenja membranskog procesa 227 7.2.12.11.9. Efikasnost dizajna 227 7.2.12.11.10. Proizvodnja energije 227 7.2.12.11.11. Idealno za uklanjanje uskih grla (De-bottlenecking) 227 7.2.12.11.12. Idealna solucija za udaljene lokacije 227 7.2.12.12. Izbor procesa 227 7.2.12.12.1. Analiza ulaznog gasa 227 7.2.12.12.2. Opšta razmatranja 228 7.2.12.12.3. Uklanjanje H2S da bi se postiglo kvalitet za cevovodni transport (4 ppm) 228 7.2.12.12.4. Selekcione šeme 229