Ova knjiga koristi primere iz stvarnog sveta. Ova knjiga takođe uključuje radionice da bi vam pomogle da pojedinačne zadatke sakupite u projekte. Osnovno o knjizi: Uključuje ACE ciljeve smart filteri digitalno retuširanje četkice count alatka providnost neprovidnost sa slojevima slojevi podešavanja uveličanje maske izvori kloniranja web animacije brza selekcija plug-inovi pametne vođice ugnežđeni slojevi brza maska refine edge kanali device central vanishing point putanje opsecanja spajanje slojeva prilagođene četkice bridge zamena boje histogram paleta magic eraser galerija filtera liquify slojevi oblika radne putanje stil sjaja Za one koji bi radije voleli da im bude pokazano kako nego rečeno kako Numerisani koraci vode Vas kroz svaki zadatak Da li ste znali? Vas upozorava na savete i tehnike Takođe vidite Vam ukazuje na srodne informacije u knjizi Zadaci su prestavljeni na jednoj ili dve stranice Ilustracije sa poklapajućim koracima Vidite kako da: Pretražujete, organizujete i procesirate fajlove pomoću Adobe Bridge-a i Version Cue-a Upotrebite automatsko poravnanje i mešanje slojeva za rad sa objektima Upotrebite žive filtere da biste prikazali i modifikovali rezultate otvorenih fajlova Upotrebite precizniju korekciju boja da biste poboljšali fotografiju Lako konvertujete slike u crno-bele Upotrebite trikove za sliku da biste promenili ili poboljšali sliku Kreirate atraktivna zaobljenja i specijalne efekte Transformišete običan tekst u sliku koja oduzima dah Kreirate sekvence web animacija na lak način Upotrebite predefinisane alatke za konstruisanje odgovarajuće alatke za odgovarajući posao Testirate sadržaj na različitim ciljnim uređajima pomoću Adobe Device Central. Perspection je napisao i proizveo knjige o različitim računarskim programima – uključujući Adobe Flash CS3 Professional, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Dreamweaver CS3, Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Microsoft Exression Web i Apple Mac OS X Panther. 1991. godine osnovan je Perspection i namenjen je za obezbeđivanje informacija i vežbi koje će ljudima pomoći da efikasnije koriste programe. Perspection je napisao više od 80 računarskih knjiga i prodao je više od 5 miliona kopija. Uključuje ACE Courseware ciljeve! Ovaj kurs se susreće sa ciljevima za Adobe Certified Expert (ACE) Program. Po završetku ovog kursa bićete spremni da polažete ispit za ACE kvalifikaciju. Da biste naučili više o tome kako da postanete Adobe Certified Expert posetite www.adobe.com/support/certification/ace.html. Sadržaj: Uvod xix 1. Počinjanje sa Photoshopom CS3 1 Instaliranje Photoshopa CS3 2 Pokretanje Photoshopa CS3 4 Prikazivanje Photoshop prozora 6 Prikazivanje i sakrivanje paleta 7 Rad sa paletama 8 Novo! Rad sa Photoshop alatkama 10 Kreiranje novog dokumenta 12 Selektovanje režima boje i rezolucije 13 Kreiranje novog dokumenta pomoću preseta 14 Novo! Rad sa nekvadratnim pikselima 15 Otvaranje slika 16 Ubacivanje slika u dokument 17 Importovanje Raw podataka sa digitalnog fotoaparata 18 Novo! Rad sa Smart objektima 20 Novo! Menjanje veličine i rezolucije slike 22 Provera ažuriranja i zakrpa 24 Dobijanje pomoći dok radite 26 Kreiranje personalizovanih saveta 27 Snimanje dokumenta 28 Upotreba statusne linije 30 Zatvaranje dokumenta 31 Napuštanje Photoshopa 32 2. Razumevanje navigacije i mernih sistema 33 Menjanje veličine prikaza pomoću Navigator palete 34 Menjanje područja prikaza pomoću Navigator palete 35 Menjanje boje okvira prikaza Navigator palete 36 Menjanje režima prikaza ekrana 37 Novo! Menjanje prikaza pomoću Zoom alatke 38 Povećanje ili smanjivanje uveličanja 40 Pomeranje slika u prozoru dokumenta 41 Pomeranje slojeva između dva otvorena dokumenta 42 Rad sa Info paletom 43 Menjanje načina na koji Info paleta meri boju 44 Rad sa jednom slikom u više prozora 45 Rad sa lenjirima 46 Kreiranje beleški 48 Kreiranje audio poruke 49 Kreiranje preseta alatke 50 3. Prilagođavanje vašeg način rada 51 Optimizacija Photoshopa 52 Podešavanje osnovnih parametara 54 Modifikovanje parametara za rukovanje fajlovima 56 Novo! Rad sa parametrima interfejsa 58 Novo! Rad sa parametrima kursora 59 Kontrolisanje providnosti i parametara game 60 Rad sa jedinicama i lenjirima 62 Rad sa vođicama, mrežom i isečcima i brojevima 64 Novo! Selektovanje plug-inova 66 Selektovanje rezanja diskova 67 Alociranje memorije i cache-a slike 68 Novo! Rad sa slovima 70 Novo! Upravljanje bibliotekama pomoću Preset Manager-a 71 Podešavanje radnog prostora 72 Novo! Definisanje tastera za prečice 73 Kreiranje prilagođenog korisničkog interfejsa 74 Upotreba table za crtanje 76 4. Savladajte umetnost selekcije 77 Upotreba Rectangular Marquee alatke 78 Upotreba Elliptical Marquee alatke 79 Upotreba Single Row i Single Column Marquee alatke 80 Upotreba Lasso Marquee alatke 81 Upotreba Magnetic Lasso alatke 82 Upotreba Polygonal Lasso alatke 84 Upotreba Quick Selection alatke 85 Novo! Upotreba Magic Wand alatke 86 Selektovanje po rasponu boje 87 Fino podešavanje ivice selekcije 88 Novo! Modifikovanje postojeće selekcije 89 Dodavanje, oduzimanje i opsecanje selekcije 90 Upotreba kanala za kreiranje i čuvanje selekcija 92 Upotreba slobodne transformacije i transformacije 94 Upotreba pametnih vođica 96 5. Rad sa slojevima 97 Razumevanje palete Layers 98 Definisanje oznake i karakteristika sloja 99 Kreiranje novog sloja 100 Selektovanje slojeva 102 Kreiranje grupe sloja 103 Kreiranje selekcije iz sloja 104 Kreiranje sloja iz selekcije 105 Konvertovanje pozadine u sloj 106 Kontrolisanje informacija o slici pomoću Layers palete 108 Pomeranje slojeva između dokumenata 109 Upotreba Merge Layer opcija 110 Povezivanje i razvezivanje slojeva 111 Rad sa režimima mešanja slojeva 112 Dupliranje sloja 113 Brisanje slojeva 114 Menjanje parametara sloja 115 Rad sa Layer Comps paletom 116 Eksportovanje slojeva kao fajlova 117 Podešavanje opcija Layers palete 118 6. Rad sa History paletom 119 Podešavanje opcija History palete 120 Novo! Rad sa linearnom i nelinearnom istorijom 122 Kontrolisanje kreativnog procesa sa snimcima 124 Dupliranje stanja istorije u drugom dokumentu 125 Snimanje stanja istorije dokumenta 126 Pregled tekstualnog fajla stanja istorije 127 Kontrolisanje stanja istorije 128 Kombinovanje History Brush sa stanjem istorije 130 Upotreba Art History Brush 132 Menjanje Eraser alatke u History Brush 133 7. Rad sa slojevima podešavanja, filterima i alatkama 135 Kreiranje sloja podešavanja 136 Modifikovanje sloja podešavanja 137 Spajanje slojeva podešavanja 138 Kreiranje privremene kompozitne slike 139 Grupisanje slojeva podešavanja 140 Brisanje sloja podešavanja 141 Upotreba režima mešanja i neprovidnosti sa slojevima 142 Upotreba maski sa slojevima podešavanja 144 Kreiranje maski sa selekcijom 145 Upotreba Add Noise filtera 146 Upotreba Reduce Noise filtera 147 Održavanje ispravne perspektive pomoću Vanishing Point-a 148 Novo! Rad sa Lens Correction filterom 150 Upotreba Box, Surface i Shape Blur filtera 152 Upotreba Gaussian Blur i Despeckle filtera 154 Upotreba Unsharp Mask filtera 155 Upotreba Smart Sharpen filtera 156 Upotreba Clone Stamp alatke 158 Novo! Upotreba Dodge i Burn alatki 159 Upotreba Healing Brush i Patch alatki 160 Novo! Rad sa Spot Healing Brush alatkom 162 Rad sa Red Eye alatkom 163 Kontrolisanje tonalnog raspona 164 Rad sa Histogram paletom 166 8. Razumevanje boja i kanala 167 Rad sa 8, 16 i 32 bitnim slikama 168 Rad sa Channels paletom 170 Rad sa režimima boja 171 Razumevanje RGB režima boje 172 Razumevanje CMYK režima boje 173 Razumevanje Grayscale režima boje 174 Razumevanje Bitmap režima boje 175 Razumevanje Indexed režima boje 176 Razumevanje Lab režima boje 178 Razumevanje Duotone režima boje 179 Upotreba Multi-Channel režima boje 180 Upotreba Replace Color podešavanja 181 Rad sa paletom sa bojama 182 Rad sa Swatches paletom 184 Upotreba Stroke i Fill komandi 186 Kreiranje Spot Color kanala 188 Upotreba varijacija podešavanja 189 Upotreba podešavanja nivoa i komandi 190 Upotreba Auto Contrast-a i Color komandi 191 Upotreba Curves i Color podešavanja 192 Novo! Upotreba Hue/Saturation i Desaturate komandi 194 Upotreba Match Color podešavanja 195 Upotreba Selective Color podešavanja 196 Upotreba Channel Mixer podešavanja 197 Novo! Upotreba Gradient Map podešavanja 198 Upotreba Photo Filter podešavanja 199 Upotreba Shadow/Highlight podešavanja 200 Upotreba Exposure podešavanja 201 Upotreba Invert i Equalize podešavanja 202 Upotreba Threshold i Posterize podešavanja 203 Upotreba Black & White podešavanja 204 Novo! 9. Upotreba Paint, Shape Drawing i Eraser alatki 205 Razumevanje Foreground i Background boja 206 Novo! Upotreba Painting Engine 208 Modifikovanje Brushes palete 209 Selektovanje setova vrhova četkica 210 Kreiranje prilagođenih vrhova četkica 211 Snimanje prilagođenih vrhova četkica 212 Rad sa Painting Engine 213 Rad sa Brush i Airbrush alatkama 214 Rad sa Pencil alatkom 215 Rad sa Auto Erase 216 Rad sa Line alatkom 217 Upotreba Standard Shape alatke 218 Rad sa Custom Shape alatkom 220 Kreiranje sopstvenog oblika 221 Snimanje setova sopstvenih oblika 222 Upotreba Paint Bucket alatke 223 Rad sa Eraser alatkama 224 Rad sa Magic Eraser alatkom 226 Kreiranje i primenjivanje gradijenata 227 Kreiranje i snimanje prilagođenih gradijenata 228 Upotreba Color Replacement alatke 230 10. Kreiranje maski sloja i maski kanala 231 Razumevanje uloge maski sloja 232 Kreiranje maske sloja 233 Rad sa Paint alatkama 234 Upotreba selekcija za generisanje složenih maski sloja 235 Upotreba maski sloja za generisanje blage providnosti 236 Mešanje slika sa maskama sloja 237 Upotreba maske sloja za kreiranje vignete 238 Kreiranje jedinsvene okvirne linije maske sloja 239 Razumevanje maski kanala 240 Kreiranje maski kanala od nule 241 Modifikovanje opcija maske kanala 242 Kreiranje maski kanala iz selekcija 243 Kreiranje maski kanala iz izvornih kanala boje 244 Učitavanje maski kanala 246 Pomeranje maski kanala između dokumenata 248 Kombinovanje maski kanala 249 Upotreba Quick Mask režima 250 Rad sa opcijama Quick maske 251 Modifikovanje selekcija sa Quick Mask režimom 252 11. Upotreba Paths palete 253 Razumevanje vektorskih i rasterizovanih slika 254 Konvertovanje selekcije u putanju 255 Rad sa Pen alatkama 256 Kreiranje putanja pomoću Freeform Pen alatke 258 Upotreba Magnetic opcije sa Freeform Pen alatkom 259 Dodavanje i brisanje sidrišnih tačaka 260 Modifikovanje sidrišnih tačaka 262 Modifikovanje postojećih linija pravca 264 Konvertovanje pravih tačaka u krive tačke 265 Rad sa putanjom opsecanja 266 Ispunjavanje područja slike pomoću putanja 268 Uokviravanje područja slike pomoću putanja 269 Kreiranje oblika kao putanja 270 Eksportovanje putanja u Adobe Illustrator 271 Eksportovanje putanja pomoću Export metoda 272 12. Rad sa stilovima sloja 273 Razumevanje stilova sloja 274 Dodavanje stila sloja 275 Kreiranje i modifikovanje Drop Shadow 276 Rad sa Bevel i Emboss 278 Rad sa Contour i Texture 280 Primenjivanje Color Overlay 282 Upotreba Stroke stila sloja 283 Upotreba Pattern Overlay 284 Rad sa Outer Glow i Inner Shadow 286 Primenjivanje stila Inner Glow 288 Kreiranje prilagođenih stilova sloja 290 Kreiranje prilagođenih stilova pomoću Styles palete 292 Pomeranje postojećih stilova sloja 294 13. Dobijanje kreativnih slova 295 Upotreba Standard Type alatki 296 Rad sa Type opcijama 298 Rad sa Character paletom 300 Rad sa Paragraph paletom 302 Podešavanje Anti-Aliasing opcija 303 Upotreba Warp Text opcije 304 Upotreba Spell Check-a 306 Pronalaženje i zamenjivanje teksta 307 Upotreba Rasterize Type komande 308 Kreiranje radnih putanja i oblika iz Type slojeva 309 Kreiranje slojeva oblika 310 Kreiranje maske slova 311 Izolovanje piksela slike pomoću maske slova 312 Kreiranje ChiseledType pomoću maske slova 314 Upotreba maski za generisanje specijalnih efekata 316 Kreiranje i modifikovanje teksta na putanji 318 14. Manipulisanje slikama sa filterima 319 Rad sa Filter galerijom 320 Kreiranje i rad sa Smart filterima 322 Novo! Primenjivanje više filtera na sliku 323 Modifikovanje slika pomoću Liquify 324 Rad sa opcijama Liquify alatkom 326 Rad sa opcijama Liquify maske 328 Rad sa Liquify View opcijama 329 Kreiranje Liquify Mesh 330 Primenjivanje Liquify Mesh 331 Upotreba Lens Blur filtera 332 Rad sa Photo filterima 334 Režimi mešanja i efekti filtera 335 Građenje sopstvenog šablona 336 Upotreba Fade komande 338 Kontrolisanje filtera pomoću selekcije 339 Upotreba maske kanala za kontrolisanje efekata filtera 340 Zaštita slika pomoću vodenih žigova 342 Prikazivanje različitih efekata filtera 344 15. Automatizacija rada pomoću akcija 347 Ispitivanje Actions palete 348 Građenje nove akcije 350 Snimanje akcije 351 Dodavanje stopera u akciju 352 Kontrolisanje reprodukovanja komande 353 Dodavanje komande u akciju 354 Brisanje komande iz akcije 355 Rad sa modalnim kontrolama u akciji 356 Menjenje redosleda komandi u akciji 357 Kopiranje akcije 358 Pokretanja akcije unutar akcije 359 Snimanje akcija u setove 360 Snimanje akcija kao fajlova 361 Pomeranje i kopiranje akcija između setova 362 Ubacivanje komande koja ne može da se snimi u akciju 363 Upotreba poboljšanog skriptovanja 364 Poboljšanje procesa sa dropletima 366 Upotreba dropleta 368 16. Kontrolisanje izlaza slike 369 Rad sa Page Setup na Macintoshu 370 Rad sa Page Setup u Windowsu 371 Podešavanje opcija za štampanje dokumenta 372 Novo! Podešavanje opcija štampanja 374 Novo! Štampanje dokumenta na Macintoshu 376 Novo! Štampanje dokumenta u Windowsu 378 Novo! Štampanje dela dokumenta 379 Novo! Štampanje jedne kopije 380 Razumevanje formata fajla 381 Snimanje dokumenta sa različitim formatom fajla 382 Ubacivanje informacija fajla u dokument 384 Razumevanje kompresije fajla 386 Pripremanje Cliparta za web 388 Pripremanje fotografije za web 390 Pripremanje slike za štampu 392 Pripremanje slike za inkdžet ili laserski štampač 394 Razumevanje rezolucije monitora, slike i uređaja 396 17. Rad sa Automate komandama 397 Rad sa Batch File procesiranjem 398 Kreiranje PDF fajla 400 Novo! Kreiranje kontaktne stranice 402 Rad sa promenom uslovnog režima 404 Upotreba Crop i Straighten Photos komande 405 Konvertovanje višestraničnog PDF-a u PSD 406 Dizajniranje personalizovanog paketa slika 408 Upotreba Web Photo Gallery komande 410 Upotreba Photomerge-a 412 Novo! Spajanje slika u HDR-u 414 Novo! Procesiranje više fajlova slika 416 Upotreba Fit Image komande 418 18. Upravljanje bojom sa monitora za štampu 419 Kreiranje dosledne boje 420 Kalibrisanje pomoću hardvera i softvera 421 Podešavanje Soft-Proof boja 422 Menjanje sa Additive (RGB) na Subtractive (CMYK) 424 Rad sa ciljem renderovanja 425 Štampanje tvrdog probnog otiska 426 Rad sa upravljanjem boja 428 Ugrađivanje ICC Color profila 430 Dodeljivanje različitih profila u dokument 431 Konvertovanje kolornog prostora u drugi profil 432 Rad sa Out-Of-Gamut komandom 434 Štampanje ciljne slike 435 Upotreba Hue/Saturation za boje van game 436 Upotreba Sponge alatke za boje van game 438 Upotreba onlajn servisa za štampanje fotografija ili slanje emailom 440 19. Dizajniranje za web i uređaje 441 Snimanje za web 442 Rad sa Save for Web opcijama 444 Optimizovanje slike za veličinu fajla 445 Rad sa web formatima fajla 446 Optimizovanje JPEG dokumenata 448 Optimizovanje GIF dokumenata 450 Optimizovanje PNG-8 dokumenata 452 Optimizovanje PNG-24 dokumenta 454 Optimizovanje WBMP dokumenta 455 Kreiranje animiranog GIF-a 456 Rad sa animacijama 458 Novo! Isecanje slika na lak način 460 Rad sa isečcima 462 Uređivanje isečaka 464 Snimanje isečene slike za web 466 Dodavanje HTML teksta ili URL linka isečku 468 Definisanje i editovanje varijabli web podataka 470 Eksportovanje direktno na video 472 Eksportovanje slike u Zoomify 474 Novo! 20. Proširenje Photoshopa CS3 475 Brojni objekti u slici 476 Novo! Uzimanje mera slike 478 Novo! Poravnanje i kombinovanje slojeva 480 Novo! Otvaranje video fajlova i sekvenci slike 482 Novo! Kreiranje video sloja 483 Novo! Modifikovanje video sloja 484 Novo! Razdvajanje video sloja 486 Novo! Kloniranje sadržaja video sloja 487 Novo! Podešavanje izvora više klonova 488 Novo! Rad sa 3D fajlovima 489 Novo! Istraživanje drugih Photoshop CS3 proširenih funkcija 490 Novo! 21. Zajednički rad sa drugim Adobe programima 491 Istraživanje Adobe programa 492 Novo! Istraživanje Adobe Bridge-a 493 Novo! Počinjanje sa Adobe Bridge-om 494 Novo! Dobijanje fotografije sa digitalnog fotoaparata 495 Novo! Rad sa Raw slikama sa digitalnog fotoaparata 496 Novo! Rad sa slikama pomoću Adobe Bridge-a 498 Novo! Automatizovanje zadataka u Adobe Bridge-u 500 Uzimanje fotografija iz Adobe Stock Photos 501 Upravljanje fajlovima pomoću Adobe Version Cue-a 502 Novo! Početak sastanka pomoću Adobe Acrobat Connect-a 503 Novo! Podešavanje parametara u Adobe Bridge-u 504 Novo! Istraživanje Adobe Device Central 506 Novo! Provera sadržaja pomoću Adobe Device Centrala 507 Novo! Upotreba Adobe Extension Managera 508 Radionice: Spajanje svega u jedno 509 Projekat 1: Kreiranje crteža od nule 509 Projekat 2: Kreiranje oštrije slike 512 Projekat 3: Vraćenje života u nasleđene slike 514 Projekat 4: Poboljšanje kontrasta slike 517 Projekat 5: Bojenje slike u sivim tonovima (Grayscale) 519 Projekat 6: Uklanjanje složenih informacija o slici 521 Projekat 7: Upravljanje slikama pomoću maski 524 Projekat 8: Budite kreativni pomoću slojeva podešavanja 526 Projekat 9: Kreiranje iluzije dubine 529 Projekat 10: Simuliranje filmova sa velikim kontrastom 531 Želite još projekata 533 Nove funkcije 535 Novo! Adobe Certified Expert 539 Indeks 545 Knjige Knjige u pripremi (5) 20 najnovijih knjiga Najtraženije knjige (63) Knjige sa ekstra popustom (128) Saveti KAKO DA brzo pregledate svoje slike - MaxView KAKO DA kreirate kompaktni kalendar KAKO DA brzo uklonite pozadinu fotografije u GIMP-u KAKO DA napravite trodimenzionalni efekat u GIMP-u KAKO DA napravite veliki poster od bilo koje slike - Block Posters Kako da uradite razne stvari (1521 saveta) Oblasti saveta, trikova (32 kategorija) Svi saveti Vesti Nove knjige u našoj prodavnici: Photoshop CS3 Biblija i JavaScript sveobuhvatni vodić Svarovski: Da li volite kristale Budite kreativni - zaštitite se i druge oko vas Lego: Kako da vozite formulu 1 Današnja inspiracija - Jaje - Skok - Zelena - Babuška Muška Današnje vesti (4) Vesti u poslednjih 7 dana (18) Najčitanije vesti Oblasti vesti KomBib Knjige Saveti Vesti Mapa Sajta RSS Sva prava pridrzana © 2008, Kompjuter biblioteka, Beograd, Vojvode Stepe 34, I sprat (kod Autokomande) Telefon: +381 11 3096-966 Naslov: Photoshop CS3 na dlanu Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 591 (cb) Pismo: Format: 17x24 cm Godina izdanja: 2007 ISBN: 978-86-7310-411-9

Књиге су добро очуване.У сваком делу има на првој страни написано име претходног власника. ИМА ПОСВЕТА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА! Да нам буду јаснија нека питања наше вере,Патријарх Павле I,II,III Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, 1998. 410 + 481 + 394 стране,тврд повез 24cm КЊИГА 1 САДРЖАЈ Ко су синови Божји, 1 Ко је била Кајинова жена - Божја воља као једино мерило добра и зла, 12 Став Православне цркве према слободи воље и предестинацији (предодређењу), 23 Став Православне цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају, 30 Шта је акривија, а шта икономија (о лажи), 42 Непроменљивост канона и живот савременог човека у Цркви, 63 Бесмртност душе и смисао вере у загробни живот, 70 Где се налазе рај и пакао, 78 Који се дух јавља спиритистима, 86 Шта ће бити са душама оних који нису упознали хришћанство и умру ван крила Цркве, 99 Зашто се врши парастос изгинулим у борбама за слободу - од Косова до данас - када су они свети, 119 Став Српске православне цркве о старом и новом календару, 139 Да ли је који дан у седмици посвећен Светој Богородици, 159 Дан празновања Светога Саве, 162 Ко је писац грчке службе Светог Јована Владимира коју је штампао Јован Папа 1690. године, 170 Прослављање Светог архиђакона Стефана и Светог пророка Илије, 184 Сликање лика Христовог и Светих, 191 Представа фигуре са круном на глави у црвеној хаљини на иконама Силаска Светог Духа на апостоле, 200 Како се слика Свети Христофор, 204 Шта означавају у црквенословенским штампаним еванђељима слова - бројеви испод зачала, 214 Шта су то криптографи, 220 Особито поштовање дванаест петака у нашем народу, 226 Зашто се једна седмица пред Велики пост зове `трапава` а једна уз пост `глувна`, 235 Шта значе речи `истјеје Тебје причашчатисја` из 9. песме канона пред причешћем и који је то `невечерњи дан`, 246 Разлика мелодије свјетилна другог гласа - о посебном певању Великог славославља 6. гласа, 252 Постоји ли у црквеном појању подобни и који их гласови имају, 265 СВЕТЕ ТАЈНЕ И МОЛИТВОСЛОВЉА Када се читају молитве жени четрдесети дан по рођењу детета, 269 Чита ли се молитва четрдесети дан по рођењу неправославним мајкама, 277 Како се пева `Јелици..` на крштењу, 280 Крштење детета некрштених родитеља, 286 Крштење лица које је хируршком интервенцијом променило пол, 291 Промена имена приликом крштења одрасле особе, 295 Зашто су потребни кумови за крштавање одраслих лица, 301 Могу ли муж и жена да кумују деци истих родитеља, 309 Ко су братучеди, 315 Зашто је вечера мрсна уочи посног дана и посна уочи мрсног дана, 319 Како треба постити пред причешће, 324 Која се храна употребљава уз пост, 343 Пост у Православној цркви, 352 Када не треба постити од Васкрса до Спасовдана, 358 Може ли верник јести мрсну храну у дан када се причести, 361 Крајњи рок узимања хране пред Свето причешће, 367 Како се треба клањати непосредно пред причешћивања, 370 О честом причешћивању верних, 377 О хули на Духа Светога, 390 Може ли се причестити болесник по узимању лека, 394 Услови за причешћивање верника, 397 Може ли жена, за време менструалног периода, причешћивати се и посећивати храм, 402 КЊИГА 2 САДРЖАЈ Где се врши Чин обручења, 1 Каква венчила користити за венчања, 11 О правилној употреби речи `Вјенчајетсја...` на венчању, 15 Може ли Свети путир бити употребљен као општа чаша у Чину Венчања, 21 Када се скидају венци и чита молитва младенцима на самом Чину венчања или у осми дан, 33 Ко може бити кум на венчању и крштењу, 41 Венчање уз пост, 48 Треба ли одрастао син да у своме домаћинству слави Крсну славу, 50 Спремање славског кољива за Светог Илију и Аранђеловдан, 56 Смисао Чина Великог водоосвећења уочи Богојављења и на Богојављење, 64 Кропи ли се дом водом освећеном за крштење, 77 О читању молитава стоци, 78 Опело самоубице - смисао самоубиства због насилника, 84 Може ли се извршити парастос ономе који се одрекао хришћанства и над којим није извршено опело, 95 Вршење опела над некрштеним, 102 Опело протестаната, 107 О читању молитве `Боже духов...`, 113 Који је смисао икоса `Сам једин јеси безсмертниј`, 122 Став Српске православне цркве према кремирању њених верника, 127 Који се чин опела врши над јеромонахом, игуманом и мирским ђаконом, 137 Употреба венаца на сахрани, 153 Ко може бити монах, односно јеромонах, 156 Рукоположење монаха без сагласности духовника, 162 Да ли је женидба расофорног монаха без канонских последица, 167 Може ли монахиња да врши богослужбене радње, 179 Ко може да буде свештеник, 186 Какав смисао имају речи `Повели` - `Повелите` при рукоположењу, 191 Да ли је свештеник обавезан да вернима врши све обреде, 200 Верни називају свештеника оцем а не он сам себе, 205 Шишање косе и бријање браде код свештених лица, 208 Може ли се обавити свештенодејство без мантије и епитрахиља, 214 Исповеда ли свештеник своју супругу и родбину, 220 Исповедање свештеника свештеником, 222 Још о исповедању свештеника свештеником, 226 Може ли свештеник да се причести када не служи Свету литургију, 229 На основу чега се даје свештенику канонски отпуст, 235 Да ли је свештеник деградиран одласком у пензију или преласком у чиновнике, 241 Може ли се свештеник по други пут женити, 244 Може ли свештеник који је прешао у другу веру па се покајао поново бити свештеник, 260 Да ли рукоположење за епископа потире све пређашње грехе рукоположеног, 267 Да ли рукоположење за епископа ослобађа монашких завета, 277 Свештенодејство епископа у парохији своје епархије без знања надлежног пароха, 290 ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ И РАДЊЕ У ЊЕМУ Која су битна обележја православног храма, 293 Од каквога се материјала праве црквене одежде, 300 Клањање пред светим иконама, 309 Начин и редослед целивања икона у храму, 312 Приклањање главе на богослужењу, 315 Треба ли жене да покривају главу у храму за време богослужења - Жена у хришћанству, 318 Треба ли болесник да седи или стоји док му се чита молитва, 333 Када треба скидати камилавку у току богослужења, 336 О приношењу кадионице епископу на благослов, 339 О кађењу цркве и крсти ли се верник у току кађења, 342 БОГОСЛУЖЕЊА У ХРАМУ - ВЕЧЕРЊА, ПОЛУНОЋНИЦА, ЈУТРЕЊА, ЧАСОВИ, ИЗОБРАЗИТЕЉНА Правилно читање возгласа у молитвама, 353 Редослед прозби јектенија за епископа, владара и народ, 359 Како треба узимати прокимен на великопосној Вечерњи пред првом паримијом и после ње, 368 Који се Богородичан узима на стиховње на Вечерњи и на хвалитне на Јутрењи, 379 Узима ли се Достојно или Ангел вопијаше од Томине недеље до Спасовдана на повечерју после канона, 381 Како узимати тропаре на Полуноћници у попразништву Господњих и Богородичиних празника, 383 Како се на Јутрењи оданија великих празника пева тропар, 387 Читају ли се мале јектеније на недељној и празничној Јутрењи после тропара по Непорочних и Полијелеја, 390 Начин читања Еванђеља на српском језику, 394 Читање Еванђеља пред Часном трпезом, 398 Где стоји служашчи ђакон за време читања Еванђеља на Јутрењи, 402 Зашто се на Богородичиним празницима узима Еванђеље по Луки, 404 Кад треба пред 50. псалам на Јутрењи читати Господи помилуј и Слава и ниње, 408 Библијске песме и тропари канона, 410 Треба ли говорити мале јектеније после сваке песме канона на Јутрење Светле седмице, 421 Кога гласа треба певати ` Величит душа моја...`, 423 Како певати 9. песму канона на Васкрс, 428 Када се на Јутрењи узима а када не узима `Достојно`, 430 О начину певања Светилна 4. гласа у Великом посту, 433 Узима ли се Слава и ниње испред Тебје слава подобајет после хвалитних псалама на свакидашњој Јутрењи, 438 По ком гласу треба певати Велико славословље, 445 Шта значе речи на крају Јутрење у службама Светим `И дајетсја јелеј братији от кандила...`, 453 Како правилно наставити служење Правог часа у продужетку Чина јутрење, 458 Како се чита `Христе свјете истиниј`, 460 Да ли се чита Трисвето на крају Првога часа, ако се одмах настави служење Трећег часа, 463 Читање кондака на Изобразитељној уз Часни пост и ван њега, 467 Како се правилно служи Чин Изобразитељне уместо Свете литургије, 473 КЊИГА 3 САДРЖАЈ Првенство служачких свештеника на Светој литургији, 1 Поредак облачења одежда на богослужењу, 5 После колико дана се печене просфоре могу употребити за Свету литургију и од чега се месе просфоре, 11 Треба ли освећивати нафору, 17 Ко вади честице на проскомидији када више свештеника служе Свету литургију, 23 Када више свештеника служи свету литургију, ко врши Проскомидију а ко чита заамвону молитву, 28 Како се врши Проскомидија на архијереској Литургији, 36 Како вадити девет честица на Проскомидији, 41 Треба ли на Проскомидији вадити честице за Свете анђеле, 46 Отварају ли се царске двери на почетку Литургије, 64 Како служити Литургију без појца, 70 Коришћење магнетофона на Литургији уместо појања појца, 74 О наглашавању појединих речи кроз појање на богослужењу, 77 Како се пева тропар `Христос воскресе` од Томине недеље до оданија Пасхе, 85 Чита ли се `Христос воскресе` на почетку Литургије од Васкрса до Спасовдана, 87 Блажена из Октоиха или Минеја за сваки дан, 93 Како узимати Блажене на Литургији, 100 Када се царске двери отварају за Мали и Велики вход, 105 О певању `Јелици...`, 112 Неки свештеници на Литургији после Свјати Боже окрећу се северу уз речи: Благословен грјадиј...,затим југу уз речи: Благословен јеси...Да ли је то правилно, 114 Зашто се у храмовима Српске цркве не изостављају јектеније за оглашене пред Иже херувими, 120 О прозбама на малој јектенији пред Иже херувими, 126 Како се читају молитве верних у току изговарања јектенија, 130 О помињању живих и упокојених на Литургији, 139 Када се узима Амин на Великом входу и на литији Велике вечерње, 152 Кад и како треба развијати и савијати антиминс на Светој литургији, 157 Ко чита молитве Канона евхаристије кад служи више свештеника, 168 Треба ли свештеник на Светој литургији да руком указује на Свете дарове на речи ` Примите и јадите`, 175 Значење речи `Твоја од Твојих`, 189 Чињење знака крста са путиром и дискосом над антиминсом уз речи: `Твоја од Твојих`, 195 Подизање само Агнеца на `Свјатаја свјатим`, 201 О клечању на Литургији по коначном освећењу Дарова, 206 Клањање пред Светим Агнецом, 212 Од кога се дела Агнеца спремају честице за причешће болних, 219 Да ли по освећењу на Литургији све честице на дискосу постају Тело Христово, 225 Отирање длана антиминсном губом - Време и узроци настанка илитона и антиминса, 235 Шта чинити са Светим путиром после речи `Со страхом Божјим`, 253 Изговарају ли се речи `и љубовију` у `Со страхом Божјим` на Светој литургији, 262 Како поступати кад причасника има много, а Светог причешћа мало, 267 Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника, 272 О спомињању Светих на отпусту, 277 Када се на Пређеосвећеној литургији пева `Да исправитсја молитва моја...`, 284 `Изиђите...` или `Приступите` на Пређеосвећеној литургији, 286 Додирује ли свештеник клечећи Агнец при `Свјатаја свајатим` на Пређеосвећеној литургији, 293 ДОДАТАК Шта треба да зна кандидат за чтеца - питања и одговори, 297 Поредак служења чтеца на архијерејској Литургији, 322 Порекло неколико речи за хришћанске и друге појмове у нашем језику, 325 Акростих у канонима Београдског Србљака, 330 Служба Светог Јанићија Девичког, једина рукописна књига манастира Девича, 344 Девич - манастир Светог Јоаникија Девичког, 360 Годишта `Гласника` у којима је објављивана рубрика `Питања и одговори`, 381

КЊИГА 1 САДРЖАЈ Ко су синови Божји, 1 Ко је била Кајинова жена - Божја воља као једино мерило добра и зла, 12 Став Православне цркве према слободи воље и предестинацији (предодређењу), 23 Став Православне цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају, 30 Шта је акривија, а шта икономија (о лажи), 42 Непроменљивост канона и живот савременог човека у Цркви, 63 Бесмртност душе и смисао вере у загробни живот, 70 Где се налазе рај и пакао, 78 Који се дух јавља спиритистима, 86 Шта ће бити са душама оних који нису упознали хришћанство и умру ван крила Цркве, 99 Зашто се врши парастос изгинулим у борбама за слободу - од Косова до данас - када су они свети, 119 Став Српске православне цркве о старом и новом календару, 139 Да ли је који дан у седмици посвећен Светој Богородици, 159 Дан празновања Светога Саве, 162 Ко је писац грчке службе Светог Јована Владимира коју је штампао Јован Папа 1690. године, 170 Прослављање Светог архиђакона Стефана и Светог пророка Илије, 184 Сликање лика Христовог и Светих, 191 Представа фигуре са круном на глави у црвеној хаљини на иконама Силаска Светог Духа на апостоле, 200 Како се слика Свети Христофор, 204 Шта означавају у црквенословенским штампаним еванђељима слова - бројеви испод зачала, 214 Шта су то криптографи, 220 Особито поштовање дванаест петака у нашем народу, 226 Зашто се једна седмица пред Велики пост зове "трапава" а једна уз пост "глувна", 235 Шта значе речи "истјеје Тебје причашчатисја" из 9. песме канона пред причешћем и који је то "невечерњи дан", 246 Разлика мелодије свјетилна другог гласа - о посебном певању Великог славославља 6. гласа, 252 Постоји ли у црквеном појању подобни и који их гласови имају, 265 СВЕТЕ ТАЈНЕ И МОЛИТВОСЛОВЉА Када се читају молитве жени четрдесети дан по рођењу детета, 269 Чита ли се молитва четрдесети дан по рођењу неправославним мајкама, 277 Како се пева "Јелици.." на крштењу, 280 Крштење детета некрштених родитеља, 286 Крштење лица које је хируршком интервенцијом променило пол, 291 Промена имена приликом крштења одрасле особе, 295 Зашто су потребни кумови за крштавање одраслих лица, 301 Могу ли муж и жена да кумују деци истих родитеља, 309 Ко су братучеди, 315 Зашто је вечера мрсна уочи посног дана и посна уочи мрсног дана, 319 Како треба постити пред причешће, 324 Која се храна употребљава уз пост, 343 Пост у Православној цркви, 352 Када не треба постити од Васкрса до Спасовдана, 358 Може ли верник јести мрсну храну у дан када се причести, 361 Крајњи рок узимања хране пред Свето причешће, 367 Како се треба клањати непосредно пред причешћивања, 370 О честом причешћивању верних, 377 О хули на Духа Светога, 390 Може ли се причестити болесник по узимању лека, 394 Услови за причешћивање верника, 397 Може ли жена, за време менструалног периода, причешћивати се и посећивати храм, 402 КЊИГА 2 САДРЖАЈ Где се врши Чин обручења, 1 Каква венчила користити за венчања, 11 О правилној употреби речи "Вјенчајетсја..." на венчању, 15 Може ли Свети путир бити употребљен као општа чаша у Чину Венчања, 21 Када се скидају венци и чита молитва младенцима на самом Чину венчања или у осми дан, 33 Ко може бити кум на венчању и крштењу, 41 Венчање уз пост, 48 Треба ли одрастао син да у своме домаћинству слави Крсну славу, 50 Спремање славског кољива за Светог Илију и Аранђеловдан, 56 Смисао Чина Великог водоосвећења уочи Богојављења и на Богојављење, 64 Кропи ли се дом водом освећеном за крштење, 77 О читању молитава стоци, 78 Опело самоубице - смисао самоубиства због насилника, 84 Може ли се извршити парастос ономе који се одрекао хришћанства и над којим није извршено опело, 95 Вршење опела над некрштеним, 102 Опело протестаната, 107 О читању молитве "Боже духов...", 113 Који је смисао икоса "Сам једин јеси безсмертниј", 122 Став Српске православне цркве према кремирању њених верника, 127 Који се чин опела врши над јеромонахом, игуманом и мирским ђаконом, 137 Употреба венаца на сахрани, 153 Ко може бити монах, односно јеромонах, 156 Рукоположење монаха без сагласности духовника, 162 Да ли је женидба расофорног монаха без канонских последица, 167 Може ли монахиња да врши богослужбене радње, 179 Ко може да буде свештеник, 186 Какав смисао имају речи "Повели" - "Повелите" при рукоположењу, 191 Да ли је свештеник обавезан да вернима врши све обреде, 200 Верни називају свештеника оцем а не он сам себе, 205 Шишање косе и бријање браде код свештених лица, 208 Може ли се обавити свештенодејство без мантије и епитрахиља, 214 Исповеда ли свештеник своју супругу и родбину, 220 Исповедање свештеника свештеником, 222 Још о исповедању свештеника свештеником, 226 Може ли свештеник да се причести када не служи Свету литургију, 229 На основу чега се даје свештенику канонски отпуст, 235 Да ли је свештеник деградиран одласком у пензију или преласком у чиновнике, 241 Може ли се свештеник по други пут женити, 244 Може ли свештеник који је прешао у другу веру па се покајао поново бити свештеник, 260 Да ли рукоположење за епископа потире све пређашње грехе рукоположеног, 267 Да ли рукоположење за епископа ослобађа монашких завета, 277 Свештенодејство епископа у парохији своје епархије без знања надлежног пароха, 290 ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ И РАДЊЕ У ЊЕМУ Која су битна обележја православног храма, 293 Од каквога се материјала праве црквене одежде, 300 Клањање пред светим иконама, 309 Начин и редослед целивања икона у храму, 312 Приклањање главе на богослужењу, 315 Треба ли жене да покривају главу у храму за време богослужења - Жена у хришћанству, 318 Треба ли болесник да седи или стоји док му се чита молитва, 333 Када треба скидати камилавку у току богослужења, 336 О приношењу кадионице епископу на благослов, 339 О кађењу цркве и крсти ли се верник у току кађења, 342 БОГОСЛУЖЕЊА У ХРАМУ - ВЕЧЕРЊА, ПОЛУНОЋНИЦА, ЈУТРЕЊА, ЧАСОВИ, ИЗОБРАЗИТЕЉНА Правилно читање возгласа у молитвама, 353 Редослед прозби јектенија за епископа, владара и народ, 359 Како треба узимати прокимен на великопосној Вечерњи пред првом паримијом и после ње, 368 Који се Богородичан узима на стиховње на Вечерњи и на хвалитне на Јутрењи, 379 Узима ли се Достојно или Ангел вопијаше од Томине недеље до Спасовдана на повечерју после канона, 381 Како узимати тропаре на Полуноћници у попразништву Господњих и Богородичиних празника, 383 Како се на Јутрењи оданија великих празника пева тропар, 387 Читају ли се мале јектеније на недељној и празничној Јутрењи после тропара по Непорочних и Полијелеја, 390 Начин читања Еванђеља на српском језику, 394 Читање Еванђеља пред Часном трпезом, 398 Где стоји служашчи ђакон за време читања Еванђеља на Јутрењи, 402 Зашто се на Богородичиним празницима узима Еванђеље по Луки, 404 Кад треба пред 50. псалам на Јутрењи читати Господи помилуј и Слава и ниње, 408 Библијске песме и тропари канона, 410 Треба ли говорити мале јектеније после сваке песме канона на Јутрење Светле седмице, 421 Кога гласа треба певати " Величит душа моја...", 423 Како певати 9. песму канона на Васкрс, 428 Када се на Јутрењи узима а када не узима "Достојно", 430 О начину певања Светилна 4. гласа у Великом посту, 433 Узима ли се Слава и ниње испред Тебје слава подобајет после хвалитних псалама на свакидашњој Јутрењи, 438 По ком гласу треба певати Велико славословље, 445 Шта значе речи на крају Јутрење у службама Светим "И дајетсја јелеј братији от кандила...", 453 Како правилно наставити служење Правог часа у продужетку Чина јутрење, 458 Како се чита "Христе свјете истиниј", 460 Да ли се чита Трисвето на крају Првога часа, ако се одмах настави служење Трећег часа, 463 Читање кондака на Изобразитељној уз Часни пост и ван њега, 467 Како се правилно служи Чин Изобразитељне уместо Свете литургије, 473 КЊИГА 3 САДРЖАЈ Првенство служачких свештеника на Светој литургији, 1 Поредак облачења одежда на богослужењу, 5 После колико дана се печене просфоре могу употребити за Свету литургију и од чега се месе просфоре, 11 Треба ли освећивати нафору, 17 Ко вади честице на проскомидији када више свештеника служе Свету литургију, 23 Када више свештеника служи свету литургију, ко врши Проскомидију а ко чита заамвону молитву, 28 Како се врши Проскомидија на архијереској Литургији, 36 Како вадити девет честица на Проскомидији, 41 Треба ли на Проскомидији вадити честице за Свете анђеле, 46 Отварају ли се царске двери на почетку Литургије, 64 Како служити Литургију без појца, 70 Коришћење магнетофона на Литургији уместо појања појца, 74 О наглашавању појединих речи кроз појање на богослужењу, 77 Како се пева тропар "Христос воскресе" од Томине недеље до оданија Пасхе, 85 Чита ли се "Христос воскресе" на почетку Литургије од Васкрса до Спасовдана, 87 Блажена из Октоиха или Минеја за сваки дан, 93 Како узимати Блажене на Литургији, 100 Када се царске двери отварају за Мали и Велики вход, 105 О певању "Јелици...", 112 Неки свештеници на Литургији после Свјати Боже окрећу се северу уз речи: Благословен грјадиј...,затим југу уз речи: Благословен јеси...Да ли је то правилно, 114 Зашто се у храмовима Српске цркве не изостављају јектеније за оглашене пред Иже херувими, 120 О прозбама на малој јектенији пред Иже херувими, 126 Како се читају молитве верних у току изговарања јектенија, 130 О помињању живих и упокојених на Литургији, 139 Када се узима Амин на Великом входу и на литији Велике вечерње, 152 Кад и како треба развијати и савијати антиминс на Светој литургији, 157 Ко чита молитве Канона евхаристије кад служи више свештеника, 168 Треба ли свештеник на Светој литургији да руком указује на Свете дарове на речи " Примите и јадите", 175 Значење речи "Твоја од Твојих", 189 Чињење знака крста са путиром и дискосом над антиминсом уз речи: "Твоја од Твојих", 195 Подизање само Агнеца на "Свјатаја свјатим", 201 О клечању на Литургији по коначном освећењу Дарова, 206 Клањање пред Светим Агнецом, 212 Од кога се дела Агнеца спремају честице за причешће болних, 219 Да ли по освећењу на Литургији све честице на дискосу постају Тело Христово, 225 Отирање длана антиминсном губом - Време и узроци настанка илитона и антиминса, 235 Шта чинити са Светим путиром после речи "Со страхом Божјим", 253 Изговарају ли се речи "и љубовију" у "Со страхом Божјим" на Светој литургији, 262 Како поступати кад причасника има много, а Светог причешћа мало, 267 Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника, 272 О спомињању Светих на отпусту, 277 Када се на Пређеосвећеној литургији пева "Да исправитсја молитва моја...", 284 "Изиђите..." или "Приступите" на Пређеосвећеној литургији, 286 Додирује ли свештеник клечећи Агнец при "Свјатаја свајатим" на Пређеосвећеној литургији, 293 ДОДАТАК Шта треба да зна кандидат за чтеца - питања и одговори, 297 Поредак служења чтеца на архијерејској Литургији, 322 Порекло неколико речи за хришћанске и друге појмове у нашем језику, 325 Акростих у канонима Београдског Србљака, 330 Служба Светог Јанићија Девичког, једина рукописна књига манастира Девича, 344 Девич - манастир Светог Јоаникија Девичког, 360 Годишта "Гласника" у којима је објављивана рубрика "Питања и одговори", 381 Наслов: Патријарх српски Павле: Да нам буду јаснија нека питања наше вере, 1-3 Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 400 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: B5 Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-84799-23-6

Patrijarh Pavle Patrijarh Pavle Neka pitanja naše vere 1-3 komplet tvrd povez, zlatotisk, 24 cm strana 410+481+396 Stanje Veoma dobro kao novo!! Izdavački fond Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, 2007/2015 КЊИГА 1 САДРЖАЈ Ко су синови Божји, 1 Ко је била Кајинова жена – Божја воља као једино мерило добра и зла, 12 Став Православне цркве према слободи воље и предестинацији (предодређењу), 23 Став Православне цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају, 30 Шта је акривија, а шта икономија (о лажи), 42 Непроменљивост канона и живот савременог човека у Цркви, 63 Бесмртност душе и смисао вере у загробни живот, 70 Где се налазе рај и пакао, 78 Који се дух јавља спиритистима, 86 Шта ће бити са душама оних који нису упознали хришћанство и умру ван крила Цркве, 99 Зашто се врши парастос изгинулим у борбама за слободу – од Косова до данас – када су они свети, 119 Став Српске православне цркве о старом и новом календару, 139 Да ли је који дан у седмици посвећен Светој Богородици, 159 Дан празновања Светога Саве, 162 Ко је писац грчке службе Светог Јована Владимира коју је штампао Јован Папа 1690. године, 170 Прослављање Светог архиђакона Стефана и Светог пророка Илије, 184 Сликање лика Христовог и Светих, 191 Представа фигуре са круном на глави у црвеној хаљини на иконама Силаска Светог Духа на апостоле, 200 Како се слика Свети Христофор, 204 Шта означавају у црквенословенским штампаним еванђељима слова – бројеви испод зачала, 214 Шта су то криптографи, 220 Особито поштовање дванаест петака у нашем народу, 226 Зашто се једна седмица пред Велики пост зове `трапава` а једна уз пост `глувна`, 235 Шта значе речи `истјеје Тебје причашчатисја` из 9. песме канона пред причешћем и који је то `невечерњи дан`, 246 Разлика мелодије свјетилна другог гласа – о посебном певању Великог славославља 6. гласа, 252 Постоји ли у црквеном појању подобни и који их гласови имају, 265 СВЕТЕ ТАЈНЕ И МОЛИТВОСЛОВЉА Када се читају молитве жени четрдесети дан по рођењу детета, 269 Чита ли се молитва четрдесети дан по рођењу неправославним мајкама, 277 Како се пева `Јелици..` на крштењу, 280 Крштење детета некрштених родитеља, 286 Крштење лица које је хируршком интервенцијом променило пол, 291 Промена имена приликом крштења одрасле особе, 295 Зашто су потребни кумови за крштавање одраслих лица, 301 Могу ли муж и жена да кумују деци истих родитеља, 309 Ко су братучеди, 315 Зашто је вечера мрсна уочи посног дана и посна уочи мрсног дана, 319 Како треба постити пред причешће, 324 Која се храна употребљава уз пост, 343 Пост у Православној цркви, 352 Када не треба постити од Васкрса до Спасовдана, 358 Може ли верник јести мрсну храну у дан када се причести, 361 Крајњи рок узимања хране пред Свето причешће, 367 Како се треба клањати непосредно пред причешћивања, 370 О честом причешћивању верних, 377 О хули на Духа Светога, 390 Може ли се причестити болесник по узимању лека, 394 Услови за причешћивање верника, 397 Може ли жена, за време менструалног периода, причешћивати се и посећивати храм, 402 КЊИГА 2 САДРЖАЈ Где се врши Чин обручења, 1 Каква венчила користити за венчања, 11 О правилној употреби речи `Вјенчајетсја…` на венчању, 15 Може ли Свети путир бити употребљен као општа чаша у Чину Венчања, 21 Када се скидају венци и чита молитва младенцима на самом Чину венчања или у осми дан, 33 Ко може бити кум на венчању и крштењу, 41 Венчање уз пост, 48 Треба ли одрастао син да у своме домаћинству слави Крсну славу, 50 Спремање славског кољива за Светог Илију и Аранђеловдан, 56 Смисао Чина Великог водоосвећења уочи Богојављења и на Богојављење, 64 Кропи ли се дом водом освећеном за крштење, 77 О читању молитава стоци, 78 Опело самоубице – смисао самоубиства због насилника, 84 Може ли се извршити парастос ономе који се одрекао хришћанства и над којим није извршено опело, 95 Вршење опела над некрштеним, 102 Опело протестаната, 107 О читању молитве `Боже духов…`, 113 Који је смисао икоса `Сам једин јеси безсмертниј`, 122 Став Српске православне цркве према кремирању њених верника, 127 Који се чин опела врши над јеромонахом, игуманом и мирским ђаконом, 137 Употреба венаца на сахрани, 153 Ко може бити монах, односно јеромонах, 156 Рукоположење монаха без сагласности духовника, 162 Да ли је женидба расофорног монаха без канонских последица, 167 Може ли монахиња да врши богослужбене радње, 179 Ко може да буде свештеник, 186 Какав смисао имају речи `Повели` – `Повелите` при рукоположењу, 191 Да ли је свештеник обавезан да вернима врши све обреде, 200 Верни називају свештеника оцем а не он сам себе, 205 Шишање косе и бријање браде код свештених лица, 208 Може ли се обавити свештенодејство без мантије и епитрахиља, 214 Исповеда ли свештеник своју супругу и родбину, 220 Исповедање свештеника свештеником, 222 Још о исповедању свештеника свештеником, 226 Може ли свештеник да се причести када не служи Свету литургију, 229 На основу чега се даје свештенику канонски отпуст, 235 Да ли је свештеник деградиран одласком у пензију или преласком у чиновнике, 241 Може ли се свештеник по други пут женити, 244 Може ли свештеник који је прешао у другу веру па се покајао поново бити свештеник, 260 Да ли рукоположење за епископа потире све пређашње грехе рукоположеног, 267 Да ли рукоположење за епископа ослобађа монашких завета, 277 Свештенодејство епископа у парохији своје епархије без знања надлежног пароха, 290 ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ И РАДЊЕ У ЊЕМУ Која су битна обележја православног храма, 293 Од каквога се материјала праве црквене одежде, 300 Клањање пред светим иконама, 309 Начин и редослед целивања икона у храму, 312 Приклањање главе на богослужењу, 315 Треба ли жене да покривају главу у храму за време богослужења – Жена у хришћанству, 318 Треба ли болесник да седи или стоји док му се чита молитва, 333 Када треба скидати камилавку у току богослужења, 336 О приношењу кадионице епископу на благослов, 339 О кађењу цркве и крсти ли се верник у току кађења, 342 БОГОСЛУЖЕЊА У ХРАМУ – ВЕЧЕРЊА, ПОЛУНОЋНИЦА, ЈУТРЕЊА, ЧАСОВИ, ИЗОБРАЗИТЕЉНА Правилно читање возгласа у молитвама, 353 Редослед прозби јектенија за епископа, владара и народ, 359 Како треба узимати прокимен на великопосној Вечерњи пред првом паримијом и после ње, 368 Који се Богородичан узима на стиховње на Вечерњи и на хвалитне на Јутрењи, 379 Узима ли се Достојно или Ангел вопијаше од Томине недеље до Спасовдана на повечерју после канона, 381 Како узимати тропаре на Полуноћници у попразништву Господњих и Богородичиних празника, 383 Како се на Јутрењи оданија великих празника пева тропар, 387 Читају ли се мале јектеније на недељној и празничној Јутрењи после тропара по Непорочних и Полијелеја, 390 Начин читања Еванђеља на српском језику, 394 Читање Еванђеља пред Часном трпезом, 398 Где стоји служашчи ђакон за време читања Еванђеља на Јутрењи, 402 Зашто се на Богородичиним празницима узима Еванђеље по Луки, 404 Кад треба пред 50. псалам на Јутрењи читати Господи помилуј и Слава и ниње, 408 Библијске песме и тропари канона, 410 Треба ли говорити мале јектеније после сваке песме канона на Јутрење Светле седмице, 421 Кога гласа треба певати ` Величит душа моја…`, 423 Како певати 9. песму канона на Васкрс, 428 Када се на Јутрењи узима а када не узима `Достојно`, 430 О начину певања Светилна 4. гласа у Великом посту, 433 Узима ли се Слава и ниње испред Тебје слава подобајет после хвалитних псалама на свакидашњој Јутрењи, 438 По ком гласу треба певати Велико славословље, 445 Шта значе речи на крају Јутрење у службама Светим `И дајетсја јелеј братији от кандила…`, 453 Како правилно наставити служење Правог часа у продужетку Чина јутрење, 458 Како се чита `Христе свјете истиниј`, 460 Да ли се чита Трисвето на крају Првога часа, ако се одмах настави служење Трећег часа, 463 Читање кондака на Изобразитељној уз Часни пост и ван њега, 467 Како се правилно служи Чин Изобразитељне уместо Свете литургије, 473 КЊИГА 3 САДРЖАЈ Првенство служачких свештеника на Светој литургији, 1 Поредак облачења одежда на богослужењу, 5 После колико дана се печене просфоре могу употребити за Свету литургију и од чега се месе просфоре, 11 Треба ли освећивати нафору, 17 Ко вади честице на проскомидији када више свештеника служе Свету литургију, 23 Када више свештеника служи свету литургију, ко врши Проскомидију а ко чита заамвону молитву, 28 Како се врши Проскомидија на архијереској Литургији, 36 Како вадити девет честица на Проскомидији, 41 Треба ли на Проскомидији вадити честице за Свете анђеле, 46 Отварају ли се царске двери на почетку Литургије, 64 Како служити Литургију без појца, 70 Коришћење магнетофона на Литургији уместо појања појца, 74 О наглашавању појединих речи кроз појање на богослужењу, 77 Како се пева тропар `Христос воскресе` од Томине недеље до оданија Пасхе, 85 Чита ли се `Христос воскресе` на почетку Литургије од Васкрса до Спасовдана, 87 Блажена из Октоиха или Минеја за сваки дан, 93 Како узимати Блажене на Литургији, 100 Када се царске двери отварају за Мали и Велики вход, 105 О певању `Јелици…`, 112 Неки свештеници на Литургији после Свјати Боже окрећу се северу уз речи: Благословен грјадиј…,затим југу уз речи: Благословен јеси…Да ли је то правилно, 114 Зашто се у храмовима Српске цркве не изостављају јектеније за оглашене пред Иже херувими, 120 О прозбама на малој јектенији пред Иже херувими, 126 Како се читају молитве верних у току изговарања јектенија, 130 О помињању живих и упокојених на Литургији, 139 Када се узима Амин на Великом входу и на литији Велике вечерње, 152 Кад и како треба развијати и савијати антиминс на Светој литургији, 157 Ко чита молитве Канона евхаристије кад служи више свештеника, 168 Треба ли свештеник на Светој литургији да руком указује на Свете дарове на речи ` Примите и јадите`, 175 Значење речи `Твоја од Твојих`, 189 Чињење знака крста са путиром и дискосом над антиминсом уз речи: `Твоја од Твојих`, 195 Подизање само Агнеца на `Свјатаја свјатим`, 201 О клечању на Литургији по коначном освећењу Дарова, 206 Клањање пред Светим Агнецом, 212 Од кога се дела Агнеца спремају честице за причешће болних, 219 Да ли по освећењу на Литургији све честице на дискосу постају Тело Христово, 225 Отирање длана антиминсном губом – Време и узроци настанка илитона и антиминса, 235 Шта чинити са Светим путиром после речи `Со страхом Божјим`, 253 Изговарају ли се речи `и љубовију` у `Со страхом Божјим` на Светој литургији, 262 Како поступати кад причасника има много, а Светог причешћа мало, 267 Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника, 272 О спомињању Светих на отпусту, 277 Када се на Пређеосвећеној литургији пева `Да исправитсја молитва моја…`, 284 `Изиђите…` или `Приступите` на Пређеосвећеној литургији, 286 Додирује ли свештеник клечећи Агнец при `Свјатаја свајатим` на Пређеосвећеној литургији, 293 ДОДАТАК

„Rim je osnovao jedan kopilan, neobuzdan rmpalija koji je ubio brata blizanca u svađi i koji je, na čelu družine mladih pastira i pljačkaša, stvorio utočište za lutalice sumnjive naravi i porekla. Do žena su dolazili redovnim otmicama i silovanjima, ugled i širi uticaj sticali su na bojnom polju. Tako su govorili sami Rimljani. Oni su, dakle, i sami smatrali da potiču od ubica, silovatelja, razbojnika i skitnica. Da li je stvarno bilo tako? I šta nam takve legende o poreklu govore o jednom narodu i o njegovoj predstavi o sebi? Većina savremenih istorija Rima samo ukratko pomene taj prvi deo književne tradicije o osnivanju i ranom životu grada, pošto se uveliko ustanovilo da je to samo mit, a ne istorija. […] Priča da je jedan grad nastao tako što su se poljoprivrednici okupili na istom mestu i postepeno razvili zajedničku infrastrukturu, vojsku, tržnice i društvena ili kultna stecišta ne zvuči baš maštovito, iako u većini slučajeva predstavlja sasvim tačan prikaz. […] Kao grad na reci nasred Apeninskog poluostrva, Rim ima povoljan strateški položaj, koji je sasvim očigledno igrao važnu ulogu u njegovoj kasnijoj vladavini Italijom i celim Sredozemljem. Mesto je obilovalo pijaćom vodu, imalo je lak pristup moru, ali je bilo dovoljno zaklonjeno od pomorskih pljačkaša. Tibar je bio plovan za manje brodove, a prirodno pristanište se nalazilo iza okuke reke oko Marsovog polja (Campus Martius). Svaki brežuljak mogao se utvrditi zidinama. […] Važno je pak to da se Rim nalazio na čvorištu trgovine i puteva u više smerova. Tu je bio prirodan gaz preko Tibra na putu iz Etrurije na jug, prema Kampaniji, a „Put soli“ (Via Salaria) vodio je od ušća reke gde se vadila dragocena so, uzvodno ka planinama, dok se u suprotnom smeru transportovala stoka. A i u odnosu na ostatak Sredozemlja, grad se smestio u samo središte sveta. Rim je bio raskršće puteva koje je preraslo u trgovački centar, a kao i u svaki drugi centar trgovine, tu se sticao svet izbliza i izdaleka. To pruža smisao legendi da su Rim osnovali čobani i razne lutajuće skupine raznovrsnog etničkog porekla, a donekle i objašnjava relativnu otvorenost na kojoj se zasnivalo rimsko društvo.“ Jun Ideng Prvi tom Istorije Rima, norveški istoričar Jun Ideng započinje opisima mitova o osnivanju grada, upoznaje nas sa dobom najranijih kraljeva, padom monarhije i pokazuje nam kako je mali grad-država na obalama Tibra vojnom silom i političkim umećem postao u doba republike središte svetske imperije, kako se njegovo društvo na tom putu menjalo i šta je omogućilo tu silovitu ekspanziju, i kako je naposletku rimska republika završila u sukobima, nasilju, građanskim ratovima i uvođenju carstva. Na tom putu rastućoj imperiji prete razni moćni i inteligentni neprijatelji, vojske predvođene ljudima kao što su Hanibal, Spartak, Mitridat i Vercingetoriks, koje će ipak naposletku savladati sposobne rimske vojskovođe sa dobro organizovanim jedinicama. Najveća pretnja po republiku zapravo će doći iznutra, u liku ambicioznih pojedinaca poput Sule i Julija Cezara. Izdanje sadrži tri tematska indeksa, 19 karti i više desetina fotografija. Jun Vikene Ideng (Jon Wikene Iddeng), rođen 1966, redovni je profesor antičke istorije na Univerzitetu u jugoistočnoj Norveškoj i specijalni savetnik Norveškog sindikata naučnih radnika. Pored dvotomne Istorije Rima, u doba republike i carstva, koautor je i urednik novog izdanja Antičkog leksikona (Antikkleksikon, 2011), kao i niza članaka i knjiga na engleskom i norveškom jeziku iz oblasti istorije antičkih civilizacija. Urednik je priloga iz istorije Rima za Veliki norveški leksikon. SADRŽAJ PRELUDIJ 1. KO SU BILI RIMLjANI I ODAKLE SU POTEKLI? Eneja i poreklo Rimljana Evandar i Herkul Romul, Rem i osnivanje grada Antička mitologija i mitovi o osnivanju Rima Od bronzanog do gvozdenog doba, od palate do grada-države Rani Rim, među gradovima, narodima i jezicima Etrurci 2. MITSKO DOBA KRALjEVA Ab urbe condita – od osnivanja grada Vladavina Tarkvinijâ Istorijsko jezgro? Pad monarhije 3. DOBA RANE REPUBLIKE – RIM I NjEGOVI SUSEDI Brut i prve godine republike Rimska imena i era Etrurski poglavica Lars Porsena i Tarkviniji Tarkvinijev pad i uvođenje republike – mitologija ili istorija? Latini, Ekvi i Volsci Koriolan – gordost i predrasuda Borba za Lacij u 5. veku Ratovi protiv Veja i tradicija trijumfa Gali pljačkaju Rim 4. STALEŠKA BORBA – SUKOB PATRICIJA I PLEBEJACA Patriciji Plebejci Poreklo borbe staleža i prva secesija plebejaca Zakoni dvanaest tablica i druga secesija plebejaca Dalji tok staleške borbe Porodica i brak Svešteničke službe i nadzor nad religijom Učestvovanje u političkom odlučivanju Izmenjeno društvo i nova staleška podela 5. RIM OVLADAVA ITALIJOM (350–264) Latinski savez i uređenje iz 338. Ratovi protiv Samnita (343–290) Vojska menja karakter Tarent i Pir 6. RIM I KARTAGINA – PUNSKI RATOVI Kartagina – sedište severnoafričkih Feničana Prvi punski rat (264–241) Novi prekomorski posedi i organizovanje provincija Problemi na severu i na istoku – Gali i Iliri Drugi punski rat (218–201) – rat protiv Hanibala Ratna sreća se okreće Scipion na čelu – rat se premešta u Afriku Osvajanje zapadnog Sredozemlja i Treći punski rat (149–146) 7. RIM POSTAJE GOSPODAR HELENISTIČKOG ISTOKA Grčki svet i helenizam Ratovi protiv Makedonije i kraljevine Seleukida Rimski imperijalizam i militarizam 8. POLITIKA I NAROD U RIMSKOJ REPUBLICI Državno uređenje? Građansko pravo, rod i odnosi Narod, skupštine i pravo glasa Magistrati Rimske službe u republici Senat Svešteničke službe Rimska republika – oligarhija ili demokratija? 9. POSLEDICA OSVAJANjA – VELIKE PROMENE U DRUŠTVU Procvat književnosti i pisana kultura Vreme i kalendar Religija i kult Kovani novac i monetarna ekonomija Agrarna kriza i iseljavanje iz sela? 10. POPULARI I POLITIČKI SUKOB – RIM OD 150. DO 100. P. N. E. Imperijalna politika Tiberije Grah – nasilje dolazi u grad Rim Gaj Grah – proširen reformski program Obračun sa Jugurtom – Marije uzima komandu Kimbri i Teutonci – invazija vojski sa severa Marijeva vojna reforma Nerešeni društveni problemi 11. UNUTRAŠNjI IZAZOVI REPUBLICI – 100–60. P. N. E. Građansko pravo i Saveznički rat (91–88) Sula, Marije i borba za Rim Sulina diktatura i republika Spartakov ustanak (73–71) – Rimljani i robovlasništvo Mitridat Pontski – ljuti neprijatelj Rima Pompej Veliki – veći i od republike? 12. PRVI TRIJUMVIRAT I CEZAROVO OSVAJANjE GALIJE Katilinina zavera Čekajući Pompeja Cezar stupa na pozornicu – prvi trijumvirat Cezarov pohod u Galiju Trijumvirat – obnova i propadanje Vercingetoriksov ustanak i Cezarovo konačno osvajanje Galije 13. GRAĐANSKI RAT (49–46) I CEZAROVA SMRT Preko Rubikona u građanski rat Egipat i Cezarova ljubavna veza sa Kleopatrom Cezar kao diktator Martovske ide – Cezarovo ubistvo 14. DRUGI TRIJUMVIRAT I KONAČNI PAD REPUBLIKE Ciceron i poslednji pokušaj da se spase republika Drugi trijumvirat i obračun sa republikancima Trijumviri dele državu i odmeravaju snage Oktavijanov put do samovlašća 15. OSVRT NA RIMSKU REPUBLIKU Napomene Izvori i novija istraživanja Indeks ličnosti Indeks mesta i naroda Indeks pojmovaISTORIJA RIMA I Uspon i pad republike Jun V. Ideng S norveškog prevela Jelena Loma Izdanje sadrži tri indeksa 19 karata i preko 50 fogografija Наслов: Историја Рима. 1, Успон и пад Републике Издавач: Karpos Страна: 350 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 25 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-6435-151-5

Зашто је јога опасна по духовно и телесно здравље Живимо у време када су Уједињене нације прогласиле Међународни дан jore, и када се јога, као „техника опуштања и концентрације”, намеће чак и у вртићима и школама. Ова далекоисточна вештина одједном се пропагира као универзално средство за лечење душе и тела. Шта о томе каже православно хришћанство? Какве су последице примене јоге по тело и душу? Има ли разлике између молитве и медитације? У књизи ћете наћи, поред богословско-подвижничких анализа, и исповести оних који су, из свог личног искуства, схватили шта је јога као „пут којим се ређе иде”. ПУТ ХРИСТА ИЛИ ПУТ ЈОГЕ - УMECTO ПРЕДГОВОРА СРБИЈА НА УДАРУ Србија је опет потонула у мрак окултизма. Деведесетих година двадесетог века, захваљујући, између осталог, снажним активностима Мисионарске школе при храму Светог Александра Невског у Београду, многи и многи су упознали истину православне вере и схватили колико је опасно играти се својим спасењем зарад стицања „здравља” или „моћи” на путевима магије и окултног, а нарочито различитих далекоисточних верских техника. А сада је све то заборављено. Под изговором приче о здравим стиловима живота коју су, између осталог, пропагирали и спортисти којима се Србија дивила и диви, дошли смо опет до тријумфа опасних духовних пракси, попут јоге, овог пута маскиране у фискултуру. Докле се стигло, види се из вести са званичног сајта Јога савеза Србије: „Osmi međunarodni festival joge - Srbija 2017, održan je 5. i 6. avgusta 2017. godine na beogradskoj Adi, u organizaciji Joga saveza Srbije, Beogradskog i Vojvođanskog joga saveza a uz pokroviteljstvo Evropske joga federacije. Na Međunarodnom festivalu joge u Beogradu susreli su se Učitelji i instruktori joge predstavljajući različite stilove i pristupe praktikovanju joge. Festival joge trajao je dva dana. U duhu prepoznavanja, razumevanja i poštovanja različitosti mnoge škole joge predstavile su svoje aktivnosti.” Ha сајту Јога савеза читамо да je у интервјуу за један часопис, инструкторка јоге М. 3. овако хвалила своју вештину: »Već nakon prvog časa joge, oni koji nikada do tada nisu vežbali, kažu da je spavanje te noći bilo prijatno i da je san bio dubok i okrepljujući. Nakon prvih časova, ljudi se osećaju rasterećenije, zadovoljnije, a počinju i drugačije da reaguju na neke svakodnevne situacije. Program Joga saveza Srbije namenjen je svima, tako da naše časove pohađaju deca i stariji ljudi, kao i sportisti, osobe akademske orijentacije, domaćice. Joga obezbeđuje da se kroz izvođenje fizičkih vežbi asana popravi držanje tela, te da se ojačaju mišići tela. Otuda često roditelji čija deca imaju problem sa nekim deformitetima kičme, prepoznaju da je jednostavnije da mališane dovode na časove joge, nego u domove zdravlja na kineziterapiju ili fizijatrijske vežbe. Art joga Similiris je stil joge koji predstavlja spoj osnovnih načela joge i umetnosti pokreta. Pritom se poštuju osnovni elementi joge - pravilno izvodenje pokreta, svesnost o prijatnosti u položaju. Prati se tok disanja sa dubokom koncentracijom, kao i muzika i ritam, uz usklađivanje sa grupom. Estetska dimenzija, odnosno uvođenje umetničke forme, predstavlja povezivanje sa savremenim baletom što obezbeđuje potpunu fokusiranost. Ovo je posebno korisno za osobe sa rasutom pažnjom, za one kojima prija psihofizička aktivnost uz muziku kako bi postigle rasterećenost i opuštenost. Art joga Similiris preporučljiva je za osobe koje žive ubrzanim tempom i pod stalnim stresom, kao i osobama koje žele da uspostave dublji kontakt sa sobom i svojom ženstvenošću. Takođe, ona pruža mogućnost da prihvatimo svoje telo i da ga volimo, jer se budi kontakt sa unutrašnjom lepotom”. To није све: jora je стигла и у школе. Тако ce Јога савез хвали текстом у званичном листу просветара Србије, „Просветном прегледу”, „о učešću dece prvog razreda OS Stefan Nemanja iz Beograda na Trećem Festivalu Art joge. Decu je predvodila nastavnica B. L. - sertifikovana instruktorka Joga saveza Srbije.” Тако ce сајт „Јога за нове генерације” овако рекламира: „Како se joga sve više uključuje u školsko okruženje, učitelji u školama i joga učitelji podjednako svedoče o mod joge za decu u školskom okruženju. I, I Nudimo interdisciplinami pristup koji kombinuje pokrete, kreativne umetnosti, vizuelne i auditivne podsticaje i društvenu interakciju sa jogom i obrazovanjem, kao temeljima. Bilo da ste zainteresovani za nedeljne časove joge ili jednokratni poseban događaj, JNG može doneti bezgranične koristi od joge, vama, vašim učenicima i osoblju! Joga je uspešno uključena u škole na sledeće načine: posle nastavni program; razvoj kurikuluma; deca sa posebnim potrebama/časovi koji su bazirani na prilagođavanju dece; izleti; alternativa fizičkom vaspitanju; jutarnje aktivnosti; profesionalni razvoj nastavnika. Mi smo puni ideja i nudimo mnogo opcija joge u školama - ili možemo istraživati i prilagoditi se vašim idejama i potrebama. JNG je uvela jogu učenicima i nastavnicima u privatnom i državnom sektoru, od vrtića do srednje škole, uključujući i one sa posebnim potrebama. Značajni ishodi: koncentracija i fokus; svesnost tela; opuštanje i obnavljanje energije; društvena / emocionalna inteligencija; bolje učenje; fizičko zdravlje; spremnost učenika za učenje. Poboljšane veštine: upravljanje stresom; kritičko mišljenje; kreativnost; interpersonalne i intrapersonalne; prijemčljiviji i izražajniji jezik.” A ево и вести са сајта „Православни родитељ”,из маја 2017. године: „Фондација Новак Ђоковић у сарадњи са „Hawn” фондацијом популарне глумице Голди Хон (Goldie Hawn) која промовише будистичку медитацију кроз образовни систем већ три године спроводи програм под називом Мајнд Ап (MindUp) у школама у Србији! Заиста није шала! Тај програм се спроводи, поново уз здушну подршку одређених људи при Министарству просвете! Поједине групе при Министарству просвете као да су потпуно изгубиле филтер за распознавање шта је заиста образовни програм а шта је промоција сексуализације деце (случај са недавним „образовним” секс-пакетима), а сада се показује да не зна да разликује ни едукативни програм од секташког програма који у својој основи садржи источњачке медитативне праксе и зен-будистичку „умну свесност” (mindfulness). Министре Шарчевићу - знате ли Ви за ово? С обзиром да је у питању програм духовно опасне садржине он се увија у обланду „неуронауке”, „позитивне психологије”, „социјално-емоционалног учења” и нечега што називају „умном свесношћу” (mindful awareness) како би ce лакше пласирао као едукативни програм за децу. Оно што представља кључни показатељ да ствари ту са духовне стране нису чисте је управо овај префињено назван термин „умна свесност”, термин који се понекад у самом програму и будистичкој медитативној пракси назива следећим речима: „свесност” (mindfulness), „свесна пажња”, „фокусирана пажња”, као и употребна термина „свесно” као придева уз одређене активности попут „свесно слушање”, „свесно гледање”, „свесно кретање” (mindful). На сајту Фондације Ђоковић можемо видети и називе лекција овог „едукативног” програма: 15 lekcija „MindUp” nastavnog programa su: • Kako radi naš mozak • Umna svesnost • Fokusirana pažnja • Svesna degustacija • Svesno slušanje • Svesno mirisanje • Svesno gledanje (viđenje) • Svesno kretanje (prvi deo) • Svesno kretanje (drugi deo) • Perspektivno razmišljanje • Uživanje u srećnim iskustvima • Odabir optimizma • Izražavanje zahvalnosti • Činjenje dobrih dela • Svesno delovanje u zajednici Употреба термина „свесно” и „свесност” у српском језику има потпуно другачији садржај него што се у овом програму, као и у самом зен-будизму из кога овај програм проистиче - пласира. Духовно објашњење, са становишта православно-хришћанског учења у чему се састоји опасност овог програма Мајнд-Ап који се спроводи већ над нашом децом под окриљем Министарства просвете дато је: православно апологетско-мисионарски центар при нашој Српској Православној Цркви је већ обрадио ову тему! Напомињемо да за хришћане овај програм крши уставно право родитеља да васпитавају децу у складу са својим верским или филозофским уверењима. Осим тога, оно што је примарније, програм Мајнд-Ап је духовно штетан по душе деце која су њему подвргнута! Овај програм се већ спроводи, без сагласности и знања родитеља деце, али уз одобрење извесних група при Министарству просвете, у одређеним школама у Београду, Новом Саду, Нишу и Опову. Запањени родитељи су тек од сопствене деце после дужег времена сазнали да деца у школи уче технике „свесног” гледања, медитације, да просветни радници користе и посебне инструменте чији звуци имају за циљ увођење деце у медитативно стање (наводно са циљем да се деца боље фокусирају, смире и снизе стрес). Да ствар буде још гора, Фондадија Ђоковић на својој интернет страни јасно истиче циљ да уведе овај програм у целокупни образовни систем Србије, као и да пројекат подржава Министарство просвете. Министре Шарчевићу, време је за велико спремање у Вашем Министарству, јер се више не зна шта се све спроводи над НАШОМ децом уз одобрење Ваших најближих сарадника! Родитељи, распитајте се код своје деце да ли се овај програм спроводи кришом и над њима и јавите нам се да бисмо употпунили и објавили списак школа где смо већ открили да се увелико спроводи овај секташки програм!” Ако све ово знамо, крајње је време да се суочимо са питањима која нам обнова окултних јога пракси поставља. ПУТ ХРИСТА ИЛИ ПУТ ЈОГЕ - УMECTO ПРЕДГОВОРА СРБИЈА НА УДАРУ, 5 HE ГНЕВИ СЕ, НЕГО ПОСЛУШАЈ, 10 ИСКУСТВО ОЦА СОФРОНИЈА (САХАРОВА), 16 МОЛИТВЕНО ИЛИ МАГИЈСКО ИСКУСТВО, 20 АКО ДЕЛУЈЕ, HE МОРА ДА ЗНАЧИ ДА ЈЕ ИСТИНИТО, 29 СВЕДОЧЕЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ИНДИЈКЕ, 37 ВЕГАНСТВО И ХРИШЋАНСТВО, 44 УМЕСТО ЗАКЉУЧКА, 47 О ОВОЈ КЊИЗИ , 49 ХРИШЋАНСКИ ОДГОВОР НА ИЗАЗОВ ДАЛЕКОГ ИСТОКА И.Г. Мељњиков ПРОБАЕМ СМИСЛА ЖИВОТА И ЊЕГОВО РЕШЕЊЕ У ПРABOCЛABЉУ И РЕЛИГИОЗНИМ СИСТЕМИМА КИНЕ И ИНДИЈЕ, 53 1. ДУХОВНА КРИЗА ХРИШЋАНСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ, 54 2. СВЕТЛОСТ И ТАМА ИСТОКА, 64 2.2. Будизам, 72 2.3. Конфучијанство, 79 2.4. Таоизам, 83 3. ПРАВОСЛАВНА ВЕРА - ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ, 86 3.1. Бог је љубав, 86 3.2. Лик и подобије Божије, 91 ЗАКЉУЧАК, 95 Вишалиј Пишанов ДА ЛИ ЈЕ ИСТОВЕТНО ЗНАЧЕЊЕ ПОЈМОВА „РЕЛИГИЈА“ И „ЈОГА"? 97 Андреј Хвиља-Олиншер, јереј МОЛИТВА KAO ОСНОВА ДУХОВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ШТЕТНОСТ „ИСТОЧЊАЧКИХ" МЕДИТАЦИЈА (Духовна опасност од јоге, Неспојивост хришћанства са бављењем јогом), 103 ВЕЛИКА ЛАЖ ЗВАНА ЈОГА В. Мамалвади ИНДИЈА ЈЕ ОДЛЧИЛА ДА ПАТЕНТИРА ЈОГУ ДА БИ ЗАШТИТИЛА OBУ ДУХОВНУ ПРАКСУ ОД КОМЕРЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ, 131 Синод Грчке Православне Цркве ЈОГА ЈЕ АПСОЛУТНО НЕСПОЈИВА С ПРАВОСЛАВНОМ ВЕРОМ, 132 Мишрополиш Пирејски Серафим БАВЉЕЊЕ ЈОГОМ ЈЕ ХУЛА НА ДУХА СВЕТОГА, 133 Анасшасије Јанулашос, архиеиископ КАКО „ГУРУИ" СКРИВАЈУ „РЕЛИГИОЗНО ЈЕЗГРО" ЈОГЕ, 135 Савез, стапање, 136 Основне етапе јоге, 137 Јога у оквиру хришћанства, 139 Јога у Грчкој, 139 Верска слобода и обмана, 141 Андреј Шишков О ЈОГИ И ОСТАЛИМ ИСТОЧЊАЧКИМ ПРАКСАМА, 142 Да ли је православном хришћанину потребна јога? 146 ЈОГА И ПОСЛЕДИЦЕ Регина Крауклис „БИЋЕТЕ КАО БОГОВИ: ЛАЖ КОЈА СЕ ПРЕТВАРА У СМРТ“, 153 Кожне хаљине, 156 Сурогат за Европљане, 158 КАКО ЈОГА ИЗАЗИВА ТЕШКА ОБОЉЕЊА, 161 How Yoga can wreck Your Body, 162 Виталиј Питанов, апологет ХАТАЈОГА: ЗДРАВАЉЕ ПО ЦЕНУ ВЕЧНОГ ЖИBOTA? 167 МАНТРА ЈОГА, МЕДИТАЦИЈА И ПРАВОСЛАВНА МОЛИТВА: ПИТАЊЕ О СПОЈИВОСТИ, 182 Пет путева „спасења" које нуде савремени гуруи, 187 Хата-јога: „спасење" путем физичких вежби, 189 Џапа-јога: „Механички“ пут „спасења", 190 Шурад-Шабд-јога: Пут звука и светлости, 191 Кундалини-јога: „Спасење"... „силом змије", 194 Тантра: „Спасење" кроз секс, 196 Улога гуруа у самоослобођењу, 197 Димишрије Пешровски ЈУРИШ НА НЕБО ИЛИ РЕЛАКСАЦИЈА? ЗАШТО ЈЕ КОД ДАНАШЊИХ ЉУДИ ТАКО ПОПУЛАРНА ЈОГА? 200 Ошоова тантра-јога: са оне стране добра и зла, 201 СКРИВЕНИ ПЛАМЕН: ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД HA ЈОГУ, 212 Тада нисам знао да тибетански будизам потиче од шаманске религије Бон, 213 Разочарање у јогу, 216 Да ли је то онда корисно или није? 217 Шта је то јога? 218 Одакле се појавила јога? 218 Који је циљ јоге? 219 Зашто инструктори на томе не инсистирају? 221 Разочарање у јогу, 222 КАКО CAM МЕДИТИРАО СВЕ ДО ХАЛУЦИНАЦИЈА И МИСЛИ О САМОУБИСТВУ, 223 Духовна опасност од медитације, 224 ПРАВОСЛАВНИ ПОСТ И ВЕГАНСТВО Протојереј Олег Стењајев ВЕГЕТАРИЈАНСТВО НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА ПРАВОСЛАВЉЕМ, 229 Протојереј Андреј Зилотов ПРАВОСЛАВЉЕ И ВЕГЕТАРИЈАНСТВО, 230 Свештеник Сергије Круглов БОГ И ВЕГЕТАРИЈАНСТВО, 234 Протојереј Алексеј ПРАВОСЛАВЉЕ И ВЕГЕТАРИЈАНСТВО, 237 О ЗАБЛУДИ „ПРАВОСЛАВНОГ ВЕГЕТАРИЈАНСТВА“, 240 ВЕГЕТАРИЈАНСТВО, ДИЈЕТА, ПОСТ, 245 Андреј Карпов ЗАШТО ЈЕ ВЕГЕТАРИЈАНСГВО НЕСПОЈИВО СА ХРИШЋАНСТВОМ? 249 Јелена Колинедеља МОЈЕ ВЕГАНСКО ИСКУСТВО, 256 ЧУBAJTE СЕ ДА ВАС КО HE ПРЕВАРИ - УMECTO 3AKЉУЧKA ОДБРАНИМО СВОЈУ ДЕЦУ, 259 ПРАВА ИСТИНА О ХИНДУИЗМУ И БУДИЗМУ, 263 Архимлндрит Александар (Милеант) СЕДМОГЛАВА АЖДАЈА ХИНДУИСТИЧКО-ОКУЛТНА УЧЕЊА У СВЕТЛОСТИ ХРИШЋАНСТВА УВОД, 277 ТРИ СТРУЈЕ, 278 ОКУЛТНА УЧЕЊА ХИНДУИСТИЧКОГ ТИПА У СВЕТЛОСТИ ХРИШЋАНСТВА, 280 БОГ И СВЕТ, 282 ИСТИНА - АПСОЛУТНИ ИЛИ РЕЛАТИВНИ ПОЈАМ? 285 ЧОВЕК, ЊЕГОВА ПРИРОДА И НАЗНАЧЕЊЕ, 288 ПРОБЛЕМ ЛИЧНОСТИ, 290 ГРЕХ И КАРМА, 293 ЗАГРОБНИ ЖИВОТ И СЕОБА (реинкарнација) ДУША, 295 ИДЕЈА СПАСЕЊА. ДОБРО И ЗЛО, 298 ХРИСТОС И ХИНДУИСТИЧКИ АВАТАРИ, 301 СУДБИНА И ПРОМИСАО БОЖИЈИ, 303 ЕСХАТОЛОГИЈА (учење о свршетку света), 304 МОЛИТВА И МИСТИЧНО „ПРОСВЕТЉЕЊЕ", 308 КОДИРАНА ИСЦЕЉЕЊА, 313 ДРУГИ ДЕО НАЈВАЖНИЈИ ИСТОЧЊАЧКИ КУЛТОВИ ХИНДУИЗАМ, 315 БУДИЗАМ И ЗЕН БУДИЗАМ, 319 Огранци будизма, 323 ТЕОСОФИЈА, 326 ЈОГА, 331 ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНА МЕДИТАЦИЈА, 335 ПОКРЕТ „НОВО ДОБА” („NEW AGE”), 339 УКРАТКО О ОСТАЛИМ ОКУЛТНИМ ТОКОВИМА, 345 КАБАЛА, 345 ГНОСТИЦИЗАМ, 347 ЗАКЉУЧАК, 349 Наслов: Смисао живота: Православље или јога Издавач: Образ светачки Страна: 366 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 18 cm Година издања: 2017 ИСБН: 978-86-84595-80-7

Уводна поглавља књиге посвећена су оцени и процени перспективе развоја дигитално управлљаних електричних погона, њховим предностима, економском значају и историјату. Остала поглавља понаособ представљају целине које садрже решавање проблема пројектовања и примене погона у процесној индустрији, електричној вучи, уређајима широке потрошње, роботици и флексибилној аутоматизацији. Предговор Овом књигом аутор чини покушај да читаоцу приближи проблематику пројектовања и коришћења микропроцесорски управљаних електричних погона. Анализира се микропроцесорско управљање брзином и позицијом помоћу електрич- ног мотора који у функцији извршног органа остварује момент или силу потребну зауправљање кретањем. Дигитално управљање брзином и позицијом представља основу дигиталног управљања кретањем (MC- Motion Control). Шире схваћено, управљање кретањем подразумева коришћење система хардверских и програмских инструмената у циљу одржавања алата, предмета обраде, хватаљки индустријског робота или возила на жељеној трајекорији. Традиционалне области примене дигиталног управљања кретањем су роботика и аутономни системи, рачунарски интегрисана производња (CIM - Computer Integratet Manufacturing) и флексибилна аутоматизација. У оквиру савремених система за управљање кретањем, актуатор момента или силе је најчешће електрични мотор. Микропроцесорски управљани електрични мотори који остварују брзе промене покретачког момента/силе и тако омогућују брз одзив у регулацији брзине и позиције познати су под именом сервопогони/сервопојачавачи. Електрични погон у оквиру система за управљање кретањем има улогу извршног органа који на вратилу мотора обезбеђује покретачки момент у складу са вредношћу коју задаје надређени алгоритам за управљање координи- саним кретањем. Анализа и пројектовање система за управљање кретањем захтева познавање аутоматике, сензора и мерења, машинства и механике, електронике и енергетских претварача, дигиталних сигналних процесора и програмирања у реал- ном времену. Наведене дисциплине и области се у контексту управљања кретањем све чешће наводе под заједничким називом мехатроника. Основне целине дате у књизи су: • структура и подешавање параметара регулатора брзине и позиције, • проблеми у управљању кретањем еластично спрегнутих структура, • нумерички алгоритми за ублажавање ефеката квантизације, • умањење броја погонских давача и алгоритми за оцену брзине и струје, • стање и правци развоја дигитално управљаних електричних погона.  Проблеми дигиталног управљања струјом, покретачким моментом и флуксом електричних мотора, као и алгоритми управљања погонским конвертором, биће дати у другој књизи. Значај дигитално управљаних електричних погона, њихова основна структура, историјат и техничко-економски параметри су дати у уводном делу. Најзначајније примене су приказане према снази, перформансама и врсти мотора. Потом је указано на актуелне проблеме као и на теоријске и технолошке предуслове за налажење решења. Проблеми моделовања брзинских и позиционих сервосистема, одређивања структуре и параметара регулатора, рада у режиму системских ограничења, синтезе нелинеарних закона управљања у циљу очувања квалитета одзива на велике поремећаје, проблеми механичке резонансе, алгоритми за реконструкцију стања код система са умањеним бројем сензора и алгоритамски приступи за смањење негативних ефеката квантизационог шума обрађени су у засебним поглављима која садрже детаљнија теоријска разматрања, поступке синтезе алгоритама и њихове примене, као и приказ практичних резултата и експеримената. Теоријски и практични резултати приказани у књизи проистичу из инжењерске праксе аутора, његове наставничке делатности у припреми и извођењу курса Микропроцесорско управљање електромоторним погонима и рада у оквиру истоимене лабораторије при Електротехничком факултету у Београду. Књига може бити од користи полазницима поменутог курса као и слушаоцима предмета Микропроцесорско управљање енергетским претварачима. Дигитално управљани електрични погон приказан је као систем у коме се једновремено одиграва електрично-електрична и електромеханичка конверзија. Аутор настоји да теоријски и практично покаже како се применом дигиталног управљања и концепта интегралног пројектовања може постићи ефикаснија кон- верзија, умањење електромагнетског, топлотног и звучног загађења као и умање- ње броја сензора које је потребно уградити у систем. Слободније речено, ова књи- га поручује да се енергија, гвожђе и бакар могу уштедети помоћу дигиталног управљања, дигиталних сигналних процесора и савремених полупроводника снаге. У Београду, августа2003. САДРЖАЈ 1. УВОД, 1 1.1. Предности примене електричних мотора и дигиталног управљања, 2 1.2. Економски значај, 4 1.3. Историјат, 5 1.4. Организација књиге, 13 2. СТРУКТУРА ДИГИТАЛНО УПРАВЉАНИХ ПОГОНА И ЊИХОВА ПОДЕЛА ПРЕМА НАЗИВНОЈ СНАЗИ,ПЕРФОРМАНСАМА И ПОЉУ ПРИМЕНЕ, 25 3. ПРОЈЕКТОВАЊЕ МИКРОПРОЦЕСОРСКОГ РЕГУЛАТОРА БРЗИНЕ У ОКВИРУ СИСТЕМА ЗА УПРАВЉАЊЕ КРЕТАЊЕМ, 33 3.1. Значај, улога и очекиване карактеристике електричних сервопогона у системима за управљање кретањем, 34 3.2. Одређивање структуре регулатора брзине, 38 3.2.1. Улога диференцијалног дејства код брзинског и позиционог регулатора, 40 3.2.2. Предност регулатора са пропорционалним деловањем у локалној грани, 43 3.2.3. Оцена брзине обртања на основу мерене позиције вратила, 45 3.2.4. Функција спрегнутог преноса, 47 3.2.5. Нормализована појачања регулатора и полови функције спрегнутог преноса, 49 3.3. Одређивање параметара брзинског регулатора, 52 3.3.1. Формулисање критеријумске функције, 54 3.3.2. Одређивање оптималних вредности параметара регулације, 57 3.3.3. Испитивање динамичких карактеристика брзинског сервосистема помоћу рачунарских симулација, 60 3.4. Рад брзинског сервомеханизма у режиму великих поремећаја, 62 3.4.1. Инкрементална форма регулатора брзине, 67 3.5. Експериментално испитивање карактеристика брзински регулисаног сервомеханизма, 71 4. ПРОЈЕКТОВАЊЕ ПОЗИЦИОНОГ РЕГУЛАТОРА, 75 4.1. Одређивање оптималних појачања позиционог РБ регулатора, 88 4.2. Испитивање својстава позиционог РВ регулатора помоћу симулације на рачунару, 91 4.3. Рад система са РБ регулатором позиције у режиму великих поремећаја и деловања системских ограничења, 92 4.4. Пројектовање нелинеарног закона управљања ради очувања квалитета одзива на велике поремећаје, 94 4.5. Експериментална верификација карактеристика позиционог регулатора са пропорционалним и диференцијалним дејством, 99 5. ПРОЈЕКТОВАЊЕ РЕГУЛАТОРА ПОЗИЦИЈЕ СА НУЛТОМ ГРЕШКОМ У СТАЦИОНАРКОМ СТАЊУ И НУЛТОМ ГРЕШКОМ ПРАЋЕЊА ТРАЈЕКТОРИЈЕ СА КОНСТАНТНИМ НАГИБОМ, 107 5.1. Рад дигиталног рсгулатора нозиције проширеног интегралним дејством у режиму малих поремећаја, 109 5.2. Одређивање оптималних појачања дигиталног регулатора позиције са интегралним дејством у директној грани, 112 5.3. Испитивање карактеристика пројектованог сервосистема помоћу рачунарских симулација, 115 5.4. Каракгеристике позиционог сервосистема у режиму праћења референтне трајекторије, 117 5.4.1 Разлике у одзиву система са пропорционалним дејством у директкој и повратној грани, 120 5.5 Одзиз система са пројектованим регулатором на велике улазие поремећаје, 123 5.6. Геперфсањс реферептне трајекторије, 126 5.7. Пројектовање и примена нелинеарког закона управљања ради постизања робусности и очувања квалитета одзива у режиму великих норемећаја, 132 5.7.1 Максимална дозвољена брзина кретања сервосистема са линеарним РГО регулатором и ограниченим покретачким моментум, 134 5.7.2 Увођење нелинеарних елемената у структуру регулатора ради очувања квалитета одзива на велике поремећаје, 135 5.8. Испитивање одзива на велике поремећаје помоћу рачунарске симулације, 138 5.9. Експериментална верификација пројектованог регулатора позиције, 140 6. ПРИГУШЕЊЕ ТОРЗИОНИХ ОСЦИЛАЦИЈА И МЕХАНИЧКЕ РЕЗОНАНСЕ У СЕРВОСИСТЕМИМА ВИСОКИХ ПЕРФОРМАНСИ, 147 6.1. Еластичност преносника и елемената механичке конструкције савремених производних аутомата, 147 6.2. Резултати досадашњих истраживања у области управљања кретањем еластично спрегнутих структура, 149 6.3. Сервосистеми са еластичним преносником, 151 6.3.1 Анализа брзински регулисаног сервомеханизма са еластичном спрегом и давачем причвршћеним на вратило мотора, 153 6.3.2. Анализа брзински регулисаног сервомеханизма са еластичном спрегом и давачем који мери брзину и позицију оптерећења, 158 6.4. Упоредна анализа серијског антирезонантног компензатора са по1сћ филтром и компензатора са Р1К филтром, 158 6.4.1 Микропроцесорска реализација и испитивање карактеристика антирезонантног серијског компензатора са notch филтром, 162 6.4.2. Реализација и испитивање карактеристика антирезонантног серијског компензатора са Р1К филтром, 164 6.5. Експериментална верификација антирезонантног компензатора, 168 7. ДИГИТАЛНО УПРАВЉАНИ ПОГОНИ СПРЕГНУТИ ЕЛЕКТРИЧНОМ ОСОВИНОМ, 175 7.1. Одређивање структуре за управљање системом са електричном осовином, 178 7.2. Рад система са електричном осовином у стационарном стању, 180 7.3. Одређивање параметара регулације, 183 7.4. Испитивање карактеристика система са електричном осовином симулацијом динамичког одзива на рачунару, 186 7.5. Електронска симулација крутости и вискозног трења, 188 8. УПРАВЉАЊЕ ПОКРЕТАЧКИМ МОМЕНТОМ МОТОРА БЕЗ ДАВАЧА НА ВРАТИЛУ (shaft-sensorless), 191 8.1. Значај и улога електричних погона без давача на вратилу, 192 8.2. Умањење броја давача струје захваљујући могућности реконструкције фазних струја из струје међукола, 193 8.3. Поступак одређивања активне и реактивне снаге обрадом сигнала струје у међуколу погонског претварача, 195 8.4. Одређивање тренутних вредности активне и реактивне снаге, 201 8.5. Одређивање компоненти вектора статорске струје на основу тренутних вредности активне и реактивне снаге, 206 8.6. Одређивање просторне оријентације роторског флукса, 207 8.7. Подешавање параметара регулатора флукса и покретачког момента, 213 8.8. Експериментална верификација карактеристика погона са давачем струје у међуколу и без давача на вратилу, 216 8.9. Практичан значај и могућност примене електричних погона са асинхроним мотором без давача на вратилу, 221 9. УМАЊЕЊЕ ПАРАЗИТНИХ КОМПОНЕНТИ У СПЕКТРУ НАПОНА КОЈИ ДАЈЕ ПОГОНСКИ КОНВЕРТОР, 223 9.1. Утицај ограничене резолуције трофазног дигиталног модулатора на статорски напон сервомотора за наизменичну струју, 224 9.2. Одступања линијског напона и векторска грешка излазног напона, 228 9.3. Редукција напонске грешке поступком векторског заокруживања, 232 9.4. Анализа ефеката предложеног алгоритма на векторску грешку и грешку линијског напона, 239 9.5. Експериментална верификација, 241 10. ТРЕНДОВИ У РАЗВОЈУ МИКРОПРОЦЕСОРСКИ УПРАВЉАНИХ ЕЛЕКТРИЧНИХ ПОГОНА, 249 10.1. Развој електричних сервомотора, 250 10.2. Проблем параметарске осетљивости индиректног векторског управљања и алгоритми за оцену параметара роторског кола у току рада погона, 254 10.3. Проблеми примене синхроних сервомотора са перманентном побудом, 258 10.4. Проблеми управљања магнетрпобудном силом статорау електричним погонима са моторима наизменичне струје, 262 10.5. Електрични погони велике снаге и високих перформанси, 270 10.6. Проблеми комуникације у области управљања кретањем, 275 10.7. Карактеристике расположивих дигиталних погонских контролера, 286 10.8. Перспективе развоја микропроцесорског управљања електричним погонима, 299 10.9. Примена фреквенцијски регулисаних погона у уређајима широке потрошње, 302 10.9.1. Електрични погони са повратном спрегом по струји међукола, 303 10.9.2. Погони са трофазним асинхроним мотором без давача на вратилу намењени уређајима широке потрошње, 305 10.9.3. Погони са синхроним моторима без давача на вратилу, 308 10.9.4. Фреквенцијски регулисани погони намењени употреби у кућним апаратима, 310 10.10. Проблеми нестабилног рада и подржаних осцилација фреквенцијски регулисаних погона при раду у области ниских брзина, 310 10.11. Топологије конвертора у погонима опште намене, 312 10.12. Утицај напретка у технологији полупроводничких прекидача снаге наразвој микропроцесорски управљаних електричних погона, 319 10.13. Бука коју стварају електрични погони, 325 10.14. Савремени мотори за наизменичну струју пројектовани за примену у фреквенцијски регулисаним погонима опште намене, 327 10.15. Трендови у развоју прекидачких релуктантних мотора, 331 10.16. Децентрализација система за управљање кретањем и примена линеарних мотора , 335 11. НЕРЕШЕНИ ПРОБЛЕМИ И ПРАВЦИ ДАЉЕГ РАЗВОЈА, 343 ЛИТЕРАТУРА, 349 ДОДАТАК А, 373 ДОДАТАК Б, 380 Наслов: Дигитално управљање електричним погонима Издавач: Akademska misao Страна: 390 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: B5 Година издања: 2003 ИСБН: 86-7466-113-0

Lepo očuvano Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950. COBISS.SR-ID - 133303047 (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/133303047) Садржај 1 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 2 ПЕЧАЛБАРСКЕ ПЕСМЕ 3 ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ 3.1 А) УСПАВАНКЕ 3.2 Б) ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ 3.3 В) ЉУБАВ МАЈКЕ И ДЕЦЕ 4 СТАРЕ РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ 5 УМЕТНИЧКЕ ПЕСМЕ И НАРОДНЕ ПЕСМЕ СА СЛИКОВИМА 6 ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ 6.1 А) СВАДБЕНЕ ПЕСМЕ 7 Референце ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ[уреди] 1. Ај, висока си, висока планино 2. Што имаш косе, љат, мори љаљо 3. Шта ћу, боже, шта ћу, боже, дика ми не може 4. Бога моли младо ђаче 5. Ангелина воду лила 5. Ангелина воду лила (Варијанта) 6. Служим цара три године дана 7. На две грањке две јабуке 8. Долетеше два сокола 9(а). Ој, јабуко зеленико, зеленико 9(б). Ој, јабуко зеленико, зеленико 9(в). Ој, јабуко зеленико, аман 9(г). Ој, јабуко зеленико 10. Оре, аго, аго, буљукбашо 11. Од кати сом, маје, бећар било 12. Симбил цвеће, море, симбил цвеће 13. Побратаме, ти видоф дивојка 14. Каранфиле, цвеће моје 15(а). Што тај сокак на каранфил мирише 15(б). Што тај сокак, аман 16. Љубичице, љуби ме за драго 17. Љубичице, љубичице 18. Невен вене 19(а). На миндер ми до три Анке сеђау, сеђау 19(б). Под пенџер јој до три цвета цветау, Лено 20. Синоћ ми драги долази 21. Мајко мила 22. Коња ми јаше, бре џанум 23. Савила се бела лоза винова 24. Ја посади виту јелу 25. Сади ружу 26. Сиви сокол долетео 27(а). Прелетеше тице ластавице 27(а). Једва чекам да недеља дође 27(б). Једва чекам да недеља дође 28. Мара ми шета 52. Разболе се Ванка 53. Разболе се дилбер Тута 54. Болна љуба, болна љуба 55. Џанум, зађе слунце 55. Ајде, слунце зађе (Варијанта) 56. Волело се двоје млади 57. Разболе се Ленче 58(а). И! Под ноћ ти пођо 58(б). Под ноћ пођо на воду, лале лако 59. Порани рано на воду 60. Љуљанка ми се љуљаше, море, јагње бело 61. Умре и загина, мајчице милале 62(а). Кој ће ти купи ал канаринче 62(б). Кој ће ти купи ал канаринче 63. Варај, Стамено 64(а). Ој, Като, Като, мори Пећанке 64(б). Ој, Като, Като, мори Пећанке 65. Да л’ си месила, мори, белу погачу 66. Девојче, девојче, девојче шарено 67. Ори Лешо, Лешо, Лешо, бе дејче 68. Шарено пиле, џанум 69. Донке, мори, Донке девојке 69. Жени ме, мaјко, жени ме 70. Ти сом сакала шес године 71. Мене мајка једну има 72(а). Три девојке запојале 72(б). Три девојке запевале 73. А што ми се памет померава 74(а). Шта се оно зелени 74(б). Шта се оно зелени 74(в). Шта се оно зелени 75(а). Иди, дојди, Асан-ага, на пенџера 75(б). Иди, дојди, Асан-ага, на пенџера 76(а). Ој, весело, веселице 76(б). Ој, весело, веселице 77. А што ти је, када Коцо 78. Ил ми грми, ил ми грми 79. Назли Петко, богме, офце чува 80(а). Шта се сјаји тамо горе 80(б). Што засјајна тамо горе 80(в). Што засјајна тамо горе 81. Аман, мајка Нацу 82. Алтано кад’но мори, припни на колена 83. На три гранће, јадо, три јабуће 84. Зора руди, ај, зора руди 85(а). Џан’м, Имер-ага, Имер-паша 85(б). Џан’м, Имер-ага, Имер-паша 86. Текст код мелодије. Певао Зарије Зарковић, шофер (Гњилане, 1947). 87(а). Аман, воденичаре, стар пријателе 87(б). Кузум, воденичар, море, воденичар 88. Аој коњче, добро моје, а шта ти се додијало 88. Ој, коњићу, добро моје (Варијанта) 89(а). Вино пије Дојчин Петар 89(б). Опио се Дојчин Петар 90. Ево, већ је трећа вечер 91. Кара-Алија, кара ли те мати 92. Мајчице, мори, мила, премила 93. Ој, девојко, сас мајку вечерај 94. Ој, девојко, кара коса 95(а). Ој, девојко, те обрве твоје 95(б). Ој, девојко, те обрве твоје 96. Пала је магла, море, над Рајановце 97. Разболе се, мајко 98. У колибу пудар, мори 99. Чија ли је оно девојка 100. Која беше синоћ на вратима, неверо 101. Никнало, никнало, бело цветиче 102. Зар ја немам русе косе 103. Жалос моја, и! 104(а). Ветар душе 104(б). Ветар душе 104(в). Ветар душе 105(а). Чарна горо 105(б). Чарна горо, чарна горо 106(а). Месечина, месечина 106(б). Месечина сву недељу дана 106(в). Месечина сву недељу дана 107. Пала магла кроз махалу 107. Пала магла кроз махалу Пуховац 108. Развило се бадем дрво, мила нано 109. Ситна киша заросила, нане 110(а). Ај, дошла Дрина 110(б). Дошла Дрина 111(а). Не чудим се шиби у планини 111(б). Не чудим се шиби у планини 112(а). А што ми се бунар вода мути 112(б). А што ми се бунар вода мути 112(в). А што ми се бунар вода мути 113. Девојка изашла 114. Друг се другу, море, друг се другу 115(а). Листај ми, горо зелена 115(б). Лиснај се, горо 116. Чуј, драгане, одо за другога 117. Мајчице, мила, премила 118(а). Чарне очи у драгана мога 118(б). Чарне очи у драгана мога 118(в). Чарне очи у драгана мога 119(а). Сунце јарко, не сијаш једнко 119(б). Сунце јарко, не сијаш једнко 120. Мерак имам, море, мерак имам 121. Киша пада, трава расте 122. Пуче пушка више града 123. Мурсел ми седи више село, ајде 124. Тамна ноћи 125. Карала мајка Фанију 126(а). Мајкале Назу, еј, Назо 126(а). Мајкале Назу, еј, Назо (Варијанта) 126(б). Ај, мајка Мару 126(б). Мајка Мару на вечеру звала (Варијанта) 127. Кој те даде, мори, Лизуле 128. Назли јеленче, злато моје 129. Добро вече, мила моја 130. Не плачи, Стано мори 131. Имам мужа великога 132(а). Имам мужа ка пужмужа, бре! 132(б). Имам мужа ка пужмужа 132(б). Имам мужа ка пужмужа (Варијанта) 132(б). Имам мужа ка пужмужа (Варијанта) 133. Лешо пиле, лешо ћеро, мајкина калешо 134. Срце ми болује 135. Ој, Ајшо, Ајшо, момиче младо 136. Кад сам била девојана 137. Двоје су се заволели млади 138. Еј, жалос моја, и! 139. Дај девојко, дај девојко, мама и помама 140. Ружа сам, ружа 141. Ранио сам јутрос рано 142. Тресну девојче јабуку 143. Текла вода текелија 144. Текла ми је ладна вода Бистрица, Бистрица 145(а). Да ја знајем, мори мајкеле 145(б). Да знам јадна ја, да знам, јадна 145(в). Еј, да знам, јадна, море 146(а). Саба зора, сунце огрејало 146(а). Девојка је у гори стајала (Варијанта) 146(б). Саба зора је 147. Дајте ми, моми, една чаша вода 148. Бре девојко, душо моја 149. Излези, старо Сајдиче, леле 150. Ај, јадан Мујо, што те паша кара 151(а). Бостан саде, море, бостан саде 151(б). Девојке су бостан посејале 151(в). Три девојке башчу заградише 152. Де си била, Недо, Недо чанаклијо 152. Што си дошла, Вето, Вето Ћор-Лекина (Варијанта) 153. Горанине, ћафанине 154. Еј, црне очи, да вас бог убије 155. Ћеро мила, ћеро мила 156. Из Јањева пођо, море, из Јањева пођо 157{а). Ја прошета доле, горе сокаке 157(б). Ја прошета горе ми, доле 158(а). Лепа Цанка двори мела 158(б). Лепа Цанка двори мела 158(в). Лепа Цанка двори мела 158(г). Лепа Цанка двори мела 159. Обложи се момче и девојче 160. О, мој Мијо 161. Расла је јела, јелика, вај, вај! 162. Које ли је доба ноћи, вај! 163. Чарне очи 164. Што л’ га снађе 165. Еј у Призрену ПЕЧАЛБАРСКЕ ПЕСМЕ[уреди] 166. На гурбет ће идем 167. Мело, мело, Себуранче два равни дворои 168. Гледај ме, гледај, бре гледанице 169. Бре, угурола, сирома 170. Зора зори, дан се бели 171. Мој се драги на пут спрема 172. Како ће се одвојиме, еј, моме! 173. Ја ти бринем твоју бригу 174. Ја сум се напроменило 175(а). Босиоче мој зелени 175(б). Босиоче мој зелени 175(в). Босиоче мој зелени 175(г). Босиоче мој зелени 176. Ој, ти, тице ластавице 177. Туђа земљо, туго моја 178. Киша пада, трава расте 179(а). Ја се диго јутрос рано 179(б). Ја урани јутрос рано 179(в). Ја ураних јутрос рано 180. Што ти лика 181. Ај, бели лице Призренка девојка 182. Туђа земљо, земљо клета 183. Пошла је Борка уз брдо, низ брдо 184(а). Синоћ стиже младо момче 184(б). Синоћ ми стигла ситна књига 185. Драга моја, јеси л’ ми заспала 185. а Драга моја, јеси л’ се удала (Варијанта) 185. б Кад се Јово из Стамбола врати (Варијанта) 186. Кад се Јово из Стамбола врати 187. Се заженило спаиче, леле ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ[уреди] А) УСПАВАНКЕ[уреди] 188. Нани, нани 189. Нина мајка сина да ми спава 190. Сан заспа ђузел Марче у башче Б) ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ[уреди] 191. Зунзар ми менту женише 192(а). Три кутије из чаршије 192(б). Оће јежо да се жени 192(в). Оће јежо да се жени 192(г). Оће јежо да се жени 192(д). Оће јежо да се жени 192(ђ). Оће јежо да се жени 193. Пошла Ђурђа на пазар В) ЉУБАВ МАЈКЕ И ДЕЦЕ[уреди] 194. Прошетај ми, злато * 194. Прошетај ми, драга (Варијанта) 195. Свуноћ виле прооде 196. Стојан свири, посвиркује 197(а). Навали се Шар Планина 197(б). Растури се Шар Планина 198(а). Возила се по мору галија 198(б). Возила се по мору галија 199. Рани мајка, чујте, почујте! 200. Пију вино два Јакшића млада 201. Што се бели, бабо мори 202. И, роса паде 203. И, висока је 204. Дошла је сестра Јелена 205. Пошла Бојана, море 206(а). Што Морава мутна тече, ај, вај! 206(б). Што Морава 207. Сеја брата на вечеру звала 207(б). Наградила сестра бареницу 208. Чудно чудо с’м видела 209(а). Имала мајка 209(б). Имала мајка 210. Офце чува Јован и Јованка СТАРЕ РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ[уреди] 211. Браћо и господо 212. Везден (ми) веза свилено марамче 213. Зејнелова мајка, нано 214. Јани коња, Омер-аго 215. Маријо, дели, бела кумријо, мори! 216. Митровице, скоро начињена 217. Не седи, Ђемо, не седи, синко 218. Недо, Недо, Недо 219. Ој, ти, дрво, високо ли растеш 220. Прошета се Гајка 221. Пуче пушка, Јагодо 222. Соко бира где ће наћи мира 223. Соко бира где ће наћи мира 224. Што ти чело невесело УМЕТНИЧКЕ ПЕСМЕ И НАРОДНЕ ПЕСМЕ СА СЛИКОВИМА[уреди] 240. Ој, девојко ђаволе, ђаволе 241. Кажи мала 242. Створићу се мрена риба 243. Шетао сам свуд по свету 244(а). Штуца ми се, помиње ме мајка 244(б). Штуца ми се, помиње ме мајка ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ[уреди] А) СВАДБЕНЕ ПЕСМЕ[уреди] 245. За град зађо, и! 246(а). Девојка је зелен бор садила 246(б). Девојка је, девојка је 246(в). Девојка је зелен бор садила 246(г). Девојка је, сеф да га 246(д). 247(а). Дуни ми, дуни, лађане 247(б). Дуни ми, дуни, лађане 248. Играло коло под Видин 249(а). Што је лепо рано уранити 249(б). Ај, што је лепо рано подранити 250. Излегни, Марче, излегни 251. За градом, за градом вода студена 252(а). Сади ружу 252(б). Сади ружу 253(а). Три путника, лале мој 253(б). Три путника путом путоваше 254. Што ту нема Цвета, мила нано 255. Стојна мома бразду копа, дадо 256. Ајде, Стамено, бела румено 257. Ајде, бе, Лешо, да бегаме није 258. Атиџиче, отвори вратиче 259. Атинџче, бело, црвено 260. Ори Пембе, пембе Дуде 261. Се валила, џанум 262. Ке сом сакало, мила нанице 263. Ој девојко, боју ти турамо 264. Смиљ Смиљана 265. Мара девојка три венца плела 266. И! бричи ми се, и! в1. Дзвездо дано, не огреј ми рано в2. Кујунџија, тако ти заната 267. Колико су шарке 268. Густа ми магла паднала, море 269. Текла вода студена 270. Заспа, задрема 271. Еј, што настаде ова добра година 272. Зора зори 273. Редом, по редом, јасење 273(в). Редом, по редом, јасење 274. Ђуљ Ђулија под ђуља заспала 275. Луг се зелењаше 276. Препојало мор пиленце 277. Свуноћ ми биљбиљ препева 278. Прелетеше, аман, два бијела 278(б). Ај, прелетела два млада биљбиља 279. Бре девојко, девојко 280(а). Свуноћ ми санак не дође 280(б). Певала Добрила Столић (Велика Хоча, 1946). 281(а). Славељ тица запојала 281(б). Ајде, Като, ајде, злато 281(в). Устај Като, устај злато 282(а). Два билбила свуноћ препојала 282(б). Певао Стеван Живковић, столар (Вучитрн, 1947). 282(в). Певала Крстана Николић (Ораховац, 1946). 283. Девојчице, турунжице 284. Расти, расти, мој боре зелени 284(в). Ој убава, убава девојко 285. Покрај пута родила јабука 286. Девојка се, ај, девојка се 287. Берите се, мори, мило свује 288. Купала се Дреновка девојка 289. Ој девојко, ој неверо 290. Ој девојко, невернице Narodne igre jugoslavije srbije srpske srpski folklor

Садржај Реч уредника A word from the Editors,9 Увод / Introduction, 12 1. Лична карта Парка природе „Шарган - Мокра Гора” About Nature Park “Šargan - Mokra Gora” gp Драгана Остојић Dragana Ostojić, PhD, 17 2. Географски положај Geographical Position gp Драган Нешић Dragan Nešić, PhD, 31 3. Рељеф и геоморфолошке карактеристике Relief and Geomorphological Characteristics gp Драган Нешић Dragan Nešić, PhD, 35 4. Геолошке карактеристике Geological Characteristics Мирјана Николић, Срђан Маринчић Mirjana Nikolić, Srđan Marinčić, 45 5. Сеизмолошка обележја терена и минералне сировине Seismological Characteristics and Mineral Resources Мирјана Николић Mirjana Nikolić, 59 6. Хидрогеолошке карактеристике Hydrogeological Characteristics Мирјана Николић Mirjana Nikolić, 63 7. Воде - Хидрографске и хидролошке карактеристике Water - Hydrographic and Hydrological Characteristics, 69 gp Драган Нешић Dragan Nešić, PhD, 69 8. Климатске карактеристике Climate др Бошко Миловановић Boško Milovanović, PhD, 73 9. Педолошке карактеристике Pedological Characteristics др Драгана Остојић, Биљана Крстески Dragana Ostojić, PhD, Biljana Krsteski, 77 10. Флора и вегетација Flora and Vegetation мр Верица Стојановић, gp Ивана Јелић, gp Бојан Златковић Verica Stojanović, MSc, Ivana Jelić, PhD, Bojan Zlatković, PhD Шумска вегетација Парка природе „Шарган - Мокра Гора” Forest Vegetation of Nature Park “Šargan - Mokra Gora” gp Драшна Остојић, мср Владимир Николић Dragana Ostojić, PhD, Vladimir Nikolić, MSc, 83 11. Фауна/ Fauna: Инсекти / Insects Драган Павићевић Dragan Pavićević Рибе / Fish др Ненад Секулић Nenad Sekulić, PhD Водоземци и гмизавци Amphibians and Reptiles мр Данко Јовић, Миливоје Крвавац Danko Jović, MSc, Milivoje Krvavac Птице / Birds Братислав Грубач, Милош Радаковић Bratislav Grubač, Miloš Radaković Сисари и ловна дивљач Mammals and Game Animal Владан Бједов Vladan Bjedov, 117 12. Културно-историјско наслеђе, становништво, традиција и предеоне одлике Cultural and Historical Heritage, People, Tradition and Landscape Features Наташа Панић, Мила Ристић Nataša Panic, Mila Ristić, 171 13. Вредновање и функција природног добра Valorization and Function of Protected Area gp Драгана Остојић Dragana Ostojić, PhD, 197 14. Концепт заштите и развоја Concept of Protection and Development gp Драгана Остојић, мср Владимир Николић Dragana Ostojić, PhD, Vladimir Nikolić, MSc Смернице / Guidelines Драгана Петраш Dragana Petraš, 201 15. Могуће перспективе одрживог развоја Possible Perspectives of Sustainable Development gp Драгана Остојић Dragana Ostojić, PhD, 225 16. Управљач / Manager gp Драгана Остојић Dragana Ostojić, PhD, 237 Литература / References, 243 Рецензија / Reviews, 251 Реч уредника Монографија Парк природе „Шарган ‒ Мокра Гора” представља синтезу свега што је с аспекта заштите природе урађено и написано о природним и створеним вредностима простора Шаргана и Мокре Горе. Издавањем монографије желели смо да се одужимо многим стручњацима и научницима који су својим радом и ентузијазмом, уз пуно одрицања, допринели заштити, препознатљивости и откривању значаја подручја Шарган ‒ Мокра Гора, смештеног у најзападнијем делу општине Ужице дуж границе Републике Српске ‒ Босне и Херцеговине. Захваљујући положају између Таре, Златибора и Шарганског превоја, у прошлости, а и данас ово подручје усмерава кретања на правцу Србија‒БиХ преко Мокре Горе, као планинског села дајући му посебан географско-саобраћајни значај. Да је ово подручје спона, прелаз и „превага“ између две планине и да се састоји од природних вредности Златибора и Таре, поред положаја, потврђују и друге природне вредности: геологија, рељеф и живи свет. У геолошком смислу, подручје Мокре Горе претежно је изграђено од кредних седимената, који су уклопљени у серпентински масив Златибора. Посебан изглед рељефа резултат је дугог времена тектонског мировања, од горње креде до миоцена, што је око 40 милиона година. Зато се подручје одликује веома динамичном морфологијом у којој доминирају комбинације фрагмената високих површи на развођима и дубоко усечених речних долина, које су прекривене густим столетним четинарским шумама и пашњацима. Цело подручје има изразиту посебност и специфичну лепоту високе атрактивности. Међу шумским екосистемима Мокре Горе истичу се шуме белог и црног бора, којима ово подручје представља део природног ареала у Србији, што, између осталог, доприноси њиховом успешном одржавању и обнављању. Отуда, последице великих сеча шума, које су вршене за време Другог светског рата, данас нису видљиве. Те шуме, као и мозаично распоређене планинске ливаде и пашњаке, насељава разноврстан биљни и животињски свет, у ком се налазе многе ретке и угрожене врсте заштићене по неком од законских основа. Данас простор Шаргана и Мокре Горе, с очуваним природним пејзажима, представља препознатљив амбијент кроз који пролази пруга уског колосека „Шарганска осмица”, надалеко позната по свом изузетном техничком решењу савладавања великог успона на малом одстојању. Дуж пруге се налази и више експоната ‒ старих локомотива и вагона који су заштићени као споменици техничке културе, што овај простор чини јединственим музејом под отвореним небом и изузетном туристичком атракцијом. Још једна изузетна културолошка вредност овог краја настала у новије време, према идеји нашег чувеног филмског режисера Емира Кустурице, јесте бајковито етно-насеље „Дрвенград” на Мећавнику. Специфично споменичко наслеђе и традиционалан начин живота у амбијенту очуваних борових шума с локалитетима настањеним ретким и атрактивним врстама флоре и фауне детерминишу овај простор као посебан за трајну заштиту и одређују правце његовог развоја. Ове 2017. године навршава се век и по од првих истраживања и откривања значаја природе Мокре Горе, које је спровео Јосиф Панчић, а резултате је објавио 1874. године у капиталном делу „Флора Кнежевине Србије“. Од ових првих активности на заштити Шаргана и Мокре Горе прошло је много времена. Новији покушаји заштите извршени су тек 2005. године на основу иницијативе житеља Мокре Горе. Тада је Завод за заштиту природе Србије, након спроведених мултидисциплинарних истраживања израдио Студију заштите, а Влада Републике Србије донела је одлуку о заштити. У исто време на Мокру Гору дошао је Емир Кустурица, који је ту снимио филм „Живот је чудо”. Чудо се догодило и у режисеровом односу према тој планини. Мокра Гора је за њега постала велики изазов, а тим поводом је у једној својој изјави рекао: „Не личи ми на Сарајево, али ми личи на дивну комбинацију Швајцарске и Алпа. По свему је овај крај необичан и занимљив, и био је неоткривен из идеолошких разлога, јер је напетост између четника и партизана довела до тога да се ови предели заобилазе. Фабрике су политички размештали у градове. Све је било тако „недођијски”, био сам фасциниран природом. Овде се примењује суштинска идеја о заштити животне средине. Простор је прво искоришћен за снимање филма, па је активирана стара пруга, а онда смо постигли историјску победу заштиту овог тла од експлоатације никла. Сарадња са државом резултирала је запошљавањем око 130‒140 људи за четири године. Тако је овде реконструисан живот.” Овај великан, који је уложио све своје знање, креативност, неизмеран труд и пожртвовање, непроцењиво је допринео да Мокра Гора, коју је открио Панчић као значајан део природног добра Кнежевине Србије, добије равноправно место и у данашњем свету. Редитељ по позиву, природњак по наклоности, као неуморни путник са својим пионирским темељитим радом на интересовању и стицању знања о природи и њеној важности за опстанак човека, Кустурица је отргао из заборава и ставио заштиту природне вредности Шаргана и Мокре Горе на пиједестал природног блага, које је препознао као бренд од националног значаја. Завод за заштиту природе Србије и даље континуирано ради на истраживању и заштити Шаргана и Мокре Горе, њихове бујне природе која спаја дух прохујалих времена и модерног доба. A Word From The Editors The monograph – Nature Park “Šargan – Mokra Gora” represents the synthesis of everything that has been done and written about the natural and man made values of the area of Šargan and Mokra Gora from the aspect of nature protection. By publishing this monograph, we wanted to express our gratitude to a great number of experts, scientists who, through their work, enthusiasm and enormous sacrifice, contributed to protecting, recognizing and highlighting the importance of the area of Šargan – Mokra Gora which is located in the westernmost part of the Municipality of Užice along the border between Republika Srpska and Bosnia and Herzegovina. Since it is located between Tara and Zlatibor, with the Šargan Saddle as a link between the two moun tains, this area has directed the movement of people on the Serbia – Bosnia and Herzegovina route over Mokra Gora as a mountain village, giving it a special geographical and transportation importance. Aside from its location, other natural values like ge ology, relief and the living world are a confirmation that the aforementioned area is a link, saddle and “point of balance” between two mountains and that it consists of the natural values of Zlatibor and Tara. In a geological sense, the area of Mokra Gora is formed of cretaceous sediments which are incorpo rated into the serpentine massif of Zlatibor. The special occurrence of the relief is the result of a long period of tectonic quiescence from “the Late Cretaceous to the Miocene epoch” which is about 40 million years. Therefore, the area is characterized by a very dynamic morphology dominated by the combinations of fragments of high plateaus on watersheds and deeply-incised river valleys covered with thick centuries-old coniferous forests and pastures. The entire area is extremely important and of specific and spellbinding beauty. The Scots and Austrian pine forests stand out among the forest ecosystems of Mokra Gora which represents a part of their natural distribution area in Serbia which, inter alia, has contributed to better management and reforestation. Hence, the effects of large-scale deforestation carried out during the Second World War are not visible today. These forests, as well as mosaically arranged mountain meadows and pastures are home to a diverse flora and fauna which includes numerous legally protected rare and endangered species. Today, the area of Šargan and Mokra Gora with preserved natural landscapes represents a distinctive environment through which the narrow-gauged railway the “Šargan Eight (Serb. Šarganska osmica)” passes which is widely known for its exceptional technical solution to overcome a high gradient at a small distance. Numerous exhibits are located along the railway line – old locomotives and railway wagons protected as technical monuments making this area a unique open-air museum and an exceptional tourist attraction. The newly-built fairytale ethno village of “Drvengrad” at Mećavnik based on the idea of famous director Emir Kusturica is another extraordinary cultural value of this region. The specific monumental heritage and traditional way of life in the ambient of preserved pine forests with sites inhabited by rare and attractive species of flora and fauna make this area special and worthy of protection and determine the direction of its development. The year of 2017 marks one and a half centuries of the first exploration and shedding light on the im portance of nature of Mokra Gora carried out by Josif Pančić who published the results in the major work the “Flora of the Principality of Serbia” published in 1874. Long time has passed since the initial attempts to put the area of Šargan and Mokra Gora under protection. There was a recent push towards acquiring protection status by the local residents of Mokra Gora in 2005. In the same year, the Institute for Nature Conservation of Serbia drafted a con servation study after conducting multidisciplinary research which was the basis for the Decree on Conservation passed by the Government of the Republic of Serbia. At the same time, Emir Kusturica visited Mokra Gora where he shot the film “Life Is a Mira cle”. A true miracle also occurred in Kusturica’s rela tionship with the mountain. Mokra Gora became a great challenge for him which is why he once stated: “It does not resemble Sarajevo, but it looks like a wonderful combination of Switzerland and the Alps. This region is unusual and interesting for all of its characteristics, and was undiscovered for ideologi cal reasons because the tensions between the Chet niks and the Partisans had caused this area to be avoided by many. Factories were moved to towns on political orders. Everything was so “neverlandish”, I was fascinated with nature. The essential idea about environmental protection is applied here. The area was first used for the purpose of shooting a film, af ter which the old railway was put into use, and then we achieved a historic victory – we protected the soil from nickel strip mining. The cooperation with the state resulted in the employment of 130-140 people in four years. Thus life was restored here”. This renowned man who invested his knowledge, creativity, immense effort and sacrifice has made an invaluable contribution to Mokra Gora, which was uncovered by Pančić as an important part of the nat ural resources of the Principality of Serbia, earning international recognition. Director by vocation, naturalist by affection, as a tireless traveler with his thorough pioneering work on sparking interest and acquiring knowledge about nature and its importance for the survival of man kind, Kusturica has saved from oblivion and put the nature protection of Šargan and Mokra Gora on a pedestal of natural treasure, recognized as a brand of national importance. The Institute for Nature Conservation of Serbia has continued its work on the research and protection of Šargan and Mokra Gora, and their exuberant na ture which marries the spirit of bygone times and the modern era. Наслов: Шарган - Мокра Гора: парк природе / Šargan - Mokra Gora: nature park Издавач: Завод за заштиту природе Србије Страна: 255 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 29 cm Година издања: 2017 ИСБН:

Капитално дело владике Николаја писано у виду писама, одговара на многа духовна питања која нас све муче: шта је духовни живот, шта је најважније за спасење душе, зашто православље нема свог папу..., о пролазности, о молитви, о циљу живота… Многе људе, вероватно све, муче многа духовна питања. А најчешће им се чини да на њих одговора нема. То је заблуда; Владика Николај Велимировиц у виду писама одговара на сва та питања. САДРЖАЈ Писмо 1. Раднику који пита: Шта је то духовни живот Писмо 2. Човеку који каже да верује у Бога али му се не моли Писмо 3. Једној образованој жени, којој се подсмевају што ходи у Цркву Писмо 4. Богослову који се жали на неверовање неких људи Писмо 5. Мајци која није могла да нађе гроб погинулог сина Писмо 6. Пострадалом трговцу кога су сви напустили Писмо 7. Девојци која не може да се реши ни за брак ни за манастир Писмо 8. Попу Карану: О светској кризи Писмо 9. Ковачу Кости о значењу Христових речи: Нисам дошао да донесем мир него мач Писмо 10. Младоме учитељу који пита: Има ли данас правих хришћана Писмо 11. Здравку Т., тежаку, који пита: Шта означавају речи Христове: Ја сам дошао да бацим огањ на земљу Писмо 12. Једној госпођи о томе: Како се мртви свете Писмо 13. Чиновнику који мисли да народ светкује сувише много празника. Писмо 14. Хаџи Јовану који пита: Шта је најважније за спасење душе Писмо 15. Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно Писмо 16. Једноме младићу који страда и овако и онако Писмо 17. Једној жени коју мори тешка жалост Писмо 18. Господину П. Ј. који пита: Зашто се пали кандило пред иконом Писмо 19. Сину који је пао под родитељску клетву Писмо 20. Студенту који пита: Ко су то нишчи духом Писмо 21. Удовици која тугује и брине Писмо 22. Пензионеру С. П. који на свој начин тумачи кинеско-јапански рат. Писмо 23. Раднику Јовици Н. који прича о свом обећању вери Божијој Писмо 24. Једној побожној породици која пита: Како је Христос васкрсао Писмо 25. Једном руском ветерану који плаче над распетом домовином својом Писмо 26. Скромном чиновнику Т. који се жали на охолог пријатеља Писмо 27. Пријатељима у једној болници о томе ко мени сведочи да је Христос васкрсао Писмо 28. Једном православном сестринству: О седам речи Христових са крста Писмо 29. Школованој девојци: о пет рана Исусових Писмо 30. Из Јерусалима на Велики Петак Писмо 31. Из Јерусалима на Велику Суботу Писмо 32. О Васкршњој служби у Јерусалиму Писмо 33. Професору М. М. који не слави крсну славу због жалости Писмо 34. Капетану Петру Ј. који пита: Шта Срби дугују Христу Писмо 35. Тежаку Станоју И. који се жали да га напада дух страха Писмо 36. Теологу Б. Р. који пита: Како разумете речи: Ја сам у Оцу и Отац у Мени Писмо 37. Сестри која тугује због покварености брата Писмо 38. Двојици другова који се препиру око тога, да ли треба причешћивати болеснике Писмо 39. Судији С. В. који пита како да се одужи своме добротвору Писмо 40. Монаху Авакуму: О мисленим гресима Писмо 41. Писару Веселину Г. који се чуди зашто Свети Сава није писао књиге Писмо 42. Једном ревносном читаоцу Светог Писма који пита: Зашто се Дух Свети јавио у виду огња Писмо 43. Црквењаку Драгићу М. који се понекад осети сасвим другим човеком Писмо 44. Мисионару Петру С. који пита: Шта је то хула на Духа Светога Писмо 45. Машиновођи Стамену И. који се жали на досаду свога посла Писмо 46. Господину Скоту, американском унитаријанцу, који се буни против Свете Тројице Писмо 47. Једноме брату из Сарајева који пита нешто о Побусаном понедеонику Писмо 48. Једном ученом православцу који пита: Зашто Православље нема свога папу Писмо 49. Новинару И. Т. који пита: О спаљивању мртваца Писмо 50. Кафеџији С. Б. који је имао да бира између самоубиства и просјаштва Писмо 51. Занатлији Сими М. кога мучи слутња као да је овај живот Суд Божији Писмо 52. Опет ратнику Јовици: Потврда његовог доживљаја Писмо 53. Девојци Марији Ж. која тражи значење јеванђелске приче о десет девојака Писмо 54. Браћи Радосаву и Милосаву који питају о камењу што виче Писмо 55. Школованом човеку који је дошао до уверења да "има нешто" Писмо 56. Књигопродавцу Светолику М.: О најновијим јеретицима Писмо 57. Деловођи Браниславу Н. који пита: Је ли добра изненадна смрт Писмо 58. Монахињи Варвари у Јерусалим: О три хаљине Исусове Писмо 59. Американцу Џону Девису кога страши множење рода људског Писмо 60. Свештенику Петру Ђ. који се љути што не зна зашто народ светкује Петак Писмо 61. Пиљару Мелентију Џ. који пита шта значи: Вјечнаја памјат. Писмо 62. О монаху светогорцу: О заштитници Свете Горе Писмо 63. Једној Српкињи која пита: Зашто Руси толико славе Богородицу Писмо 64. Сликару Павлу И. који пита: По чему се познаје православна икона Свете Богородице Писмо 65. Једној учитељици: О јављању Мајке Божије Писмо 66. Чиновнику Јовану Ј.: О три највеће ствари у животу Писмо 67. Једној пензионерки која се жали на моду у ношњи Писмо 68. Братству "Светог Илије": О једном сејачу кукоља Писмо 69. Кашикару Маринку који пита: Да ли је Господ укорео своју Мајку Писмо 70. Неправославном свештенику који пита: Зашто Бог кажњава православну Русију Писмо 71. Једном скромном човеку који се каје због неких својих речи Писмо 72. Једној образованој жени која се жали што није одликована за доброчинство Писмо 73. Осамљеној и болесној жени: О самоубиству Писмо 74. Политичару Н. Н. који пита о политичком моралу Писмо 75. Богомољцу коме се сви укућани ругају Писмо 76. Човеку који се жали да не верује у Бога Писмо 77. Човеку који је дошао до високог звања али не и до среће Писмо 78. Економу Спаси С. који пита: Зашто неправедници напредују Писмо 79. Једном православцу у Америци кога је збунио неки књижевник Писмо 80. Болесници Станији Ђ. која пита: Шта је то завет Писмо 81. Једном Рентијеру који пише како је осигурао себе и своје Писмо 82. Служитељу Глигору И. који пита: О значењу јарма и бремена Писмо 83. Једном јуначном Херцеговцу који каже да без вере нема јунаштва Писмо 84. Једном младићу који се забринуо за свога сујетног пријатеља Писмо 85. Човеку коме враћају зло за добро Писмо 86. Занатлији Паји Ћ.: О исповести Писмо 87. Студенту И. К. који пита: О књизи Проповедника Писмо 88. Бугарском свештенику Ивану Џ. који очајава због безбожника Писмо 89. Једној сиротици која пита: Зашто се у Јеванђељу не говори о срећи Писмо 90. Енглеском бојару Чарлсу Б. који пита: Шта означава радост Гандиа Индијца Писмо 91. Братству "Рождества Христова" о томе зашто се поздрављамо са: Христос се роди Писмо 92. Једном малом бати који жели једну Божићну причу Писмо 93. Учитељу Николи С. о томе: Зашто се Христос морао родити а не просто јавити Писмо 94. Једном будућем поклонику: О Витлејемској пећини Писмо 95. Једној усамљеници: О Јованкином Божићу Писмо 96. Мисионару Данилу М.: О словима на венцу Христовом Писмо 97. Војнику ђачке чете Светиславу К. који пита: Како је то Бог унутра у човеку Писмо 98. Раднику Митру Ф. о томе зашто се Спаситељ родио у пећини Писмо 99. Једном немачком теологу: О Цркви православној и светскоме миру Писмо 100. Шумару Манојлу: О крилима светог Јована Писмо 101. Господину К. К. о томе да ли се може гатати с крстом Писмо 102. Учитељици В. Ш. о томе: Ко нам сведочи да постоји Бог Писмо 103. Удовици која пита: Да ли да иде у манастир Писмо 104. Тежаку Остоји Р. који пита: Да ли има благословених и неблагословених људи Писмо 105. Једној мајци: О краљицама лепоте Писмо 106. Једном шегрту који тражи савета за духовни живот Писмо 107. Фабричној радници Станки К. која пита шта означавају речи: Тебје Господи Писмо 108. Шећерџији Ставри И. о томе: Треба ли се страшити смрти Писмо 109. Командиру Шћепану Ђ. који пита: Шта да радимо да нам буде боље Писмо 110. Монахињи која пита о квасу и три копања брашна (Мт. 13, 33) Писмо 111. Оцу који се жали на неблагодарног сина Писмо 112. Столару Илији С: О речима Христовим из Мк. 9, 1. Писмо 113. Једном књижевнику о томе: Шта да урадимо у овој години за мир у свету Писмо 114. Осуђенику П. Ј. који се жали на неправду људску Писмо 115. Братству "Светога Јована": О апокалиптичним појавама у наше време Писмо 116. Рентијеру Момчилу Н. који пита: Шта је било пре Христа Писмо 117. Хаџији Младену С: О реду заповести у закону Писмо 118. Трговцу Станимиру И. који пита: Да ли је уторник несрећан дан Писмо 119. Једном осуђенику који пита: О кривој клетви Писмо 120. Једном богослову: О значењу речи Еф. 5, 16 Писмо 121. Поштару Илији К.: О доказу бића Божијега Писмо 122. Оцу који је свуда тражио лека сину Писмо 123. Правнику Ђорђу М.: О другој заповести Писмо 124. Једном домаћину који се жали на "гладан хлеб" Писмо 125. Трговцу С. Т. кога "Бог не слуша" Писмо 126. Једном господину који се жали на неразумну жену Писмо 127. Пензионеру П. Н.: О једној визији Писмо 128. Брату Здравку Т. који пита: О вазнесењу Господа Писмо 129. Искушенику Гаврилу Ј.: Зашто је Христос отишао Писмо 130. Чика Пери богомољцу: О жалости ради Христа Писмо 131. Ђакону П. Н.: О сујеверју безбожника Писмо 132. Родитељу који пита: Има ли духова Писмо 133. Старици: О васкрсењу тела Писмо 134. Професору Милану И. који пита: О 1 Кор. 3, 18 Писмо 135. Чиновнику монопола С. П.: Прича о усиновљенику Писмо 136. Једном частољубцу: О Клеветницима Писмо 137. Газди Н. Н.: О прекршеном завету Писмо 138. Једном бакалину: О правој мери Писмо 139. Једном унијату: О промени вере Писмо 140. Лимару Стојимиру П.: О литијама Писмо 141. Једном родитељу: О злокобном миразу Писмо 142. Тежаку Николи Ћ.: О унутарњој милости Писмо 143. Једном болесном војсковођи: О вечној награди Писмо 144. Судији Петру П.: О молби одбаченој Писмо 145. Бојаџији Љубисаву И.: О Божјем дану Писмо 146. Студенту који пита: О утицају онога света на овај Писмо 147. Гвожђару Радосаву И.: О Јуди издајнику Писмо 148. О спасењу свих грешника Писмо 149. Једном тутору: О свештенству Писмо 150. Сиротој жени: О успешној молитви Писмо 151. Носачу Бранимиру И.: О Гал. 3, 27 Писмо 152. Руском васпитанику К. Т.: О Руској трагедији Писмо 153. Једном свештенику: О спољашњим "ситницама" Писмо 154. Једном наставнику: О Веронауци Писмо 155. О монаху Симеону: О дану и ноћи (Лк. 17) Писмо 156. Господину Јоксиму П.: О Злом слуги Писмо 157. Тежаку Предрагу А.: О Три страха демонска Писмо 158. О осамљеној госпођи Писмо 159. Штампару Ј. К.: О Целивању свештеника Писмо 160. Љубитељу Светог Писма: О мирису и мирису (2 Кор. 2, 14-16) Писмо 161. Монаху Сави: О нападима на монаштво Писмо 162. Почетнику у вери: О Повратку к вери Писмо 163. Професору Владимиру В.: На речима Мк. 4, 12 Писмо 164. Једној жени: О полуделим Писмо 165. Председнику Војину В.: О Трупу и орловима Писмо 166. Бравару Јоси Т.: О животу грешника Писмо 167. Једном Славенофилу: О глади у "Рају" Писмо 168. Свештенику Драгутину Д.: О два сведока Божија Писмо 169. На једно безимено писмо о томе: Шта је Христос чудно учинио Писмо 170. Уметнику С. 3.: О простом народу Писмо 171. Начелнику Петру И.: О вери у природу Писмо 172. Лекару Т.: О путовима промисла Писмо 173. Једном занатлији: О правом господству Писмо 174. Јови К. Американцу о томе: Коме треба веровати Писмо 175. Господину штедиши: О црквеном сјају Писмо 176. Опет господину штедиши: О црквеном сјају Писмо 177. Госпођи Ј.: О страдању необјашњивом Писмо 178. Безименом дописнику: О главној разорној догми Писмо 179. Адвокату Сими М.: О Каиновом страху Писмо 180. Једној побожној души: О најважнијем вежбању Писмо 181. Возару Јоци К.: О лудој заклетви Писмо 182. Непознатом човеку: О помоћи Божијој Писмо 183. Господину Милији Џ.: О недовољној вери Писмо 184. Фабриканту четака С. С.: О празнини душе Писмо 185. Господину Томи О.: Има ли судбине Писмо 186. Једном новом утописти: О страним посетиоцима Писмо 187. Шваљи Ђ.: О победи зла Писмо 188. Братству "Св. Стевана": О благом дану Писмо 189. Братству "Св. Јована": О миру Божијем Писмо 190. Човеку удаљеном од народа: О Обичајима Писмо 191. Братству "Св. Илије": Исаија ликуј! Писмо 192. Старинару Аџему С.: О гладноме Христу Писмо 193. Младом наследнику: О последњој жељи Писмо 194. Богослову К. И.: О противницима вере Писмо 195. Безименом дописнику: О Пресветој Деви Писмо 196. Једном револуционару: О сажаљењу Писмо 197. Русу у изгнанству: О једином непостидном Писмо 198. Професору В. В.: О свецима на коцки Писмо 199. Разним лицима: О разним предметима Писмо 200. Једној мајци: О вечном животу Писмо 201. Брату Живану А.: О добром капетану Писмо 202. Железничару Миливоју М.: О речи у Откривењу 1, 6 Писмо 203. Књижевнику С. К.: О домаћину Писмо 204. Ратару Филипу М.: О трсци и лану Писмо 205. Новообраћеном у веру: О плодовима вере Писмо 206. Бугарском професору Христи Ј.: О миру и братољубљу Писмо 207. Љубитељу истине: О злим духовима Писмо 208. Винару С.: О брату "небрату" Писмо 209. Брату Ј. С.: О плачу Христовом Писмо 210. Ученику учитељске школе Н. П.: О новом Човеку Писмо 211. Једном ревнитељу вере: О најсиромашнијем Писмо 212. Председнику Х. З. Ђорђу П. о речима: Господе помилуј! Писмо 213. Раднику Мати С.: О братству људи Писмо 214. Братству "Светих апостола": О промени светаца Писмо 215. Тежаку Манојлу Ј.: Ко има даће му се Писмо 216. Господину Стевану И.: Мера за меру Писмо 217. Имућној госпођи: О незапосленом раднику Писмо 218. Начелнику К. П.: О познању Христа Писмо 219. Продавцу новина Јовану: О мукама живота Писмо 220. Свештенику Авраму Ј.: О примању и непримању Христа Писмо 221. Хришћанину П. Т. у Лозници: О секташкој милостињи Писмо 222. Кожарском трговцу М. С.: И слуга је човек Писмо 223. Вођи једне групе: О молитви за гонитеље Писмо 224. Изгнаницима из Раја: О васкрсу мртвих Писмо 225. Једном усамљенику: О немиру душевном Писмо 226. Братству у Даљу: О онима што отпадају. Писмо 227. Књижевнику Васи Д.: Како се мотика руга ковачу Писмо 228. Госпођи Раносави 3.: О култури и човеку Писмо 229. Једном Мачванину који пита нешто што је ван питања Писмо 230. Читачу без разумевања: О небеској милости Писмо 231. Једном оштром партизану: О хришћанском општежићу Писмо 232. Ревизору Марку Н.: О васпитању старих и младих Писмо 233. Тежаку Светолику Ђ.: О потреби једнога духа Писмо 234. Истраживачу истине: О Духу Светоме Писмо 235. Монаху Варахилу: О старцу Михаилу Писмо 236. Младом свештенику о највећем друштву Писмо 237. Хаџи А. Васићу: О испуњеном предсказању Писмо 238. Професору Јовану П.: Молитва за умножавање љубави и искорењење мржње Писмо 239. Човеку који не види себе: О страстима Писмо 240. Брату Чеди М.: О херцеговачким соколима Писмо 241. Човеку са три ордена: О милости према немуштим Писмо 242. Тежаку Браниславу СТ.: О Христу у Павлу Писмо 243. Једном из себичних: О срећи опасној Писмо 244. Свештенику Станку С.: О зидању и рушењу Писмо 245. Песнику С. С.: Како људи умиру Писмо 246. Хаџи Саватију Н.: О новим и старим ревнитељима Писмо 247. Кујунџији А. П. у Призрену: О боловању пред смрт Писмо 248. Једном Подрињцу: О сијању праведника Писмо 249. Преписачу Наркису П.: О исправљању грешника Писмо 250. Проти Душану Т.: О Трећој Раваници Писмо 251. Господину Павлу А.: О стражењу над благом Писмо 252. Старцу Јоксиму Б.: О истини и дисциплини Писмо 253. Једној сили сарајевској: О "гресима" народне вере Писмо 254. Писмоноши из Загреба: О тајној молитви Писмо 255. Доброј супрузи: О мужу секташу Писмо 256. Учитељу Славку М.: О највећем преокрету Писмо 257. Једном Светогорцу: О општежићу Писмо 258. Тежаку Миловану М.: О јефтиној књизи Писмо 259. Старом професору: О Пилатовом царству Писмо 260. Једном читаоцу: О води живој (Јн. 4.) Писмо 261. Господину Радоју И.: О суштини ствари Писмо 262. Једној жалосној матери: О опакој деци Писмо 263. Пчелару М. А.: О поуци од пчела Писмо 264. Судији М. Д.: О ретком проналаску Писмо 265. Православном Словенцу у Цељу: О светој Цркви у Русији Писмо 266. Братству "Светог Петра": О Крштавању Писмо 267. Председнику Павлу Н.: О материјалистима Писмо 268. Кафеџији Ј. у Мостару Писмо 269. Једном пензионеру у Нишу: О многим храмовима Писмо 270. Једном простом човеку: О исповедању вере Писмо 271. Гимназисту П. у Зајечару: О виђењу Христа Писмо 272. Трговцу стоке: О задржавању Писмо 273. Увређеном суседу: О речима из Мт. 5, 4 Писмо 274. Трговцу К. К. у Паланци: О плодовима поста Писмо 275. Братству "Св. Петке:" О извору са две воде Писмо 276. Невенчаном мужу: О двострукој неправди Писмо 277. Једном књижевнику у Загребу: О рату Писмо 278. Нероткињи: О деци Писмо 279. Монаху Сави: О мучеништву Писмо 280. Читаоцима: О смрти Краља Александра Писмо 281. Руском научнику П. С.: О виђењу у даљини Писмо 282. Једном Земунцу: О пропасти Содома Писмо 283. Истоме: О циљу живота Писмо 284. Писмо опет истоме о истој ствари Писмо 285. Једном љубитељу раскоши: О пролазности Писмо 286. Чиновнику у Митровици: Против суботара Писмо 287. Учитељици Јани 3.: О молитви Писмо 288. Руском свештенику Н. С.: О бризи за Цркву Писмо 289. Богаташу који не уме да опрости Писмо 290. Разним лицима: О разним предметима Писмо 291. Православним братствима: О Божићу Писмо 292. Среском благајнику Б. Ђ.: О свештеницима Писмо 293. Прогоњеном човеку: О судовима људским Писмо 294. Економу Влади Ц.: Ко другоме јаму копа Писмо 295. Инвалиду официру: Како Бог не допушта Писмо 296. О човеку "Свога убеђења": О св. Кипријану Писмо 297. Љубитељу Св. Писма: О речи у Јн. 6, 26 Писмо 298. Новинару Душану Ш.: О краљевој милости Писмо 299. Једном комунисти: О Богу и боговима Писмо 300. Студенту С. Б.: О прилагођавању Наслов: Мисионарска писма Издавач: Братство Св Симеона Мироточивог Страна: 422 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2005 ИСБН: 86-85383-03-X

kao na slikama pokisla je na terasi ali sve je tu mapa je odlicno ocuvana strana 242 + karta dalekog istoka, ilustracije, cirilica Izdavač: Piščevo izdanje Beograd 1935, meki povez Japan (jap. 日本; O ovoj zvučnoj datoteci Nihon ili O ovoj zvučnoj datoteci Nippon), poznat i kao Država Japan (jap. 日本国; Nippon-koku ili Nihon-koku), unitarna je parlamentarna ustavna monarhija u istočnoj Aziji. Ostrvska je država koja se nalazi u Tihom okeanu, leži na istočnoj obali azijskog kopna i proteže se od Ohotskog mora na sjeveru do Istočnokineskog mora na jugozapadu. Zauzima površinu od 377.972 km², a klima je pretežno umjerena, ali se razlikuje u velikoj mjeri od sjevera do juga. Sa 127 miliona stanovnika, Japan je deseta najnaseljenija zemlja na svijetu. Glavni i najveći grad je Tokio, dok su ostali veći gradovi Jokohama, Osaka, Nagoja, Saporo, Kobe, Kjoto, Fukuoka, Kavasaki i Saitama. Kandži znaci koji čine naziv Japana znače „porijeklo Sunca” od čega je izvedeno „Zemlja izlazećeg Sunca”. Japan je stratovulkanski arhipelag koji se sastoji od 6.852 ostrva. Četiri najveća ostrva su Kjušu, Hokaido, Honšu i Šikoku, koja čine oko 97% kopnene površine Japana i često se nazivaju matičnim ostrvima. Zemlja je podijeljena na 47 prefektura u 8 regija, sa Hokaidom kao najsjevernijom prefekturom i Okinavom kao najjužnijom. Arheološkim istraživanjima je dokazano da je Japan bio naseljen već u gornjem paleolitu. Prvo pisano pominjanje Japana je u kineskim istorijskim tekstvoima iz 1. vijeka n. e. Uticaji iz drugih regiona, naročito Kine, praćeni razdobljima izolacije, posebno od Zapadne Evrope, okarakterisala su istoriju Japana. Od 12. vijeka do 1868. godine, Japanom su vladali nasljedni feudalni vojni šoguni u ime cara. Japan je početkom 17. vijeka ušao u dug period izolacije, koji se završio 1853. godine kada je SAD primorala Japan da se otvori prema Zapadu. Poslije gotovo dva desetljeća unutrašnjih sukoba i pobuna, Carski dvor je povratio svoju političku moć 1868. uz pomoć nekoliko klanova iz Čošua i Sacuma i osnovano je Japansko carstvo. Krajem 19. i početkom 20. vijeka, pobjede u Prvom kinesko-japanskom ratu, Rusko-japanskom ratu i Prvom svjetskom ratu omogućile su Japanu da proširi svoje carstvo tokom perioda rasta militarizma. Drugi kinesko-japanski rat 1937. godine prerastao je u Drugi svjetski rat 1941, koji se završio 1945. nakon bacanja atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki i japanske predaje. Od usvajanja revidiranog ustava 3. maja 1947. godine, tokom okupacije pod Vrhovnim zapovjedništvo savezničkih snaga, Japan je postao ustavna monarhija na čelu sa Carem i izbornim zakonodavstvom pod nazivom Kokai. Zemlja ima znatnu korist od visoko kvalifikovane radne snage, nalazi se među visoko obrazovanim zemljama svijeta, sa jednim od najviših procenata stanovništva sa diplomom visokog obrazovanja. Japan je visoko razvijena zemlja sa veoma visokim standardom života. Stanovništvo Japana uživa najviši životni vijek i treću najnižu stopu smrtnosti novorođenčadi na svijetu. Japan je poznat po svojim istorijskim i obimnim bioskopima, bogatoj kuhinji i velikom doprinosu nauci i savremenim tehnologijama. Zemlja ima treću najveću privredu prema nominalnom BDP i četrvtu najveću privredu prema paritetu kupovne moći na svijetu. Takođe je četvrti najveći uvoznik na svijetu i četvrti najveći izvoznik. Iako se Japan zvanično odrekao prava na proglašenje rata, održava savremene oružane snage sa 8. najvećim vojnim rashodima na svijetu, koje koristi za samoodbranu i mirovne uloge. Japan je država članica Međunarodnog krivičnog suda, Međunarodnog monetarnog fonda, Međunarodnog tijela za morsko dno, Interparlamentarne unije, Interpola, Organizacije za zabranu hemijskog oružja, Organizacije ujedinjenih nacija, Grupe svjetske banke, Svjetska trgovinske organizacije, Grupe 7 (bivše Grupe 8), Grupe 20, Dijaloga za azijsku saradnju, Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, Dodatnog mehanizma Asocijacije nacija jugoistočne Azije, Sekreterijata za trilateralnu saradnju i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.. Etimologija[uredi] Glavni članak: Nazivi Japana Japanska riječ za Japan je 日本, koja se izgovara kao Nihon ili Nipon i koja doslovno znači „porijeklo Sunca”. Znak niči (日) znači „Sunce” ili „dan”: dok znak hon 本 znači „izvor” ili „porijeklo”.[2] Složena riječ izvedena iz njih znači „porijeklo Sunca” i izvor je popularnog epiteta „Zemlja izlazećeg Sunca”.[3] Najraniji zapis naziva Nihon javlja se u kineskom istoriografskom zapisu dinastije Tang, Stara knjiga Tanga. Na kraju 7. vijeka, izaslanstvo iz Japan tražilo je da se naziv Nihon koristi za njihovu zemlju. To ime može imati porijeklo u pismu poslatom 607. godine i koje je zabilježeno u zvaničnoj istoriji dinastije Suej. Princ Šotoku, prestolonasljednik Japana, poslao je izaslanike u Kinu u kome za sebe koristi naziv „Car zemlje gdje izlazi Sunce” (jap. 日出處天子). U poruci je pisalo: „Ovo prilikom, ja, Car zemlje gdje izlazi Sunce, šaljem pismo caru zemlje u kojoj Sunce zalazi. Kako si?” Prije prihvatanja termina Nihon, korišteni su drugi termini kao što je Jamato (大和) i Vakoku (倭国). Temin Va (和) je homofon od Vo (倭), a Kinezi su ga koristili kao oznaku za Japance još od perioda Tri države (3. vijek). Drugi oblik Vei (委) korišten je za ranu državu na prostoru Japan pod imenom Nakoku tokom dinastije Han.[4] Međutim, Japancima se ne sviđaju neke veze sa Va (和; koji je u Kini povezan sa terminima kao što je „patuljak” ili „kepec”) i stoga je zamijenjen drugim simbolom za Va (和), koji znači „zajedništvo, harmonija”.[5][6] Riječ Japan je vjerovatno izvedena iz istorijskog kineskog izgovora japanske riječi 日本. Staromandarinski ili rani vu kineski izgovor riječi Japan zabilježio je Marko Polo kao Cipangu (Cipangu). Na savremenom šangajskom, dijalektu vu kineskog, izgovor simbola 日本 je Cepen (Zeppen). Stara malajska riječ za Japan, Japun (malajs. Japun) ili Japang (malajs. Japang), pozajmljena je iz južnih priobalnih kineskih dijalekata, vjerovatno iz hokien ili ningbo dijalekta,[7] a sa tom malajskom riječi su se susreli portugalski moreplovci u jugoistočnoj Aziji u 16. vijeku.[8][9] Od Meidži obnove do kraja Drugog svjetskog rata, pun naziv Japana bio je „Veliko Japansko carstvo” (jap. 大日本帝國; Dai Nippon Teikoku).[10] Danas, naziv Nihon-koku ili Nipon-koku (jap. 日本国) koristi se kao zvanični ekvivalent sa značenjem „Država Japan”. Istorija[uredi] Glavni članak: Istorija Japana Preistorija i drevna istorija[uredi] Prvi japanski car Džinmu, koji datira iz 660. godine prije n. e.[11][12][13] — u savremenom Japanu kraj njegovog pohoda se obiželjava kao Dan osnivanja nacije 11. februara Prvi tragovi ljudskog prisustva na Japanskom arhipelagu potiču iz paleolita iz 30.000. godine prije n. e. Zatim je oko 14.000 godina prije n. e. (početak Jomon perioda) uslijedila Mezolitska i neolitska polusendetarna kultura lovaca-sakupljača koja se odlikuje poluzemunicama i nerazvijenom poljoprivredom.[14] Oni su preci pripadnika današnjih naroda Ainu i Jamato.[15][16] Ukrašeni glineni sudovi iz ovog perioda spadaju među najstarije primere grnčarije na svijetu. Oko 300. godine prije n. e, narod Jajoj je počeo da naseljava japanska ostrva, miješajući se sa pripadnicima naroda Jomon.[17] Tokom Jajoj perioda, koji je počeo oko 500. godine prije n. e, unapređena je tehnika uzgoja pirinča,[18] nastao je novi vid izrade grnčarije i metalurgije, donosen iz Kine i Koreje.[19] Prvi pisani zapis o Japanu nalazi se u kineskoj Knjizi Hana.[20] Prema Zapisima tri kraljevstva, Jamatajkoku je bilo najmoćnije kraljevstvo na arhipelagu tokom 3. vijeka n. e. Budizam je na Japanski arhipelag došao iz Pekče na Korejskom poluostrvu, ali je na razvoj japanskog budizma prvenstveno uticala Kina.[21] Uprkos početnom protivljenju, budizam je prihvatila i raširila vladajuća klasa, a opšteprihvaćen je postao početkom Asuka perioda (592—710).[22] Tokom Nara perioda (710—784) uspostavljena je centralizovana japanska država, čija se vlast nalazila u Carskoj palati u Nari. Tokom Nara perioda nastala je japanska književnost, a razvila se umjetnost i arhitektura inspirisana budizmom.[23] Vjeruje se da je epidemija velikih boginja od 735. do 737. usmrtila trećinu japanskog stanovništva.[24] Car Kanmu je 784. godine preselio prijestonicu iz Nare u Nagaokakjo, a zatim u Hejankjo 794. godine, današnji Kjoto. Ovime je počeo Hejan period (794—1185), tokom kog je nastala autohtona japanska kultura, poznata po svojoj umjetnosti, poeziji i prozi. U ovom periodu nastala je Priča o Gendžiju Murasaki Šikibe i stihovi japanske himne Kimigajo.[25] Budizam se tokom perioda Hejan širio uglavnom preko dve škole, tendaj tvorca Saiča i šingon tvorca Kukaja. Škola čiste zemlje (Džodo-šu, Džodo šinšu) stekla je veliki broj sljedbenika u drugoj polovini 11. vijeka. Feudalizam[uredi] Borba samuraja sa Mongolima, tokom mongolske invazije Japana; Suenaga 1293. godine Samuraji su mogli ubiti običnog čovjeka zbog najmanje uvrede i njih se japansko stanovništvo jako plašilo. Period Edo, 1798. godina Japanska feudalno doba odlikuje pojava i dominacija vladajuće klase ratnika – samuraja. Nakon poraza klana Tajra 1185. godine u Genpejskom ratu, opjevanom u epu Priča o Hejke, samuraja Minamoto no Joritomo car Go-Toba je imenovanovao za šoguna, a Joritomo je uspostavio bazu moći u Kamakuri. Poslije njegove smrti, klan Hodžo je došao na vlast kao namjesnici šoguna. Tokom Kamakura perioda (1185—1333) iz Kine se proširila Zen škola budizma i stekla naklonost među klasom samuraja.[26] Kamakura šogunat je odbio mongolsku invaziju 1274. i 1281. godine, ali ga je na kraju svrgnuo car Go-Dajgo. Cara Go-Dajgoa je 1336. godine porazio Ašikaga Takaudži. Ašikaga je uspostavio šogunat u Muromačiju kod Kjota. Ovime je otpočeo Muromači period (1336—1573). Ašikaga šogunat je stekao slavu za vrijeme Ašikage Jošimicu i kultura zasnovana na zen budizmu (umjetnost Mijabi) je uznapredovala. Ovo je dovelo do razvoja Higašijama kulture i napredovala je do 16. vijeka. S druge strane, nasljedni Ašikaga šogunat nije uspio da uspostavi kontrolu nad feudalnim gospodarima rata (daimjo), pa je 1467. godine izbio građanski rat čime je otpočeo stogodišnji Sengoku period (Doba zemlje u ratu).[27][28] Tokom 16. vijeka u Japan stižu prvi isusovački misionari iz Portugalije, čime započinje trgovinska i kulturna razmjena između Japana i Zapada. Oda Nobunaga je iskoristio evropsku tehnologiju i vatreno oružje da porazi veći broj daimjoa. Njegova uspostava vlasti označila je početak Azuči-Momojama perioda (1573—1603). Nakon što je ubijen 1582. godine, njegov nasljednik Tojotomi Hidejoši je 1590. ujedinio zemlju i pokrenuo dvije neuspjele invazije na Koreju, 1592. i 1597. godine.[29] Kao namjesnik Hidejošijevog sina, Tokugava Ijejasu je iskoristio mogućnost da pridobije političku i vojnu podršku. Nakon izbijanja ratam Tokugava je porazio protivničke klanove u bici kod Sekigahare 1600. godine. Od cara Go-Jozeija je dobio je titulu šoguna 1603. i uspostavio Tokugava šogunat u Edu (današnji Tokio).[30] Tokugava šogunat je usvojio mjere među kojima su buke šohato, kao pravilnik ponašanja za kontrolu autonomnih daimjoa;[31] i 1639 godine. sakoku (zatvorena zemlja) izolacionističku politiku koja je trajala tokom dva i po vijeka slabog političkog jedinstva poznatog kao Edo period (1603—1868).[32] Proučavanje zapadnjačkih nauka, poznatih kao rangaku, nastavljeno je preko holandske enklave u Dedžimi u Nagasakiju. Takođe, tokom Edo perioda došlo je razvoja kokugakua (nacionalne studije), japanskog proučavanja Japana.[33] Savremeno doba[uredi] Car Meidži (1868-1912), u čije ime je obnovljena carska vlast na kraju Tokugava šogunata Komodor Američke ratne mornarice Metju Peri primorao je Japan da se otvori za spoljašnji svijet sklanjanjem Sporazuma iz Kanagave 31. marta 1854. godine. Slični sporazumi koji su uslijedili sa zemljama Zapada tokom Bakumacu perioda izazvali su ekonomsku i političku krizu. Ostavka šoguna dovela je do Bošin rata i uspostave centralizovane države na čijem čelu se nalazio car (Meidži obnova).[34] Upuštajući se u aktivan proces vesternizacije tokom Meidži obnove 1868. godine, Japan je prihvatio zapadne političke, pravosudne i vojne institucije i zapadni kulturni uticaj integrisao je tradicionalnu kulturu sa savremenom industralizacijom. Kabinet je organizovao Državni savjet, doio Meidži ustav i sazvala Teikoku-gikai (Carsko vijeće). Tokom Meidži obnove Japansko carstvo je postalo industrijalizovana svejtska sila koja je učestvovala u vojnim sukobima radi širenja svoje sfere uticaja. Iako su Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo pokazale neki interes, evropske sile su uveliko ignorisale Japan i umjesto njega su koncentrisale na Kinu. Francuska se povukla svog neuspijeha u Meksiku i poraza od Nijemaca.[35] Nakon pobjeda u Prvom kinesko-japanskom ratu (1894—1895) i Rusko-japanskom ratu (1904—1905), Japan je ovladao teritorijom Tajvana, Koreje i južnom polovinom Sahalina.[36] Osim imperijalističkih uspijeha, Japan je takođe mnogo uložio u svoj privredni rast, što je dovelo do razdoblja privrednog procvata u zemlji, koji je trajao do Velike krize.[37] Broj stanovnika Japana je porastao sa 35 miliona 1873. na 70 miliona 1935. godine.[38] Kineski generali se predaju Japanci u Kinesko-japanskom ratu (1894-1895) U Prvom svjetskom ratu, Japan se pridružio Saveznici i zauzeo njemačke posjede, praveći napredak u Kini. Početak 20. vijeka bio je razdoblje Taišo demokratije (1912—1926), ali je dvadesetih godina krhka demokratija pala pod političkom pomakom ga statizmu, donošenjem zakona protiv političkih disidenata i niza neuspijelih pučeva. Ovaj proces je ubrzan tridesetih godina, rastom novim radikalnih nacionalističkih skupina koje su dijelile neprijateljstvo prema liberalnoj demokratiji i posvjećenost prema ekspanzionizmu u Aziji. Japanski ekspanzionizam i militarizam, zajedno sa totalitarizmom i ultranacionalizmom preoblikovao je zemlju. Japan je 1931. godine izvršio invaziju i okupaciju Mandžurije i zbog međunarodne osude ovog akta, napustio je Društvo naroda 1933. godine. Japan je 1936. potpisao Antikominternski pakt sa Njemačkom, a potpisivanjem Trojnog pakta 1940. postao je dio Sila Osovine.[39] Sovjetsko-japanski pakt o neutralnosti je potpisan 13. aprila 1941. godine.[40] Japanski zvaničnici potpisuju predaju Saveznicima 2. septembra 1945. godine u Tokijskom zalivu, čime je završen Drugi svjetski rat Japansko carstvo je izvršilo invaziju na ostatak Kine 1937. što je podstaklo izbijanje Drugog kinesko-japanskog rata (1937—1945). Japanska carska vojska je brzo zauzela kinesku prijestonicu Nanking i počinila veliki masakr.[41] Godine 1940. izvršena je invaziju na Francusku Indokinu, nakon čega su SAD uvele naftni embargo Japanu.[42] Japanske snage su 7. i 8. decembra 1941. izvršile iznenadni napad na Perl Harbor, napale britanske snage u Malaji, Singapuru i Hongkongu i objavile rat SAD i Britanskoj imperiji, dovodeći SAD i UK na Tihookeansko ratište Drugog svjetskog rata.[43] Nakon saveznički pobjeda širom Tihog okeana u naredne četiri godine, koje su dovele do sovjetske invazije Mandžurije i atomskog bombardovanja Hirošime i Nagasakija 1945. godine, Japan je 15. avgusta iste godine pristao na bezuslovnu predaju.[44] Tokom rata Japan, kolonije, Kine i ostale učesnice poginulo je desetine miliona ljudi, a najveći dio japanske industrije i infrastrukture je uništen. Nakon rata Saveznici (predvođeni SAD) sa okupiranih područja i vojnih kampova širom Azije iselili su nekoliko miliona etničkih Japanaca, tim u velikoj vjeri eliminišući Japamsku imperiju i obnavljajući nezavisnost osvojenih teritorija.[45] Takođe, Saveznici su 3. maja 1946. formirali Međunarodni vojni tribunal za Daleki istok radi suđenja za ratne zločine japanskim generalima. Japan je 1947. godine usvojio novi liberalno-demokratski ustav. Saveznička okupacija Japana je okončana sporazumom u San Francisku 1952,[46] a Japan je postao članica Organizacije ujedinjenih nacija 1956. godine. Nedugo zatim, Japan je počeo da beleži ubrzani privredni rast da bi postao 2. najveća privreda svijeta, sve do 2010. kada je to mjesto preuzela Kina. Privredni uspon je okončan polovinom devedesetih godina 20. vijeka kada je država zapala u veliku recesiju. Početkom 21. vijeka došlo je postepenog oporavka privrede.[47] Najsnažniji zabilježeni zemljotres u istoriji Japana pogodio je ovu zemlju 11. marta 2011, što je izazvalo Fukušimsku katastrofu, jednu od najgorih katastrofa u istoriji nuklearne energije.[48] Geografija[uredi] Glavni članak: Geografija Japana i Geologija Japana Pogled na Japanski arhipelag iz svemira Japan ukupno ima 6.852 ostrva koja se proteže duž tihookeanske obale istočne Azije. Zemlja, uključujući sva ostrva pod svojom kontrolom, leži između 24° i 46° sjeverne geografske širine i 122° i 146° istočne geografske dužine. Matična ostrva, od sjevera prema jugu, jesu Hokaido, Honšu, Šikoku i Kjušu. Rjukju ostrva, koja uključuju Okivanu, ostrvski su lanac južno od Kjušua. Zajedno ta ostrva čine zajednicu poznatu kao Japanski arhipelag.[49] Oko 73% površine zemlje je pod šumama, planinama i neodgovarajuće za poljoprivredu, industriju ili stanovanje.[50][51] Zbog toga, naseljivo područje, koja se pretežno nalazi u priobalju, ima izuzetno visoku gustinu stanovništva. Japan je jedna od najgušće naseljenih zemalja na svijetu.[52] Japanska ostrva su smještena u vulkanskoj zoni Tihookeanskog vatrenog prstena. Ona su prvenstveno rezultat velikih okeanskih pokreta tokom hiljada miliona godina od srednje silura do pleistocena kao rezultat subdikcije Filipinske morske ploče ispod kontinentalne Amurske i Okinavske ploče na jugu i subdukcije Tihookenaske ploče ispod Ohotske ploče na sjeveru. Boso tačka trojnog pucanja na obali Japana je tačka trojnog pucanja gdje se Sjevernoamerička, Tihookeanske i Filipinska morska ploča susreću. Japan je prvobitno bio povezan sa istočnom obalom Evroazije. Subdukcija ploča je povukla Japan na istok, čime je prije oko 15 miliona godina stvoreno Japansko more.[53] Japan ima 108 aktivnih vulkana. Tokom 20. vijeka pojavilo se nekoliko novih vulkana, uključujući Šova-šinzan na Hokaidu i Mjojin-šo na stijenama Benesu u Tihom okeanu. Destruktivni zemljotresi, koji često dovode do cunamija, javljaju se nekoliko puta u svakom vijeku.[54] Veliki zemljotres u Kantu 1923. godine usmrtio je preko 140 hiljada ljudi.[55] Skoriji zemljotresi bili su veliki zemljotres u Hanšinu 1995. i zemljotres u Tohoku 2011. godine, koji je bio magnitude 9,1[56] pogodio je Japan 11. marta 2011. i izazvao je veliki cunami. Japan je u značajnoj mjeri sklon zemljotresima, cunamijima i erupciji vulkana zbog svog geografskog položaja na Tihookeanskom vatrenom prstenu.[57] Ima 17. najveći rizik od prirodnih nepogoda, mjeren prema Indeksu svjetskog rizika 2016. godine.[58] Klima[uredi] Klima Japana je pretežno umjerena, ali znatno varira od sjevera prema jugu. Japanske geografske karateristike klimu dijele u šest glavnih klimatskih zona: Hokaido, Japansko more, Središnja visija, Unutrašnje japansko more, Tihi okean i Rjukju ostrva. Najsjevernija zona, Hokaido, ima umjerenokontinentalnu klimu sa dugim, hladnim zimama i veoma toplim do hladnim ljetima. Padavine nisu obilne, ali ostrva obično imaju velike sniježne nanose tokom zime.[59] U zoni Japanskog mora, na zapadnoj obali Honšua, sjevernozapadni zimski vozovi donose jake sniježne padavine. U ljeto, region je hladniji od tihookeanske zone, iako ponekad dolazi do ekstremno vruće temperature zbog fena. Sredinja visija ima tipičnu unutrašnju umjerenokontinentalnu klimu, sa velikim temperaturnim razlikama između ljetnjeg i zimskog doba, kao i velike dnevne varijacije; padavine su lagane, iako su zimi obično sniježne. Planine regiona Šikoku i Čugoku čuvaju Unutrašnje more od sezonskih vjetrova, donoseći blagi vremenski period tokom tokom cijele godine.[59] Tihookeansku obalu odlikuje vlažna suptropska klima sa blažim zimama sa povremenim padavinama i vrućim, vlažnim ljetima zbog jugozapadnog sezonskog vjetra. Rjukju ostrva imaju suptropsku klimu, sa toplim zimama i vrućim ljetima. Padavine su veoma obilne, posebno tokom kišne sezone.[59] Prosječna zimska temperatura u Japanu je 5,1 °C, a prosječna ljetnja temperatura je 25,2 °C.[60] Najviša temperatura ikad izmjerena u Japanu je 41,1 °C, a zabilježena je 23. jula 2018. godine.[61] Glavna kišna sezona počinje početkom maja na Okinavi i kišni oblaci se postepeno pomjeraju na sjever do Hokaida krajem jula. Na većini Honšua, kišna sezona počinje prije sredine juna i traje oko šest nedjelja. Krajem ljeta i početkom jeseni, tajfuni obično donose jaku kišu.[60] Trešnjini cvjetovi na planini Jošino su predmeti mnogih predstava i vaka poezije Japanski javor (Acer palmatum) u Kongobu-džiju na planini Koja, Svjetska baština Uneska Biodiverzitet i životna sredina[uredi] Glavni članak: Divlji svijet u Japanu i Problemi životne sredine u Japanu Japanski makakiji u Parku majmuna Jigokudani važni su zbog posjete banji tokom zime Japan ima devet šumskih ekoregiona koji odražavaju klimu i geografiju ostrva. Ekoregioni se kreću od suptropskih vlažnih širokolisnih šuma na Rjukju i Bonin ostrvima do umjerenih širokolisnih i mješovitih šuma u središnjim klimatskim regionima na matičnim ostrvima, do umjernih četinarskih šuma u hladnim, zimskih dijelovima sjevernih ostrva.[62] Japan ima preko 90.000 vrsta divljih životinja, uključujući smeđeg medvjeda, japanskog makakija, japanskog rakunskog psa, velikog japanskog poljskog miša i japanskog džinovskog daždevnjaka.[63] Velika mreža nacionalnih parkova je uspostavljena kako bi zaštitila važne oblasti flore i faune, kao i 37 Ramsarskih močvarnih područja.[64][65] Četiri lokacije su upisane na Uneskov spisak Svjetske baštine zbog njihove izvanredne prirodne ljepote.[66] U periodu brzog privrednog rasta nakon Drugog svjetskog rata, vlada i industrijske korporacije su mijenjale politike životne sredine; zbog toga, zagađenost životne sredine je bilo rasprostranjeno tokom pedesetih i šezdesetih godina. Odgovarajući na sve veću zabrinutost oko ovog problema, vlada je 1970. donijela nekoliko zakona o zaštiti životne sredine.[67] Naftna kriza 1973. godine podstakla je efikasnu upotrebu energije zbog nedostatka priprodnih resursa u Japanu.[68] Sadašnji problemi životne sredine uključuju zagađenost vazduha u urbanim sredinama (NOx, suspedovane čestice i toksini), upravljanje otpadom, eutrofikacija vode, očuvanje prirode, upravljanje hemikalijama i međunarodnom saradnjom za očuvanje.[69] Tokom juna 2015. godine, planirana je izgradnja više od 40 elektrana na ugalj ili je bilo u izgradnji. NVO Mreža klimatskih dejstava najavila je Japan kao dobitnika nagrade „Fosil dana” za „maksimalno učestvovanje u blokiranju napretka u klimatskoj akciji”.[70] Japan se nalazi na 20. mjestu Indeksa zaštite životne sredine iz 2018. godine, koji mjeri posvjećenost zemlje održivosti životne sredine.[71] Kao domaćin i potpisnik Kjoto protokola 1997, Japan je sporazumom dužan smanjiti emisiju ugljen-dioksida i da preuzme korake kako bi suzbili klimatske promjene.[72] Urbanizacija[uredi] Japan ima ukupno 811 gradova. Postoji 14 zvanično priznatih metropolitanskih područja u Japanu.[73] Najveća konurbacija je Taiheijo pojas (82,9 miliona stanovnika) koju čine Milto, Cukuba, Tokio, Numazu, Šizuoka, Hamamacu, Tojohaši, Nagoja, Jokaiči, Kjoto, Osaka, Kobe, Himeji, Vakajama, Tokušima, Okajama, Takamacu, Fukujama, Hirošima, Macujama, Kitakjušu, Fukuoka i Oita.[74] pru Najveći gradovi u Japanu Izvor: Popis stanovništva 2010. № Grad Teritorija Populacija № Grad Teritorija Populacija Tokio Tokio Jokohama Jokohama 1. Tokio Tokio 8.949.447 11. Hirošima Hirošima 1.174.209 Osaka Osaka Nagoja Nagoja 2. Jokohama Kanagava 3.689.603 12. Sendaj Mijagi 1.045.903 3. Osaka Osaka 2.666.371 13. Kitakjušu Fukuoka 977.288 4. Nagoja Aiči 2.263.907 14. Čiba Čiba 962.130 5. Saporo Hokaido 1.914.434 15. Sakaj Osaka 842.134 6. Kobe Hjogo 1.544.873 16. Nigata Nigata 812.192 7. Kjoto Kjoto 1.474.473 17. Hamamacu Šizuoka 800.912 8. Fukuoka Fukuoka 1.463.826 18. Kumamoto Kumamoto 734.294 9. Kavasaki Kanagava 1.425.678 19. Sagamihara Kanagava 717.561 10. Saitama Saitama 1.222.910 20. Šizuoka Šizuoka 716.328 Politički sistem[uredi] Glavni članak: Politički sistem Japana Akihito Šinzo Abe Car Akihito (lijevo) i predsjednik Vlade Šinzo Abe (desno) Japan je ustavna monarhija sa ograničenom vlašću cara. Kao ceremonijalnog šefa države, ustavom određena uloga Cara je „simbol Države i jedinstva naroda“ i on nema stvarnu vlast. Izvršnu vlast imaju predsjednik Vlade i njegov kabinet, dok suverenitet pripada japanskom narodu.[75] Zakonodavno tijelo Japana je Kokaji, sa sjedištem u tokijskom okrugu Čijoda. Kokaji je dvodomo zakonodavno tijelo, koje se sastoji od donjeg Šugina sa 465 zastupnika, koji se biraju na izborima svake četvrte godine ili kada se raspusti; i gornjeg Sangina sa 242 zastupnika, koji se biraju na izborima svake šeste godine. U Japanu je izborno pravo univerzalno za starije od 18 godina,[76] sa tajnim glasanjem za sve izborne dužnosti.[75] Većinu u Kokajiju imaju socijal-liberalna Ustavno-demokratska stranka Japana (UDSJ) i konzervativna Liberalno-demokratska stranka (LDS). LDS je na vlasti skoro neprekidno od 1955. godine, izuzev kratkih perioda između 1993. i 1994. i od 2009. do 2012. godine. Od novembra 2017. godine, u donjem domu ima 283 zastupnika, dok u gornjem domu ima 125 zastupnika. Zgrada Kokajija Predsjednik Vlade Japana je šef vlade i imenuje ga car, nakon što ga Kokaji odredi među svojim zastupnicima. Predsjednik Vlade je šef Kabineta i on imenuje i razrješuje ministre. Nakon pobjede LDS na opštim izborim 2012. godine, Šinzo Abe je 26. decembra 2012. preuzeo dužnost predsjednika Vlade od Jošihika Node.[77] Tokom istorije pod velikim uticajem kineskog prava, pravni sistem Japana se nezavisno razvio tokom Edo perioda kroz tekstove kao što su Kudžikata Osadamegaki.[78] Međutim, od kraja 19. vijeka zakonodavstvo sve više preuzima odredbe kontinentalnog prava, prvenstveno njemačkog. Na primjer, japanska vlada je 1896. usvojila građanski zakonik zasnovan na nacrtu njemačkog Građanskog zakonika (nem. Bürgerliches Gesetzbuch); uz izmjene nakon Drugog svjetskog rata i dalje je na snazi.[79] Zakone koje Kokaji proslijedi Caru, on mora potvrditi, bez mogućnosti da ih odbije. Sudski sistem Japana je podijeljen na četiri osnovna nivoa: Vrhovni sud i tri stepena nižih sudova.[80] Glavno tijelo japanskog statutnog prava se naziva Šest zakonika.[81] Administrativna podjela[uredi] Glavni članak: Administrativna podjela Japana Takođe pogledajte: Prefekture Japana i Opštine Japana Administrativna birokratija Japana je podijeljena na tri osnovna nivoa: nacionalni, prefektualni i opštinski. Ispod nacionalnog nivoa nalazi se 47 prefektura, od kojih svaki ima neposredno izabranog guvernera, zakonodavne i administrativne organe.[a] Svaka prefektura je podijeljena na gradove, varoši i sela.[82] U zemlji se trenutno vrši administrativna reorganizacija spajanjem više gradova, varoši i sela jednih sa drugima. Ovime će biti smanjen broj podprefekturnih administrativnih regiona i očekuje se da će dovesti do smanjenja administrativnih troškova.[83] Postoje dvije vrste podprefektualne podijele, to su podprefekture i okruzi. Podprefekture su samoupravne jedinice koje su fokusirane na mjesna pitanja ispod prefektualnog nivoa.[84] Okruzi su geografske i statističke jedinice koje se sastoje od jedne ili više opština. Nalaze se ispod nivoa prefekture i iznad varoši i sela, jedanke sa gradovima.[85] Opština su zajednički naziv za gradove, varoši i sela koja su mjesni javni subjekti. Svaka prefektura se sastoji od određenog broja opština, a prema podacima od 1. aprila 2017. godine ukupan broj opština bio je 1.718.[86] Regions and Prefectures of Japan 2 sr.svg O slici Spoljni odnosi[uredi] Glavni članak: Spoljni odnosi Japana Japan ima uspostavljene diplomatske odnose sa skoro svim nezavisnim zemljama. Japan je država članica Međunarodnog krivičnog suda,[87] Međunarodnog monetarnog fonda,[88] Međunarodnog tijela za morsko dno,[89] Interparlamentarne unije,[90] Interpola,[91] Organizacije za zabranu hemijskog oružja,[92] Organizacije ujedinjenih nacija,[93] Grupe svjetske banke,[94] Svjetska trgovinske organizacije,[95] Grupe 7 (bivše Grupe 8),[96] Grupe 20,[97] Dijaloga za azijsku saradnju,[98] Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje,[99] Dodatnog mehanizma Asocijacije nacija jugoistočne Azije,[100] Sekreterijata za trilateralnu saradnju[101] i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.[102] Sa 9,68% priloženog novca u budžet OUN, Japan je drugi najveći priložnik.[103] Tokom 2014. donirao je 9,2 milijarde dolara, čime je postao peti najveći donator zvanične razvojne pomoći na svijetu.[104] Japan sa SAD ima bliske veze. Od poraza u Drugom svjetskom ratu, SAD i Japan imaju bliske privredne i odbrambene odnose. SAD su glavno tržište za japanski izvoz i glavni izvor japanskog uvoza, i one su obavezne da brane zemlju, imajući vojne baze širom Japana djelimično u tu svrhu.[105] Japan osporava ruski suverenitet nad Južnim kurilskim ostrvima (uključujući skupine Etorofu, Kunaširi, Šikotan i Habomai), koja je okupirao Sovjetski Savez 1945. godine.[106] Upitan je suverenitet Južne Koreje nad Liankur stijenama.[107] Japan ima zaošterene odnose sa Narodnom Republikom Kinom (NRK) i Republikom Kinom (RK) zbog Senkaku ostrva;[108] sa NRK ima zaoštere odnose i zbog statusa atola Okinotorišima. Oružane snage[uredi] Glavni članak: Samoodbrambene snage Japana Micubiši F-2 Vazdušnih samoobrambenih snaga Japana Japanska oružane snage, Samoodbrambene snage Japana (SOSJ), sastoje se od kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga. Vajni rashodi Japana su 8. najveći na svijetu. Godine 2017. vojni izdaci su iznosili 46,1 milijardu američkih dolara, tj. oko 0,9% BDP zemlje.[109] Vrhovni komandat SOSJ je predsjednik Vlade, dok vojna vlast na kabinetskom nivou prelazi sa predsjednika Vlade na ministra odbrane.[110] U članu 9. Ustava navedeno je da se Japan odriče prava da proglasi rat ili upotrebi vojnu silu u međunarodnim sporovima. je zabranjeno da objavljuje rat ili da koristi vojnu silu u međunarodnim sukobima[111]. Japan se nalazi na 2. mjestu među azijskim i na 9. mjestu među svjetskim zemljama prema Indeksu globalnog mira 2018. godine[112]. SOSJ prema podacima imaju 247.154 aktivnih pripadnika i 47.900 rezervista.[113] Kada su SOSJ osnovane, žene su regrutovane isključivo za usluge njege. Prilike su proširene prilično kad je ženama dopuštene da se pridruže komunikacionoj službi KSOSJ 1967. godine i komunikacijskim službama PSOSJ i VSOSJ 1974. godine. Do 1991. godine više od 6.000 žena je bilo u sastavu SOSJ.[114] Predstavnici japanske vojne industrije traže od vlade da ukine zabranu izvoza oružja radi učestvovanja u multinacionalnim projektima, kao što je izrada Združenog jurišnog lovca.[115] Razarač klase Kongo Pomorskih samoodbrambenih snaga Japana Pomorske snage redovno učestvuju u pomorskim vežbama Rimpaka.[116] Maja 2014. premijer Šinzo Abe izjavio je da Japan više ne želi da bude pasivan i da namjerava da preuzme veću odgovornost za regionalnu bezbednost. On je rekao da Japan želi da ima ključnu ulogu i susjednim zemljama je ponudio pomoć.[117] Japan je potpisnik bezbjednosnih sporazuma sa Australijom iz marta 2007.[118] i Indijom iz oktobra 2008.[119] Demografija[uredi] Glavni članak: Demografija Japana, Japanci, Etničke grupe Japana, i Spisak metropolitanskih oblasti Japana Stanovništvo[uredi] Pogled na Tokijo Ainu narod, etnička manjina iz Japana Brojnost stanovništva Japana se procjenjuje na oko 128 miliona, od čega 80% živi na ostrvu Honšu. Japansko društvo je lingvistički, etnički i kulturno homogeno,[120][121] sačinjeno od 98,5% etničkih Japanaca,[50] sa malim brojem stranih radnika.[120] Korejci,[122] Kinezi, Filipinci, Brazilci pretežnog japanskog porijekla,[123] Peruanci prteženog japanskog porijekla i Amerikanci su među malim manjinskim grupama u Japanu.[124] Godine 2003, bilo je oko 134.700 nelatinoameričkih zapadnjaka (ne uključujući više od 33.000 američkog vojnog osoblja i njihovih porodica smještenih širom zemlje)[125] i 345.000 latinoameričkih iseljenika, od kojih su 274.700 bili Brazilci (koji su prvenstveno potomci Japanaca, ili nikej, zajedno sa svojim supružnicima), najveća su zajednica Zapadnjaka.[126] Najdominantnija domaća etnička grupa u Japanu je Jamato narod; glavne etničke grupe uključuju starosjedilački Ainu[127] i Rjukju narodi, kao i društvene manjinske grupe kao što je burakumin.[128] To su osobe mješovitog porijekla, a koje su ugrađene u Jamato narod, kao što su oni sa Bonin ostrva.[129] Godine 2014, nenaturalizovani radnici rođeni izvan Japana činili su 1,5% ukupnog broja stanovnika.[130] Japan se smatra etnički homogenim i ne skuplja podatke o etničkom ili rasnom porijeklu za japanske državljane; izvori se razlikuju u pogledu takvih tvrdnji, sa najmanje jednom analizom koja opisuje japansko društvo kao multietničko,[131] dok prema je drugoj analizi broj japanskih državljana stranog porijekla minimalan.[121] Većina Japanaca nastavlja da vidi Japan kao monokulturno društvo. Bivši predsjednik Vlade i sadašnji ministar finansija Taro Aso opisuje Japan kao naciju koja ima „jednu rasu, jednu civilizaciju, jedan jezik i jednu kulturu”, što su kritikovali predstavnici manjina kao što je Ainu narod.[132] Japan ima drugi najduži životni vijek na rođenju na svijetu: 83,5 godine za osobe rođene u periodu 2010—2015.[133][134] Japansko stanovništvo ubrzano stari što je rezultat bejbi buma poslije Drugog svjetskog rata, praćeno smanjenom stopom nataliteta. Godine 2012, oko 24,1% ukupnog stanovništva imala je preko 65 godina, a proporcijalno do 2050. godine se očekuje da će taj broj porasti na 40%..[135] Religija[uredi] Glavni članak: Religija u Japanu Religija u Japanu (podaci od 2000)[136] Narodni šintoizam ili „nereligioznost”[b] (51,82%) Budizam (34,9%) Šintoističke organizacije i ostali (4%) Hrišćanstvo (2,3%) Bez odgovora (6,98%) Na osnovu člana 20. ustava Japana u zemlji je zagarantovana puna religijska sloboda. Gornje procjene pokazuju da 84—96% japanskog stanovništva vidi šintoizam kao svoju nacionalnu religiju (50—80% u obzir uzimaju i stepen sinkretizma sa budizmom, šinbucu-šugo).[138][139] Međutim, ove procjene su zasnovane na posjeti hramovima, a ne na broju pravih vjernika. Broj šintoističkih hramova u Japanu se provjenjuje na oko 100.000.[140] Prema ostalim drugijama procjenjuje se da samo 30% stanovništva identifikuje kao pripadnik religije.[141] Prema Edvinu Rajšaueru i Marijusu Džensenu, oko 70—80% Japanaca sebe ne smatra pripadnikom nijedne religije. Ipak, nivo učešća ostaje visok, naročito tokom svečanosti i događaja kao što je prva posjeta šintoističkom hramu u Novoj godini. Taoizam i konfučijanizam iz Kine uticali su na japanske običaje i uvjerenja.[142] Japanske ulice su ukrašene tokom Tabanate, Obona i Božića.[139] Šintoizam je najveća religija u Japanu, koji praktikuje oko 80% stanovništva, ali se ipak mali broj u identifikuje kao „šintoisti” u istraživanjima.[140] To se događa zbog činjenice da „šintoizam” u Japanu ima različita značenja: većina Japana posjećuje šintoističke hramove i klanja se kamijima bez pripadanja određenoj šintoističkoj organizaciji, a s obzirom da ne postoje formalni ritual kojim se postoja pripadnik narodnog šintoizma, članstvo šintoizma se često procjenjuje prema brojnu onih koji su pripdruženi organizovanim šintoističkim sektama. Šintoizam ima oko 100.000 hramova[140] i 78.890 sveštenika u zemlji.[143] Budizam je prvi put stigao u Japan u 6. vijeku; uveden je 538. ili 552. godine iz kraljevstva Pečke na Korejskom poluostrvu.[144] Hrišćanstvo u Japan su prvi put donijeli jezuitski misionari početkom 1549. godine.[145] Danas, manje od 1%[146][147][148] do 2,3% stanovaniva se izjašnjava kao hrišćani,[c] većina njih živi u zapadnom dijelu zemlje, gdje su misionarske djelatnosti bile najveće u 16. vijeku. Prefektura Nagasaki ima najveći procenat hrišćana: oko 5,1% 1996. godine.[149] Od 2007. godine, bilo je oko 32.026 sveštenika i pastora u Japanu.[143] Tokom posljednjeg vijeka, neki zapadni običaju koji su se prvobitno povezivali sa hrišćanstvom (uključujući vjenčanja zapadnog stila, Dan zaljubljenih i Božić) postoli su popularni kao sekularni običaji među mnogim Japancima.[150] Muslimani u Japanu su većinom, tačnije 80—90%, potomci migranata rođenih izvan Japana i njihovi potomci, porijeklom prvenstveno iz Indonezije, Pakistana, Bangladeša i Irana.[151] Većina etničkih Japanaca muslimana su oni koji su se konvertovali stupajući u brak sa imigrantima muslimanima.[152] Pjuv risirč centar procjenjuje da je 2010. u zemlji bilo oko 185.000 muslimana.[153] Ostale manjinske religije uključuju hindiuzam, sikizam, judaizam i od sredine 19. vijeka veliki broj novoreligijskih pokreta koji su se pojavili u Japanu.[154] Jezik[uredi] Glavni članak: Jezici Japana i Japanski jezik Više od 99% stanovnika govori japanski kao maternji jezik.[50] Japanski je aglutinativni jezik koji se odlikuje sistemom počasti, što odražava hijerarhijsku prirodu japanskog društva, sa glagolskim formama i određenim rječnikom koji ukazuje na relativni status govornika i slušaoca. Japanski sistem pisanja koristi kandži (kinesko pismo) i dva seta kana (slogovi zasnovani na kurzivnom pismu i korijenom iz kandžija), kao i latinskim alfabetom i arapskim brojevima.[155] Pored japanskom, rjukjuanski jezici (amami, kunigami, okinavski, mijako, jaejama, jonaguni), koji su dio japonske jezičke porodice, govore se na Rjukjuanskom ostrvskom lancu. Malo djece nauči ove jezike,[156] ali posljednjih godina mjesne vlasti nastojale su povećaju svijest o tradicionalnim jezicima. Okinavski dijalekat japanskog govori se u ovom regionu. Ainu jezik, koji nema dokazane veze sa japanskim ili drugim jezikom, jeste umirući jezik, sa samo nekoliko starijih maternjih govornika koji su ostali na Hokaidu.[157] Javne i privatne škole uopšteno zahtjevaju od učenika da uzimaju časove japanskog jezik, kao i časove engleskog jezika.[158] Problemi[uredi] Promjene u demografskoj strukturi stvorile su niz društvenih pitanja, naročito u potencijalnom padu broja radno sposobnih i povećanja troškova socijalnog osiguranja, kao što je javni plan penzija.[159] Sve veći broj mlađih Japanaca ne stupa u brak ili nema djece. Godine 2011, japansko stanovništvo je u padu pet godina, smanjujući se za 204.000 na 126,12 miliona ljudi. To je najveći pad od 1947. godine, kada su sakupljeni prvi podaci.[160] Ovaj pad je pogoršao cunami i zemljotres u martu 2011. godine, u kome je život izgubilo skoro 16.000 ljudi.[161] Procjenjuje se da će broj stanovnika do 2060. godine pasti na 96,69 miliona;[135][162] demografi i vladini planeri su trenutno u gorućoj raspravi o tome kako se nositi sa tim problemom.[163] Ponekad se kao rješenje predlažu imigracija i radni podsticaj kako bi se obezbjedila mlada radna snaga.[164][165] Japan prihvata godišnje prosječno 9.500 novih državljana za naturalizaciju.[166] Prema Visokom komesarijatu OUN za izbjeglice, Japan je 2012. godine prihvatio 18 izgjeblica za stalno naseljenje,[167] dok su SAD prihvatile 76.000.[168] Japan pati od visoke stope samoubistva.[169][170] Godine 2009, broj samoubistava je premašio 30.000 dvanaestu godine zaredom.[171] Samoubistvo je vodeći uzrok smrti za osobe ispod 30 godina.[172] Obrazovanje[uredi] Glavni članak: Obrazovanje u Japanu Studenti proslavljaju nakon objave rezultata prijemnih ispita na Univerzitet u Tokiju Osnovne škole, srednje škole i univerziteti su uspostavljeni tokom Meidži obnove 1872. godine.[173] Od 1947. godine, obavezno obrazovanje u Japanu obuhvata osnovnu i nižu srednju školu, koje zajedno traju 9 godina (od 6 do 15 godina starosti). Skoro sva djeca nastavljaju školovanje u trogodišnjoj višoj srednjoj školi. Japanski obraznovni sistem je odigrao središnju ulogu u oporavku zemlje i brzom privrednom rastu u desetljećima nakon završetka Drugog svjetskog rata. Nakon rata usvojeni su zakoni kojima je definisan školski sistem koji je djelovao nekoliko desetljeća: šestogodišnja osnovna škola, trogodišnja niža srednja škola, trogodišnja viša srednja škola i dvo ili četvorogodišnji univerzitet. Od aprila 2016. godine, razne škole su otpočele školsku godinu sa integrisanom osnovnom školom i nižom srednjom školom u devetogodišnji program obaveznog školovanja, u nadi da će ublažiti nasilje i izostanke; nadležno ministarstvo planira da ovaj pristup usvoji u cijeloj zemlji u narednim godinama.[174] Japan je najuspješnija zemlja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OESR) u književnosti, matematici i nauci, sa prosječniom ocjenom od 529 poena po učeniku i nalazi se među zemljama sa najobrazovanijom radnom snagom.[175] Japansko stanovništvo je dobro obrazovano i društvo visoko vrjednuje obrazovanje kao osnovu za društvenu pokretljivost i za sticanje zaposlenja u visokotehnološkoj privredi zemlje. Iznos koji Japan izvaja za obrazovanje u prosjeku je manji od prosjeka OESR. Iako je rashod po učeniku u Japanu veoma visok, ukupni rashodi u odnosu na BDP ostaju mali.[176] Godine 2015, javni izdaci na obrazovanje u Japanu iznosili su samo 3,5% BDP, što je ispod prosjeka OESR koji je 4,7%.[177] Godine 2014, zemlja je prema rang spisku OESR bila četvrta sa 48% stanovnika od 25—65 godina koji su ostvarili visokoškolsko obrazovanje. Pored toga, bakalaureati od 25 do 34 godine čine 59% japanskih diploma, što je na drugom mjestu u OESR odmah iza Južne Koreje.[178] Oko 75,9% diplomaca srednje škole pohađa univerzitet, niži koledž, trgovačku školu ili drugu visokoškolsku ustanovu.[179] Dva vrhunska japanska univerziteta su Univerzitet u Tokiju i Univerzitet u Kjotu,[180] čiji su studenti stekli čak 16 nobelovih nagrada. Program za međunarodnu procjenu učenika kojim koordiniše OESR trenutno rangira ukupno znanje i vještine japanskih petnaestogodišnjaka kao 6. na svijetu.[181] Zdravstvo[uredi] Glavni članak: Zdravstvo u Japanu U Japanu, zdravstvenu zaštitu pružaju državne i mjesne vlasti. Plaćanje ličnih medicinskih usluga se nudi putem univerzalnog sistema zdravstvenog osiguranja koji obezbjeđuje relativnu jednakost pristupa, uz naknadu koju određuje vladina komisija. Ljudi bez osiguranja preko poslodavca mogu učestvovati u državnom programu zdravstvenog osiguranja kojim rukovode mjesne vlasti. Od 1973. godine, svim starijim licima se pruža osiguranje koje finansira vlada.[182] Pacijenti mogu sami odabrati ljekara ili ustanovu u kojoj žele vršiti svoje liječenje.[183] Privreda[uredi] Glavni članak: Privreda Japana Sjedište Banke Japana u Čuu u Tokiju Tokijska berza, jedna je od najvećih berza u Aziji[184] Ginza, luksuzno potrošačko područje u Tokiju Prema visini nominalnog BDP-a Japan je na trećem[185] a prema BDP-u merenom paritetom kupovne moći na četvrtom mestu u svetu. Javni dug Japana je 2016. godine iznosio više od 230% njegovog bruto domaćeg proizvoda, najveći na svijetu.[186] Uslužni sektor čini tri četvrtine bruto domaćeg proizvoda.[187] Japan ima veoma razvijene industrijske kapacitete što se ogleda u nekim od najvećih i tehnološki najnaprednijih proizvođača motornih vozila, električnih uređaja, mašinskih alata, čelika i obojenih metala, brodova, hemijskih proizvoda, tekstila i hrane. Za poljoprivredu se koristi 13% teritorije Japana, pored toga veoma je razvijen i ribolov jer Japan ostvaruje oko 15% svjetskog ulova ribe.[50] U 2017-toj Japan je imao 65,01 milion radno sposobnog stanovništva, dok je nezaposlenost iznosila 2,9%.[50] Oko 20 miliona ljudi, ili oko 17% stanovništva, našlo se 2007. godine ispod linije siromaštva.[188] Stanovanje u Japanu odlikuju ograničena količina zemljišta u urbanim područjima.[189] Najveća izvozna tržišta su SAD (19,4%), Kina (19%), Južna Koreja (7,6%), Hongkong (5,1%) i Tajland (4,2%). Glavninu izvoza čine delovi za automobile, motorna vozila, proizvodi od gvožđa i čelika, poluprovodnici.[50] Japan najviše uvozi iz Kine (24,5%), SAD-a (11%), Australije (5,8%), Južne Koreje (4,2%) i Saudijske Arabije (4,1%).[50] Glavninu uzvoza u Japan čine mašine i oprema, fosilna goriva, prehrambeni proizvodi (naročito govedina), hemikalije, tekstil i sirovine za japansku industriju. Prema mjeri tržišnog udjela, japansko domaće tržište je najmanje otvoreno od bilo koje zemlje OECD-a.[190] Administracija Juničira Koizumija započela je neke reforme koje se tiču tržišne konkurencije, a strane investicije u Japan su porasle.[191] Japan se našao na 34. mjestu 2018. godine prema indeksu lakoće poslovanja i ima jedan od najmanjih poreskih prihoda u razvijenom svijetu. Japanska varijanta kapitalizma ima mnogo svojih osobenosti: kejrecu preduzeća su uticajna, a stalno zaposlenje i napredovanje u karijeri zasnovano na starosti je relativno uobičajeno u japanskom radnom okruženju.[190][192] Japanska preduzeća su poznata po metodama upravljanja kao što je „Tojota put”, a dionačarska aktivnost je rijetka.[193] Najpoznatiji japanski globalni brendovi su Tojota, Honda, Kenon, Nisan, Soni, Micubiši, Panasonik, Uniklo, Leksus, Subaru, Nintendo, Bridžston, Mazda i Suzuki.[194] Privredna istorija[uredi] Tokom Edo perioda stvorena je osnova za kasniji privredni rast. U ovom razdoblju izgrađena je saobraćajna mreža i osnovane su prve banke i osiguravajuća društva.[195] Tokom Meidži perioda od 1868. u Japanu se razvija tržišna privreda.[196] Tada su osnovana mnoga preduzeća koja i danas posluju, a Japan je postao najrazvijenija država Azije.[197] Period sveukupnog privrednog rasta od šezdesetih do osamdesetih godina 20. vijeka nazvan je Japansko postratno privredno čudo: prosječna godišnja stopa rasta društvenog proizvoda tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. vijeka bila je 7,5%, a tokom osamdesetih i početka devedesetih godina 20. vijeka 3,2%.[198] Privredni rast je značajno usporen tokom devedesetih godina 20. vijeka koji se naziva Izgubljenim desetlječem, uglavnom kao nusefekat nerealno visokih cijena nekretnina i velikog priliva novca. Napori vlade da oživi privredni rast nisu imali uspjeha, a dodatni problem im je nanelo usporavanje svjetske privrede 2000. godine. Nakon 2005. privreda je pokazala snažne znake oporavka; rast BDP-a te godine iznosio je 2,8%, što je bilo više nego u SAD ili Evropskoj uniji.[199] Danas, Japan se visoko rangira po konkurentnosti i privrednoj slobodi. Našao se na 6. mjestu prema izvještaju o globalnoj konkurentnosti za 2015—2016. godinu.[200][201] Kultura[uredi] Sumo rvanje je tradicionalna japanska borilačka veština. Japanski vrt Japanska mitologija Kabuki pozorište Bunraku pozorište Japanski tradicionalni muzički instrumenti Japanska čajna ceremonija Haruki Murakami, popularni savremeni japanski pisac i prevodilac Hanami