Ko je doneo prvi saksofon u Beograd? Čime se bavila Maga Magazinović? Da li se bajader jede? Ima li i danas besrebrenika? Čijem panteonu pripada bog Veles i šta je panteon uopšte? Ko je komponovao „Svilen konac“? Šta je to „crni talas“? Koji naš glumac je igrao i u „Kozari“ i u „Skupljačima perjau“ i u „Lepa sela lepo gore“? Ako ne znate odgovore na sva ova pitanja, konsultujte SOVU jer USKORO STIŽE porodični leksikon kakav je nedostajao svakoj kućnoj biblioteci! Tom pun podataka koji se ne mogu lako naći, a pogotovo ne na jednom mestu – za njim će često posezati svi članovi porodice, bilo da zadovolje znatiželju, provere svoje znanje, podsete se onog što su zaboravili, lakše urade domaći zadatak, razreše neku dilemu pri izradi stručnog rada... VELIKI PORODIČNI LEKSIKON SOVA je nezaobilazno štivo, jedinstveno po značaju i vrednosti. Odrednice u VELIKOM PORODIČNOM LEKSIKONU SOVA napisane su jednostavnim stilom i vrlo su jasne i kratke, tako da ih može razumeti svako, pa i školsko dete, a korisne su svima koji traže preciznu i proverenu informaciju. Pretplata na leksikon počinje u aprilu i traje do novembra, kad leksikon izlazi iz štampe. U SOVI ćete naći: • 60.000 odrednica raspoređenih po azbučnom redu (oko 10.000 zanimljivih odrednica iz etnologije, religije, muzike, plesa, nauke, istorije, sporta sa ovih prostora) • 57 oblasti (prirodne i društvene nauke, kultura i sport) • znanje više od 60 vrhunskih stručnjaka (na čelu s glavnim urednikom Vasilijem Krestićem – Petar Krestić, Milo Lompar, Vesna Lompar, Jovan Ćirilov, Ljiljana Miočinović-Popović, Biljana Krstić, Petar Janjatović, Časlav Ocić, Marko Babac, Aleksandar Milajić...) • više od 1.200 strana suvog znanja • više od 3.700 fotografija • više od 200 karata • korisne grafikone i tabele • Dimenzije: 21 x 39 cm • Luksuzna i izdržljiva oprema: eko koža i zlatotisk (za listanje i čitanje generacijama) • Plus POKLON za naručioce leksikona: arhiva porodične dokumentacije • Izlazak iz štampe: novembar 2011.

Ко је донео први саксофон у Београд? Чиме се бавила Мага Магазиновић? Да ли се бајадер једе? Има ли и данас бесребреника? Чијем пантеону припада бог Велес и шта је пантеон уопште? Ко је компоновао „Свилен конац“? Шта је то „црни талас“? Који наш глумац је играо и у „Козари“ и у „Скупљачима перја“ и у „Лепа села лепо горе“? Ако не знате одговоре на сва ова питања, консултујте СОВУ јер то је породични једнотомни лексикон какав је недостајао свакој кућној библиотеци! Том пун података који се не могу лако наћи, а поготово не на једном месту – за њим ће често посезати сви чланови породице, било да задовоље знатижељу, провере своје знање, подсете се оног што су заборавили, лакше ураде домаћи задатак, разреше неку дилему при изради стручног рада... ВЕЛИКИ ПОРОДИЧНИ ЛЕКСИКОН СОВА је незаобилазно штиво, јединствено по значају и вредности. Одреднице у ВЕЛИКОМ ПОРОДИЧНОМ ЛЕКСИКОНУ СОВА написане су једноставним стилом и врло су јасне и кратке, тако да их може разумети свако, па и школско дете, а корисне су свима који траже прецизну и проверену информацију. У СОВИ ћете наћи: • 60.000 одредница распоређених по азбучном реду (око 10.000 занимљивих одредница из етнологије, религије, музике, плеса, науке, историје, спорта са ових простора) • 57 области (природне и друштвене науке, култура и спорт) • знање више од 60 врхунских стручњака (на челу с главним уредником Василијем Крестићем – Петар Крестић, Мило Ломпар, Весна Ломпар, Јован Ћирилов, Љиљана Миочиновић-Поповић, Биљана Крстић, Петар Јањатовић, Часлав Оцић, Марко Бабац, Александар Милајић...) • више од 1.200 страна сувог знања • више од 3.700 фотографија • више од 200 карата • корисне графиконе и табеле • Луксузна и издржљива опрема: еко кожа и златотиск (за листање и читање генерацијама) Наслов: СОВА - Велики породични лексикон Издавач: Mladinska knjiga Страна у боји: 1214 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21 x 39 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-7928-315-3

Ko je doneo prvi saksofon u Beograd? Čime se bavila Maga Magazinović? Da li se bajader jede? Ima li i danas besrebrenika? Čijem panteonu pripada bog Veles i šta je panteon uopšte? Ko je komponovao „Svilen konac“? Šta je to „crni talas“? Koji naš glumac je igrao i u „Kozari“ i u „Skupljačima perja“ i u „Lepa sela lepo gore“? Ako ne znate odgovore na sva ova pitanja, konsultujte SOVU jer to je porodični jednotomni leksikon kakav je nedostajao svakoj kućnoj biblioteci! Tom pun podataka koji se ne mogu lako naći, a pogotovo ne na jednom mestu – za njim će često posezati svi članovi porodice, bilo da zadovolje znatiželju, provere svoje znanje, podsete se onog što su zaboravili, lakše urade domaći zadatak, razreše neku dilemu pri izradi stručnog rada... VELIKI PORODIČNI LEKSIKON SOVA je nezaobilazno štivo, jedinstveno po značaju i vrednosti. Odrednice u VELIKOM PORODIČNOM LEKSIKONU SOVA napisane su jednostavnim stilom i vrlo su jasne i kratke, tako da ih može razumeti svako, pa i školsko dete, a korisne su svima koji traže preciznu i proverenu informaciju. U SOVI ćete naći: • 60.000 odrednica raspoređenih po azbučnom redu (oko 10.000 zanimljivih odrednica iz etnologije, religije, muzike, plesa, nauke, istorije, sporta sa ovih prostora) • 57 oblasti (prirodne i društvene nauke, kultura i sport) • znanje više od 60 vrhunskih stručnjaka (na čelu s glavnim urednikom Vasilijem Krestićem – Petar Krestić, Milo Lompar, Vesna Lompar, Jovan Ćirilov, Ljiljana Miočinović-Popović, Biljana Krstić, Petar Janjatović, Časlav Ocić, Marko Babac, Aleksandar Milajić...) • više od 1.200 strana suvog znanja • više od 3.700 fotografija • više od 200 karata • korisne grafikone i tabele • Dimenzije: 21 x 30 cm • Luksuzna i izdržljiva oprema: eko koža i zlatotisk (za listanje i čitanje generacijama)

Sova - veliki porodični leksikon Ko je doneo prvi saksofon u Beograd? Čime se bavila Maga Magazinović? Da li se bajader jede? Ima li i danas besrebrenika? Čijem panteonu pripada bog Veles i šta je panteon uopšte? Ko je komponovao „Svilen konac“? Šta je to „crni talas“? Koji naš glumac je igrao i u „Kozari“ i u „Skupljačima perja“ i u „Lepa sela lepo gore“? Ako ne znate odgovore na sva ova pitanja, konsultujte SOVU jer to je porodični jednotomni leksikon kakav je nedostajao svakoj kućnoj biblioteci! Tom pun podataka koji se ne mogu lako naći, a pogotovo ne na jednom mestu – za njim će često posezati svi članovi porodice, bilo da zadovolje znatiželju, provere svoje znanje, podsete se onog što su zaboravili, lakše urade domaći zadatak, razreše neku dilemu pri izradi stručnog rada... VELIKI PORODIČNI LEKSIKON SOVA je nezaobilazno štivo, jedinstveno po značaju i vrednosti. Odrednice u VELIKOM PORODIČNOM LEKSIKONU SOVA napisane su jednostavnim stilom i vrlo su jasne i kratke, tako da ih može razumeti svako, pa i školsko dete, a korisne su svima koji traže preciznu i proverenu informaciju. U SOVI ćete naći: • 60.000 odrednica raspoređenih po azbučnom redu (oko 10.000 zanimljivih odrednica iz etnologije, religije, muzike, plesa, nauke, istorije, sporta sa ovih prostora) • 57 oblasti (prirodne i društvene nauke, kultura i sport) • znanje više od 60 vrhunskih stručnjaka (na čelu s glavnim urednikom Vasilijem Krestićem – Petar Krestić, Milo Lompar, Vesna Lompar, Jovan Ćirilov, Ljiljana Miočinović-Popović, Biljana Krstić, Petar Janjatović, Časlav Ocić, Marko Babac, Aleksandar Milajić...) • više od 1.200 strana suvog znanja • više od 3.700 fotografija • više od 200 karata • korisne grafikone i tabele • Dimenzije: 21 x 39 cm • Luksuzna i izdržljiva oprema: eko koža i zlatotisk (za listanje i čitanje generacijama) Prikaži više

Ko je doneo prvi saksofon u Beograd? Čime se bavila Maga Magazinović? Da li se bajader jede? Ima li i danas besrebrenika? Čijem panteonu pripada bog Veles i šta je panteon uopšte? Ko je komponovao „Svilen konac“? Šta je to „crni talas“? Koji naš glumac je igrao i u „Kozari“ i u „Skupljačima perja“ i u „Lepa sela lepo gore“? Ako ne znate odgovore na sva ova pitanja, konsultujte SOVU jer to je porodični jednotomni leksikon kakav je nedostajao svakoj kućnoj biblioteci! Tom pun podataka koji se ne mogu lako naći, a pogotovo ne na jednom mestu – za njim će često posezati svi članovi porodice, bilo da zadovolje znatiželju, provere svoje znanje, podsete se onog što su zaboravili, lakše urade domaći zadatak, razreše neku dilemu pri izradi stručnog rada... VELIKI PORODIČNI LEKSIKON SOVA je nezaobilazno štivo, jedinstveno po značaju i vrednosti. Odrednice u VELIKOM PORODIČNOM LEKSIKONU SOVA napisane su jednostavnim stilom i vrlo su jasne i kratke, tako da ih može razumeti svako, pa i školsko dete, a korisne su svima koji traže preciznu i proverenu informaciju. U SOVI ćete naći: • 60.000 odrednica raspoređenih po azbučnom redu (oko 10.000 zanimljivih odrednica iz etnologije, religije, muzike, plesa, nauke, istorije, sporta sa ovih prostora) • 57 oblasti (prirodne i društvene nauke, kultura i sport) • znanje više od 60 vrhunskih stručnjaka (na čelu s glavnim urednikom Vasilijem Krestićem – Petar Krestić, Milo Lompar, Vesna Lompar, Jovan Ćirilov, Ljiljana Miočinović-Popović, Biljana Krstić, Petar Janjatović, Časlav Ocić, Marko Babac, Aleksandar Milajić...) • više od 1.200 strana suvog znanja • više od 3.700 fotografija • više od 200 karata • korisne grafikone i tabele • Dimenzije: 21 x 39 cm • Luksuzna i izdržljiva oprema: eko koža i zlatotisk (za listanje i čitanje generacijama)

Opis Ko je doneo prvi saksofon u Beograd? Čime se bavila Maga Magazinović? Da li se bajader jede? Ima li i danas besrebrenika? Čijem panteonu pripada bog Veles i šta je panteon uopšte? Ko je komponovao „Svilen konac“? Šta je to „crni talas“? Koji naš glumac je igrao i u „Kozari“ i u „Skupljačima perja“ i u „Lepa sela lepo gore“? Ako ne znate odgovore na sva ova pitanja, konsultujte SOVU jer to je porodični jednotomni leksikon kakav je nedostajao svakoj kućnoj biblioteci! Tom pun podataka koji se ne mogu lako naći, a pogotovo ne na jednom mestu – za njim će često posezati svi članovi porodice, bilo da zadovolje znatiželju, provere svoje znanje, podsete se onog što su zaboravili, lakše urade domaći zadatak, razreše neku dilemu pri izradi stručnog rada... VELIKI PORODIČNI LEKSIKON SOVA je nezaobilazno štivo, jedinstveno po značaju i vrednosti. Odrednice u VELIKOM PORODIČNOM LEKSIKONU SOVA napisane su jednostavnim stilom i vrlo su jasne i kratke, tako da ih može razumeti svako, pa i školsko dete, a korisne su svima koji traže preciznu i proverenu informaciju. U SOVI ćete naći: • 60.000 odrednica raspoređenih po azbučnom redu (oko 10.000 zanimljivih odrednica iz etnologije, religije, muzike, plesa, nauke, istorije, sporta sa ovih prostora) • 57 oblasti (prirodne i društvene nauke, kultura i sport) • znanje više od 60 vrhunskih stručnjaka (na čelu s glavnim urednikom Vasilijem Krestićem – Petar Krestić, Milo Lompar, Vesna Lompar, Jovan Ćirilov, Ljiljana Miočinović-Popović, Biljana Krstić, Petar Janjatović, Časlav Ocić, Marko Babac, Aleksandar Milajić...) • više od 1.200 strana suvog znanja • više od 3.700 fotografija • više od 200 karata • korisne grafikone i tabele • Dimenzije: 21 x 39 cm • Luksuzna i izdržljiva oprema: eko koža i zlatotisk (za listanje i čitanje generacijama)

Monografija “Crnjanski – i svetska književnost“ je drugi deo knjige “Crnjanski – biografija jednog osećanja”, koja se pojavila u luksuznom izdanju Pravoslavne reči u2018. godine, da bi doživela dva broširana izdanja u 2019. Prva knjiga je prevashodno bila posvećena spoljašnjim vidovima životne sudbine Crnjanskog. Druga knjiga osvetljava književno delo Miloša Crnjanskog. Nastoji da oslika umetnički smisao njegove sudbine. Ona je određena načelima književne hermeneutike. Tako se oblikuje svest o jednoj duhovnoj sudbini, koja se račva na svoju spoljašnju i unutrašnju putanju. To potvrđuju brojne tačke poklapanja između analiza posvećenih naizgled raznorodnim sadržajima. Monografija ima 707 strana, veliki broj fotografija i ilistracija. Format 26×28, tvrdi povez u eko koži, najkvalitetniji papir. Premda donosi u naslovu reč biografija, premda koristi čitav niz podataka iz piščevog života i prepiske, u knjizi nema nikakvog biografskog detaljizma, već se životne, javne i društvene činjenice posmatraju sa stanovišta bitnih i određujućih aspekata piščeve duhovne fizionomije. Naslov: CRNJANSKI I SVETSKA KNJIŽEVNOST Izdavač: Православна реч Strana: 708 (cb) Povez: tvrdi Pismo: Format: 26x28 cm Godina izdanja: 2021 ISBN: 978-86-81648-32-2

Opis PODVIG DOMAĆIH NAUČNIKA, UMETNIKA I ZANATLIJA! Za sve one koji osećaju važnost nacionalnog kulturnog i istorijskog nasleđa i koji žele deo svog imetka da ulože u umetnička dela na svoj ponos i ponos svojih naslednika. • Tekst vrsnih poznavalaca srpske istorije: o ličnostima vladara, njihovom javnom i privatnom životu i zaslugama za narod i državu • Poglavlja o dve vladarske porodice i 27 vladarskih ličnosti, od prvog pomena jednog srpskog kneza u IX veku, Višeslava iz dinastije Vlastimirovića, do zvanično poslednjeg kralja Petra II Karađorđevića i ukidanja monarhije 1945. • 60 ručno slikanih inicijala i vinjeta ukrašenih zlatnom folijom, inspirisanih likom i delom svakog pojedinačnog vladara • Blizu 280 fotografija u boji (potreti vladara koje su izradili vodeći domaći i strani umetnici, lični predmeti, pečati, vladarske insignije, oružje, zastave, novac, arhivska građa – srednjovekovne povelje s potpisima vladara, pisma, proglasi, ustavi, fotografije, crteži, istorijske karte) • Novčići prevučeni zlatnom, srebrnom i bronzanom folijom • Porodična stabla i grbovi vladarskih dinastija iscrtani prema istorijskim izvorima • Trajan povez od najfinije eko-kože sa zlatnim ornamentima i okovima za uglove • 4.000 numerisanih primeraka, praćenih vlasničkim listom Format: 30 x 39 cm Br. Str.: 384 Povez knjige: tvrd Pismo: ćirilica

Srpske slave – čuvari ognjišta [u drvenoj kutiji] Bez obzira na to da li slavu doživljavamo kao verski obred, porodičnu svetkovinu ili obeležje nacionalne pripadnosti, ono je jedino nasleđe koje se prenosi sa oca na sina a koje se ne može prodati, poharčiti, propiti, založiti. Zato je važno da slavu čuvamo i održavamo. Zato nam je bitno da je poznajemo i proslavljamo. Ova knjiga spomenik je toj nasušnoj srpskoj potrebi. • 21 × 28 cm, 336 strana • u raskošno ukrašenom povezu od eko-kože, u zaštitnoj stojećoj drvenoj kutiji • biografije 121 sveca koji se slave kao krsne slave • više od 100 ikona i fresaka slavskih svetitelja Pored toga ko je bio svetac kog slavite kao zaštitnika roda i doma, u ovoj knjizi saznaćete i: • zašto se slava održala samo u našem narodu i čijom zaslugom • u kom veku je slavljenje krsnog imena dobilo oblik koji danas poznajemo • ko su Srbi svetitelji koje slavimo kao krsno ime • koliko porodica kojeg svetog slavi • koje su najčešće a koje najređe krsne slave u Srba • koja je najveća pokretna slava • zašto Srbi nekad promene slavu • koje slave su slavile srpske vladarske porodice • šta sve danas Srbi slave • zašto najviše slava slavimo u kasnu jesen i zimu, od Sv. Tome (19. oktobra) do Sv. Trifuna (14. februara) • koji dan, kao slavski, nadmašuje sve ostale dane u godini • koliko se dana slavi slava • kako je pre pojave mobilnih telefona i ličnih asistenata narod po slavama pamtio kad se koji posao valja obaviti • šta je to bez čega se ne može proslavljati slava • u koju prostoriju i na koji zid se po pravilu postavlja slavska ikona • kako se na đurđevdanskoj ikoni predstavlja Sveti Đorđe, a kako na onoj koja se ističe za Đurđic • kada je i na čiji predlog počelo proslavljanje Svetog Save kao školske slave • koja je simbolika ukrasa od posnog testa na slavskom kolaču. Prikaži više

Srpske slave – čuvari ognjišta Bez obzira na to da li slavu doživljavamo kao verski obred, porodičnu svetkovinu ili obeležje nacionalne pripadnosti, ono je jedino nasleđe koje se prenosi sa oca na sina a koje se ne može prodati, poharčiti, propiti, založiti. Zato je važno da slavu čuvamo i održavamo. Zato nam je bitno da je poznajemo i proslavljamo. Ova knjiga spomenik je toj nasušnoj srpskoj potrebi. • 21 × 28 cm, 336 strana • u raskošno ukrašenom povezu od eko-kože, u zaštitnoj stojećoj drvenoj kutiji • biografije 121 sveca koji se slave kao krsne slave • više od 100 ikona i fresaka slavskih svetitelja Pored toga ko je bio svetac kog slavite kao zaštitnika roda i doma, u ovoj knjizi saznaćete i: • zašto se slava održala samo u našem narodu i čijom zaslugom • u kom veku je slavljenje krsnog imena dobilo oblik koji danas poznajemo • ko su Srbi svetitelji koje slavimo kao krsno ime • koliko porodica kojeg svetog slavi • koje su najčešće a koje najređe krsne slave u Srba • koja je najveća pokretna slava • zašto Srbi nekad promene slavu • koje slave su slavile srpske vladarske porodice • šta sve danas Srbi slave • zašto najviše slava slavimo u kasnu jesen i zimu, od Sv. Tome (19. oktobra) do Sv. Trifuna (14. februara) • koji dan, kao slavski, nadmašuje sve ostale dane u godini • koliko se dana slavi slava • kako je pre pojave mobilnih telefona i ličnih asistenata narod po slavama pamtio kad se koji posao valja obaviti • šta je to bez čega se ne može proslavljati slava • u koju prostoriju i na koji zid se po pravilu postavlja slavska ikona • kako se na đurđevdanskoj ikoni predstavlja Sveti Đorđe, a kako na onoj koja se ističe za Đurđic • kada je i na čiji predlog počelo proslavljanje Svetog Save kao školske slave • koja je simbolika ukrasa od posnog testa na slavskom kolaču. Prikaži više

Bez obzira na to da li slavu doživljavamo kao verski obred, porodičnu svetkovinu ili obeležje nacionalne pripadnosti, ono je jedino nasleđe koje se prenosi sa oca na sina a koje se ne može prodati, poharčiti, propiti, založiti. Zato je važno da slavu čuvamo i održavamo. Zato nam je bitno da je poznajemo i proslavljamo. Ova knjiga spomenik je toj nasušnoj srpskoj potrebi. Pored toga ko je bio svetac kog slavite kao zaštitnika roda i doma, u ovoj knjizi saznaćete i: • zašto se slava održala samo u našem narodu i čijom zaslugom • u kom veku je slavljenje krsnog imena dobilo oblik koji danas poznajemo • ko su Srbi svetitelji koje slavimo kao krsno ime • koliko porodica kojeg svetog slavi • koje su najčešće a koje najređe krsne slave u Srba • koja je najveća pokretna slava • zašto Srbi nekad promene slavu • koje slave su slavile srpske vladarske porodice • šta sve danas Srbi slave • zašto najviše slava slavimo u kasnu jesen i zimu, od Sv. Tome (19. oktobra) do Sv. Trifuna (14. februara) • koji dan, kao slavski, nadmašuje sve ostale dane u godini • koliko se dana slavi slava • kako je pre pojave mobilnih telefona i ličnih asistenata narod po slavama pamtio kad se koji posao valja obaviti • šta je to bez čega se ne može proslavljati slava • u koju prostoriju i na koji zid se po pravilu postavlja slavska ikona • kako se na đurđevdanskoj ikoni predstavlja Sveti Đorđe, a kako na onoj koja se ističe za Đurđic • kada je i na čiji predlog počelo proslavljanje Svetog Save kao školske slave • koja je simbolika ukrasa od posnog testa na slavskom kolaču. • 21 × 28 cm, 336 strana • u raskošno ukrašenom povezu od eko-kože, • biografije 121 sveca koji se slave kao krsne slave • više od 100 ikona i fresaka slavskih svetitelja Format : 21 x 28 cm Br. Str. : 336 Povez knjige : tvrd Pismo : ćirilica Open publication - Free publishing - More ethnology

Bez obzira na to da li slavu doživljavamo kao verski obred, porodičnu svetkovinu ili obeležje nacionalne pripadnosti, ono je jedino nasleđe koje se prenosi sa oca na sina a koje se ne može prodati, poharčiti, propiti, založiti. Zato je važno da slavu čuvamo i održavamo. Zato nam je bitno da je poznajemo i proslavljamo. Ova knjiga spomenik je toj nasušnoj srpskoj potrebi. Pored toga ko je bio svetac kog slavite kao zaštitnika roda i doma, u ovoj knjizi saznaćete i: • zašto se slava održala samo u našem narodu i čijom zaslugom • u kom veku je slavljenje krsnog imena dobilo oblik koji danas poznajemo • ko su Srbi svetitelji koje slavimo kao krsno ime • koliko porodica kojeg svetog slavi • koje su najčešće a koje najređe krsne slave u Srba • koja je najveća pokretna slava • zašto Srbi nekad promene slavu • koje slave su slavile srpske vladarske porodice • šta sve danas Srbi slave • zašto najviše slava slavimo u kasnu jesen i zimu, od Sv. Tome (19. oktobra) do Sv. Trifuna (14. februara) • koji dan, kao slavski, nadmašuje sve ostale dane u godini • koliko se dana slavi slava • kako je pre pojave mobilnih telefona i ličnih asistenata narod po slavama pamtio kad se koji posao valja obaviti • šta je to bez čega se ne može proslavljati slava • u koju prostoriju i na koji zid se po pravilu postavlja slavska ikona • kako se na đurđevdanskoj ikoni predstavlja Sveti Đorđe, a kako na onoj koja se ističe za Đurđic • kada je i na čiji predlog počelo proslavljanje Svetog Save kao školske slave • koja je simbolika ukrasa od posnog testa na slavskom kolaču. • 21 × 28 cm, 336 strana • u raskošno ukrašenom povezu od eko-kože, • biografije 121 sveca koji se slave kao krsne slave • više od 100 ikona i fresaka slavskih svetitelja Format : 21 x 28 cm Br. Str. : 336 Povez knjige : tvrd Pismo : ćirilica Open publication - Free publishing - More ethnology

Opis "Srpske slave - čuvari ognjišta / Nevenka Nedeljković" Bez obzira na to da li slavu doživljavamo kao verski obred, porodičnu svetkovinu ili obeležje nacionalne pripadnosti, ono je jedino nasleđe koje se prenosi sa oca na sina a koje se ne može prodati, poharčiti, propiti, založiti. Zato je važno da slavu čuvamo i održavamo. Zato nam je bitno da je poznajemo i proslavljamo. Ova knjiga spomenik je toj nasušnoj srpskoj potrebi. Pored toga ko je bio svetac kog slavite kao zaštitnika roda i doma, u ovoj knjizi saznaćete i: • zašto se slava održala samo u našem narodu i čijom zaslugom • u kom veku je slavljenje krsnog imena dobilo oblik koji danas poznajemo • ko su Srbi svetitelji koje slavimo kao krsno ime • koliko porodica kojeg svetog slavi • koje su najčešće a koje najređe krsne slave u Srba • koja je najveća pokretna slava • zašto Srbi nekad promene slavu • koje slave su slavile srpske vladarske porodice • šta sve danas Srbi slave • zašto najviše slava slavimo u kasnu jesen i zimu, od Sv. Tome (19. oktobra) do Sv. Trifuna (14. februara) • koji dan, kao slavski, nadmašuje sve ostale dane u godini • koliko se dana slavi slava • kako je pre pojave mobilnih telefona i ličnih asistenata narod po slavama pamtio kad se koji posao valja obaviti • šta je to bez čega se ne može proslavljati slava • u koju prostoriju i na koji zid se po pravilu postavlja slavska ikona • kako se na đurđevdanskoj ikoni predstavlja Sveti Đorđe, a kako na onoj koja se ističe za Đurđic • kada je i na čiji predlog počelo proslavljanje Svetog Save kao školske slave • koja je simbolika ukrasa od posnog testa na slavskom kolaču. • 21 × 28 cm, 336 strana • u raskošno ukrašenom povezu od eko-kože, • biografije 121 sveca koji se slave kao krsne slave • više od 100 ikona i fresaka slavskih svetitelja Format: 21 x 28 cm Br. Str.: 336 Povez knjige: tvrd Pismo: ćirilica Open publication - Free publishing - More ethnology

Opis Bez obzira na to da li slavu doživljavamo kao verski obred, porodičnu svetkovinu ili obeležje nacionalne pripadnosti, ono je jedino nasleđe koje se prenosi sa oca na sina a koje se ne može prodati, poharčiti, propiti, založiti. Zato je važno da slavu čuvamo i održavamo. Zato nam je bitno da je poznajemo i proslavljamo. Ova knjiga spomenik je toj nasušnoj srpskoj potrebi. Pored toga ko je bio svetac kog slavite kao zaštitnika roda i doma, u ovoj knjizi saznaćete i: • zašto se slava održala samo u našem narodu i čijom zaslugom • u kom veku je slavljenje krsnog imena dobilo oblik koji danas poznajemo • ko su Srbi svetitelji koje slavimo kao krsno ime • koliko porodica kojeg svetog slavi • koje su najčešće a koje najređe krsne slave u Srba • koja je najveća pokretna slava • zašto Srbi nekad promene slavu • koje slave su slavile srpske vladarske porodice • šta sve danas Srbi slave • zašto najviše slava slavimo u kasnu jesen i zimu, od Sv. Tome (19. oktobra) do Sv. Trifuna (14. februara) • koji dan, kao slavski, nadmašuje sve ostale dane u godini • koliko se dana slavi slava • kako je pre pojave mobilnih telefona i ličnih asistenata narod po slavama pamtio kad se koji posao valja obaviti • šta je to bez čega se ne može proslavljati slava • u koju prostoriju i na koji zid se po pravilu postavlja slavska ikona • kako se na đurđevdanskoj ikoni predstavlja Sveti Đorđe, a kako na onoj koja se ističe za Đurđic • kada je i na čiji predlog počelo proslavljanje Svetog Save kao školske slave • koja je simbolika ukrasa od posnog testa na slavskom kolaču. • 21 × 28 cm, 336 strana • u raskošno ukrašenom povezu od eko-kože, u zaštitnoj stojećoj drvenoj kutiji • biografije 121 sveca koji se slave kao krsne slave • više od 100 ikona i fresaka slavskih svetitelja Dostupno u 6 rata po 1.126 din. Format: 21 x 28 cm Br. Str.: 336 Povez knjige: tvrd Pismo: ćirilica Open publication - Free publishing - More ethnology

Žitije Petra Velikog Zaharije Orfelina Prometej, 2019. Dve knjige, tvrd povez, skoro A4 format. Dvotomno delo Zaharija Stefanovića Orfelina Istorija o životu i slavnim delima vladara Petra Prvog, Venecija, 1772. je svakako najlepša srpska štampana knjiga XVIII veka, a po mnogima i svih vremena: na blizu 800 stranica, podeljenih u dva toma, na rusko-slovenskom jeziku i na ćirilici, govori se o istoriji i geografiji Rusije, o životu Petra Velikog i njegovim delima, a na 65 ilustracija (bakroreznih priloga, rezanih u Sremskim Karlovcima) prikazane su ruske medalje, portret Petra Velikog, geografske karte Rusije… Ovo delo govori u prilog tome da je Novi Sad je još pre 250 godina imao vrhunskog umetnika, pisca, bakroresca i štampara. Орфелин се интересује за Петра Великог као за човека новог времена у коме разум, образовање, једнакост и напредак воде ка општем бољитку човечанства. Будућност се види као тежња ка развијању рационалног поретка. Такав интерес за историју више је прагматичан, оријентисан је на будућност пре него на прошлост као такву. Историјска знања која је Орфелин понудио читаоцу у 1772. години била су функционална у његовој садашњости, треба да му послуже као упутства за сналажење у практичном животу. За српску публику она су могла имати двојаки значај, критику српске црквене јерархије као политичког вођства, и критику аустријске државе због кашњења у просветитељским реформама. Књига је средство комуникације не само својим садржајем, већ и својим изгледом. Многобројне гравире, вињете, калиграфски урађена прва унутрашња страна, повез, чине је естетским предметом. Историја се не сазнаје само причом, већ и гледањем. Томе, рецимо, служе путовања на историјска места, а у књизи слике. То није пуки илустративни материјал, већ информације које се не могу пренети речима. По количини унетог визуелног материјала и разноврсности њихових функција Орфелинова Историја наговештава идеју интермедијалне историјске књиге. Куриозитет је његово двоструко ауторство, написао је текст, и урадио илустрације. Орфелинова Историја нуди савременом читаоцу повод за размишљање о функционалности историјског знања, вези садашњости са прошлошћу, о моделима историјске нарације на коју бисмо требали обраћати већу пажњу и култивисати је, о визуелној комуникацији као могућности паралелне тексту, најзад, о питању које се само отвара, због чега просвећеност има снижен статус у српској култури, а основ је модерности и високо цењена вредност. Dvotomno delo Zaharija Stefanovića Orfelina Istorija o životu i slavnim delima vladara Petra Prvog, Venecija, 1772. je svakako najlepša srpska štampana knjiga XVIII veka, a po mnogima i svih vremena: na blizu 800 stranica, podeljenih u dva toma, na rusko-slovenskom jeziku i na ćirilici, govori se o istoriji i geografiji Rusije, o životu Petra Velikog i njegovim delima, a na 65 ilustracija (bakroreznih priloga, rezanih u Sremskim Karlovcima) prikazane su ruske medalje, portret Petra Velikog, geografske karte Rusije… Ovo delo govori u prilog tome da je Novi Sad je još pre 250 godina imao vrhunskog umetnika, pisca, bakroresca i štampara. Ovo izdanje je faksimilno reprintovano bibliofilsko izdanje u luksuznom povezu, u eko koži.

Knjiga u jedinstvenom tzv. `francuskom povezu` sa mramoranim kartonom. Perfektno stanje. Stevan Ognjenović i grupa autora PRIČA O BEOGRADU monografija, luksuzna Jugoslovenska knjiga/ EKO PLUS, 1996. 416 ilustrovanih strana, tvrd povez, koža, veliki format, kvalitetan papir. Nekorišćena. Ovo je prica o tipičnoj atmosferi i duši beogradske varoši od davnina do današnjih dana. A povodi da se o Beogradu uvek iznova priča zaista su i raznoliki i mnogostruki, i te priče, zasnovane na istorijskim podacima i činjenicama ili, suprotno tome, legendama i kazivanjima, daju ovde jednu esencijalnu riznicu zapisa o Beogradu. Još više od toga - uvereni da je naša knjiga o Beogradu trajni svetionik za buduće naraštaje, uz upozorenje da ne zaborave ono što je već kročilo pa i otišlo u zaborav - knjigu smo opremili dostojno ovog zahteva: odštampali smo je u 999 bibliografskih numerisanih primeraka, sa unikatnim poveljama i povezima u beloj koži, opremljenoj reljefnim zlatotiskom. PRIČA O ... legendama i cinjenicama, planovima i vedutama, kulturnoj istoriji i bastini, muzejima i bibliotekama, knjigama i stamparijama, arhitekturi, slikarstvu, pozoristu, knjizevnosti, muzici, filmu, udruzenjima, skolama, univerzitetu, prosvetarima, lecenju i lekarima, zanatima, industriji, saobracaju, bankarstvu, hotelima i kafanama, sajmovima, sportu, Adi, Skadarliji, Knez Mihajlovoj, gradskim upravama, umetnicima o Beogradu... PRICALI SU JE ... grupa autora... Milorad Pavić, Branko Vujović, Dragomir Acović, Dušan Bataković, Jovan Ćirilov, Milan Protić, Petar Volk, Irina Subotić, Dragoljub Kavran...