BIBLIJA ili SVETO PISMO STAROGA I NOVOGA ZAVJETA Jugoslovensko biblijsko drustvo, 2003. Broj strana: 706 + 223 strane Stari zavjet preveo Đura Daničić Novi zavjet preveo Vuk Stefanović Karadžić Biblijsko društvo Srbije i Crne Gore, 24 cm Tvrd povez, eko koža, zlatotisk. Stanje Veoma dobro.

ZA KOLEKCIONARE I LJUBITELJE KVALITETNIH, RETKIH KNJIGA! Mihail Afanasijevič Bulgakov (1891 — 1940), ruski pisac, dramaturg i pozorišni reditelj, lekar po zanimanju, koji je iza sebe ostavio impozantan književni opus: pripovetke, priče, feljtoni, pozorišni komadi, dramatizacije, filmska scenarija, operska libreta. Ovaj izvanredni komplet sadrži sledeće naslove: 1. PRIPOVETKE I 2. PRIPOVETKE II 3. BELA GARDA 4. MAJSTOR I MARGARITA 5. DRAME I 6. DRAME II 7. PISMA 8. SEĆANJA NA MIHAILA BULGAKOVA Izdanje Srpska književna zadruga Beograd, 1985. godine, tvrd povez eko koža, zlatotisak, zaštitni omoti, ćirilica. # 58

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak JELENA, ŽENA KOJE NEMA autor: Ivo Andrić Izdavač: PROSVETA Beograd godina izdanja: 1976 povez: tvrdokoričeni sa zlatotiskom pismo: ćirilica broj stranica: 282 dimenzije: 19,6 x 13,4 cm datum postavljanja aukcije: 12.04.2023. Smeštaj: M-7/IBB TROŠKOVI SLANJA: preporučena tiskovina (169 dinara) + deo troškova pakovanja (5 dinara) = 174 dinara Opšte stanje : vidljivi minimalni tragovi upotrebe čvrsta i kompaktna knjiga, bez podvlačenja, bez pečata, povez odličan, hrbat ravan NEDOSTACI: nema beli razdvajač listova, manje oštećenje eko kože na dnu hrbata knjige,

Tekst iz pera vrsnih poznavalaca srpske istorije: o ličnostima vladara, njihovom javnom i privatnom životu i zaslugama za narod i državu Poglavlja o dve vladarske porodice i 27 vladarskih ličnosti, od prvog pomena jednog srpskog kneza u IX veku, Višeslava iz dinastije Vlastimirovića, do zvanično poslednjeg kralja Petra II Karađorđevića i ukidanja monarhije 1945. Gotovo 60 ručno slikanih inicijala i vinjeta ukrašenih zlatnom folijom, inspirisanih likom i delom svakog pojedinačnog vladara Blizu 280 fotografija u boji (potreti vladara koje su izradili vodeći domaći i strani umetnici, lični predmeti, pečati, vladarske insignije, oružje, zastave, novac, arhivska građa – srednjovekovne povelje s potpisima vladara, pisma, proglasi, ustavi, fotografije, crteži, istorijske karte) Novčići prevučeni zlatnom, srebrnom i bronzanom folijom Porodična stabla i grbovi vladarskih dinastija iscrtani prema istorijskim izvorima Lep i trajan povez od najfinije eko-kože sa zlatnim ornamentima i okovima za uglove POKLON uz knjigu: drveni stalak.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak SRPSKE SLAVE - ČUVARI OGNJIŠTA -Godina izdanja: 2020Izdavač: MANUFACTURERS Format: 21 x 28 cm Strana: 336Srpske slave, čuvari ognjišta: • U raskošno ukrašenom povezu od eko-kože • Biografije 121 sveca koji se slave kao krsne slave • Više od 100 ikona i fresaka slavskih svetitelja Kategorija: Kapitalna izdanja i monografije-Bez obzira na to da li slavu doživljavamo kao verski obred, porodičnu svetkovinu ili obeležje nacionalne pripadnosti, ono je jedino nasleđe koje se prenosi sa oca na sina a koje se ne može prodati, poharčiti, propiti, založiti. Zato je važno da slavu čuvamo i održavamo. Zato nam je bitno da je poznajemo i proslavljamo. Ova knjiga spomenik je toj nasušnoj srpskoj potrebi. • 21 × 28 cm, 336 strana • u raskošno ukrašenom povezu od eko-kože, u zaštitnoj stojećoj drvenoj kutiji • biografije 121 sveca koji se slave kao krsne slave • više od 100 ikona i fresaka slavskih svetitelja Pored toga ko je bio svetac kog slavite kao zaštitnika roda i doma, u ovoj knjizi saznaćete i: • zašto se slava održala samo u našem narodu i čijom zaslugom • u kom veku je slavljenje krsnog imena dobilo oblik koji danas poznajemo • ko su Srbi svetitelji koje slavimo kao krsno ime • koliko porodica kojeg svetog slavi • koje su najčešće a koje najređe krsne slave u Srba • koja je najveća pokretna slava • zašto Srbi nekad promene slavu • koje slave su slavile srpske vladarske porodice • šta sve danas Srbi slave • zašto najviše slava slavimo u kasnu jesen i zimu, od Sv. Tome (19. oktobra) do Sv. Trifuna (14. februara) • koji dan, kao slavski, nadmašuje sve ostale dane u godini • koliko se dana slavi slava • kako je pre pojave mobilnih telefona i ličnih asistenata narod po slavama pamtio kad se koji posao valja obaviti • šta je to bez čega se ne može proslavljati slava • u koju prostoriju i na koji zid se po pravilu postavlja slavska ikona • kako se na đurđevdanskoj ikoni predstavlja Sveti Đorđe, a kako na onoj koja se ističe za Đurđic • kada je i na čiji predlog počelo proslavljanje Svetog Save kao školske slave • koja je simbolika ukrasa od posnog testa na slavskom kolaču. Polovna knjiga . stanje kao na slikama , --- 2024-01-03 23:24:35 prodavac je promenio načine slanja ---

Ko je doneo prvi saksofon u Beograd? Čime se bavila Maga Magazinović? Da li se bajader jede? Ima li i danas besrebrenika? Čijem panteonu pripada bog Veles i šta je panteon uopšte? Ko je komponovao „Svilen konac“? Šta je to „crni talas“? Koji naš glumac je igrao i u „Kozari“ i u „Skupljačima perjau“ i u „Lepa sela lepo gore“? Ako ne znate odgovore na sva ova pitanja, konsultujte SOVU jer USKORO STIŽE porodični leksikon kakav je nedostajao svakoj kućnoj biblioteci! Tom pun podataka koji se ne mogu lako naći, a pogotovo ne na jednom mestu – za njim će često posezati svi članovi porodice, bilo da zadovolje znatiželju, provere svoje znanje, podsete se onog što su zaboravili, lakše urade domaći zadatak, razreše neku dilemu pri izradi stručnog rada... VELIKI PORODIČNI LEKSIKON SOVA je nezaobilazno štivo, jedinstveno po značaju i vrednosti. Odrednice u VELIKOM PORODIČNOM LEKSIKONU SOVA napisane su jednostavnim stilom i vrlo su jasne i kratke, tako da ih može razumeti svako, pa i školsko dete, a korisne su svima koji traže preciznu i proverenu informaciju. Pretplata na leksikon počinje u aprilu i traje do novembra, kad leksikon izlazi iz štampe. U SOVI ćete naći: • 60.000 odrednica raspoređenih po azbučnom redu (oko 10.000 zanimljivih odrednica iz etnologije, religije, muzike, plesa, nauke, istorije, sporta sa ovih prostora) • 57 oblasti (prirodne i društvene nauke, kultura i sport) • znanje više od 60 vrhunskih stručnjaka (na čelu s glavnim urednikom Vasilijem Krestićem – Petar Krestić, Milo Lompar, Vesna Lompar, Jovan Ćirilov, Ljiljana Miočinović-Popović, Biljana Krstić, Petar Janjatović, Časlav Ocić, Marko Babac, Aleksandar Milajić...) • više od 1.200 strana suvog znanja • više od 3.700 fotografija • više od 200 karata • korisne grafikone i tabele • Dimenzije: 21 x 39 cm • Luksuzna i izdržljiva oprema: eko koža i zlatotisk (za listanje i čitanje generacijama) • Plus POKLON za naručioce leksikona: arhiva porodične dokumentacije • Izlazak iz štampe: novembar 2011.

Detalji predmeta Stanje Polovno Iz sadržaja Milan Đorđević Đorđe Pisarev Umberto Eko Danijel Šo nihilizam i sloboda u filmovima Stenlija Kjubrika, Stenli kjubrik Jovan delić Greta garbo Marko Stojanović veliki jubilej malog mančestera Danica dimitrijević putopisi У есеју (или прози?) Умберта Ека (1932–2016) индикативног назива “Темишваров код”, који доноси нови број Београдског књижевног часописа (42-43/2016), чувени италијански филозоф, есејиста и романописац је пародирао Дена Брауна и ругао се фалсификатима у његовом роману, светском бестселеру “Да Винчијев код”. Током својих истраживања у неколико наврата догодило се да сам се бавио јединственом личношћу каква је био Мило Темишвар, пише Еко: - Као што сам напоменуо већ у збирци есеја “Апокалиптични и интегрисани”, Темишвар (Албанац, прогнан из своје домовине због левих скретања, потом избеглица у Совјетском Савезу и Сједињеним Америчким Државама, и напослетку у Аргентини, где му се потом губи сваки траг) познат је (малобројнима) као аутор дела “Библиографски извори Хорхеа Луиса Борхеса, О употреби огледала у игри шаха и Тхе Патхмос Селлерс, за које сам тада радио рецензију. Потом сам га споменуо и у уводу “Имена руже”, где сам објаснио да је есеј “О употреби огледала у игри шаха” објављен само на грузијском језику (Тбилиси, Мамардшвили, 1934). Пошто сам се позабавио мукотрпним дешифровањем тог текста (а усавршио сам се у грузијском сричући целокупног Руставелијевог “Витеза у пантеровој кожи”, у луксузном издању, табак 64 стр, израђеном у штампарији сада већ непостојеће издавачке куће Џугашвили), схватио сам да сам у том делу пронашао (детаљније и прецизније разјашњене) све догађаје о којима потом приповедам у том свом роману... Од других прилога који свакако заслужују да буду поменути у овом кратком осврту, треба издвојити и путопис Данице Димитријевић “Кроз Аргентину и Чиле”. Буенос Ајирес, почиње свој путопис Димитријевић, крај лета, препуни цолецтиво аутобуси, Сан Телмо, плесачи танга на тргу Дорего, низови антикварница дуж улице Дефенса, Палермо Вјехо са својим авангардним бутицима и баровима, тихе ушушкане улице Реколете, ексклузивни Пуерто мадеро са пословним људима и десетинама јахти у марини... Град пун живота, неке топле, присне енергије, срдачних људи и музике. Књижевни магазин Гласило Српског књижевног друштва “Књижевни магазин” у новом броју (175-180/2016), осим текућих прозно-поетских прилога из радних свезака нашин савремених књижевника, у рубрици Огледи доноси есеје Васе Павковића, Александра Гаталице, Ивана Миленковића и Софије Живковић. Гаталица је свој есеј “Списатељица која је писала и живела свој живот” заправо посветио Светлани Велмар-Јанковић: - Светлане Велмар-Јанковић, док пишем овај текст, нема већ две године, а као да је ту с нама, посебно ми се чини са мном. Родио сам се на исти дан, тачно тридесет једну годину након ње, и мој свет социјализма није имао ничег заједничког с њеним. Живео сам мекан, попустљив и рекло би се чак размажен живот. Гледао сам њен погибељни живот, укључивши се, као зрео писац, у његово посматрање на самоме крају, када је капетаница породица Велмар-Јанковић и Теокаревић, схватила да је све бродове сигурно склонила само на својим страницама. До последње дана била је зато и за мене већа од живота. Лик из романа који морам написати. Ја, писац, који никад од свог живота није морао да прави литературу, већ је тај посао безбрижно препустио својој машти. Да ли ћу то успети? Мислим да нећу. Светлана и њени “Прозраци” још су ми превише близу и тако ће остати. Магазин објављује и беседу Драгана Великића поводом откривања споменика Бориславу Пекићу на Цветном тргу у Београду 2. марта 2016. године. Нигде Београд није толико присутан у свом миленијумском трајању, сматра Великић, као што је у књижевном делу Борислава Пекића: - Шест векова повезује породицу Његован, јунаке епопеје “Златно руно”, са градом Синга, Римљана, Мађара, Турака, Словена. Генерацијама, још од времена када је под градским зидинама било и кентаура, Његовани су били сведоци свих тих минулих бурних година. Изгледа да само такве године и чине историју Београда. Нико није познавао београдске улице и тргове као Пекићеви јунаци. Ђ. П.