МИРОСЛАВ МИТРОВИЋ САША СРЕЋКОВИЋ СВИРАЈ СВИРЧЕ PLAY THE MUSIC ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ БЕОГРАД 2008 ТЕКСТ НА СРПСКОМ и ПРЕВОД НА ЕНГЛЕСКИ Р е ф е р е н ц е СВИРАЛЕ ГАЈДЕ ЖИЧАНИ ИНСТРУМЕНТИ ГУСЛЕ УДАРАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ ИДИОФОНИ ................................................................ ИЛУСТРАЦИЈЕ У БОЈИ ЋИРИЛИЦА Б Р О Ш 21 ЦМ 8 СТРАНИЦА АПСОЛУТНО НОВО ******* НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ ЕКСТРА *********

WHO Is The BEST - Play Originalno izdanje sa bukletom na preklop. Made in Yugoslavia Ocuvanost CD: 4+++ (nekoliko sitnih crtica, nekoliko jedva vidljivih tragova koriscenja, ne utice na rad) Knjizica: 5- Zadnji omot: 4++ (slabo primetni trag od vode (malo je vidljiv na strani koja je ispod lezista za cd), na istom mestu izuzetno blago neravan) Spisak pesama: 01 Uvod 1:47 02 Play 3:54 03 Boli 3:55 04 Četa Đaka (Live In Kragujevac) 0:30 05 D.I.C.K. 4:16 06 Pusti Da Te Grad Vozi 4:05 07 I Can`t Stand The Pain 3:55 08 Ja Sam Tvoj 4:12 09 Magični Cvet (Susam Funk) 5:01 10 Muzički Intermeco 1:19 11 U-Jee 3:52 12 Slava 3:27 13 Otvori Nebo Za Mene 3:54 14 Rat Zvezda 4:43 15 Izvod 2:38 16 Još Jedan Dim (`97.) [Featuring Retro Deux] 4:27 17 Običan Dan (`96. New Age Remix) [Featuring Kiza (Robin Hood), Voodoo Popeye] 4:36 18 Can You Keep The Secret (`92.) 3:43 19 Nobody`s Fantasy (`91.) 4:40 20 Sledž Hamer Iz Beograda (`90.) 4:57 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: rap, hip hop pvs3r4

EP PLOCA 5 MINT OMOT 5- BEOGRAD DISK EVK-1035 NON MUSIC,COMEDY,PARODY,RADIO PLAY A1.JAO,STO TE VOLIM A2.JUBILEJ B.JA PA JA

GUDAČI SVETOG ĐORĐA / St. George Strings Let`s play classic CD STEREO RTS PGP 1997 CD original !!!!!!!!!!!!!!!!!!! Snimljeno 25. decembra 1997. godine u Kristalnoj dvorani hotela u Beogradu !!!!!!!!!! NEKORIŠĆENO !!!!!!!!!!!! U CELOFANU !!!!!!!!!!!!!!! KOLEKCIONARSKI PRIMERAK !!!!!!!!!!!!! sk6

Lola Novakovic - Moj Dragi Beograde Voli Te Lola Originalno izdanje sa bukletom na preklop. Made in Yugoslavia Ocuvanost CD: 4+++ (jedna mala linijica, ne utice na rad) Omot/knjizica: 5 Spisak pesama: 01 Moj Dragi Beograde 2:52 02 Ne Daj Da Te Moje Ruke Grle (Never Let My Arms) 2:10 03 Harmonika 4:22 04 Jedna Godina Ljubavi (C`est Irreparable) 2:44 05 Kap Veselja 2:20 06 Neko Ko Šapće 3:35 07 Veruj Mi 2:43 08 Ne, Ništa Ne Žalim Ja (Non, Je Ne Regrette Rien) 3:40 09 Zaplešimo (I Wanna Play House) 1:31 10 Kalemegdan 4:20 11 Eldorado 3:17 12 Nestvarna Priča 3:07 13 Marike 2:36 14 Niko Od Vas (Nessuno Di Voi) 2:27 15 Kao Pre (It Happened Again) 1:54 16 Romantična Pesma (Canzonetta Romantica) 2:30 17 Koliko Te Volim 3:36 18 Bosanova (Blame It On The Bossa Nova) 2:05 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: pop, schlager pvs2r15

Ljubivoje Ršumović - Clairvoyant Tales Laguna, Beograd 2013 101 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro 15 cm Ilustracije: Dušan Petričić Timoti Džon Bajford (prevod) Naslov originala: Vidovite priče Two famous children authors working together again after 40 years! Excuse me, but don`t we know each other from somewhere, or am I imagining it? Clairvoyant Tales are aimed both at children and their parents. The book contains 31 stories written by Ljubivoje Ršumović and as many illustrations drawn by Dušan Petričić. Clair, an unusual and curious boy finds new friends among animals and through play and conversation with them he reveals answers to various, very important questions about life. This fun, playful and wise book will become the readers favorite no matter their age. 978-86-521-1293-7

OMOT 4+ PLOCA 5 MINT Opus ‎– Up And Down Label: PGP RTB ‎– 2223627, Polydor ‎– 825 183-1 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1986 Genre: Rock Style: Pop Rock Tracklist Hide Credits A1 Up And Down 3:49 A2 Vivian Vocals – Karin Raab 3:52 A3 There Is Need For 4:10 A4 She Loves You Synthesizer [Synclavier], Arranged By [Woodwind, Strings] – Christian Kolonovits 2:01 A5 The End Of The Show Vocals – Karin Raab 4:13 B1 Positive 4:07 B2 The Way To Play 3:36 B3 Dark Side Of The Mirror 3:43 B4 Waiting For A Call From You 5:19 B5 Small Is Beautiful 2:43 Companies, etc. Phonographic Copyright (p) – OK Musica Licensed From – Polydor International GmbH Recorded At – Sound Mill Studio Published By – Mainhatten Music Printed By – GIP `Beograd` Credits Bass, Vocals – Nikki Gruber* Design – Heinrich Rüdisser, Michael Buchsbaum Drums, Percussion – Günter Grasmuck Editor [In Chief] – Stanko Terzić Guitar, Vocals – Ewald Pfleger Keyboards – Kurt René Plisnier Lead Vocals – Herwig Rüdisser Other [Recenzent] – Svetolik Jakovljević Photography By – Helmut Utri, Johannes R. Wagner Producer, Engineer – Peter J. Müller* Written-By – Ewald Pfleger (tracks: A1, A2, A5, B2, B3), Kurt Plisnier* (tracks: B1, B4, B5), Opus, Nikki Gruber* (tracks: A3, A4) Notes Recorded at Soundmill Studios, Vienna, Nov.1983 - March 1984. Manufactured under licence from Polygram International GmbH by RTB Records Beograd. P 1984 OK-Musica Barcode and Other Identifiers Rights Society: SOKOJ Matrix / Runout (Runout Side A): 2223627 A 021286 Matrix / Runout (Runout Side B): 2223627 B 021286 Label Code: LC 0309

vinil: 5 omot: 5 Various – Breakdancing 1 Label: Diskos – LPL-792, Topsound – LPL-792 Format: Vinyl, LP, Compilation Country: Yugoslavia Released: 1984 Genre: Electronic, Hip Hop, Pop Style: Electro, Hip Hop, Italo-Disco, Synth-pop Scratsh + Breakdance 1 A1 Unknown Artist– (Hey You) The Rock Steady Crew Written-By – B. Soldier*, R. Blue*, S. Hague* A2 Unknown Artist– Let The Music Play Written-By – C. Barbosa*, E. Chisolm* A3 Unknown Artist– Chit Chat Scratch Written-By – L. Hidde*, R. Sarc* A4 Unknown Artist– Let`s Break Written-By – L. Hidde*, R. Sarc* A5 Unknown Artist– Break Dance - Electric Boogie Written-By – Lordan* A6 Unknown Artist– Why Me Written-By – G. Moroder*, I. Cara*, K. Forsey* Scratsh + Breakdance 1 B1 Unknown Artist– Rockit Written-By – B. Laswell*, H. Hancock*, M. Beinhorn* B2 Unknown Artist– Tour De France Written-By – Schmitt*, Hutter* B3 Unknown Artist– Confusion Written-By – A. Baker*, New Order B4 Unknown Artist– Buffalo Gals Written-By – Dudley*, McLaren*, Horn* B5 Unknown Artist– You Written-By – H. Wobker*, P. Sawatzki* B6 Unknown Artist– Pulstar Written-By – Vangelis Printed By – GIP `Beograd` Tracks are NOT in the same order as they appear on the label and sleeve. All songs are cover versions done by unknown artists, most likely studio musicians. Cover art is taken from the movie Breakin`.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Svako slovo je delo drugog umetnika! Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Biografija Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka rođen u Čolića kući, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko.[4] Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Povodom 100 godina od njegovog rođenja objavljena je monografija „100 godina Duška Radovića”.[5] Književnik Matija Bećković je za njega napisao da je Ivo Andrić koji je odbio da odraste. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

format: LP, Yugoslav licence artist: MISSION, the (UK) title: Children release date: 1988 label, Cat. No. PGP RTB, 220108 style: gothic rock Ploča: VG+ (4+), omot: VG- (4-), inner: NM (5-). U Beogradu, Srbiji i SFRJ je u drugoj polovini vladala mrtva trka među ljubiteljima gothic rocka: ko je bolji SISTERS OF MERCY ili THE MISSION? Iako su tadašnji darkeri voleli oba benda, postojala je određena podela na dva tabora. Inače, ta BGD gothic ekipa je dolazila iz socijalno visokih slojeva intelektualne elite i donekle se nadmeno odnosila prema ljubiteljima ostalih muzičkih žanrova, što ih je činilo nekad odbojnim, a nekad baš simatičnim, pa i smešnim. Inače, ovo je 2. album benda iz 1988. koji je odmah objavljen i kod nas. A1 Beyond The Pale A2 A Wing And A Prayer A3 Heaven On Earth A4 Tower Of Strength B1 Kingdom Come B2 Breathe B3 Child`s Play B4 Shamera Kye B5 Black Mountain Mist B6 Heat B7 Hymn (For America) ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče grupe THE MISSION: https://www.kupindo.com/Ploce/62200321_LP-MISSION-Children-1988-PGP-licenca-NM https://www.kupindo.com/Ploce/69881981_LP-MISSION-Children-1988-PGP-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65656401_LP-MISSION-Children-1988-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65657797_LP-MISSION-Carved-in-Sand-1990-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/65656937_LP-MISSION-Carved-in-Sand-1990-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/65657093_LP-MISSION-Grains-of-Sand-1991-ODLICNA

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ko je ovo (Ovo je Duško Radović) Ljubivoje Ršumović Ljubivoje Ršumović (Ljubiš, 3. jul 1939) srpski je književnik i pesnik, istaknuti dečji pisac, autor kultnih dečjih emisija „Fazoni i fore“, „Dvogled”, „Hiljadu zašto“ i drugih. Napisao je preko 80 knjiga, uglavnom za decu, a jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu. Sa porodicom i prijateljima je osnovao neprofitnu organizaciju Fondacija Ršum. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...` Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali rikna sve ostalo uredno! Sve i dalje cvrsto i kompaktno, nedostatak rikne nije uticao na cvrstocu poveza knjige. I izdanje !!! 1981 g. Dusan Petricic Ima li šta lepše od toga da svom detetu, sa smeškom na licu, kažete: ’Sedi da razgovaramo’? Ako pri tom još imate knjigu u ruci... onda je uživanje zagarantovano. Izdavač: Radnički univerzitet Radivoje Ćirpanov - Novi Sad, 1981. god. Tvrd povez, 25,5 cm. 40 str. Ilustrovano Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio-emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...` Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice malo ostecene po coskovima, nista strasno! Unutrasnjost uredna! Jako lepe ilustracije Dusana Petricica. Knjigu je ilustrovao Dušan Petričić, kao svoj diplomski rad, a priredio ju je Dušan Radović. Nikola Tesla ili Genije, svejedno je kako ćemo ga zvati. Svojim izumima je promenio svet, a njegov život je bio prepun fascinantnih detalja… Ovo je slika mog zavičaja i kuće u kojoj sam se rodio i sticao prva radosna i bolna iskustva. Ta starinska zgrada smeštena je u podnožju šumovitog brežuljka, zvanog Bogdanić. Do nje je crkva, a iza nje, malo naviše, groblje. Naši najbliži susedi živeli su nekoliko kilometara dalje. Zimi, kada bi napadao dubok sneg, ostajali smo sasvim usamljeni. Moja majka bila je neumorna. Radila je svakodnevno od rane zore do ponoći. Već oko četiri časa, dok bi ostali još spavali, ja sam bio budan i sa uživanjem posmatrao majku kako lako, ponekad i u trku, obavlja mnoge domaće poslove. Sve je radila sama: brinula o stoci, muzla krave, spremala doručak, postavljala trpezu.I tek tada bi poustajali ostali ukućani. Moja majka je bila primer svima. Posle doručka, svako bi krenuo svojim poslom sa istom ljubavlju i zadovoljstvom. Ja sam, ipak, bio srećniji od svih… Nikola Tesla (Smiljan, 10.7.1856. - New York, 7.1.1943.) bio je naučnik i inovator svjetskog glasa. Radio je u području elektrotehnike i radiotehnike, te je izumio okretno magnetsko polje i višefazni sustav izmjeničnih struja. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. U nekoliko je navrata nominiran za Nobelovu nagradu za fiziku, ali ju nikada nije dobio; jedan od razloga je što ju nije htio dijeliti s Edisonom, a Švedska akadmija nije željela dijeliti nagrade svakom od njih pojedinačno. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja, tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

NEOTPAKOVAN Label: City Records (2) ‎– CD001130 Format: CD, Album Country: Serbia Released: 2016 Genre: Pop Style: Tracklist Hide Credits 1 Carstvo tuge Arranged By, Piano, Programmed By, Edited By, Mixed By, Producer – Mahir Sarihodžić Backing Vocals – Aleksandra Radović, Maya Sar Bass, Programmed By, Edited By – Borjan Milošević Drums – Dalibor Dado Marinković* Guitar, Backing Vocals – Alen Lemešević Lyrics By – Aleksandra Milutinović Music By, Guitar, Programmed By, Edited By – Goran Kovačić 4:16 2 Beskrajno Arranged By, Piano, Accordion, Programmed By, Edited By, Mixed By, Producer – Mahir Sarihodžić Backing Vocals – Aleksandra Radović, Maya Sar Bass, Programmed By, Edited By – Borjan Milošević Drums – Dalibor Dado Marinković* Guitar – Alen Lemešević Lyrics By – Aleksandra Milutinović Music By, Lyrics By, Guitar – Goran Kovačić 4:33 3 Kocka Leda Arranged By, Backing Vocals, Programmed By, Keyboards, Edited By, Mixed By – Darko Dimitrov Backing Vocals – Valeri Dimovska Music By, Lyrics By, Acoustic Guitar, Electric Guitar – Aleksandra Milutinović 3:47 4 Živeo Kraj Arranged By, Electric Piano [Rhodes], Programmed By, Edited By, Mixed By, Producer – Mahir Sarihodžić Backing Vocals – Aleksandra Radović, Maya Sar Bass, Programmed By, Edited By – Borjan Milošević Drums – Dalibor Dado Marinković* Guitar – Alen Lemešević Lyrics By – Ljiljana Jorgovanović* Music By, Guitar – Goran Kovačić Trumpet – Miloš Nikolić (3) 4:01 5 Samotnjak Arranged By, Mixed By, Producer – Mahir Sarihodžić Music By, Lyrics By – Dušan Alagić Ney – Almedin Varošanin Piano – Adis Sirbubalo 4:30 6 Neka Me Osude Svi Arranged By, Bass, Programmed By, Edited By, Mixed By, Producer – Borjan Milošević Arranged By, Piano, Programmed By, Edited By, Mixed By, Producer – Mahir Sarihodžić Backing Vocals – Aleksandra Radović, Alen Lemešević, Maya Sar Drums – Dalibor Dado Marinković* Guitar – Aleksandra Milutinović Music By, Lyrics By – Aleksandra Radović 4:12 7 Pamti Me Accordion – Adis Sirbubalo Arranged By, Piano, Programmed By, Edited By, Mixed By, Producer – Mahir Sarihodžić Backing Vocals – Aleksandra Radović, Maya Sar Bass, Programmed By, Edited By – Borjan Milošević Drums – Dalibor Dado Marinković* Guitar – Alen Lemešević Lyrics By – Aleksandra Milutinović Music By, Lyrics By, Guitar – Goran Kovačić Violin – Vanja Radoja 4:29 8 Dok Dišem Arranged By, Backing Vocals, Programmed By, Keyboards, Edited By, Mixed By – Darko Dimitrov Backing Vocals – Valeri Dimovska Music By, Lyrics By, Acoustic Guitar, Electric Guitar – Aleksandra Milutinović 4:02 9 Mali Peh Arranged By – Mahir Sarihodžić Music By, Lyrics By – Goran Kovačić 4:43 10 Moskva Arranged By – Darko Dimitrov Music By, Lyrics By – Aleksandra Milutinović 4:10 11 Čuvaj Moje Srce Arranged By – Darko Dimitrov Music By, Lyrics By – Aleksandra Milutinović 4:15 12 U Inat Prošlosti Featuring – The Beatshakers* Lyrics By – Aleksandra Radović Music By, Arranged By – Boris Krstajić 3:46 13 S Tobom Zauvek Arranged By – Darko Dimitrov Music By, Lyrics By – Goran Kovačić 3:23 14 Ako Pogaziš Laž Arranged By – Darko Dimitrov Music By, Lyrics By – Aleksandra Milutinović 3:42 15 Sa Mnom Lyrics By – Ljiljana Jorgovanović* Music By, Arranged By – Boris Krstajić 4:10 16 Vlak Arranged By – Marko Milatović, Vladan Popović-Pop, Željko Vasić Lyrics By – Marina Tucaković Music By – Zoran Živanović* 3:33 Companies, etc. Recorded At – Long Play Studio, Sarajevo Recorded At – Studio Dimitrovi Recorded At – Studio `Zagrljaj`, Beograd

Tekstove iz teorije kulture koje sam objavio nekoliko godina unazad, pretežno u beogradskom časopisu Kultura, sabrao sam u spisu "Igra ili ništa". Kao što se iz naslova vidi, u središtu moje pažnje je igra. To je ona ista tema koja me je uzimala pod svoje od vremena kada sam napisao knjigu Metamorfoze igre, koja je objavljena 1972. godine, a koju sam, potom, nastavio da istražujem u ciklusu ogleda koje sam dvadesetak puta izgovorio na Trećem programu Radio Beograda. Oni su objavljeni u časopisu Treći program, u broju za jesen 1979. godine. Kasnije sam pripremio i rukopis pod naslovom Usud igre, koji je pre tridesetak godina ušao u izdavački plan velikog BIGZ-a. Onda se desilo nešto neobično. Dok sam, tokom noći, pregledao lektorske intervencije da bi rukopis mogao da uđe u štampu, ja sam ne samo zadremao nego i zaspao. To je za mene, ne baš malog Narcisa, bio znak i opomena. Shvatio sam da je i meni, kao autoru, rukopis dosadnjikav, da ne poseduje snagu, zanimljivost i Eros igre. Kako sam bio ubeđen da knjiga o igri ne bi smela da bude dosadna i daleka od njene snažne i kreativne pulsacije, rukopis sam ostavio da ga u tišini dokolice oživim. U međuvremenu se to nije dogodilo, ali sam se neprestano bavio važnim aspektima igre, obja-vljivao ih fragmentarno u mnoštvu svojih radova, a nešto celovitije u spisima Ludosti uma, Ram za sliku i Play – Fundation of Culture, koji je objavljen u Njujorku 2008. godine. I danas se pitam da li je teorijski i moguća koherentna teorija o igri. To mi nije smetalo da se usprotivim plitkim, stereotipnim i netvoračkim mišljenjima koja su bila daleko od toga da esencijalizuju ovu temeljnu kategoriju postojanja. Siguran sam, međutim, da bez čarobnice – igre, nema celovitijeg otkrivanja čovekove suštine i totaliteta njegovog postojanja. Nije najsrećnija okolnost to što živimo u civilizaciji u kojoj je igra u velikoj krizi. Ona možda deluje kao bučna i neukrotiva reka, ali su zamućeni njeni tokovi pa je zato više opasna nego životvorna. Zbog svega toga, ima razloga setiti se Johana Huizinge, koji je argumentovano dokazao da igra nema tako značajnu ulogu u kulturi našeg vremena kao što je imala u grčkoj i latinskoj tradiciji. Ipak, ne bi smeli zaboraviti da je odbrana igre u savremenoj kulturi isto što i odbrana čovekove složenosti i njegove slobode.Nadam se da su i ostali tekstovi, zastupljeni u ovoj knjizi, adekvatan pratilac ovde fokusirane teme o igri. U stvari, oni su deo njenog konteksta i totaliteta. Autor Čitaj dalje

Tekstove iz teorije kulture koje sam objavio nekoliko godina unazad, pretežno u beogradskom časopisu Kultura, sabrao sam u spisu Igra ili ništa. Kao što se iz naslova vidi, u središtu moje pažnje je igra. To je ona ista tema koja me je uzimala pod svoje od vremena kada sam napisao knjigu Metamorfoze igre, koja je objavljena 1972. godine, a koju sam, potom, nastavio da istražujem u ciklusu ogleda koje sam dvadesetak puta izgovorio na Trećem programu Radio Beograda. Oni su objavljeni u časopisu Treći program, u broju za jesen 1979. godine. Kasnije sam pripremio i rukopis pod naslovom Usud igre, koji je pre tridesetak godina ušao u izdavački plan velikog BIGZ-a. Onda se desilo nešto neobično. Dok sam, tokom noći, pregledao lektorske intervencije da bi rukopis mogao da uđe u štampu, ja sam ne samo zadremao nego i zaspao. To je za mene, ne baš malog Narcisa, bio znak i opomena. Shvatio sam da je i meni, kao autoru, rukopis dosadnjikav, da ne poseduje snagu, zanimljivost i Eros igre. Kako sam bio ubeđen da knjiga o igri ne bi smela da bude dosadna i daleka od njene snažne i kreativne pulsacije, rukopis sam ostavio da ga u tišini dokolice oživim. U međuvremenu se to nije dogodilo, ali sam se neprestano bavio važnim aspektima igre, obja-vljivao ih fragmentarno u mnoštvu svojih radova, a nešto celovitije u spisima Ludosti uma, Ram za sliku i Play – Fundation of Culture, koji je objavljen u Njujorku 2008. godine. I danas se pitam da li je teorijski i moguća koherentna teorija o igri. To mi nije smetalo da se usprotivim plitkim, stereotipnim i netvoračkim mišljenjima koja su bila daleko od toga da esencijalizuju ovu temeljnu kategoriju postojanja. Siguran sam, međutim, da bez čarobnice – igre, nema celovitijeg otkrivanja čovekove suštine i totaliteta njegovog postojanja. Nije najsrećnija okolnost to što živimo u civilizaciji u kojoj je igra u velikoj krizi. Ona možda deluje kao bučna i neukrotiva reka, ali su zamućeni njeni tokovi pa je zato više opasna nego životvorna. Zbog svega toga, ima razloga setiti se Johana Huizinge, koji je argumentovano dokazao da igra nema tako značajnu ulogu u kulturi našeg vremena kao što je imala u grčkoj i latinskoj tradiciji. Ipak, ne bi smeli zaboraviti da je odbrana igre u savremenoj kulturi isto što i odbrana čovekove složenosti i njegove slobode. Nadam se da su i ostali tekstovi, zastupljeni u ovoj knjizi, adekvatan pratilac ovde fokusirane teme o igri. U stvari, oni su deo njenog konteksta i totaliteta.

Pre čitanja Tekstove iz teorije kulture koje sam objavio nekoliko godina unazad, pretežno u beogradskom časopisu Kultura, sabrao sam u spisu Igra ili ništa. Kao što se iz naslova vidi, u središtu moje pažnje je igra. To je ona ista tema koja me je uzimala pod svoje od vremena kada sam napisao knjigu Metamorfoze igre, koja je objavljena 1972. godine, a koju sam, potom, nastavio da istražujem u ciklusu ogleda koje sam dvadesetak puta izgovorio na Trećem programu Radio Beograda. Oni su objavljeni u časopisu Treći program, u broju za jesen 1979. godine. Kasnije sam pripremio i rukopis pod naslovom Usud igre, koji je pre tridesetak godina ušao u izdavački plan velikog BIGZ-a. Onda se desilo nešto neobično. Dok sam, tokom noći, pregledao lektorske intervencije da bi rukopis mogao da uđe u štampu, ja sam ne samo zadremao nego i zaspao. To je za mene, ne baš malog Narcisa, bio znak i opomena. Shvatio sam da je i meni, kao autoru, rukopis dosadnjikav, da ne poseduje snagu, zanimljivost i Eros igre. Kako sam bio ubeđen da knjiga o igri ne bi smela da bude dosadna i daleka od njene snažne i kreativne pulsacije, rukopis sam ostavio da ga u tišini dokolice oživim. U međuvremenu se to nije dogodilo, ali sam se neprestano bavio važnim aspektima igre, obja-vljivao ih fragmentarno u mnoštvu svojih radova, a nešto celovitije u spisima Ludosti uma, Ram za sliku i Play – Fundation of Culture, koji je objavljen u Njujorku 2008. godine. I danas se pitam da li je teorijski i moguća koherentna teorija o igri. To mi nije smetalo da se usprotivim plitkim, stereotipnim i netvoračkim mišljenjima koja su bila daleko od toga da esencijalizuju ovu temeljnu kategoriju postojanja. Siguran sam, međutim, da bez čarobnice – igre, nema celovitijeg otkrivanja čovekove suštine i totaliteta njegovog postojanja. Nije najsrećnija okolnost to što živimo u civilizaciji u kojoj je igra u velikoj krizi. Ona možda deluje kao bučna i neukrotiva reka, ali su zamućeni njeni tokovi pa je zato više opasna nego životvorna. Zbog svega toga, ima razloga setiti se Johana Huizinge, koji je argumentovano dokazao da igra nema tako značajnu ulogu u kulturi našeg vremena kao što je imala u grčkoj i latinskoj tradiciji. Ipak, ne bi smeli zaboraviti da je odbrana igre u savremenoj kulturi isto što i odbrana čovekove složenosti i njegove slobode. Nadam se da su i ostali tekstovi, zastupljeni u ovoj knjizi, adekvatan pratilac ovde fokusirane teme o igri. U stvari, oni su deo njenog konteksta i totaliteta. Autor

Vodic kroz dio zbirke Ante Topica Mimare Guide through part of the Ante Topic Mimara collection udzbenicki format odlicno ocuvano bez nedostataka 188 str. plastificirane stranice ENG i srpski jezik Lib 10 Ante Topić Mimara (Korušce u Dalmatinskoj zagori, 7. travnja 1898. - Zagreb, 30. siječnja1987.) - hrvatski skupljač umjetnina i povjesničar umjetnosti Studirao je slikarstvo i restauriranje umjetnina u Rimu. Kolekcionarstvom se bavio od 1921. godine, a nakon Drugog svjetskog rata bio je savjetnik pri Jugoslavenskoj vojnoj misiji u Berlinu i Münchenu, gdje je radio na povratu opljačkanih hrvatskih i jugoslavenskih kulturno-umjetničkih dobara. Umjetničku zbirku od oko 3.000 različitih predmeta od prapovijesti do 20. stoljeća, darovao je 1972. godine hrvatskom narodu, a zbirka je smještena i izložena u zgradi nekadašnje gimnazije na Rooseveltovu trgu u Zagrebu, u današnjem Muzeju Mimara. Pored toga, veliki dio kolekcije darovan je Narodnom muzeju Srbije u Beogradu. Mimara = Mirko Maratović?Uredi Prema nekim teorijama [1], Ante Topić Mimara je zapravo, Mirko Maratović[1], rođen 16. ožujka 1897. u Splitu. Tijekom 20-ih godina, 20. stoljeća radio je pod imenom stanovitog grofa, kada je navodno,sa Josipom Brozom, organizirao krađu jedinstvenog diptiha od slonovače iz Zagrebačke katedrale. Diptih je 1928. godine prodan muzeju u Clevelandu i vraćen 1936. godine. Maratović je preuzeo identitet pravog Ante Topića, nakon što je pravi Topić umro u vojnoj bolnici u Rimu, otkupivši njegove dokumente. Maratović je onda imenu dodao i nadimak Mimara (MI-rko MARA-tović). Muzej Mimara nastao je donacijom svjetski poznatog skupljača umjetnina Ante Topića Mimare i njegove supruge Wiltrude Mimare koji je otvoren za javnost 1987. godine na Rooseveltovom trgu u Zagrebu. Puno je ime muzeja: Javna ustanova `Zbirka umjetnina Ante i Wiltrude Topić Mimara`, ali statut muzeja dopušta uporabu kraćeg oblika imena: Muzej Mimara.  Ondje se nalazi više od 3.750 umjetnina velike raznolikosti i iznimne umjetničke vrijednosti, od antike i staroegipatskih predmeta do slika velikih majstora - Raffaella, Velasqueza, Rubensa i Rembrandta. Danas je Mimara glavni zagrebački muzej. Zbirka stakla izuzetna je cjelina umjetničkih vrijednosti staklarskog obrta. Kroz više od 300 izloženih primjeraka prati razvojni put o drevnog Egipta i Rimskog Carstva do poznatih venecijanskih i drugih europskih radionica. Zbirka umjetnina Dalekog Istoka sadrži predmete od rijetkih materijala poput žada, laka i roga nosoroga. Muzej posjeduje bogatu stručnu knjižnicu s 5400 naslova. Stalni postav oblikovan kao kronološko nizanje povijesno-stilskih razdoblja. Redovito se organiziraju tematske i studijske izložbe, te ekspertize i povremene edukativne igraonice / radionice.

format: 2LP gatefold, US pressing artist: IKE & TINA TURNER (USA) title: The World Of Ike & Tina release date: 1973 label, Cat. No: United Artists Records, UA-LA064-G2 style: Rock, Funk / Soul, Blues Ploče: i omot: VG (4). Vrlo dobar primerak. Američki original iz 1973. sa tvrdim kartonskim omotom. Impresivna karijera prelepe pevačice moćnog glasa (rođena kao Anna Mae Bullock, 1939-2023) počela je još 1960. kada je sa suprugom Ajkom snimila prvu ploču. Ajk Tarner je bio veliki muzički znalac, po mnogima i genije, i sigurno je da niko danas ne bi znao za neku tamo crnoputu Amerikanku da se Tina nije udala za njega, i u duetu započela karijeru (tačnije, prvo kao prateći vokal u njegovom sastavu,a posle kao vodeći vokal). No, Ajk je bio nasilnik, pijanac, narkoman, zlostavljač... pa je crnoputa Tina češće bila plava nego crna, od njegovih batina. Ta agonija je strajala negde do 1976, kada se konačno otrgla iz njegovih kandži. Iako je bila neprekidno prisutna na muzičkoj sceni, ponovo je zasijala i postala No. 1 sredinom 80-ih, a nastavila je i dalje da nastupa, pa je i u svojim 70-im godinama života u uskim suknjama i na visokim štiklama đuskala na binama širom sveta. Preminula je 24. maja 2023. i ta vest je iskreno ožalostila sve ljubitelje muziek na planeti Zemlji. Tina je bila veoma popularna i kod nas, gde je nastupala nekoliko puta. Još uvek među sada ozbiljno osrarelim beogradskim mangupima kolaju priče o njenom prvom dolasku u beograd 70-ih... U SFRJ je objavljeno više od 20 njenih ploča, što sa Ike-om, što solo. Dvostruki LP `The World Of Ike & Tina` je snimljen na evropskoj turneji po Engleskoj, Francuskoj, Holandiji, Danskoj, Švedskoj, Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj i Belgiji, na kompletan način prikazuje repertoar benda, tj. porodične muzičke `firme` supružnika Turner, kao i širok dijapazon muzičkih stilova koje su inkorporirali u svoj zvuk. Naravno, svim tim dominira Tinin moćni vokal, koji ju je učinio jednom od najuticajnijih i najtiražnijih pevačica u istoriji zapadne civilizacije. A1 Theme From `Shaft` 5:32 A2 I Gotcha 4:05 A3 Intro To Tina 1:24 A4 She Came In Through The Bathroom Window 2:17 A5 You`re Still My Baby 3:00 A6 Don`t Fight It 2:40 B1 Annie Had A Baby 3:10 B2 With A Little Help From My Friends 3:17 B3 Get Back 3:07 B4 Games People Play 3:18 B5 Honky Tonk Women 3:09 C1 If You Love Me Like You Say (You Wouldn`t Treat Me Like You Do) 2:43 C2 I Can`t Turn You Loose 3:00 C3 I Wish It Would Rain 3:29 C4 Just One More Day 3:35 C5 Stand By Me 4:00 D1 Dust My Broom 3:30 D2 River Deep, Mountain High 2:14 D3 Let Me Touch Your Mind 4:10 D4 Chopper 3:00 D5 1-2-3 4:40 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče TINE TURNER i IKE & TINA TURNER grupe: I - IKE & TINA TURNER - selektivna hronološka SP, LP i 2LP diskografija: 1) LP IKE & TINA TURNER - `Ike & Tina Turner`s Greatest Hits` (1969) https://www.kupindo.com/Ploce/75701809_LP-IKE-amp-TINA-Greatest-Hits-1973-1-press-G-VG 2) SP IKE & TINA TURNER - `Nutbush City Limits / Help Him` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/75701873_SP-IKE-amp-TINA-Nutbush-City-Limits-1973-Austria-G- 3) 2LP IKE & TINA TURNER - `The World Of Ike & Tina` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/75701845_2LP-IKE-amp-TINA-The-World-Of-Ike-amp-Tina-1973-USA-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75701849_2LP-IKE-amp-TINA-The-World-Of-Ike-amp-Tina-1973-USA-VG 4) LP IKE & TINA TURNER - `Star-Collection Vol. 2` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/75701753_LP-IKE-amp-TINA-Star-Collection-Vol-2-1975-PERFEKTNA 5) LP IKE & TINA TURNER - `Delilah`s Power` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/75701821_LP-IKE-amp-TINA-Delilah-s-Power-77-VG-VG-veoma-dobra 6) LP IKE & TINA TURNER - `Rock Me Baby: A Collectors Classic` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/75701785_LP-IKE-amp-TINA-Rock-Me-Baby-1986-VG-VG-vrlo-dobra _____________________________________________________________________ II - TINA TURNER - selektivna hronološka MLP, LP i 2LP diskografija: 1) LP TINA TURNER - `Acid Queen` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/75701585_LP-TINA-TURNER-Acid-Queen-1976-VG-VG 2) LP TINA TURNER - `Rough` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/75701929_LP-TINA-TURNER-Rough-1978-1-pressing-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/75701953_LP-TINA-TURNER-Rough-1979-5-press-VG-NM-ODLICNA 3) LP TINA TURNER - `Love Explosion` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/75701889_LP-TINA-TURNER-Love-Explosion-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75701905_LP-TINA-TURNER-Love-Explosion-1980-VG 4) LP TINA TURNER - `Private Dancer` (1984) https://www.kupindo.com/Ploce/75702005_LP-TINA-TURNER-Private-Dancer-1984-2-press-ODLICNA 5) MLP TINA TURNER - `We Don`t Need Another Hero (`Mad Max` soundtrack)` (1985) https://www.kupindo.com/Ploce/62480185_MLP-TINA-TURNER-We-Don-t-Need-Another-Hero-1985-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75701225_MLP-TINA-TURNER-We-Don-t-Need-Another-Hero-1985-VG 6) LP TINA TURNER with IKE TURNER & THE IKETTES – `Favourites` (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/75701969_LP-TINA-TURNER-Favourites-1986-Italy-PERFEKTNA 7) LP TINA TURNER - `Break Every Rule` (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/75701705_LP-TINA-TURNER-Break-Every-Rule-1986-NM-ODLICNA 8) 2LP TINA TURNER - `Tina Live In Europe` (1988) https://www.kupindo.com/Ploce/75702025_2Lp-TINA-TURNER-Live-In-Europe-88-SAMO-JEDNA-PLOCA 9) LP TINA TURNER - `Foreign Affair` (1989) https://www.kupindo.com/Ploce/75701977_LP-TINA-TURNER-Foreign-Affair-1989-G-NM-M

Spolja kao na fotografijama, unutra dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata… Autor - osoba Havel, Václav, 1936-2011 = Havel, Vaclav, 1936-2011 Naslov Šest drama / Vaclav Havel ; izbor, prevod i pogovor Aleksandar Ilić Jedinstveni naslov Vyrozumění. Žebrácká opera. Audience. Vernisáž. Protest. Largo desolato. srp Vrsta građe drama Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1991 Fizički opis 353 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Ilić, Aleksandar, 1945-2018 = Ilić, Aleksandar, 1945-2018 Zbirka ǂBiblioteka ǂNolit. Drama Sadržaj Sadržaj: Memorandum ; Prosjačka opera ; Audijencija ; Vernisaž ; Protest ; Largo desolato. (karton sa omotom) Napomene Naslov originala: Vyrozumění; Žebrácká opera; Audience; Vernisáž; Protest; Largo desolato Satirični Levijatan Vaclava Havela: str. 345-352 Dramsko stvaralaštvo Vaclava Havela: str. 353 Predmetne odrednice Havel, Vaclav, 1936-2011 Ako je u prvoj grupi drama (našoj pozorišnoj publici su poznate Drugarsko veče, Memorandum i Prosjačka opera) osvetlio stravični mehanizam pomoću kojeg se društvo pretvara u državni apsurd, u drugoj grupi drama, uglavnom jednočinki, Havel se pozabavio ne samo „pravilima igre” u birokratskom lavirintu, koliko posledicama levijatanske države prelomljenim u psihologiji, etici i celokupnom duhovnom ustrojstvu junaka njegovih drama. To su i te kako autobiografske jednočinke Audencija, Vemisai, i Protest, kao i celovečernja predstava Largo desoíate – sve poznate našoj pozorišnoj javnosti. U ovim dramama je u središnju pažnje – da parafraziramo naslov poznatog eseja O. Vajlda Ljudska duša u socijalizmu – ljudska duša u komunizmu. Upitni Havelov Vanjek, taj tihi Sokrat što malo govori, a izaziva druge da otkriju svoje slomljene, ali napaćene duše od sila što ih krše, kao i progonjeni profesor Leopold Kopživa iz Larga desolata ilustruju veoma upečatljivo lomove u ljudskim dušama suočenim sa birokratskim nasiljem. Za prvu grupu drama zajednički naziv bi mogao biti – Kako uničtiti ljudsku zajednicu, a za drugu – Kako opustošiti ljudsku ličnost. (Iz pogovora Aleksandra Ilića) Vaclav Havel (češ. Václav Havel; Prag, 5. oktobar 1936 – Vlčice, 18. decembar 2011) je bio češki političar i jedan od ključnih ljudi tokom pokreta Plišana revolucija. Havel je bio poslednji predsednik Čehoslovačke i prvi predsednik Češke. Služio kao poslednji predsednik Čehoslovačke od 1989. do raspada Čehoslovačke 1992, a zatim i kao prvi predsednik Češke od 1993. do 2003. Kao pisac češke književnosti poznat je po dramama, esejima i memoarima. Havelova partija Građanski forum igrala je značajnu ulogu u Plišanoj revoluciji koja je srušila komunizam u Čehoslovačkoj 1989. godine. Ubrzo nakon toga, preuzeo je mesto predsednika, a ponovo je izabran uz veliku podršku birača sledeće godine i nakon Slovačke nezavisnosti 1993. Havel je imao ključnu ulogu u demontaži Varšavskog pakta i proširenju članstva u NATO-u na istok. Mnogi od njegovih stavova i politika, poput protivljenja slovačkoj nezavisnosti, osude čehoslovačkog tretmana Sudetskih Nemaca posle Drugog svetskog rata i davanja opšte amnestije svima koji su bili zatvoreni tokom komunizma, bili su veoma kontroverzni u njegovoj zemlji. Kao takav, na kraju svog predsedničkog mandata uživao je veću popularnost u inostranstvu nego kod kuće. Havel je nastavio život javnog intelektualca i nakon pzavršetka predsedničkog mandata, pokrenuvši nekoliko inicijativa, uključujući Prašku deklaraciju o evropskoj savesti i komunizmu, fondaciju VIZE 97 i godišnju konferenciju Forum 2000. Havelova politička filozofija bila je antipotrošačka, humanitarna, ekološka, građanski aktivistička i direktno demokratsja. Podržavao je Češku stranku zelenih od 2004. do svoje smrti. Dobitnik je brojnih priznanja, uključujući Predsedničku medalju za slobodu, Gandijevu nagradu za mir, Filadelfijsku medalju slobode, orden Kanade, Nagradu za četiri slobode, Nagradu ambasadora savesti i Hano R. Elenbogen građansku nagradu. Akademska 2012–2013. godina na Evropskom koledžu imenovana je u njegovu čast. Mnogi ga smatraju jednim od najvažnijih intelektualaca 20. veka. Međunarodni aerodrom u Pragu preimenovan je u Aerodrom Vaclava Havela Prag 2012. godine. Biografija Rodio se u porodici preduzetnika i intelektualaca koja je bila povezana sa događajima u Češkoj 1920. i 1940. godine. Zbog toga mu je komunistički režim zabranio da studira nakon završenog potrebnog školovanja. To je razlog zašto je otišao u hemijsku laboratoriju. Takođe je dopisno završio još neke škole. Već kao tinejdžer, objavljivao je drame koje su izvođene i donele su mu i međunarodni prestiž. Bio je aktivan sudeonik pokreta Praško proljeće 1968. godine. Zbog toga je stavljen pod prismotru vlasti koje su ga često zlostavljale. Najduže je u zatvoru proveo četiri godine. Jedan od ljudi sa kojim se javno svađao je poznati pisac Milan Kundera. Kada je došla 1989. i kada su demokratske promene zahvatile Evropu, Havel se ponovo uključio u revolucionarno delovanje. Kao predsednik organizacije Građanski forum, bio je jedan od onih sa kojima su komunisti morali da pregovaraaju. Od 1989. do 1992. bio je deveti predsednik Čehoslovačke, a od 1993. do 2003. bio je predsednik Češke u dva mandata. Njegov prijatelj Ivan Medek je imenovan za direktor Kancelarije predsednika Republike (kancelar). Bio je veliki zagovornik bombardovanja Srba u Republici Srpskoj a kasnije (1999) i Srbije. Tvorac je fraze „Humanitarno bombardovanje.“ Ženio se dva puta, a prva supruga Olga nije se sviđala njegovoj majci. Ipak, bila je slavljena kao svetica u očima češkog naroda. Nakon Olgine smrti, drugi put se oženio glumicom, danas poznatom kao Dagmar Havlova. Kako je Havel bio strasni pušač, dijagnoziran mu je rak pluća u decembru 1996. No, uspeo je da ga pobedi. Dobio je mnoge nagrade, među kojima i onu Amnesti internašonala zbog borbe za ljudska prava. Smrt Preminuo je 18. decembra 2011. u 10.15, u 76. godini života. Zbog dugotrajnih zdravstvenih komplikacija se u poslednjim mesecima života nije pojavljivao u javnosti, već je živeo miran život u porodičnoj vikendici u selu Hradeček u Trutnova. U javnosti se poslednji put pojavio 10. decembra 2011, pri dočeku svog dugogodišnjeg prijatelja Dalaj Lame, koji je u Prag došao na Havelov poziv. Dela Zbirke poezije Čtyři rané básně (Four Early Poems) Záchvěvy I & II, 1954 (Quivers I & II) První úpisy, 1955 (First promissory notes) Prostory a časy, 1956 (Spaces and times) Na okraji jara (cyklus básní), 1956 (At the edge of spring (poetry cycle)) Antikódy, 1964 (Anticodes) Drame Life Ahead/You Have Your Whole Life Ahead of You, 1959, (Život před sebou) Motomorphosis/Motormorphosis, 1960/1961, (Motomorfóza) Ela, Hela, and the Hitch, 1960/1961, (Ela, Hela a stop) An Evening with the Family, 1960, (Rodinný večer) Hitchhiking, 1961, (Autostop), with Ivan Vyskočil The Best Years of Missis Hermanová, 1962, (Nejlepší rocky paní Hermanové) The Garden Party (Zahradní slavnost), 1963 The Memorandum (or The Memo), 1965, (Vyrozumění) The Increased Difficulty of Concentration, 1968, (Ztížená možnost soustředění) Butterfly on the Antenna, 1968, (Motýl na anténě) Guardian Angel, 1968, (Anděl strážný) Conspirators, 1971, (Spiklenci) The Beggar`s Opera, 1975, (Žebrácká opera) Audience, 1975, (Audience) Unveiling, 1975, (Vernisáž) Mountain Hotel 1976, (Horský hotel) Protest, 1978, (Protest) Mistake, 1983, (Chyba) Largo desolato 1984, (Largo desolato) Temptation, 1985, (Pokoušení) Redevelopment, 1987, (Asanace) The Pig, or Václav Havel`s Hunt for a Pig (Prase, aneb Václav Havel`s Hunt for a Pig), 1987 Tomorrow, 1988, (Zítra to spustíme) Leaving (Odcházení), 2007 Dozens of Cousins (Pět Tet), 2010, a Vanӗk play, a short sketch/sequel to Unveiling Publicistika The Power of the Powerless (1985) [Includes 1978 titular essay. Online] Living in Truth (1986) Letters to Olga (Dopisy Olze) (1988) Disturbing the Peace (1991) Open Letters (1991) Summer Meditations (Letní přemítání) (1992/93) Towards a Civil Society (1994) The Art of the Impossible (1998) To the Castle and Back (2007) Knjige beletristike za decu Pizh`duks Filmovi Odcházení, 2011 MG143 (N)

Писање ове књиге је започето у предграђу Котора, града који на задивљујући начин спаја старо и ново. Обале Бокакоторског залива поносно показују зидине које љубоморно чувају успомене из давно прошлих времена, али у исто време прихватају најмодерније бродове и друге технолошке симболе савремене цивилизације. Окружење веома инспиративно за писање књиге чије се тема суштински заснива на помирењу древног и савременог – конкретно, тема књиге која је пред Вама је хришћански живот у технолошкој цивилизацији, која не само што се радикално разликује од древних епоха, већ и сама унутар себе непрестано трансформише… *** Најновија књига презвитера Оливера Суботића Дигитални изазов, објављена у издању ку­ће Бернар, прави је „изазов“ за српско читалаштво. Као и прет­ходне студије о. Оливера, и ова књига прија духу и срцу читаоца и придобије му пажњу толико да се чита у једном даху. Иако није написана у штуром академском маниру, што је и био ауторов циљ, дело обилује дубоким интелекту­алним увидима о. Оливера, који се не устручава да своје богослов­ске ставове стави на суд, пре све­га, Оцима Цркве, а онда чувеним мислиоцима нашег века, какав је Мартин Хајдегер, Зигмунд Ба­уман. Ипак, оно што је највред­није, по нама, у овој књизи, јесте ауторово расуђивање у погледу проблематике којом се бави, из угла сопственог искуства. Лични, пре свега хришћански, а потом и свештенички и, на крају, опит ин­форматичара, дају посебну драж овом делу. Јер у свету бинарне ци­вилизације, која је тема ове књи­ге, много је изрекламираних ми­шљења, блогерске дијалектике, твитерских стослова, а тако мало личног, тј. истинског искуства. Бинарна цивилизација, коју ау­тор овде анализира, јесте наше доба које својим техничких достиг­нућима чини да један потпуно имагинаран свет постане стваран толико да му успева да завла­да нама, а да тога нисмо ни све­сни. Опасност тог света коју нам аутор, освешћује крије се у њего­вом позивању на „учествовање“. Међутим, учествовање и прису­ствовање у том свету, у ствари је наше потпуно одсуствовање из свакодневног, па онда и црквеног живота. Наводно, друштвени свет а у суштини асоцијалан, тобоже колективан а у ствари крајње ин­дивидуалан. Мобилни телефони, телевизија, рекламе, друштве­не мреже, видео игрице, постају модус нашег постојања, па, како аутор примећује, попримају он­толошке димензије. Ми смо им потпуно посвећени. Заправо, би­нарна цивилизација фалсификује црквени начин постојања. Пози­ва на заједницу, активност, етос, укида границе простора и време­на, нуди лек бесмртности, па има и своју модернистичку есхато­логију, зачиње идеју електронске Цркве, а то све може да пољуља темеље наше изворне црквено­сти. Несумњиво, ово је изазов за нас савремене хришћане. Изазови – οἰ ἐρεθισμοί – у тер­минологији раних Отаца Цркве православног Истока (нпр. Ата­насија Великог и Василија Вели­ког) подразумевали су „авантуре“ духа које човеку приређује њего­во сопствено тело, путем пожуде, страсти, маштања. Изазов је, за­право, провокација нашег бића од стране света фантазије који жели да искуша нашу веру. Отуда, како аутор указује, Дигитални изазови, колико год футуристички звуча­ли, држе се свог изворног пола­зишта на које су нам указивали учитељи Цркве. Они превасход­но делују на чулни и имагинарни ниво нашег бића. Звучи апстракт­но позивати се на аскетске Оце Цркве старије и новије историје, када се говори нпр. о фејсбуку, и при том као решење за ова техно­лошка искушења понудити једну исихастичку теологију. Али након озбиљних анализа аутор доказу­је да то и јесте кључ за правилно разумевање бинарне цивилизаци­је, коју с правом поставља на ниво антрополошког или, још тачније, црквеног проблема, што у својој основи она и јесте. Овде је потребно напоменути да др Оливер Суботић није саблажњен. Он говори о позитивним аспек­тима савремене технологије, ко­ји олакшавају црквену мисију. С поштовањем говори о право­славним интернет порталима, „сајбер“ духовницима као успе­шним мисионарима, о предности­ма електронске верзије Библије и молитвеника на Ајподу. Међу­тим, у једноме је аутор искључив, а то је у становишту да живи Бог и Његова Црква не могу имати виртуелну имитацију. Зато се, презвитер Оливер на много ме­ста у овој књизи позива на чуве­но библијско место, које је уједно аутентично искуство Цркве, „До­ђи и види“ (Јн 1, 46). То је запра­во позивање на сâм живот који је имун на цопy­пасте логику. Коначно, читајући ову изврсну књигу др Суботића, питали смо се много пута, како би велики учи­тељи Цркве расуђивали о овоме што нас данас дигитално „изази­ва“. Одговор би био измишљен, а то би већ била тековина бинарне цивилизације. Но, оно што је ре­ално, а то је да се ове књига мо­же читати са Добротољубљем, јер оставља исте духовне ефекте. За­то, са великим задовољством пре­поручујемо је свакоме на читање. Илија Ј. Ромић О. ОЛИВЕР СУБОТИЋ ВИРТУЕЛНА РЕАЛНОСТ, ВИРТУЕЛНИ ИДЕНТИТЕТИ, РЕАЛНА ЗАВИСНОСТ, РЕАЛНИ ПРОБЛЕМИ Потребно је, дакле, открити радост и чари физичког контакта, незаменљивост директног погледа у очи, стиска руке или бар заједничког испијања чаја уз омиљени кекс. За почетак, дакле, довољно је радити на добрим навикама и на добром поретку, а у питању су углавном веома једноставне ствари. За почетак, никада не прекидајмо живи разговор са другим човеком зато што нас у том тренутку неко позива на мобилни телефон или зато што само кренули да „освежимо“ свој сајт. Не само зато што је непристојно чинити другачије, већ и зато да бисмо очували могућност узрастања у аутентичну личност... Виртуелна реалност као тродимензионални свет креиран компјутерски формираном фотореалистичном графиком и дигитализованим звуком може бити веома корисна ако се употреби у научне и едукативне сврхе: од помоћи у медицинским експериментима, преко прегледа тродимензионалних архитектонских здања за потребе студената до војних симулатора. Она се, међутим, данас далеко више користи у домену забаве. Дигитални Изазов. Путеви Хришћанства У Цивилизацији Бинарног Кода / Презвитер Оливер Суботић. Стари Бановци; Београд: Бернар, 2012 Сви ми који смо осамдесетих година двадесетог века играли видео-игре на спектрумима, комодорима, амигама и атарију, сећамо се колико нам је то било забавно и нико од нас неће рећи да је у том погледу имао било каквих психолошких и физиолошких сметњи или поремећаја идентитета, поготово ако је у близини куће био спортски терен. „Поремећај“ се примећивао само у школском дневнику: видео-игре су биле веома забавне, а учење није, па смо се некако сви чешће приклањали првој варијанти, док је школско градиво трпело. У међувремену су видео-игре прешле дугачак пут, тако да данас имамо не само фотореалистичну графику и веродостојан звук, већ и могућност умреженог играња. Један од пријатеља са којим сам крајем осамдесетих година двадесетог века активно размењивао видео-игре скоро ми је рекао да је у једној играоници недавно доживео веома непријатно искуство. У њој се, стицајем околности, задесио управо када је неколико тимова играло једну популарну „пуцачку“ фотореалистичну игру умреженог типа: одлична тродимензионална графика и реалистичан звук који човека преносе у улогу командоса који треба да истреби чланове супарничког тима у виртуелном свету. Пренеразила га је реакција деце када у том виртуелном војном полигону једном од играча понестане муниције, после чега постаје лака мета за другог: у играоници су се орили острашћени узвици типа „доврши га“ и неки много гори, који нису за људске уши. У фотореалистичном виртуелном окружењу, где је ратна атмосфера тако реална, овакав степен агресије међу најмлађом популацијом не само да запањује, него и отвара озбиљна питања. Проблематика виртуелне агресивности која може бити пренета у реалне односе само је једна последица, и о томе постоје различита мишљења. Ипак, основни проблем се опет тиче идентитета личности – како младих, тако и старијих. Сетимо се научнофантастичног филма Тотални опозив (Тотал рецалл), у коме главни јунак жели да из досадне реалности побегне у неки други свет, у коме ће имати други идентитет. Ово није ништа друго до жеља човека да преобрази себе и свет око себе, али на крајње погрешан начин. Није ретка слика да човек после напорног радног дана није ни за друштвену мрежу ни за електронски форум, али зато једва чека да се наспава и потом урони у потпуно измишљени виртуелни свет, у коме може да изабере идентитет који му одговара. А још ако има додатну технолошку опрему, попут ВР-наочара или кациге, специјалних рукавица и одличних звучника, већ је у потпуно другом свету маште. Савршени бег од реалности – у својој сте кући, а опет далеко од ње. За православне хришћане, међутим, проблем је јасно видљив из перспективе подвижничког живота: У овом конкретном случају, поставља се и питање до које мере се овај концепт [виртуелне реалности] може користити, а да не утиче на духовни живот и његову здраву динамику. Превасходно се ово питање поставља због чињеница да Православље својим литургијско-подвижничким погледом на свет претендује на његов преображај изнутра и у складу са његовим природним назначењем и циљем датим од Бога приликом стварања света и човека, док концепт виртуелне реалности покушава да учини слично, али на један спољашњи и крајње неприродан начин, без икаквог подвига – практично из фотеље. И не само то, већ стварност „преображава“ тако што креира привиде и карикатуре настале у нечијој машти која је често под утицајем потпуно антихришћанских идеја (пример су најновије игре потпуно вулгарне тематике). Можда је боље рећи да виртуелна реалност, у смислу у ком је наведена, покушава не да преобрази реалност, већ да побегне од ње тј. да омогући тренутни бег од реалног живота и то право у илузију, која је, према светим Оцима, једно од оружја којом се нечастиви користи да би преластио (преварио) човека. А да не говоримо о последицама неумерене фантазије на исихастички живот који треба да буде врхунац хришћанског подвига. Јасно је да се питање трансформативног капацитета бинарне цивилизације у овом случају поставља у далеко заоштренијој форми него у случају друштвених мрежа. Паметан човек ће одмах схватити да је у питању не само велико губљење времена, већ и губљење идентитета уколико човек заиста „живи“ у свету виртуелне реалности. Каквог сад опет идентитета, резигнирано ће узвикнути заклети игромани! Зар симулатори реалног света нису одлична прилика да се човек опусти? Зашто правити баба-роге од тога када сви знамо да је то измишљени свет?! На страну то што реалност показује да је међу онима који проводе време у виртуелном свету далеко више напетих него опуштених људи (што побија тезу о благотворном утицају), далеко је већи проблем то што је сваким даном све више људи који размишљају о свом виртуелном статусу и даљем решавању виртуелних проблема не мање него о свом дневном послу и породичним обавезама. Када начелница лабораторије позове стручну сарадницу да дође у њен кабинет, а она одговори да стиже одмах, „само да залије шаргарепу“ (коју у слободно време „залива“ у видео игри-симулатору на свом рачунару), онда то може бити и помало симпатично, мада је и симптоматично. Али када све дође до тога да жена затражи развод због тога што је супруг непрестано у виртуелном свету електронских игара и симулатора или када некога морају да воде на клинику за одвикавање од видео-игара, онда се коначно схвати да је да постоји неки озбиљан проблем у тим неозбиљним стварима. И да напоменем: сва три наведена случаја су реални догађаји који су се десили у претходних неколико година. Да се можда крене превентивно, почевши од забране видео-игра за најмлађи узраст? Забране никада нису донеле нити ће донети добро, и то је дубоко погрешан пут: ако деца не буду играла видео-игре у својој кући, играће их у играоници или код другара. А некако је и лицемерно да им бранимо играње видео-игара управо ми који смо то исто чинили када смо били у њиховом узрасту. Далеко је боље уложити труд у то да се скрати време проведено испред монитора и пронађу „нормалне“ видео-игре, такве да се и родитељи могу поиграти заједно са децом. Тиме се избегава малочас поменуто искушење „дигиталног индивидуализма“, где су сви једни поред других, а опет су далеко. И не само то: постоји велики број видео-игара у којима најмлађи могу доста тога да науче – из страног језика, историје, природних наука, ... Зашто то не искористити? У домену хришћанског живота, дакле, основни проблем није у томе што се све више појављују игре болесне тематике, у којима је циљ да будете што већи грешник (у игри Севен Синс (Седам грехова) то је чак и експлицитни циљ) јер ће дете са здравим осећајем за етику и естетику (које треба да стекне од родитеља) такве видео-игре свакако заобићи. Главни проблем је у фиксирању менталног апарата на „фине“ илузије, које временом преузимају пажњу и мисао, што је проблематично и код младих и код старих. Када је човек дуго везан за виртуелну реалност, ум је на неки начин паралисан огромним приливом података из света маште и не може да обавља функцију централне спознајне тачке нашег бића, оне тачке која служи да се човек реално преобрази у светлости Божијих енергија. Другим речима, сваки човек дефинитивно вапи за преображајем себе и реалности око себе, али за то је потребан напор воље, док је виртеулна реалност симулакрум тог подвига и даје привиде преображаја, без икаквог напора. Због тога и јесте толико примамљива. Када се човек препусти свету виртуелне реалности, као последица се понекад јавља и својеврсна технолошка зависност. Она је постала актуелна у тој мери да увелико постоје специјализоване клинике које се баве отклањањем зависности од виртуелне сфере. Такве институције су свакако потребне и рекло би се да дају резултата, али – као у случају сваке врсте зависности – клинике су само додатни механизам оздрављења, док главну улогу има искључиво најближе окружење. За хришћанина је најважније да има јасну представу о својој онтолошкој зависности према Богу, која је једина природна зависност, за разлику од сваке друге, те и технолошке. Та онтолошка зависност је једина која ослобађа човека, што се види на примеру светитељā, људи у правом смислу те речи, чија се слобода испољавала искључиво у жељи да живе по вољи Божијој. За њих је живети без Христа Господа једнако не живети. Та врста „зависности“ се код сваког истинитог хришћанина види у сталној жељи да буде у заједници са Богом и потреби за редовним причешћивањем, што је слично потреби узимања хране и пића у телесном смислу. Када би наркомани у дубини свога бића осетили ту врсту зависности, никада се не би поново латили дроге. Исто важи и за зависнике од садржаја виртуелне реалности – човеку који једном осети драж благодати Божије свака створена светлост изгледа као мркли мрак: Улазећи у свет виртуелне реалности и потпуно замењујући аутентичан начин живота, млади људи у коришћењу дигиталних технологија виде начин остваривања свога бића. Оно што је за хришћанина остваривање иконе Божије кроз литургијски живот у заједници љубави који преображава постојећу реалност светотајински је уводећи у есхатон, за технолошке зависнике је „причешћивање“ празним садржајем виртуелне реалности коју они прихватају уместо пуноће литургијске заједнице са Богом и ближњима. Уместо потпуног остварења слободне воље, временом долази до њене парализе. Хришћанину је јасно да његово биће припада створеној егзистенцији те да је без најприсније заједнице са Нествореним избављење од смрти немогуће. Иако је свестан потпуне онтолошке зависности од Бога, на вољном плану потпуно слободно тежи прожимању Нествореним енергијама стремећи ка тачки обожења када његова воља постаје „Да“ вољи Божијој и остварује боголикост по благодати. Код зависника од виртуелне реалности све је супротно: некритичким односом према технологији постепено се утемељује свест базирана на виртуелној реалности која блокира аутентичан однос према човеку и Богу, везујући створену егзистенцију за створене енергије и правећи безизлаз смрти. Врхунска слобода, слобода синовског „Да“ у заједници љубави коју сваки хришћанин тежи да успостави у односу према Богу и која се очитује у слободном испуњавању заповести Божијих, у свету зависника од виртуелне реалности тако задржава само једносмерност, али према смрти, уместо ка Животу. („Проблем зависности од дигиталних технологија“, Човек и информационе технологије) Постоји и један практичан начин живота који није толико везан за религијску припадност колико за однос са ближњима, и који помаже да се ублажи проблем технолошке зависности. Решење је у отворености, спонтаности и креативности најближе околине технолошког зависника, односно људи који га окружују: у отворености за физичку комуникацију, као супротности затварању у електронски свет; у спонтаности у физичкој комуникацији, насупрот механизованом деловању електронске сфере; у креативности у физичкој комуникације, насупрот рутинизираним навикама и рефлексним радњама у виртуелном свету. Поменута старија сестра девојчице која по цео дан седи у својој соби удубљена у рачунарски екран вероватно се није сетила да буде толико отворена, спонтана и креативна и да купи омиљени колач своје млађе сестре, позове је на терасу и поведе разговор о неким занимљивим питањима. Временом би формирала нови обичај, као антипод обичајности укључивања рачунара и одласка на друштвену мрежу или уласка у виртуелни свет. Исто је и са одраслима: познајем млади брачни пар који је имао изузетну навику да свако вече, пошто заврши све своје обавезе, седне на терасу и ако ништа, оно бар десетак минута заједно посматра звезде, у необавезном разговору. Тај осећај пријатне тишине у заједништву са вољеном особом пред оком небеских светила не може да пренесе ни најсавршенији виртуелни симулатор. Баш због те јединствености и непоновљивости тај обичај и јесте важан. Потребно је, дакле, открити радост и чари физичког контакта, незаменљивост директног погледа у очи, стиска руке или бар заједничког испијања чаја уз омиљени кекс. За почетак, дакле, довољно је радити на добрим навикама и на добром поретку, а у питању су углавном веома једноставне ствари. За почетак, никада не прекидајмо живи разговор са другим човеком зато што нас у том тренутку неко позива на мобилни телефон или зато што само кренули да „освежимо“ свој сајт. Не само зато што је непристојно чинити другачије, већ и зато да бисмо очували могућност узрастања у аутентичну личност. Важно је себе и своје „технолошке“ навике увек изнова преиспитивати. Рецимо, ако већ морамо да пратимо мас-медије да бисмо били информисани о догађајима из друштвеног живота, поставимо себи питање да ли ТВ пријемник мора баш стално бити укључен и реметити могућност разговора у тишини. Зар баш морамо да слушамо све те рекламе које прекидају пренос онога што смо заиста изабрали да гледамо? И зар је велики подвиг искључити даљинским управљачем звук када дође пет рекламних минута и попричати са особом која седи поред нâс? Све у свему, ако треба бирати између тога да се време проведе на динамичним друштвеним мрежама и у узбудљивој виртуелној реалности, са једне стране, или са познатим, често монотоним људима из свакодневног живота, са друге, треба изабрати жив и реалан однос. Ово стога што је прво лако и не изграђује, док друго захтева подвиг општења и напор аутентичне комуникације, али је зато темељно за наше биће. Тада не „монтирамо“ реалност, попут филмског режисера, већ је живимо у пуноћи. Свештеник Оливер Суботић 13 / 11 / 2017 Извор: хттп://www.православие.ру/српска/108044.хтм Наслов: Дигитални изазов: Путеви хришћанства у цивилизацији бинарног кода Издавач: Бернар Страна: 102 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 16,5 x 24 cm Година издања: 2014 ИСБН: 978-86-87993-71-6