Sadržaj: REZIDBA VOĆAKA – Miladin M. Šoškić U ovom priručniku REZIDBA VOĆAKA od Miladina M.Šoškića možete naći detaljne informacije i praktična rešenja o rezidbi voćaka. – Rezidba maldih voćaka za obrazuovanje krune (oblikovanje) – Rezidba voćaka u rodu, Prestenovanje voćaka – Poprečno zarezivanje na stablu, paranje kore, savijanje grana, podmlađivanje voćaka, – Prekalemljivanje, – Rezidba: jabuke, kruške, breskve, šljive, kajsije, trešnje, višnje, oraha i leske… Iz sadržaja knjige REZIDBA VOĆAKA- Miladin M.Šoškić : Iz sadržaja knjige REZIDBA VOĆAKA- Miladin M.Šoškić : Osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života voćaka Rezidba i rast mladih voćaka Rast pojedinih delova krune Rast skeletnih grana Klasifikacija rezidbe Rezidba mladih vocaka za obrazovanje krune Karakteristika najpoznatijih uzgojnih oblika Oblikovanje piramidalne krune Oblikovanje kotlaste krune Oblikovanje palmeta s kosim granama Oblikovanje horizontalne palmete Oblikovanje verijerove palmete Oblikovanje palmete lepaž Oblikovanje Buše – Tomasove krune Oblikovanje sistema Maršan Oblikovanje vretenastog žbunja Oblikovanje vertikalne kordunice Oblikovanje voćaka po sistemu pilar Oblikovanje kose i horizontalne kordunice Rezidba voćaka u rodu Opšti principi voćaka u rodu Vreme i Intenzitet rezidbe Održavanje i rekonstrukcija uzgojnog oblika Alat, pribor i mašine za rezidbu voćaka Prekraćivanje i proređivanje grana Rekonstrukcija, čićenje i proređivanje krune drveta Ubrzavanje i pojačavanje rodnosti buknih voćaka Prstenovanje voćaka Poprečno zarezivanje na stablu Paranje kore, Savijanje grana Podmlađivanje i Prekalemljenje voćaka Rezidba u rodu : jabuke, kruške, breskve, šljive, kajsije, trešnje, višnje, oraha, leske. REZIDBA VOĆAKA – Miladin M. Šoškić Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Šljiva, kajsija, kruška, jabuka, trešnja, višnja, grožđe. Naš narod je poznat po tradiciji pečenja rakije! Ovaj napitak pravi se od raznog voća, trava čak i kukuruza i krompira. U ovom priručniku zainteresovani za ovaj proces mogu da saznaju kako da od, u naslovu navedenog voća, naprave rakiju. Za razliku od npr. Slovenije gde je najpoznatija jabukovača, rakija od jabuke, u našoj zemlji se najviše proizvodi rakija od šljiva. Nažalost, kvalitet takve rakije varira jer svaki proizvođač ima neki svoj recept, čime se onemogućava da šljivovica postane srpski brend koji bi se plasirao na inostrano tržište. U ovoj knjizi dati su brojni saveti, uputstva i sve ostalo što čini "male tajne" velikih majstora. Na kvalitet rakije utiče niz faktora: momenat berbe voća, način prerade voća, izvođenje alkoholnog vrenja, momenat destilacije (pečenja) prevrelog voćnog kljuka, sam način destilacije, kao i odležavanje i formiranje rakije. Ovde ćete naći sve što vas interesuje u vezi voća, sudova u kojim se izvodi pečenje rakije, otklanjanje nedostataka rakije, određivanje jačine rakije, način skladištenja gotove rakije, itd. Knjiga je korisna kako za one koji žele da se profesionalno bave proizvodnjom rakije, tako i pojedincima koji proizvode ovo piće iz hobija i za svoje potrebe. Čitaj dalje Šljiva, kajsija, kruška, jabuka, trešnja, višnja, grožđe! Naš narod je poznat po tradiciji pečenja rakije! Ovaj napitak pravi se od raznog voća, trava čak i kukuruza i krompira. U ovom priručniku zainteresovani za ovaj proces mogu da saznaju kako da od, u naslovu navedenog voća, naprave rakiju. Za razliku od npr. Slovenije gde je najpoznatija jabukovača, rakija od jabuke, u našoj zemlji se najviše proizvodi rakija od šljiva. Nažalost, kvalitet takve rakije varira jer svaki proizvođač ima neki svoj recept, čime se onemogućava da šljivovica postane srpski brend koji bi se plasirao na inostrano tržište. U ovoj knjizi dati su brojni saveti, uputstva i sve ostalo što čini "male tajne" velikih majstora. Na kvalitet rakije utiče niz faktora: momenat berbe voća, način prerade voća, izvođenje alkoholnog vrenja, momenat destilacije (pečenja) prevrelog voćnog kljuka, sam način destilacije, kao i odležavanje i formiranje rakije. Ovde ćete naći sve što vas interesuje u vezi voća, sudova u kojim se izvodi pečenje rakije, otklanjanje nedostataka rakije, određivanje jačine rakije, način skladištenja gotove rakije, itd. Knjiga je korisna kako za one koji žele da se profesionalno bave proizvodnjom rakije, tako i pojedincima koji proizvode ovo piće iz hobija i za svoje potrebe. Naslov: Priručnik za spravljanje rakije Izdavač: Partenon Strana: 102 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 20 cm ISBN: 86-7157-327-3

Abeceda rezidbe – knjiga za sve one koji žele da nauče da orezuju drveće i žbunje Abeceda rezidbe predstavlja štivo koje je nezaobilazno svima onima koji se bave rezidbom i orezivanjem. Ukoliko ste početnik ova knjiga je idealna za Vas. Takođe i profeionalci sa velikim iskustvom u ovoj knjizi mogu pronaći po koji trik za koji nisu znali, a koji će im olakšati sam posao rezibe. Preko 450 ilustracija Knjiga Abeceda rezidbe obiluje ilustracijama – fotografijama i skicama pravilnog orezivanja velikog broja ukrasnih vrsta, kao i voća i povrća. Sa ilustracijama lako ćete upamtiti i primeniti stečeno znanje na terenu. Sve najčešće vrste ukrasnih sadnica Autori knjige Abeceda rezidbe Jean-Yves Prat i Denis Retournard potrudili su se da sakupe i dokumentuju tehnike orezivanja svih najrelevantnijih vrsta ukrasnih sadnica koje se sade širom sveta. U ovoj knjizi svakako ćete pronaći svaku vrstu sa kojom imate posla. Orezivanje povrća i voća nikada nije bilo lakše U knjizi abeceda rezidbe opisane su i najčešće vrste povrća i voća uz kompletne ilustracije i opise njihovog orezivanja. Uz ove opise lako ćete savladati orezivanje vašeg voćnjaka i uštedeti velike svote novca koje ste do sada plaćali za orezivanje vašeg voća. Neke od ukrasnih vrsta čije orezivanje je opisano u knjizi Aukuba Azaleja Forzicija Glicinija Hibiskus Hortenzija Kalina Lavanda Lovorvišnja Pirakanta Tekoma Vajgela Magnolija Ruža i mnoge druge ukrasne vrste. Neke od voćarskih vrsta čije orezivanje je opisano u knjizi Abeceda rezidbe Smokva Trešnja Šljiva Orah Leska Kupina Kruška Kajsija Ogrozd Jabuka i mnoge druge voćarske vrste. Specifikacije Autori: Jean-Yves Prat i Denis Retournard Dimenzije: 18 cm x 24 cm Povez: Plastificirani kartonski povez Broj strana: 240 Ilustrovana: Fotografije i ilustracije, crteži u boji Izdavač: Stanek biblioteka, HR ISBN: 9788671578264 Godina izdavanja: 2019.

Drugo izmenjeno izdanje Izdavač: Partenon, Beograd Biblioteka Polja Partenona Povez: tvrd Broj strana: 575 Ilustrovano. Minimalno zacepljenje hrbata, nekoliko podvučenih rečenica, vrlo dobro očuvana. U ovo, drugo izdanje, autor je uneo mnoge izmene: dodao je neke nove tekstove, a neke izostavio, ne menjajući strukturu knjige znalački i dobro odmerenu u prvom izdanju. Naime, uneti su novi statistički podaci o površinama i prinosima za sve važne voćne vrste. Dodati su botanički opisi i privredni značaj za 11 sorti krušaka, šest sorti šljiva, tri sorte kajsija i pet sorti trešanja. Za mnoge sorte voća dati su podaci o tome kako su i kada stvorene (godina, selekcionari, roditelji), sklonost prema partenokarpiji, klijavosti polena, oprašivanju i oplodnji, otpornosti prema nekim prouzrokovačima bolesti i prema štetočinama, afinitetu prema vegetativnim podlogama itd. S A D R Ž A J: I) OPŠTI DEO - Opšti ekološki uslovi za gajenje voćaka - Biološke osnove voćarstva - Fiziološke osnove voćaka - Fiziologija ishrane voćaka - Fiziologija razmnožavanja i proizvodnja sadnica vočaka - Izbor podloga i sorti voćaka - Podizanje voćnjaka - Negovanje voćnjaka: đubrenje, navodnjavanje, rezidba, podmlađivanje, zaštita voćaka II) POSEBNI DEO - Voćke sa jabučastim plodovima: jabuka, kruška, dunja, mušmula - Voćke s koštičavim plodovima: šljiva, breskva, kajsija, trešnja, višnja - Voćke s jezgrastim plodovima: orah, leska - Voćke s jagodastim plodovima: jagoda, malina, kupina, crna ribizla, borovnica (K-54)

Voćarstvo Nakon rasprodatog izdanja knjige Voćarstvo II, Partenon, u već oprobanoj saradnji sa profesorom Nikolom Mićić i njegovim saradnicima, ovaj put nudi još obimniju i sveobuhvatniju enciklopediju voćarstva u kojoj će i najzahtevniji čitaoci pronaći sve što im je potrebno. Na skoro 650 strana, deset poglavlja, u punom koloru, izuzetno kvalitetne izrade, po prvi put na jednom mestu pronaćićete sve o uzgajanju: jabuke, kruške, dunje, mušmule, oskoruše, šljive, breskve, kajsije, trešnje, višnje, oraha, leske, kestena, jagode, maline, kupine, ribizle, borovnice, aktinidije i smokve!

Nakon rasprodatog izdanja knjige Voćarstvo II, Partenon, u već oprobanoj saradnji sa profesorom Nikolom Mićić i njegovim saradnicima, ovaj put nudi još obimniju i sveobuhvatniju enciklopediju voćarstva u kojoj će i najzahtevniji čitaoci pronaći sve što im je potrebno. Na skoro 650 strana, deset poglavlja, u punom koloru, izuzetno kvalitetne izrade, po prvi put na jednom mestu pronaćićete sve o uzgajanju: jabuke, kruške, dunje, mušmule, oskoruše, šljive, breskve, kajsije, trešnje, višnje, oraha, leske, kestena, jagode, maline, kupine, ribizle, borovnice, aktinidije i smokve!

Šljiva, kajsija, kruška, jabuka, trešnja, višnja, grožđe! Naš narod je poznat po tradiciji pečenja rakije! Ovaj napitak pravi se od raznog voća, trava čak i kukuruza i krompira. U ovom priručniku zainteresovani za ovaj proces mogu da saznaju kako da od, u naslovu navedenog voća, naprave rakiju. Za razliku od npr. Slovenije gde je najpoznatija jabukovača, rakija od jabuke, u našoj zemlji se najviše proizvodi rakija od šljiva. Nažalost, kvalitet takve rakije varira jer svaki proizvođač ima neki svoj recept, čime se onemogućava da šljivovica postane srpski brend koji bi se plasirao na inostrano tržište. U ovoj knjizi dati su brojni saveti, uputstva i sve ostalo što čini "male tajne" velikih majstora. Na kvalitet rakije utiče niz faktora: momenat berbe voća, način prerade voća, izvođenje alkoholnog vrenja, momenat destilacije (pečenja) prevrelog voćnog kljuka, sam način destilacije, kao i odležavanje i formiranje rakije. Ovde ćete naći sve što vas interesuje u vezi voća, sudova u kojim se izvodi pečenje rakije, otklanjanje nedostataka rakije, određivanje jačine rakije, način skladištenja gotove rakije, itd. Knjiga je korisna kako za one koji žele da se profesionalno bave proizvodnjom rakije, tako i pojedincima koji proizvode ovo piće iz hobija i za svoje potrebe. Čitaj dalje

VINTAGE: RUČNO VEŽENI STOLNJAK IZ 1935. Vezeni stolnjak Proizvedeno u: domaćoj radinosti Zemlja porekla: Vojvodina Vreme: oko 1935.godine Materijal: Šifonsko platno Boje: osnova – bela motiv plavim koncem Dimenzije: dužina 130 x 130 cm, Status: Antikvitet Detaljno stanje: Odlično, bez obzira na protok vremena, jer je ovaj komad veza stajao u ormanu, malo se koristio. Opis: Ovaj komad platna sa našom nacionalnom šarom vežen na materijalu koji je otkan u kućnoj radinosti, prirodnom platnu koji se koristio isključivo za vez. To je šifonsko platno na kojem se vezlo pamučnim kvalitetnim koncem. Ceo stolnjak je oivičen sa plastronom širine 4 cm, koji je izvežen tufnama. Vežen motiv – ažur - se prostire na obodu celog stolnjaka u širini 25 cm. Ažur je rađen sa motivima proizvoda sa sela, u svakom uglu se nalaze izvežene voćke: kruška, šljiva, trešnja, jabuka – a povezani su motivom ruža koji su samo pokrsticom nagoveštene. U središtu stolnjaka je vinjeta 30 x 30 cm sa elementima sa ažura stolnjaka. Jednostavan i sveden vez na stolnjaku čini da je ovaj vintage komad i danas vrlo privlačan i zgodan za etno ambijenat .

Autori: Boris Pašalić, Nikola Mićić, Gordana ĐurićNakon rasprodatog izdanja knjige Voćarstvo II, Partenon, u već oprobanoj saradnji sa profesorom Nikolom Mićić i njegovim saradnicima, ovaj put nudi još obimniju i sveobuhvatniju enciklopediju voćarstva u kojoj će i najzahtevniji čitaoci pronaći sve što im je potrebno.Na skoro 650 strana, deset poglavlja, u punom koloru, izuzetno kvalitetne izrade, po prvi put na jednom mestu pronaćićete sve o uzgajanju: jabuke, kruške, dunje, mušmule, oskoruše, šljive, breskve, kajsije, trešnje, višnje, oraha, leske, kestena, jagode, maline, kupine, ribizle, borovnice, aktinidije i smokve!

Nakon rasprodatog izdanja knjige Voćarstvo II, Partenon, u već oprobanoj saradnji sa profesorom Nikolom Mićić i njegovim saradnicima, ovaj put nudi još obimniju i sveobuhvatniju enciklopediju voćarstva u kojoj će i najzahtevniji čitaoci pronaći sve što im je potrebno. Na skoro 650 strana, deset poglavlja, u punom koloru, izuzetno kvalitetne izrade, po prvi put na jednom mestu pronaćićete sve o uzgajanju: jabuke, kruške, dunje, mušmule, oskoruše, šljive, breskve, kajsije, trešnje, višnje, oraha, leske, kestena, jagode, maline, kupine, ribizle, borovnice, aktinidije i smokve! Čitaj dalje

Autor: Prof. Dr Miladin Šoškić Godina izdanja: 2011. Br. str.: 166 Povez: Mek Format: 170mm x 240mm Pismo: Latinica Opis Rezidba voćaka U ovom priručniku možete naći detaljne informacije i praktična rešenja o rezidbi voćaka. – Rezidba maldih voćaka za obrazovanje krune (oblikovanje) – Rezidba voćaka u rodu – Prstenovanje voćaka – Poprečno zarezivanje na stablu, paranje kore, savijanje grana, podmlađivanje voćaka, – Prekalemljivanje, – Rezidba: jabuke, kruške, breskve, šljive, kajsije, trešnje, višnje, oraha i leske… „Ro bogatstvu oblika, lepoti boja, prijatnosti ukusa, hemijskom sastavu, lekovitoj i hranljivoj vrednosti voće je jedan od najdragocenijih darova prirode, dragocen proizvod usklađenog delovanja snaga genetskog potencijala, zemlje, sunca, vode, ljudskog znanja, umešnosti i pregalaštva“. Koristan priručnik koji će vam pružiti i dati sve potrebne informacije kako biste pravilno oblikovali svoje voćke, te pravilnim merama rezidbe povećali njihovu rodnost.

Voćarstvo morfologija organa rasta i plodonošenja Boris Pašalić, Nikola Mićić, Gordana Đurić(autor) Izdavač: Partenon Nakon rasprodatog izdanja knjige Voćarstvo II, Partenon, u već oprobanoj saradnji sa profesorom Nikolom Mićić i njegovim saradnicima, ovaj put nudi još obimniju i sveobuhvatniju enciklopediju voćarstva u kojoj će i najzahtevniji čitaoci pronaći sve što im je potrebno. Na skoro 650 strana, deset poglavlja, u punom koloru, izuzetno kvalitetne izrade, po prvi put na jednom mestu pronaćićete sve o uzgajanju: jabuke, kruške, dunje, mušmule, oskoruše, šljive, breskve, kajsije, trešnje, višnje, oraha, leske, kestena, jagode, maline, kupine, ribizle, borovnice, aktinidije i smokve! Tvrd povez Pismo latinica Dimenzije: 26 cm Broj strana 637 str.

!!! - KRŠ tj LOŠE stanje + publikacija je možda NEkompletna - !!! slikovnica Cveće i Voće štampa: Novi Dani, Beograd izdaje: Naša Djeca, Zagreb, 1963 ilustracije: Vladimir Kirin broširan povez, ćirilica, oko 16 x 18,5 cm, prisutno je 40 od 40 strana, ali u paritetu 22+18 na sajtu Virtuelne Biblioteke Srbije piše da ova slikovnica ima 40 strana kod mene prva polovina slikovnice ima 22 strane, a druga 18; dakle, moguće je da su sve strane prisutne, ali da su centralne strane otpale, pa su dolepljene među početne; stanje slikovnice je generalno i dobro i loše; ima puno zacepljenja i bar jedno žestoko uvo; zadnja korica je prelomljena, a hrbat zacepljen pri dnu; selotejpom Sloga Zrenjanin lepljeno je na dva mesta; neke strane imaju rupicu, a neke belu nalepnicu za cene; raspored ilustracija u ovoj mojoj slikovnici je: Kukurek, (Jorgovan, Ciklama, Kruška, Dunja), Visibaba, Jaglac, Šeboj, Zumbul, Sunovrat tj Narcis, Ljubica tj Ljubičica, Đurđica tj Đurđevak, Nevem, Krasuljak, Potočnica, Lala, Ruža, Karanfil, Maćuhica tj Dan i Noć, Mak, Perunika, Šljiva, Trešnja, Breskva, Kajsija, Orah, Lešnjak tj Lešnik, Mušmula, Kupina, Kesten, Malina, Ogrozd i Ribiz tj Ribizla, Jagoda, Grožđe, Badem, Smokva, Limun, Naranča tj Narandža ili Pomorandža, Jabuka - u zagradi su verovatno te premeštene 4 centralne ilustracije - - - - Pogledajte na Kupindu i ostale KNJIGE koje imam u ponudi: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=gknjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=guglajkan Za pretragu: Gknjiga,

Pesnik Danojlić peva o plodovima na tvom stolu: jabukama, kruškama, grožđu, lubenici, onako kao čovek koji ih prvi put nalazi. Peva o avanturi slasti, ukusa, mirisa i boja, o susretu sa razumljivom i bliskom prirodom. Tu su i druge pojave koje te svakodnevno okružuju: dobrota vode na izvoru ili u čaši u ruci, vazduha u kome se izobilno kupaš, sunčeva svetlost u kojoj polako zri i tvoj lik, proplanak koji prepoznaje šetačev korak i poziva ga na igru. Čitaj dalje

NEOTPAKOVAN Vicko i Masterblastersi gost Nevena Filipović ‎– Zaljubljeno Voće Fidbox ‎– 004-CD Format: CD, Album Country: Serbia Released: 2013 Genre: Children`s Style: Educational Tracklist 1 Kivi i Šljiva 3:28 2 Avokado i Mandarina 4:00 3 Šipak i Breskva 3:41 4 Grejpfrut i Papaja 3:11 5 Limun i Kruška 3:47 6 Banana i Ananas 2:54 7 Dunja i Kokos 3:41 8 Jabuka i Dud 3:20 9 Kupina i Nar 3:29 10 Višnja i Mango 2:48 Companies, etc. Recorded At – Studio Master Blaster Mixed At – Studio Master Blaster Credits Backing Vocals – Ana Didić (tracks: 1, 4, 6 to 10), Anika Krstanović (tracks: 3, 5, 9), Goran Milatović (tracks: 9), Lidija Graovac, Luna Škopelja (tracks: 4, 5, 9), Nikola Radojković (tracks: 3 to 5, 9, 10), Olesia Nedopas (tracks: 2), Una Korica (tracks: 1 to 4, 6 to 8, 10), Zoja Vasić (tracks: 1, 2, 4, 6 to 9) Bass – Ana Protulipac (tracks: 2 to 5, 7), Momčilo Zečević (tracks: 6), Petar Krstajić (tracks: 1, 8 to 10) Djembe – Bogdan Đurđević (tracks: 2, 4) Drums – Ana Đurović (tracks: 3, 4), Gordan Grbić (tracks: 2, 8), Mariza Pavlović (tracks: 5, 6), Marko Ilić (5) (tracks: 7, 9), Milan Antonović (tracks: 1, 10) Executive-Producer – Goran Jović (2) Guitar – Aleksa Nenadović (tracks: 4, 5), Danko Jovašević (tracks: 10), Filip Jović (tracks: 2, 7), Jovan Sibinović (tracks: 1), Vasilije Stamenković (tracks: 9), Vladimir Oparica (tracks: 3, 6), Čedomir Đurđević (tracks: 8, 9) Illustration – Aleksandar Zolotić, Dušan Pavlić Keyboards – Aleksandar Ilić (6) (tracks: 4), Luna Škopelja (tracks: 1, 3, 6, 8), Marko Hadžimilić (tracks: 5, 9), Vladimir Radović (tracks: 1, 2, 7, 10) Lead Vocals – Nevena Filipović, Miroslav Vicko Milatović* Mixed By – Boris Jovanović, Boris Krstajić Music By, Lyrics By, Arranged By, Producer, Liner Notes – Miroslav Vicko Milatović* Recorded By – Dejan Vozlić, Nenad Branković Recorded By, Mixed By, Photography By – Dejan Škopelja Notes Recorded and mixed in period August 2012 - January 2013. (c) Vicko 2013 Barcode and Other Identifiers Barcode: 9 788689 397031

Svijet Stavio sam u neispravne jer NEMA roman i 1 list! Iz sadržaja: Naslovna strana: ? Moda: Trokut, Kaputi, Kostimi, Haljine (modeli?) Moda: Za večer, Jesen-zima 79/80 (modeli?) Moda: On u sezoni 79/80 (modeli?) Krojenje: 10 raznih modela (modeli?) Pletenje: U bojama jeseni Produženi boravak u vrtićima Prnjavor: Turističko leto (na dve strane i 5 fotografije) TV: `Jugoslavijo, dobar dan` Branko Bahunek Putopis: Danska Svijet kroz svijet: Bing Krozbi, Brian Withers... Žene sa oružjem Priče iz sudskih dosjea: Kobni prsten Poljska, Zaliplje: Rascvetano selo Vez, Kukičanje: Kućice na stolnjaku, Kruška, Jabuka... Elvis Prisli na filmu (glumi Kurt Rasel) Strip: Tu, oko nas (Claire Bretecher) geg tabla Povjerljivi razgovori Priče naših čitatelja: Kuharski foto-strip: Punjena riba na švedski način ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 99 Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Ispresovane nove nekorištene determinisane biljke za herbarijum preko 200 različitih vrsta. Cena je na komad od 60-100 dinara zavisno od količine koju kupujete. Cena za preko 65 komada je 60 dinara, 35-65 komada cena je 70 dinara, 15-35 komada 80 dinara, dinara. 5-15 komada 100 dinara. manje od 5 ne šaljem. Slike su moje, lično sam ih slikala. Biljke su kvalitetno ispresovane, oko svakog herbarijuma ulažem maksimalni trud. Možete naručiti biljke koje želite. U ponudi imam još mnogo biljaka koje nisu na slikama. Kupujete ih poređane na papir(ne lepim biljke) sa podacima; 1. Narodnim nazivom 2. Familijom 3. Latinskim nazivom 4. Staništem U ponudi; Ambrozija, Bagrem, Bagrenac, Bokvica muška, Bokvica ženska, Bokvica srednja, Breza, Brest, Bulka(cvet), Bela rada, Broćika, Boca obična, Vrba, Vijušac, Verbena, Volujak, Gavez, Ginko, Gorčika, Graorica, Vratić, Dobričica, Divlja Nana, Divlji ovas, Divlja šargarepa, Divlji Kesten, Detelina, Žuta šumarica, Žutenica, Zubača, Zeleni muhar, Zdravac, Zvezdan, Zečije uvo, Ivanjsko cveće, Jasmin, Ježevica, Javor, Kopriva, Kostrika, Kopitnjak(list), Konjski bosiljak, Kamilica, Kanadska hudoletnica, Kostriš, Krasolika, Kratkokljuni čapljan, Klasača, Loboda, Ladolež, Lipa, Livadarka, Livadska žalfija, Livadski vijuk, Leska, Ledinjak, Lepljivi muhar, Lekoviti oranj, Livadska režuha, Lucerka, Lanolist, Ljulj, Maslačak, Mišjakinja, Mahovina, Mlečika smrekasta, Mlečika šumska, Mlečika suncogled, Muhar veliki(korovsko proso), Neven, Noć-dan(cvet), Niksica, Njivski poponac, Orlovi nokti, Orah, Pavit, Palamida njivska, Popino prase, Pirevina, Potočnjak(purpuna vrbica), Peršun, Puzava petoprsta, Potočarka(ugaz), Polegli protivak, Paprat, Platan, Plućnjak, Pelin, Pegava mrtva kopriva, Presličica(cvet i list), Rusomača(hoću-neću) Renika, Ricinus, Svračica, Smokva, Stisnuša poljska, Stršeća rosulja, Sirak divlji, , Topola crna, Troskot, Hajdučka trava, Hrast, Hudoletnica, Crvena mrtva kopriva, Cikorija, Crna pomoćnica, Crnjevac, Crveni javor, Crvenolisna šljiva, Čičak, Čempres, Čestoslavica, ~Suncokret, Ruža i Perunika su 100 RSD(ne prodajem ih pojedinačno, samo ako se kupuju i ostale biljke) ~ Bundeva, Bukva, Bulka(koren), Bršljan, Beli Bor, Beli slez, Beli luk, Bosiljak, Višnja, Visibaba, Vinka sa korenom), Virak, Vinova Loza, Vučja jabuka, Valerijana, Glog, Grab, Grašak sa korenom, Gorušica, Dud, Dunja, Divizma, Kruška, Divlja Kruška, Estragon, Ehinacea, Žuti Noćurak, Žuti Kokotac, Žalfija, Zova, Zumbul, Zlatnica, Zečiji trn, Ivanjska ruža, Jelenski jezik, Ječam, Jabuka, Jagoda sa korenom, Krompir, Kajsija, Kupina, Kukuruz, Kukurek, Kukuta, Kopitnjak, Karanfil, Krastavac, Lavanda sa cvetom, Lisičji rep, Ljutić, Ljubičica sa korenom i cvetom, Maslina, Morač, Matičnjak, Majčina dušica, Malina, Nar, Narcis, Niksica sa lukovicom, Naut(Leblebija sa korenom), Ovas, Origano, Pšenica, Paradajz sa korenom, Paprika, Pasulj sa korenom, Puzava ivica, Podbel, Rastavić sa korenom, Divlja ruža, Rusa sa korenom, Različak, Soja, Sladić, Smilje, Selen, Stričak, Tatula, Trešnja, Tikvica, Tisa, Tuja, Forzicija, Hrast Cer, Hrast lužnjak, Hrast Cer, Celer, Crni slez Crni luk, Crni Bor, Šeboj, Štir(Amarant), Šargarepa sa korenom su 70 RSD nezavisno od količine osim ako kupujete 15 i manje biljaka. Naručite na vreme ako Vam se žuri, naročito April, Maj, Jun! NAPOMENA; Cena zavisi od količine biljaka koju kupujete, neke biljke ne menjaju cenu bez obzira na količinu, naznačeno je koje. Za plaćanje preko računa jeftinija Vam je poštarina pošto nema provizija od strane pošte. Možete me kontaktirati na Viber 063/589696 i tamo mi dostaviti spisak biljaka koje želite a ja Vam javljam šta imam od biljaka i cenu. Za porudžbinu pošaljite poruku sa Vašim podacima, preko Vibera ili SMS-om na telefon (063/589-696): Ime i prezime. Ulica i broj. Mesto i poštanski broj. Broj telefona za kontakt. Pakete šaljem Postexpresom u najbržem mogućem vremenu.

Ispresovane nove nekorištene determinisane biljke za herbarijum preko 200 različitih vrsta. Cena je na komad od 35-70 dinara zavisno od količine koju kupujete. Cena za preko 100 komada je 35 dinara, od 50-100 komada 40 dinara, od 30-50 komada cena je 45 dinara, od 20-30 komada 50 dinara, 10-20 komada cena je 60 dinara, 5-10 komada 70 dinara, dinara. manje od 5 ne šaljem. Slike su moje, lično sam ih slikala, biljke su kvalitetno ispresovane što se vidi na slikama a oko svakog herbarijuma ulažem maksimalni trud. Možete naručiti biljke koje želite. U ponudi imam još mnogo biljaka koje nisu na slikama. Kupujete ih poređane na papir sa podacima; 1. Narodnim nazivom 2. Familijom 3. Latinskim nazivom 4. Staništem U ponudi; Ambrozija, Bagrem, Bagrenac, Bokvica muška, Bokvica ženska, Breza, Bor Crni, Bukva, Bulka, Bujad, Bela rada, Broćika, Boca obična, Vrba bela, Vrba krhka, Visibaba, bez lukovice, Vinka, Vijušac, Verbena, Veliki lisac, Gavez, Grab, Ginko, Gorčika, Graorica bela, Graor crveni, Gronjasti vratić, Dobričica, Divlja Nana, Divlji ovas, Divlja šargarepa, Divlja salata, Divlji Kesten, Detelina, Žalfija, Žuta šumarica, Žutenica, Zubača, Zeleni muhar, Zlatnica, Zdravac, Zvezdan, Zečiji trn, Zečije uvo, Zečija stopa, Ivanjsko cveće, Jasmin, Ježevica, Javor(Klen, Mleč, Crveni), Jelenski jezik, Kukurek, Kukuta, Kopriva, Kostrika, Kopitnjak(list), Konjski bosiljak, Kamilica, Kanadska hudoletnica, Kostriš, Krastavac, Krasolika, Kratkokljuni čapljan, Klasača oštra, Loboda, Ladolež, Lavanda, Lipa, Livadarka, Livadska žalfija, Livadski vijuk, Leska, Lampion drvo, Ledinjak, Lepljivi muhar, Lekoviti oranj, Livadska režuha, Lucerka, Lanolist, Ljulj, Matičnjak bez korena, Maslačak, Mišjakinja, Mahovina, Mlečika smrekasta, Mlečika šumska, Mlečika suncogled, Muhar veliki(korovsko proso), Neven, Noć-dan(cvet), Niksica, Njivski poponac, Orlovi nokti, Orah, Pasulj, Pavit, Palamida njivska, Popino prase, Pirevina, Potočnjak(purpuna vrbica), Paradajz, Peršun, Puzava petoprsta, Puzava ivica, Potočarka(ugaz), Polegli protivak, Paprat, Platan, Plućnjak, Pelin, Pegava mrtva kopriva, Presličica(cvet i list), Različak, Rusomača(hoću-neću) Ruzmarin, Rusa, Renika, Ricinus, Sremuš list( divlji beli luk), Svračica, Smokva, Stričak, Stisnuša poljska, Stršeća rosulja, Sirak divlji, Topola bela, Topola crna, Tuja istočna, Tuja zapadna, Troskot, Tisa, Hajdučka trava, Hrast, Hudoletnica, Crni slez, Crvena mrtva kopriva, Cikorija, Crna pomoćnica, Crnjevac, Crveni javor, Crvenolisna šljiva, Divlja šljiva (dženarika), Čičak, Čempres, Čestoslavica, Šumska jagoda(manja), Štavelj, Šargarepa list, Štir. Suncokret je 100 RSD(Suncokret ne prodajem ga pojedinačno, samo ako se kupuju i ostale biljke) Ariš, Breskva, Bundeva, Bršljan, Beli Bor, Beli slez, Beli luk, Bosiljak, Bokvica srednja, Crni luk, Višnja, Visibaba sa lukovicom, Vinova Loza, Vučja jabuka, Glog, Grašak sa korenom, Dud, Dunja, Divizma, Divlja ruža, Kruška, Divlja Kruška(Oskoruša), Zova, Zumbul, Ivanjska ruža, Ječam, Jela, Jabuka, Jagoda sa korenom, Jagorčevina, Krompir koren, Krvara(dinjica), Kozlac, Kajsija, Kupina sa korenom, Kukuruz, Kopitnjak, Karanfil, Lavanda sa cvetom, Ljutić, Ljubučica sa korenom i cvetom, Ljoskavac, Maslina, Matičnjak sa korenom, Malina, Nar, Narcis, Niksica sa lukovicom, Naut(Leblebija sa korenom), Ovas, Origano, Pšenica, Paradajz sa korenom, Paprika sa korenom, Perunika, Podbel, Rastavić sa korenom, Ruža, Rusa sa korenom, Soja, Smrča, Spomenak, Sladić, Smilje, Srednja bokvica, Tatula, Trešnja, Tikvica, Forzicija, Hrast Cer, Hrast lužnjak sa žirom, Šeboj, Šargarepa sa korenom su 60 RSD nezavisno od količine. Naručite na vreme! NAPOMENA; Cena od 35 RSD je fiktivna pošto nešto mora da se napiše, važeća cena zavisi od količine biljaka koju kupujete, neke biljke ne menjaju cenu naznačeno je koje a što je napisano na početku teksta! Slanje postexpresom na teritoriji Srbije, poštarinu plaća kupac. Za plaćanje preko računa jeftinija Vam je poštarina pošto nema provizija od strane pošte. Možete me kontaktirati na Viber 063/589696 i tamo mi dostaviti spisak biljaka koje želite. .

Svijet Stavio sam u neispravne jer NEMA roman i 1 list! Iz sadržaja: Naslovna strana: ? (foto agencija IPC) Krojenje: Kostimi, Za mlade, Za decu Moda: Mladi, Proleće, Boje, Italijanska zlatna sredina (modeli ?) Moda: Čipka, Pojas, Crno-belo (modeli ?) Stazama naših heroina: Nada Dimić Silaš: Sama sebi OOUR, Sofija Zlokapa Post u staji-post u tanjiru Izložba: Ženska izložba fotografija u Zagrebu Blaga Radošević - Život ispunjen čežnjom Krystina Janda - Gluma je istina... Marijana Deržaj - Sećanja sa ukusom vedrine Svijet kroz svijet: Priče iz sudskih dosijea: Trka udvoje (Bjelovar) Neca Falk Vezite sami: Šareno na belom, Kruške i jabuke, Srca... Svijet priča: Slavica Sarkotić (Sisak) Kuvarski foto strip: `Odjeveni` bifteci ... Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: Magazini 97 Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

poezija. meki povez, str. 32, dim. 23 x 15,5 cm naslovna - B. ZIVANOVIC Вршац је градско насеље у општини Вршац у Јужнобанатском округу, један од најстаријих банатских градова који се налази се на југоисточном рубу Панонске низије, у подножју Вршачких планина. Према попису из 2002. било је 36623 становника (према попису из 1991. било је 36885 становника). По овоме је Вршац други по величини град у округу и највећи град у Војводини без статуса средишта округа. Вршац се налази североисточно од Београда на 83. километру Државног пута I реда М1.9 према Румунији, од које је удаљен 14 km. Вршац одликује добра повезаност са околним местима, као и градовима у овом делу Војводине, и то како друмским тако и железничким саобраћајем. Раскрсница је Државног пута I реда М1.9, Државног пута I реда М7.1 и Државног пута другог реда Р126. У самом Вршцу налази се железнички гранични прелаз према Румунији, а друмски код Ватина. Вршац лежи у самом подножју Вршачких планина. У његовој непосредној близини налазе се депресије Великог и Малог рита, поточне долине, лесне заравни, а на невеликој удаљености налази се и Делиблатска пешчара, специфичан географски комплекс и једно од највећих пешчаних пространстава у Европи. Вршачке планине, на крајњем југоистоку Баната, заузимају површину од око 170 km². Имају претежно одлике брдско-брежуљкастих предела чији централни део има планински карактер. Почињући са брдима Капела (252 m) и Кула (399 m) над самим градом, простиру се на истоку све до речице Черне у Румунији, на северној страни оивичене су Марковачким потоком и Малим Ритом у који се стрмо спуштају. Са јужне стране благо опадају и завршавају се долинама потока Месића и Гузајне. У уздужном профилу, на правцу исток-запад налазе се највећи врхови, међу којима доминира Гудурички врх (641m), уједно и највиши врх у Војводини. Јужна и северна подгорина испресецане су вододеринама и поточним долинама. Клима је умерено-континентална, са следећим обележјима: дуга и топла лета, нешто хладније, а понекад хладне и снеговите зиме, свежија и краћа пролећа, док су јесени дуже и топлије. Посебну специфичност Вршцу даје кошава. Најчешће дува у рано пролеће и позну јесен, односно у хладнијој половини године. Брзина кошаве је променљива и креће се од 18 до 40 km на сат, а поједини удари и до 140 и више km на сат. Осим кошаве дува и северац и северозападни ветар. Вршачки предео је прилично сиромашан водотоковима природног порекла. Једина река је Караш, који извире у Румунији и протиче недалеко од Вршца. Месић, највећи од неколико потока, извире у брдима изнад истоименог села и протиче кроз сам град. На територији јужног Баната изграђена је од 18. века до данас, читава мрежа канала за одвођење атмосферских и подземних вода. Највећи је канал Дунав—Тиса—Дунав, који пролази на око десетак километара од Вршца. У самом граду је вештачко језеро које је уређено као градско купалиште, а у близини, у Великом Риту постоји рибњак површине 906 хектара, познат и као станиште великог броја врста барских птица и друге дивљачи. У животињском свету Вршачких планина има срна, дивљих свиња, зечева, дивљих мачака, лисица, а у пролазу се задржавају и вукови. Из птичјег света заступљени су: дивља патка и гуска, дивљи голуб, јаребица, фазан, велики и мали детлић, крагуј, пуповац, а од грабљивица, јастреб, мишар, орао, сова, соко. На подручју Вршца живе: веверица, шумски пух, сива и црна врана, гавран и многе друге врсте ретких птица. Јединствено гнездиште у нашој земљи има у Малом Риту барска шљука бекасина. Од змија најзаступљенија је белоушка, ређе шарка, а има слепића и смука. Једна врста зеленог гуштера сматра се да је раритет у Војводини. У речним токовима и у каналима има разних врста риба: штуке, шарана, сома, кечиге, караша и ситне беле рибе. Биљни свет је веома разнолик. Највише је трава од којих посебан значај има кострика. На Вршачким планинама расту: смрека, црни бор, павит, пољски и брдски брест, буква, питоми кестен, више врста храста, бели граб, више врста липа, купина, шипак, пољска ружа, дивља јабука и крушка, бели и црвени глог, брекиња, оскоруша, рашљика (трн), дивља трешња, руј, клокочика, клен, млеч, жеста, дрен, свиб, бршљан, курика, пасрден, бели и црни јасен, обична калина, црвена зова, веприна. Све су то аутохтоне биљне врсте. Накнадно унете дрвенасте врсте су: багрем, јасика, бела и црна топола, врба ракита, дивљи кестен и разни четинари. На Вршачким планинама има 1.024 врста дрвећа, шибља и зељастог биља. Зна се за 22 биљне заједнице (фитоценозе) и то 10 степско-ливадских и 12 шумских. Општини Вршац припадају села: Ватин, Мали Жам, Велико Средиште, Гудурица, Марковац, Месић, Павлиш, Сочица, Јабланка, Влајковац, Ритишево, Куштиљ, Уљма, Избиште, Војводинци, Потпорањ, Стража, Мало Средиште, Шушара, Орешац и Загајица. Први трагови насеља на Вршачком брду потичу из времена праисторије. Подграђе испод Вршачке куле (средњовековно утврђење) високо је 21 m, са зидовима дебелим 2,5 m. Подручје данашњег града и околине било је такође насељено у давној прошлости. Насеље на овом месту развило се у сенци средњовековног града који је подигао угарски краљ Жигмунд почетком XV века на врху брда да би заштитио јужне границе своје државе од сталних турских упада. Ускоро је град предат српском деспоту Ђурђу који га је повезао са својим главним утврђењима јужно од Дунава у чврсти одбрамбени систем. Године 1425. српске избеглице са југа настаниле су се у подножју брега и своје насеље назвали су Подвршац. Већ тада ова област била је позната по својим винима која су била међу најтраженијима на угарском двору. Након што су опустошили читаву област, Турци су град заузели 1552. но Вршац је и даље остао настањен Србима. Ово се променило након 1594. када су Срби, у нади да ће се ослободити у садејству са аустријском армијом, подигли Банатску буну: испрва су имали много успеха и између осталих градова ослобођен је и Вршац, но крајем лета Турци су удруженим снагама потукли устанике и започели са осветом. Већина Срба побегла је у Ердељ а Вршац је у потпуности попримио оријентални изглед. 1716. Турке је из града протерао војсковођа Еуген Савојски чиме је отворио нову епоху у историји града. У град су ускоро колонизовани Немци из области око реке Мозела који су собом донели нове виноградарске технике које ће Вршац брзо претворити у једно од средишта винарства Хабзбуршка монархија. Брзи привредни успон крунисан је добијањем повеље слободног краљевског града 1817. Град је знатно назадовао за време револуције 1848. када су се око њега тукли Срби и Мађари. Остатак XIX века протекао је у миру и напретку који је пресекла зараза филоксере која је запретила уништењем све винове лозе. Но, катастрофалне последице фолоксере брзо су поништене у овој области планским сађењем америчких сорти лозе. Највећа етничка промена наступила је у току Другог светског рата када су нацисти, махом домаћи Немци, протерали у концнетрационе логоре и тамо усмртили готово целокупно јеврејско становништво града, док је након 1944. године целокупна немачка заједница која није избегла пред Црвеном армијом протерана из својих кућа и смештена у сабирне логоре у којима су услед изузетно лоших животних услова и лишени свих грађанских права, страдали од глади и болести, док су се преживели након 1948-е године уз прећутну сагласност власти почели исељавати у Аустрију, Немачку или прекоморске земље. Тада долази до систематске демографске и политичке промене у граду. Осамдесетих година двадесетог века Вршац почиње да излази из привредне таме и развија имиџ успешног града.

Priručnik jednog hobiste ili sve što ste želeli da znate o paradajzu a niste imali koga da pitate “ …Osim truda i entuzijazma, vašno je znanje i iskustvo. Bez svega toga nema uspeha. Mislim da je od svega nabrojanog, znanje presudno. Kada sam to shvatio u narednim mesecima i godinama sam svoje slobodno vreme posvetio upravo ličnom edukacijom na temu amaterske agroproizvodnje. Ta edukacija je bila usmerena na proizvodnju ukusnog i zdravog povrća, sa minimalnom zaštitom i sa upotrebom prirodnih organskih preparata. Ova knjiga je rezultat upravo te upornosti i iskustva kroz koje sam lično prošao gajeći: paradajz, papriku, krastavac, krompir, boraniju, grašak, jabuke, kruške, kajsije, breskve, nektarine, maline, borovnicu, aroniju, šljive, trešnje, lešnik… …Nakon 12 godina hobističkog bavljenja povrtarstvom, bez dileme mogu ustvrditi: da bismo jeli ukusno i zdravo povrće, danas ( a tek u budućnosti! ) – moraćemo sami da ga proizvedemo. To je trenutak u kojem naš hobi dobija puni smisao.“ Iz sadržaja: -Skica za portret prosečnog hobiste -Izbor i priprema parcele Analiza zemljišta PH vrednost i đubrenje zemljišta Priprema- obrada zemljišta -Izbor sorte Domaći Hibridni -Rasad Kako da sami proizvedete rasad -Rasađivanje -Razvoj, plodonošenje i berba -Prihrana (đubrenje) -Zaštita -Bolesti, štetočine i suzbijanje -Proizvodnja ranog paradajza -Kalendar aktivnosti Kalendar kasne proizvodnje Kalendar rane proizvodnje

3 CD-a NOVO, U CELOFANU 1.01 Željko Bebek–Kupit Ću Nam Sat 3:11 1.02 Crvena Jabuka Feat. Bosanac Na Odmoru–Ljeto 4:02 1.03 Neda Ukraden–Gjde Ćemo Za Praznike 3:25 1.04 Dino Petrić–Desi Se 3:56 1.05 Tri Mušketira–Srce Hrvatsko 3:29 1.06 Učiteljice–Trava 3:38 1.07 Colonia–Sama 2:57 1.08 Lidija Bačić Lille, Žanamari–Stop 3:07 1.09 Nikolina Vujić–Tišina 3:30 1.10 Vladimir Kočiš Zec–Nemoj Čekat` Sutra 3:36 1.11 Matíja – Ti Bi Promijenio Sve 3:28 1.12 Mile Perkov–Snažnija Od Svih 3:25 1.13 Ljubavnici–Lijepa Ženo Dalmatinko 3:07 1.14 Davor Borno–Kad Zagrmi Dalmatinska 3:22 1.15 Koktelsi–Kopan Kumpire, Beren Jabuke 3:39 1.16 Klapa Cambi (Kaštel Kambelovac)–Ko Me Pita 3:28 1.17 Ivan Zak–Ide Bolja Godina 3:38 2.01 Dražen Zečić–Sve Si Sama Odabrala 4:04 2.02 Indira & Halid Bešlić–Iskra 3:30 2.03 Zlatko Pejaković–Kriva Si 3:51 2.04 Luka Basi–Ljubav Mog Života 3:08 2.05 Žera & Valentin–Tamo Na Vjetru Sa Dunava 3:37 2.06 Amir Kazić Leo–Da Mogu Birati 3:05 2.07 Ivana Kovač–Idemo Dalje 3:31 2.08 Mladen Grdović–Nije Meni Lako 3:23 2.09 Kumovi–Život Si Moj 3:44 2.10 Klapa Puntamika–Škuribanda 3:58 2.11 Jasmin Stavros–Umri Muški 3:07 2.12 Trio Gušt Feat. Tena–Još Te Uvijek Volim 3:19 2.13 Elio Pisak–Nije Ljubav Ljubomora 3:39 2.14 Darko Domijan–Trebam Te, Vrati Se 3:25 2.15 Klapa Šufit–Mirno Ti More 3:20 2.16 Tarapana Band–Da Nema Me 3:21 2.17 Magazin–Mora Li, Mora 3:49 3.01 Marko Kutlić–Budi Moja Noć 4:27 3.02 Zaprešić Boys Feat. Opća Opasnost–8 Slova 3:14 3.03 Mia–Pomalo Slučajno 3:20 3.04 Leteći Odred–Možda Postanemo Bolji Ljudi 3:19 3.05 Nina Petković–Predugo 3:09 3.06 NOELLE–Ne Laži 3:49 3.07 Meri Andraković–Bilo Je Dobro 2:29 3.08 Nedžad Murić–Biću Tvoja Sjena 3:35 3.09 Kim Verson–Divlji I Slobodni 3:21 3.10 Lana.S–Naš Svijet 3:46 3.11 Sandro Bastiančić–Šlager Sezone 3:43 3.12 Robert Čolina–Nemoj Me Pitati Za Ime 3:55 3.13 Željko Krušlin Kruška & Latino–Kajem Se 4:34 3.14 Alka Vuica–Luđakinja 3:39 3.15 Nina Donelli, Giuliano–Žali Nas More 4:15 3.16 Mejaši Feat. Crvena Jabuka–Sanjam Te 3:23

Iz sadržaja: Osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života voćaka Rezidba i rast mladih voćaka Rast pojedinih delova krune Rast skeletnih grana Klasifikacija rezidbe Rezidba mladih vocaka za obrazovanje krune Karakteristika najpoznatijih uzgojnih oblika Oblikovanje piramidalne krune Oblikovanje kotlaste krune Oblikovanje palmeta s kosim granama Oblikovanje horizontalne palmete Oblikovanje verijerove palmete Oblikovanje palmete lepaž Oblikovanje Buše – Tomasove krune Oblikovanje sistema Maršan Oblikovanje vretenastog žbunja Oblikovanje vertikalne kordunice Oblikovanje voćaka po sistemu pilar Oblikovanje kose i horizontalne kordunice Rezidba voćaka u rodu Opšti principi voćaka u rodu Vreme rezidbe Intenzitet rezidbe Održavanje i rekonstrukcija uzgojnog oblika Alat, pribor i mašine za rezidbu voćaka Prekraćivanje i proređivanje grana Rekonstrukcija, čićenje i proređivanje krune drveta Ubrzavanje i pojačavanje rodnosti buknih voćaka Prstenovanje voćaka Poprečno zarezivanje na stablu Paranje kore Savijanje grana Podmlađivanje voćaka Prekalemljenje voćaka Rezidba jabuke u rodu Rezidba kruške za rod Rezidba breskve u rodu Rezidba šljive u rodu Rezidba kajsije u rodu Rezidba trešnje u rodu Rezidba višnje u rodu Rezidba oraha u rodu Rezidba leske

CMC Festival Vodice 2021 [Various Artists] Originalno trostruko izdanje u duploj debeloj kutiji. Made in Croatia Novo, neotpakovano, u celofanu! Naprslina na prednjoj strani kutije. Spisak pesama: CD1 01 Željko Bebek - Kupit Ću Nam Sat 3:11 02 Crvena Jabuka Feat. Bosanac Na Odmoru - Ljeto 4:02 03 Neda Ukraden - Gjde Ćemo Za Praznike 3:25 04 Dino Petrić - Desi Se 3:56 05 Tri Mušketira - Srce Hrvatsko 3:29 06 Učiteljice - Trava 3:38 07 Colonia - Sama 2:57 08 Lidija Bačić Lille, Žanamari - Stop 3:07 09 Nikolina Vujić - Tišina 3:30 10 Vladimir Kočiš Zec - Nemoj Čekat` Sutra 3:36 11 Matíja - Ti Bi Promijenio Sve 3:28 12 Mile Perkov - Snažnija Od Svih 3:25 13 Ljubavnici - Lijepa Ženo Dalmatinko 3:07 14 Davor Borno - Kad Zagrmi Dalmatinska 3:22 15 Koktelsi - Kopan Kumpire, Beren Jabuke 3:39 16 Klapa Cambi (Kaštel Kambelovac) - Ko Me Pita 3:28 17 Ivan Zak - Ide Bolja Godina 3:38 CD2 01 Dražen Zečić - Sve Si Sama Odabrala 4:04 02 Indira & Halid Bešlić - Iskra 3:30 03 Zlatko Pejaković - Kriva Si 3:51 04 Luka Basi - Ljubav Mog Života 3:08 05 Žera & Valentin - Tamo Na Vjetru Sa Dunava 3:37 06 Amir Kazić Leo - Da Mogu Birati 3:05 07 Ivana Kovač - Idemo Dalje 3:31 08 Mladen Grdović - Nije Meni Lako 3:23 09 Kumovi - Život Si Moj 3:44 10 Klapa Puntamika - Škuribanda 3:58 11 Jasmin Stavros - Umri Muški 3:07 12 Trio Gušt Feat. Tena - Još Te Uvijek Volim 3:19 13 Elio Pisak - Nije Ljubav Ljubomora 3:39 14 Darko Domijan - Trebam Te, Vrati Se 3:25 15 Klapa Šufit - Mirno Ti More 3:20 16 Tarapana Band - Da Nema Me 3:21 17 Magazin - Mora Li, Mora 3:49 CD3 01 Marko Kutlić - Budi Moja Noć 4:27 02 Zaprešić Boys Feat. Opća Opasnost - 8 Slova 3:14 03 Mia - Pomalo Slučajno 3:20 04 Leteći Odred - Možda Postanemo Bolji Ljudi 3:19 05 Nina Petković - Predugo 3:09 06 NOELLE - Ne Laži 3:49 07 Meri Andraković - Bilo Je Dobro 2:29 08 Nedžad Murić - Biću Tvoja Sjena 3:35 09 Kim Verson - Divlji I Slobodni 3:21 10 Lana.S - Naš Svijet 3:46 11 Sandro Bastiančić - Šlager Sezone 3:43 12 Robert Čolina - Nemoj Me Pitati Za Ime 3:55 13 Željko Krušlin Kruška & Latino - Kajem Se 4:34 14 Alka Vuica - Luđakinja 3:39 15 Nina Donelli, Giuliano - Žali Nas More 4:15 16 Mejaši Feat. Crvena Jabuka - Sanjam Te 3:23 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: pop, folk, world & country pvs3r0

Stanje knjige : 4-, bez ispisivanja i cepanja. Povez : tvrdi Str : 951 Sadržaj Uvod Prvo poglavlje Opšti uslovi za proizvodnju hrane Vladimir Stipetić: Jugoslovenska proizvodnja hrane na svjetskom tržištu Franc Zagožen: Elementi strategije tehnološkog razvoja poljoprivrede Petar Marković: Rajonizacija i prioritet razvoja poljoprivredne proizvodnje Jeremija Simić, Viden Ranđelović: Demografske promene u jugoslovenskoj poljoprivredi i na selu Vojin Mrvić: Agroindustrijski kompleks u opštenarodnom odbrambenom ratu Risto Lozanovski: Ekološki potencijali za povećanje proizvodnje u submediteranskom području Taib Šarić: Ekološke posljedice primjene hemikalija u biljnoj proizvodnji Jan Marko: Naučnoistraživački rad i njegov uticaj na proizvodnju hrane Budimir Milojić: Obrazovanje i povećanje proizvodnje Drugo poglavlje Uređenje zemljišta Vladimir Mihalić: TIo kao prirodni resurs u biljnoj proizvodnji Anđelko Butorac, Zoltan Racz: Povećanje plodnosti tla Nikola Miljković, Husnija Resulović: Oštećenje, zaštita i rekultivacija zemljišta Milan Stojšić: Regulisanje vodno-vazdušnog režima zemljišta odvodnjavanjem – preduslov za potpunije korišćenje oranica Jugoslavije Novica Vučić: Navodnjavanje kao faktor promena i intenziviranje poljoprivredne proizvodnje u Jugoslaviji Sava Mihić: Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav u jugoslovenskoj privredi Nikola Miljković: Melioracije anormalnih zemljišta – rezerve u proizvodnji hrane Frane Tomić: Hidromelioracije u SR Hrvatskoj Aleksandar Radevski: Hidromelioracije u SR Makedoniji Predrag Stefanović, Zoran Gavrilović: Zaštita zemljišta od erozije u funkciji proizvodnje hrane brdsko-planinskih područja Marko Gostović, Branko Gardašević: Urbanizacija, prostorni planovi i uređenje zemljišta Treće poglavlje Doprinosi genetike i oplemenjivanja proizvodnje hrane Slavko Borojević: Kombinacijsko oplemenjivanje giavni put u stvaranju novih sorti bilja Franc Zagožen, Franc Ločniškar: Stvaranje rasa domaćih životinja Zdravko Martinić-Jerčić: Heterozis i povećanje priroda biljaka Petar Mišić, Borivoje Pejkić: Savremeni pravci u oplemenjivanju voćaka Petar Cindrić: Savremeni pravci oplemenjivanja vinove loze Stevan Petrović: Hromozomski inžinjering i povećanje produktivnosti Katarina Borojević: Genetsko inžinjerstvo u oplemenjivanju bilja Sibila Jelaska: Kultura tkiva i stanica – nove mogućnosti razmnožavanja biljaka Spasoje Veselinović, Vasilije Miljković, Danislav Kuzmanov, Snežana Veselinović: Transplantacija embriona Milutin Penčić: Genetički izvori za selekciju gajenih biljaka Četvrto poglavlje Ratarska proizvodnja Josip Gotlin, Aleksandar Pucarić, Ljubinka Starčević, Živorad Videnović: Razvoj tehnologije proizvodnje kukuruza i mogućnosti iskorištenja genetskog potencijala rodnosti sadašnjih hibrida Stevan Jevtić: Dosadašnja dostignuća u tehnologiji za proizvodnju pšenice i mogućnosti daljeg povećanja prinosa Julije Martinčić, Josip Kovačević, Alojz Lalić: Suvremeni principi u tehnologiji i izboru sortimenta za proizvodnju kvalitetnog pivarskog i stočnog ječma Petar Spasić, Ivan Matić, Petar Jokić: Sadašnja proizvodnja i sagledavanje mogućnosti povećanja prinosa i digestije šećerne repe Bogdan Belić, Nedeljko Nenadić, Boris Varga: Razvoj tehnologije proizvodnje soje, izbor sortimenta, rejonizacije i mogućnosti daljnjeg povećanja prinosa Tihomir Vrebalov, Dragan Škorić: Tehnologija proizvodnje i rejonizacija hibrida suncokreta u cilju povećanja prinosa Zvonko Mustapić, Vladimir Danon, Ivanka Čizmić: Tehnologija i izbor sortimenta za dalje povećanje prinosa i kvalitet uljne repice Jan Čižek: Razvoj proizvodnje krmnog bilja – stanje i perspektive Miloš Kus: Prehrambena vrednost krompira i neke osobenosti njegove proizvodnje i potrošnje u Jugoslaviji Aleksandar Pucarić, Pavao Benešić, Milovan Čobanović, Sulejman Čerimagić i Miodrag Vidojković: Stanje i mogućnosti proizvodnje sjemena ratarskih kultura za domaće i strano tržište Časlav Davidović: Takmičenje zemljoradnika za visoke prinose u ratarstvu i doprinos stručne službe Peto poglavlje Proizvodnja povrća Miroslav Popović: Proizvodnja i potrošnja povrća u Jugoslaviji – stanje i perspektive Miroslav Popović, Živomir Miladinović: Oplemenjivanje i sjemenarstvo povrća Ružica Lešić, Josip Borošić: Zimska proizvodnja povrća u jadranskom primorju Branka Lazić: Tehnološki aspekti proizvodnje povrća u zaštićenom prostoru Kiril Popovski: Energetski aspekti proizvodnje povrća u zaštićenom prostoru Marija Ćirkova-Georgijevska: Proizvodnja ranog povrća pod plastičnim zaklonima u jugoistočnoj Makedoniji Živojin Aleksić: Mogućnosti proizvodnje zdravog, od pesticida nezagađenog povrća Šesto poglavlje Voćarsko-vinogradarska proizvodnja Lazar Avramov, Dime Pemovski, Nikola Miročević: Proizvodnja i potrošnja grožđa u Jugoslaviji – stanje i perspektiva Miroslav Milosavljević, Ranko Liculj, Jože Colnarič: Savremena dostignuća u proizvodnji grožđa Dobroslav Rahović, Ivo Miljković: Razvoj proizvodnje i potrošnje voća u Jugoslaviji Aleksandar Tomin: Organizovana proizvodnja voća i grožđa kao komponenta tržišne potrošnje i ishrane u Jugoslaviji Stojan Boškov, Nikola Parakeov: Savremena proizvodnja stonog grožđa Agroindustrijskog kombinata „Tikveš“ Kavadarci Branko Škarica: Razvoj proizvodnje maslina i maslinovog ulja u Jugoslaviji Ksenija Miranović: Južno (suptropsko) voće Sedmo poglavlje Zaštita bilja Milan Maceljski: Integralna zaštita bilja Nemanja Ostojić: Sadašnje stanje i perspektive potrošnje i primene sredstava za zaštitu bilja u Jugoslaviji Zvonko Ostojić: Stanje i tendencije primjene herbicida u poljoprivredi Adam Marić: Značaj biljnih bolesti u ratarskoj proizvodnji i mogućnosti njihovog suzbijanja Dušan Čamprag, Radosav Sekulić: Važnije štetočine kukuruza, šećerne repe i suncokreta i njihovo suzbijanje Stojan Vrabl: Važnije štetočine i bolesti jabuke i kruške i njihovo suzbijanje Bogdan Cvjetković: Sadašnje stanje bolesti vinove loze i njihovo suzbijanje Rudolf Kastori: Zagađenje zemljišta radionuklidima i poljoprivredna proizvodnja Osmo poglavlje Stočarska proizvodnja Franc Ločniškar, Miroslava Milojić: Naučna dostignuća i trendovi razvoja u stočarstvu Hrvoje Zlatić, Zdravko Crnojević, Slobodan Živković: Stočna hrana i ishrana stoke Mladen Knežević, Jože Osterc, Jože Korošec, Josip Brčić: Mogući razvoj proizvodnje mesa i mlijeka na travnjacima Jože Ferčaj, Stevan Bočvanski: Osavremenjivanje mleka i goveđeg mesa Aleksandar Srećković: Svinjetina Novica Mitić: Razvoj ovčarstva – proizvodnja mesa, mleka i vune Refik Telalbašić, Josip Ljubešić: Stanje i razvoj konjogojstva Boško Mašić, Zlatica Pavlovski: Živinarstvo, proizvodnja i prerada mesa i jaja Srbislav Stamatović: Zdravstvene zaštita domaćih životinja u funkciji povećanja produkcije stočarstva Deveto poglavlje Ribarstvo i prerada Boris Ržančanin: Razvoji perspektive ribarstva u Jugoslaviji Ljubica Debeljak, Dobrila Habeković, Emin Teskeredžić, Tomislav Treer, Krešimir Pažur: Ribarstvo kopnenih voda Perica Cetinić, Ivan Katavić, Slobodan Rogner, Ivan Strgačić: Ribolov na Jadranu Branimir Čavlek, Đuro Roseg, Josip Basioli: Prerada u ribarstvu Želimir Filić, Mirjana Hrs-Benko, Ingrid Ivančić: Uzgoj riba i školjaka u pilot-farmi Deseto poglavlje Poljoprivredna oprema i mehanizacija Joco Mićić: Problemi i savremene tendencije u mehanizaciji ratarske proizvodnje Dragoslav Živković: Dostignuti nivo i dalji razvoj jugoslovenske industrije traktora, poljoprivrednih mašina i opreme za poljoprivredu Josip Brčić: Razvoj mehanizacije u stočarskoj proizvodnji Branka Lazić, Josip Brćić, Anđelko Bajkin: Mehanizacija u povrćarstvu Mislav Dujmović: Mehanizacija u voćarskoj i vinogradarskoj proizvodnji Jedanaesto poglavlje Prehrambena industrija Vlastimir Crnčević: Obeležja savremene prehrambene industrije i njen razvoj u Jugoslaviji Tomislav Lovrić, Egon Bauman: Razvoj procesa i procesne opreme prehrambene industrije Danko Matasović, Vladimir Marić: Tehnološki prodori, biotehnologija i razvoj prehrambene industrije Dubravko Vucelić, Željko Đurđina: Razvoj proizvodnje lako pripremljive dehidratirane kompleksne hrane u Jugoslaviji Sava Petrov, Dobrila Belestin, Jovan Turkulov: Stanje, tendencija i perspektivni razvoj ekstraktivne prehrambene industrije Jugoslavije Vitomir Bekrić: Mogućnost prerade i namenskog korišćenja kukuruza za industrijsku preradu,za ljudsku i stočnu hranu Delimir Šulc: Konzervisanje i prerada voča i povrća Gordana Niketić-Aleksić: Prerada voća i budući razvoj Radoslav Paunović, Slavica Šikovec, Dubravka Premužić, Ljubomir Jazić: Prerada grožđa – stanje i budući razvoj Gordana Niketić-Aleksić: Prerada povrća – stanje i perspektivni razvoj Radoljub Tadić: Industrija mesa u ekonomskom razvoju Jugoslavije Silvija Miletić: Prerada mlijeka i mliječnih proizvoda France Cegnar: Ambalaža i pakiranje hrane Zlatko Kniewald, Jasna Kniewald: Znanstvena istraživanja u području razvoja, prehrambenih tehnologija i biotehnologije Ratko Buzina, Milorad Mirilov: Hrana i zdravlje Dušan Stanković: Hranjiva dijetoprofilaktička i dijetoterapeutska vrednost voća i grožđa Milan Mirić, Ostoja Stojanović: Kvalitet namirnica Dvanaesto poglavlje Ekonomika poljoprivrede Vladimir Stipetić: Poljoprivreda i privredni razvoj Jugoslavije Petar Grahovac: Komparativne prednosti jugoslavenske privrede na svjetskom tržištu i struktura izvoza Dušan Tomić: Agrarna politika Jugoslavije – karakteristike i razvoj Stojan Jevtić: Investicije kao razvojni faktor jugoslovenske poljoprivrede Stevan Reljin: Tržište i marketing kao činilac razvoja poljoprivrede Vjekoslav Selak: Ugradivanje pariteta cena poljoprivrednih proizvoda u agrarnu politiku zemlje Danilo Pejin: Agroindustrijski kombinati kao oblik krupne proizvodnje i njihovi rezultati Vilko Štern, Slavko Gliha: Usmerena individualna gospodarstva i društveno-ekonomski rezultati Žak Finci: Adaptiran sistem alpskog gazdovanja Svetozar Livada: Sociologijski aspekti revitalizacije sela i poljoprivrede Srećko Pećar: Transfer tehnologije Poljoprivrednog kombinata Beograd u poljoprivredu drugih zemalja Zvonko Erak, Josip Erak, Zlatko Pauković, Josip Pavić: Integracione veze primarne poljoprivredne proizvodnje, industrijske prerade i prometa IPK Osijek Seid Branković, Enver Čehaić, Sead Šljivo, Ismet Šečić: Savremene metode prometa hrane nikk2056 nikk2060