LMS 513 Mister No - Užareni kotao Hrbat blago nakošen, strip čvrst i odličan

Korice stripa ponegde cepnute, na prednjoj strani korica potpis (vidljivo na slici). Unutrašnjost bez žvrljanja ili pocepanih listova.

CID 2002 284 straneStanje : Odlično 5! 100

Nova knjiga skroz.

Najlepše srpske narodne priče. Baš-čelik Zmija mladoženja Zlatna jabuka i devet paunica Čardak ni na nebu ni na zemlji U laži su kratke noge U cara Trojana kozje uši Nemušti jezik Zla žena Sveti Sava i đavo Đavo i njegov šegrt Miloš i Divonja Dete sa devet čiraka Usud Laž za opkladu Kralji čobanin Zlatoruni ovan Biberče Ćela Ero i kadija Krepao kotao Čitaj dalje

Najlepše srpske narodne priče. Priredila Olivera Grbić. Ilustrovao Goran Grbić. Baš-čelik Zmija mladoženja Zlatna jabuka i devet paunica Čardak ni na nebu ni na zemlji U laži su kratke noge U cara Trojana kozje uši Nemušti jezik Zla žena Sveti Sava i đavo Đavo i njegov šegrt Miloš i Divonja Dete sa devet čiraka Usud Laž za opkladu Kralji čobanin Zlatoruni ovan Biberče Ćela Ero i kadija Krepao kotao

Narodne priče Priredila Olivera Grbić. Ilustrovao Goran Grbić Najlepše srpske narodne priče. Baš-čelik Zmija mladoženja Zlatna jabuka i devet paunica Čardak ni na nebu ni na zemlji U laži su kratke noge U cara Trojana kozje uši Nemušti jezik Zla žena Sveti Sava i đavo Đavo i njegov šegrt Miloš i Divonja Dete sa devet čiraka Usud Laž za opkladu Kralji čobanin Zlatoruni ovan Biberče Ćela Ero i kadija Krepao kotao

Najlepše srpske narodne priče Knjiga tvrdih korica veceg formata,savremena, prelepo ilustrovana. Priredila Olivera Grbić. Ilustrovao Goran Grbić Baš-čelik Zmija mladoženja Zlatna jabuka i devet paunica Čardak ni na nebu ni na zemlji U laži su kratke noge U cara Trojana kozje uši Nemušti jezik Zla žena Sveti Sava i đavo Đavo i njegov šegrt Miloš i Divonja Dete sa devet čiraka Usud Laž za opkladu Kralji čobanin Zlatoruni ovan Biberče Ćela Ero i kadija Krepao kotao Izdavač: Laguna Format: 21x29 cm Broj strana: 114 Pismo: Latinica Povez: Tvrd KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA

Priredila Olivera Grbić. Ilustrovao Goran Grbić Najlepše srpske narodne priče. Baš-čelik Zmija mladoženja Zlatna jabuka i devet paunica Čardak ni na nebu ni na zemlji U laži su kratke noge U cara Trojana kozje uši Nemušti jezik Zla žena Sveti Sava i đavo Đavo i njegov šegrt Miloš i Divonja Dete sa devet čiraka Usud Laž za opkladu Kralji čobanin Zlatoruni ovan Biberče Ćela Ero i kadija Krepao kotao Format: 21x29 cm Broj strana: 114 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Godina izdanja: 2. decembar 2016. ISBN: 978-86-80035-20

Izuzetno retko izdanje, u bibliotekama postoje samo 3 sačuvana primerka. Priručnik o lokomotivama u izdanju Željezničko-industrijske škole u Subotici! Naslov Lokomotive : skripte Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1949 Izdavanje i proizvodnja Subotica : Željezničko-industrijska škola, 1949 (Subotica : Gradska štamparija) Fizički opis 17 cm, 136 str. Predmetne odrednice Lokomotive – Priručnik SADRŽAJ: 1. Uvod 2. Razvrstavanje lokomotiva 3. Sastav lokomotiva 4. Lokomotivski kotao 5. Parni dom 6. Rešetka – roštilj 7. Pepeljara 8. Dimnjača 9. Učvršćenje lokomotivskog kotla za postolje 10. Proba kotla 11. Pranje kotla 12. Eksplozija kotla 13. Armatura kotla 14. Ostale vrste lokomotivskih kotlova 15. Kotlovi sa „Polonso“ elementima 16. Brotanov kotao 17. Postolje lokomotive – „Frem“ 18. Vlačni i odbojni uređaj 19. Osovinski slogovi 20. Profil bandaža i linije kotrljanja (trčanja) 21. Dozvoljene tolerancije kod razmaka šina i točkova 22. Osovinski slogovi kretnih osovina 23. Vezane osovine 24. Slobodne osovine 25. Balansi i gibnjevi 26. Ležište, ležišne kutije, vođice i klinovi ležišnih kutija 27. Lokomotivske poluge 28. Parna mašina lokomotive 29. Parni cilindri 30. Oprema cilindra 31. Klip lokomotivske parne mašine 32. Klipna poluga – klipnjača 33. Ukrsna glava „Krajckopf“ 34. Regulator 35. Razvodnik pare 36. Krme – krmni mehanizam 37. Hajzengorova krma 38. Ostale vrste krma 39. Reverzir 40. Kočnice 41. Uređaj „Vestinghausove“ kočnice 42. Pumpa i kompresor 43. Glavni rezervoar 44. Glavni vod 45. Funkcioni ventil (rasporednik) 46. Kočioni cilindar i pomoćni rezervoar 47. Kočiona glava 48. Razni uređaji i oprema na lokomotivi 49. Osnovni pojmovi iz teorije parnih lokomotiva 50. Izračunavanje snage parne mašine 51. Električne lokomotive 52. Dizel-lokomotive 53. Literatura Vozovi, Jugoslovenska železnica, delovi lokomotive MG27

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Povratni talas - Boleslav Prus Godina izdanja: 2015 Broj strana: 142 Povez: Mek Prus je svoje junake nalazio među ljudima iz stvarnog života, pa je tako i za roman „Povratni talas“ bio motivisan istinitim događajem iz jedne tekstilne fabrike, gde je gazda – Nemac, naredio da se kotao, kako bi jače pokretao veliki broj vretena, naloži toliko da je ovaj pukao, pri čemu je poginulo desetak radnika zajedno sa vlasnikom. Kod Prusa radnja se odvija na sličan način: vlasnik fabrike Adler – Nemac – smanjuje plate radnicima kako bi tako nadoknadio ono što je potrošio njegov rasipni sin. Pošto je usled „štednje“ iz fabrike otpustio lekara, kada se dogodi nesrećan slučaj, nema nikoga da povređenom majstoru pruži prvu pomoć pa ovaj umire. Međutim, povratni talas iz naslova odnosi se na davno iniciranu spiralu zla koja utiče na sve i neminovno vodi ka uništenju. Tema dela mogla bi se potražiti i u motivima zločina i kazne, mada Prus ne pokazuje mnogo vere u postojanje pravde na svetu.Reprodukcija na korici: Jozef Šermentovski, „Seoski pogreb“

U dobrom stanju Balkan: od geografije do fantazije / Katarina Luketić Ostali naslovi Balkan od geografije do fantazije Balkan Jezik hrvatski Godina 2013 Zagreb : Algoritam, 2013 (Zagreb : Denona) Fizički opis 463 str. ; 23 cm Zbirka Facta Na presavijenom delu kor. lista autorkina slika i beleška o njoj Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 441-453 Registar. Predmetne odrednice Nacionalizam -- Balkanske države Etnicitet Hrvati -- Nacionalni identitet Odlomak: Uobičajeno je Balkan opisivan i reprezentiran kao bure baruta, kotao trećeg svijeta, divlja periferija Europe, europsko nesvjesno, mjesto vječnih atavizama i etničkih sukoba, krčma u kojoj kad se ugasi svijetlo bljesnu noževi itd. Balkanci su prikazivani ili kao dobri europski divljaci ili češće kao barbari koji se nikada neće moći civilizirati jer zaostalost i nasilnost čine njihovu esenciju. Stoljetni rašireni diskursi o Balkanu podrazumijevaju tako da su Europa i Balkan uvijek među sobom različiti i da je moguće pripadati ili Balkanu ili Europi, a nikada i jednom i drugome. Ova knjiga nastoji demontirati takve tvrdokorne predodžbe i otvoriti neki drugi smjer u razumijevanju Balkana i našeg mjesta na njemu. Da bi se razbistrio pogled i uvidjela sva ovdašnja identitetska i kulturna mnoštvenost potrebno je rastjerati stoljetnu stereotipnu maglu koja je zalegla na ovaj prostor.

Kóta 112 - Normandie 1944 - Bitva o řeku Odon Tim Saunders Nakladatel: Jota Jazyk: česky Rok a měsíc vydání: 2004/09 Počet stran: 240 Formát, hmotnost: 136 × 211 mm, 420 g Anotace Tim Saunders koncipoval tuto knihu jako průvodce po bojišti pro případného návštěvníka, a tak po poděkování a úvodu jsou čtenáři dány rady, ze kterých se zevrubně dozví jaké možnosti dopravy a cest se nabízí, jaké jsou možnosti ubytování v blízkosti bojiště, údaje o tom, kde a jaké mapy bojiště lze na místě získat, informace o nezbytnosti pojištění, zachování zdvořilosti a v neposlední řadě i varování o zachovávání bezpečnosti v případě nalezení nevybuchlé munice. Pak už následují kapitoly popisující uskutečněné boje za druhé světové války při dobývání kóty 112 v Normandii britskými vojsky. ⭐️Knjiga u PERFEKTNOM stanju L2

Hanayama Cast Puzzle Hashtag je mozgalica kreacija Yoshiyuki Kotani iz Japana i Kirill Grebnev iz Rusije. Poenta je rastaviti dva dela i ponovo sastaviti. Inspiracija je naravno # sa društvenih mreža, pojmom kojim se danas svi frljaju, u smislu ako nisi haštagovan onda si dvojka (ako se uopšte više ovaj termin i koristi). Mozgalice je težine 3. Sve ostale Hanayama modele pogledajte klikom na Cast Puzzle. Cast Puzzle japanskog proizvođača Hanayama predstavljaju najprestižnije i najpoznatije mozgalice na svetu koje se odlikuju kvalitetom i inovativnošću. Treba reći da su ove mozgalice lansirane u proizvodnju 1983.godine ali ideje potiču od mnogo ranije. Ideje za mozgalicama nastale su u Engleskoj 1880.godine kada je vlastela želela da se dokazuje i takmiči međusobom. Elem da ne dužimo želimo preći na stvar....takođe i da napomenemo da svake godine Hanayama nagrađuje one najkreativnije i upornije koji smisle neku novu mozgalicu za koju oni kažu da je para vredna. Saznajte o tome više na netu a mi ćemo da opišemo sledeće mozgalice.

Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta... Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović “Ovo je knjiga o Prvom svetskom ratu. Ona međutim ne govori šta je taj rat bio – ne objašnjava njegove uzroke, tok, završetak i posledice; jer već postoji mnoštvo izuzetnih dela koja se bave baš time – ona govori kako je bilo… Ovo delo je u izvesnom smislu antiistorija, jer mi je cilj bio da ovaj, na svaki način epohalan događaj, svedem na njegovu najsitniju, atomsku česticu, naime na pojedinačno ljudsko biće i njegove doživljaje.” Peter Englund Iz Predgovora srpskom izdanju Peter Englund je stalni sekretar Švedske akademije (najpre poznate po dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost). Knjiga Lepota i tuga – Intimna istorija Prvog svetskog rata do sada je prevedena na više od dvadeset jezika. Naslov: Lepota i tuga Izdavač: Geopoetika Strana: 500 (cb) Pismo: latinica Format: 24 cm Godina izdanja: 2014 ISBN: 978-86-6145-151-5

Lepota i tuga Intimna istorija Prvog svetskog rata Peter Englund Kao novo, izvrstan primerak.. Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta... Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović “Ovo je knjiga o Prvom svetskom ratu. Ona međutim ne govori šta je taj rat bio – ne objašnjava njegove uzroke, tok, završetak i posledice; jer već postoji mnoštvo izuzetnih dela koja se bave baš time – ona govori kako je bilo… Ovo delo je u izvesnom smislu antiistorija, jer mi je cilj bio da ovaj, na svaki način epohalan događaj, svedem na njegovu najsitniju, atomsku česticu, naime na pojedinačno ljudsko biće i njegove doživljaje.” Peter Englund Iz Predgovora srpskom izdanju Peter Englund je stalni sekretar Švedske akademije (najpre poznate po dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost). Knjiga Lepota i tuga – Intimna istorija Prvog svetskog rata do sada je prevedena na više od dvadeset jezika.

LEPOTA I TUGA Intimna istorija Prvog svetskog rata Peter Englund pečat privatna biblioteka Lepota i tuga Intimna istorija Prvog svetskog rata Peter Englund Prevela sa švedskog Spasa Ratković Godina izdanja: 2014 Format (cm): 24 cm Broj Strana: 500 Povez: Tvrd ISBN: 978-86-6145-151-5 O KNJIZI AUTOR VAŠI KOMENTARI Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta... Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović “Ovo je knjiga o Prvom svetskom ratu. Ona međutim ne govori šta je taj rat bio – ne objašnjava njegove uzroke, tok, završetak i posledice; jer već postoji mnoštvo izuzetnih dela koja se bave baš time – ona govori kako je bilo… Ovo delo je u izvesnom smislu antiistorija, jer mi je cilj bio da ovaj, na svaki način epohalan događaj, svedem na njegovu najsitniju, atomsku česticu, naime na pojedinačno ljudsko biće i njegove doživljaje.” Peter Englund Iz Predgovora srpskom izdanju Peter Englund je stalni sekretar Švedske akademije (najpre poznate po dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost). Knjiga Lepota i tuga – Intimna istorija Prvog svetskog rata do sada je prevedena na više od dvadeset jezika. Knjiga je N O V A ---------------------------- 10

Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta… Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović Peter Englund, rođen 1957, istoričar, pisac, od 2001. do 2006. profesor na Institutu za dramu, član je Švedske akademije od 2002. Njen sekretar je od 2009. godine. Doktorirao je 1989. godine radom Ugrožena kuća: Plemićke predstave o društvu u doba velike sile, jednim od prvih većih švedskih radova iz istorije mentaliteta. Njegova uža specijalnost je istorija XVII stoleća, o kojoj je objavio prva dva od planirana tri toma: Godine rata: O Švedskoj kao velesili i jednom čoveku u njenom središtu (1993), za koju je 1993. godine dobio prestižnu Nagradu August, i Nepobedivi (2000) sa istim podnaslovom. Najveći uspeh je doživeo knjigom Poltava (1988), deheroiziranim opisom dana za danom bitke koju su jedinice Karla XII izgubile protiv jedinica Petra Velikog. Svojim pristupom, u kome je iskoristio svu dostupnu građu, od dokumenata preko pisama do poezije, i svojim stilom, u kome meša strogu naučnu analizu i pripovedačku radost, osvojio je čitaoce (knjiga je prodata u više od četvrt miliona primeraka i prevedena na više jezika) i ogromno doprineo popularizaciji istorije u Švedskoj. Njegove sledeće knjige su Srebrna maska: Kratka biografija kraljice Kristine (2006), pravo remek-delo minijaturne biografije Lepota i tuga bitke (2008), te zbirke eseja Predeo prošlosti (1991), Pisma s nulte tačke (1996) i Istorija tišine i drugi eseji (2003). Zbirkama eseja, od kojih su neki prerađeni članci i reportaže koje je pisao kao novinar, približio je širokoj publici ono što naziva malom istorijom, istorijom svakodnevice i malih stvari, koje su u suštini velike koliko i takozvana velika istorija ratova, revolucija i poprišta. Pisao je i scenarija za televizijske serije, objavio kratki roman Grmeću (2005) sa temom iz 1706. godine. Svoja novinarska iskustva iz praćenja ratova u Hrvatskoj, Bosni, Avganistanu i Iraku sažeo je u knjižici Scene iz ogledala: Fragmenti uspomena iz četiri rata (2006).