Službeni glasnik Beograd, 2012. 26 cm, 376 str. tvrdi povez, ćirilica ISBN: 9788651912446 Ova knjiga je svojevrsna enciklopedija grada, u kojoj je na 400 strana dato oko 20.000 podataka o značajnim mestima, simbolima, ljudima iz prošlosti i sadašnjosti Pirota. Ćilim, kačkavalj, Muzej Ponišavlja i kej na Nišavi - samo su neki od najpoznatijih simbola Pirota, koji su dobili svoje mesto u prvom Pirotskom leksikonu.\

Službeni glasnik Beograd, 2012. 26 cm, 376 str. tvrdi povez, ćirilica ISBN: 9788651912446 Ova knjiga je svojevrsna enciklopedija grada, u kojoj je na 400 strana dato oko 20.000 podataka o značajnim mestima, simbolima, ljudima iz prošlosti i sadašnjosti Pirota. Ćilim, kačkavalj, Muzej Ponišavlja i kej na Nišavi - samo su neki od najpoznatijih simbola Pirota, koji su dobili svoje mesto u prvom Pirotskom leksikonu.\

Ради се о идентификаторима (специфичним обележјима) који представљају сложену, доживљајно/чулну основу идентитета Пирота: 1. визуелни (ћилим); 2. аудитивни (пиротски говор); 3. олфактивни (укус какчаваља или пиротске пеглане кобасице). Одвојено посматрано, реч је о идентификаторима који могу да се нађу и на другим местима. На пример, ћилим се, у мање-више истој форми (техника ткања, шаре и формат), може наћи у простору од Анадолије до Босне; качкаваљ је сир који су најпре правили пастири-номади Каравласи или Црновуци; пеглану кобасицу можете купити и у Пернику (Бугарска), а варијанте шопског говора чују се у области која захвата граничне делове Србије, Бугарске и Македоније (П.Христов). Али, све то заједно може да се нађе само у Пироту и међу Пироћанцима. Тај процес се у антропологији назива апропријација, односно усвајање, прерада и повезивање (оргинална синтеза) нечега што су раније и неки други негде другде створили и користили. Сва три претходно наведена идентитетска обележја: пиротски говор, ћилим и качкаваљ, само су наизглед локални, али заправо говоре у прилог транскултурализма чији је полазни аксиом: препознати себе у другоме и препознати другога у себи (D. Cuccioletta). Четврта основа колективног идентитета било би оно што се зове културни јунак − стварна или измишљена личност или књижевни лик који персонификује „дух места“. Чини се да је то најслабија тачка идентитетске конструкције − нема таквог Пироћанца, културног јунака, који би „на прву лопту“, дакле већ на сам помен имена личности, водио асоцијацији на град… (извод из ПОГОВОРА) Наслов: Пирот: Живети у пограничју Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 216 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: - cm Година издања: 2017 ИСБН: 978-86-515-1217-2

Velika frka u Brazilu To sam ja! Jedan vrlo zanimljiv tip, to jest miš, sa glavom u oblacima... Vodim jednu izdavačku kuću, ali moja prava strast je pisanje. Ovde u Mišogradu, na ostrvu Mišijatiji, svaka moja knjiga je bestseler! Kako to da još niste čuli za njih? To su priče za smejanje, nežnije od mocarele, ukusnije od kačkavalja, pa čak i od gorgonzole... zaista smešne priče, dajem vam Stiltonovu reč!

Opis proizvoda Kako ptice selice znaju kuda idu? Kako žabe mogu da padaju sa neba? Kako avioni lete? Kako kompas uvek pokazuje sever? Kako nastaju rupe u kačkavalju? Kako se prave džemperi od plastičnih flaša? Na ova i mnoga druga pitanja naći ćeš odgovore u ovoj slikovnoj enciklopediji, a zahvaljujući divnim ilustracijama i mnoštvu slika, lako ćeš zapamtiti važne činjenice o životinjama, prirodi, nauci, ljudskom telu i svakodnevnom životu.

Autor: grupa autoraKako ptice selice znaju kuda idu? Kako žabe mogu da padaju sa neba? Kako avioni lete? Kako kompas uvek pokazuje sever? Kako nastaju rupe u kačkavalju? Kako se prave džemperi od plastičnih flaša? Na ova i mnoga druga pitanja naći ćeš odgovore u ovoj slikovnoj enciklopediji, a zahvaljujući divnim ilustracijama i mnoštvu slika, lako ćeš zapamtiti važne činjenice o životinjama, prirodi, nauci, ljudskom telu i svakodnevnom životu.

Брдско-планинска подручја чине око 65% територије Републике Србије, а простиру се у регионима Шумадије и Западне Србије и Јужне и Источне Србије. На овим подручјима формирано је 50 општина у 13 обла-сти. Број становника се креће око 1.300.000, што чини 34,5% од укупног броја становника оба региона, односно, око 18% од укупног броја станов-ника Републике Србије.Ова подручја располажу са 194.158 пољопривредних газдинстава, што чини 43,07% у оба региона, а 30,74% у укупном броју Републике Србије. САДРЖАЈ ЗАШТО БРДСКО-ПЛАНИНСКА ПОДРУЧЈА, 3 УВОД, 7 СТАНОВНИШТВО И РЕСУРСИ У ПОЉОПРИВРЕДИ, 12 Становништво, 12 Пољопривредна газдинства, 13 Стално запослени на газдинству, 16 Коришћење пољопривредног земљишта, 18 Условна грла према коришћењу пољопривредног земљишта, 23 Употреба минералних ђубрива, средстава за заштиту биља и стајњака, 25 Пољопривредна механизација, 33 Објекти за смештај сточне хране,37 СТОЧАРСТВО НА БРДСКО-ПЛАНИНСКОМ ПОДРУЧЈУ, 42 Говедарство, 43 Газдинства према величини стада говеда, 46 Овчарство, 49 Газдинства према величини стада оваца, 52 Козарство, 55 Значај гајења говеда и оваца за производњу меса, 58 Стаје за држање говеда, оваца и коза, 59 Објекти за силажу, 65 АУТОХТОНО СТОЧАРСТВО И ТРАДИЦИОНАЛНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ,68 Аутохтоне расе говеда, 68 Аутохтоне расе оваца, 71 Аутохтони млечни производи, 72 Подручја аутохтоних млечних производа, 73 Млеко у изради сира, 75 Аутохтони бели сиреви у саламури, 76 Бели сиреви, меки или цели, 82 Шта недостаје сиревима у саламури, 82 Пиротски качкаваљ, 85 Аутохтони сувомеснати производи, 86 БОГАТСТВО У ЛЕКОВИТОМ БИЉУ И ШУМСКИМ ПЛОДОВИМА, 90 ЛИТЕРАТУРА, 93 Наслов: СТОЧАРСТВО - oслонац одрживог развоја брдско-планинског подручја у Србији Издавач: Akademska misao Страна: 286 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 17,6 x 25,0 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-7466-654-8

Брдско-планинска подручја чине око 65% територије Републике Србије, а простиру се у регионима Шумадије и Западне Србије и Јужне и Источне Србије. На овим подручјима формирано је 50 општина у 13 обла-сти. Број становника се креће око 1.300.000, што чини 34,5% од укупног броја становника оба региона, односно, око 18% од укупног броја станов-ника Републике Србије.Ова подручја располажу са 194.158 пољопривредних газдинстава, што чини 43,07% у оба региона, а 30,74% у укупном броју Републике Србије. САДРЖАЈ ЗАШТО БРДСКО-ПЛАНИНСКА ПОДРУЧЈА, 3 УВОД, 7 СТАНОВНИШТВО И РЕСУРСИ У ПОЉОПРИВРЕДИ, 12 Становништво, 12 Пољопривредна газдинства, 13 Стално запослени на газдинству, 16 Коришћење пољопривредног земљишта, 18 Условна грла према коришћењу пољопривредног земљишта, 23 Употреба минералних ђубрива, средстава за заштиту биља и стајњака, 25 Пољопривредна механизација, 33 Објекти за смештај сточне хране,37 СТОЧАРСТВО НА БРДСКО-ПЛАНИНСКОМ ПОДРУЧЈУ, 42 Говедарство, 43 Газдинства према величини стада говеда, 46 Овчарство, 49 Газдинства према величини стада оваца, 52 Козарство, 55 Значај гајења говеда и оваца за производњу меса, 58 Стаје за држање говеда, оваца и коза, 59 Објекти за силажу, 65 АУТОХТОНО СТОЧАРСТВО И ТРАДИЦИОНАЛНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ,68 Аутохтоне расе говеда, 68 Аутохтоне расе оваца, 71 Аутохтони млечни производи, 72 Подручја аутохтоних млечних производа, 73 Млеко у изради сира, 75 Аутохтони бели сиреви у саламури, 76 Бели сиреви, меки или цели, 82 Шта недостаје сиревима у саламури, 82 Пиротски качкаваљ, 85 Аутохтони сувомеснати производи, 86 БОГАТСТВО У ЛЕКОВИТОМ БИЉУ И ШУМСКИМ ПЛОДОВИМА, 90 ЛИТЕРАТУРА, 93 Наслов: СТОЧАРСТВО - oслонац одрживог развоја брдско-планинског подручја у Србији Издавач: Akademska misao Страна: 286 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 17,6 x 25,0 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-7466-654-8

Брдско-планинска подручја чине око 65% територије Републике Србије, а простиру се у регионима Шумадије и Западне Србије и Јужне и Источне Србије. На овим подручјима формирано је 50 општина у 13 обла-сти. Број становника се креће око 1.300.000, што чини 34,5% од укупног броја становника оба региона, односно, око 18% од укупног броја станов-ника Републике Србије.Ова подручја располажу са 194.158 пољопривредних газдинстава, што чини 43,07% у оба региона, а 30,74% у укупном броју Републике Србије. САДРЖАЈ ЗАШТО БРДСКО-ПЛАНИНСКА ПОДРУЧЈА, 3 УВОД, 7 СТАНОВНИШТВО И РЕСУРСИ У ПОЉОПРИВРЕДИ, 12 Становништво, 12 Пољопривредна газдинства, 13 Стално запослени на газдинству, 16 Коришћење пољопривредног земљишта, 18 Условна грла према коришћењу пољопривредног земљишта, 23 Употреба минералних ђубрива, средстава за заштиту биља и стајњака, 25 Пољопривредна механизација, 33 Објекти за смештај сточне хране,37 СТОЧАРСТВО НА БРДСКО-ПЛАНИНСКОМ ПОДРУЧЈУ, 42 Говедарство, 43 Газдинства према величини стада говеда, 46 Овчарство, 49 Газдинства према величини стада оваца, 52 Козарство, 55 Значај гајења говеда и оваца за производњу меса, 58 Стаје за држање говеда, оваца и коза, 59 Објекти за силажу, 65 АУТОХТОНО СТОЧАРСТВО И ТРАДИЦИОНАЛНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ,68 Аутохтоне расе говеда, 68 Аутохтоне расе оваца, 71 Аутохтони млечни производи, 72 Подручја аутохтоних млечних производа, 73 Млеко у изради сира, 75 Аутохтони бели сиреви у саламури, 76 Бели сиреви, меки или цели, 82 Шта недостаје сиревима у саламури, 82 Пиротски качкаваљ, 85 Аутохтони сувомеснати производи, 86 БОГАТСТВО У ЛЕКОВИТОМ БИЉУ И ШУМСКИМ ПЛОДОВИМА, 90 ЛИТЕРАТУРА, 93 Наслов: СТОЧАРСТВО - oслонац одрживог развоја брдско-планинског подручја у Србији Издавач: Akademska misao Страна: 286 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 17,6 x 25,0 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-7466-654-8

Dragi prijatelji mišići, ovde u Mišogradu, na Ostrvu miševa, sve moje knjige su bestseleri! Niste čuli za njih? To su priče za smejanje, nežnije od mocarele, ukusnije od kačkavalja, pa čak i od gorgonzole... zaista smešne priče, dajem vam reč Džeronima Stiltona! Gledao sam finale u fudbalu kad me je deda Tvrtko prekinuo i primorao da odem na turnir u golfu u parovima! Ko pobedi dobija skupoceni Supermišokup, ali je neko želeo da ga ukrade, a moj prijatelj, agent 00K je bio na tragu lopovu! To je bila prava pravcata avantura! Čitaj dalje

Tajna nestalog jezera Dragi prijatelji mišići, ovde u Mišogradu, na Ostrvu miševa, sve moje knjige su bestseleri! Niste čuli za njih? To su priče za smejanje, nežnije od mocarele, ukusnije od kačkavalja, pa čak i od gorgonzole... zaista smešne priče, dajem vam reč Džeronima Stiltona! Bilo je divno prolećno jutro, a Pati Spring me je pozvala na otvaranje radnje sa zanatskim predmetima američkih Indijanaca. Koliko toga sam naučio... ali baš kad sam kod kuće pokušavao da okačim hvatač snova, okliznuo sam se, onesvestio i pao u dubok san... Tada je počela moja indijanska avantura!

Krađa ogromnog dijamanta Dragi prijatelji mišići, ovde u Mišogradu, na Ostrvu miševa, sve moje knjige su bestseleri! Niste čuli za njih? To su priče za smejanje, nežnije od mocarele, ukusnije od kačkavalja, pa čak i od gorgonzole... zaista smešne priče, dajem vam reč Džeronima Stiltona! Gledao sam finale u fudbalu kad me je deda Tvrtko prekinuo i primorao da odem na turnir u golfu u parovima! Ko pobedi dobija skupoceni Supermišokup, ali je neko želeo da ga ukrade, a moj prijatelj, agent 00K je bio na tragu lopovu! To je bila prava pravcata avantura!

Dragi prijatelji mišići, ovde u Mišogradu, na Ostrvu miševa, sve moje knjige su bestseleri! Niste čuli za njih? To su priče za smejanje, nežnije od mocarele, ukusnije od kačkavalja, pa čak i od gorgonzole... zaista smešne priče, dajem vam reč Džeronima Stiltona! Da li vam se ikada dogodilo da izgubite živce? Meni, nažalost, jeste... Kažem 'nažalost', jer me je zbog toga Hijena naterao da ga pratim u mnogo zadivljujućih avantura! Od Sahare i Severnog pola, pa do džungle i pećina... Sve kako bi od mene napravio Pravog Miša. Da li je uspeo? Procenite sami! Čitaj dalje

Nisam ja supermiš Dragi prijatelji mišići, ovde u Mišogradu, na Ostrvu miševa, sve moje knjige su bestseleri! Niste čuli za njih? To su priče za smejanje, nežnije od mocarele, ukusnije od kačkavalja, pa čak i od gorgonzole... zaista smešne priče, dajem vam reč Džeronima Stiltona! Da li vam se ikada dogodilo da izgubite živce? Meni, nažalost, jeste... Kažem 'nažalost', jer me je zbog toga Hijena naterao da ga pratim u mnogo zadivljujućih avantura! Od Sahare i Severnog pola, pa do džungle i pećina... Sve kako bi od mene napravio Pravog Miša. Da li je uspeo? Procenite sami!

Opis Dragi prijatelji mišići, ovde u Mišogradu, na Ostrvu miševa, sve moje knjige su bestseleri! Niste čuli za njih? To su priče za smejanje, nežnije od mocarele, ukusnije od kačkavalja, pa čak i od gorgonzole... zaista smešne priče, dajem vam reč Džeronima Stiltona! Gledao sam finale u fudbalu kad me je deda Tvrtko prekinuo i primorao da odem na turnir u golfu u parovima! Ko pobedi dobija skupoceni Supermišokup, ali je neko želeo da ga ukrade, a moj prijatelj, agent 00K je bio na tragu lopovu! To je bila prava pravcata avantura! Povez knjige : broširani Strana : 115 Format knjige : 19 cm Pismo : ćirilica

Ako ste radoznali umovi i želite da obogatite svoje opšte znanje, edicija Slikovna enciklopedija je pravi izbor za vas! U knjigama iz ove serije pronaći ćete mnoštvo zanimljivih činjenica, a vaše čitalačko iskustvo upotpuniće divne ilustracije, kao i fotografije kojima su ove knjige obogaćene. Kako ptice selice znaju kuda idu? Kako žabe mogu da padaju sa neba? Kako avioni lete? Kako kompas uvek pokazuje sever? Kako nastaju rupe u kačkavalju? Kako se prave džemperi od plastičnih flaša? Na ova i mnoga druga pitanja naći ćeš odgovore u ovoj slikovnoj enciklopediji, a zahvaljujući divnim ilustracijama i mnoštvu slika, lako ćeš zapamtiti važne činjenice o životinjama, prirodi, nauci, ljudskom telu i svakodnevnom životu.

Opis Dragi prijatelji mišići, ovde u Mišogradu, na Ostrvu miševa, sve moje knjige su bestseleri! Niste čuli za njih? To su priče za smejanje, nežnije od mocarele, ukusnije od kačkavalja, pa čak i od gorgonzole... zaista smešne priče, dajem vam reč Džeronima Stiltona! Da li vam se ikada dogodilo da izgubite živce? Meni, nažalost, jeste... Kažem `nažalost`, jer me je zbog toga Hijena naterao da ga pratim u mnogo zadivljujućih avantura! Od Sahare i Severnog pola, pa do džungle i pećina... Sve kako bi od mene napravio Pravog Miša. Da li je uspeo? Procenite sami! Povez knjige : broširani Strana : 117 Format knjige : 19 cm Pismo : ćirilica

Ako ste radoznali umovi i želite da obogatite svoje opšte znanje, edicija Slikovna enciklopedija je pravi izbor za vas! U knjigama iz ove serije pronaći ćete mnoštvo zanimljivih činjenica, a vaše čitalačko iskustvo upotpuniće divne ilustracije, kao i fotografije kojima su ove knjige obogaćene. Kako ptice selice znaju kuda idu? Kako žabe mogu da padaju sa neba? Kako avioni lete? Kako kompas uvek pokazuje sever? Kako nastaju rupe u kačkavalju? Kako se prave džemperi od plastičnih flaša? Na ova i mnoga druga pitanja naći ćeš odgovore u ovoj slikovnoj enciklopediji, a zahvaljujući divnim ilustracijama i mnoštvu slika, lako ćeš zapamtiti važne činjenice o životinjama, prirodi, nauci, ljudskom telu i svakodnevnom životu.

SLIKOVNA ENCIKLOPEDIJA Kako je to moguće NAUKA I OPŠTA INTERESOVANJA ZA DECU Šifra artikla: 368022 Isbn: 9788610043464 Autor : grupa autora Izdavač : VULKAN IZDAVAŠTVO Kako ptice selice znaju kuda idu? Kako žabe mogu da padaju sa neba? Kako avioni lete? Kako kompas uvek pokazuje sever? Kako nastaju rupe u kačkavalju? Kako se prave džemperi od plastičnih flaša? Na ova i mnoga druga pitanja naći ćeš odgovore u ovoj slikovnoj enciklopediji, a zahvaljujući divnim... Detaljnije Kako ptice selice znaju kuda idu? Kako žabe mogu da padaju sa neba? Kako avioni lete? Kako kompas uvek pokazuje sever? Kako nastaju rupe u kačkavalju? Kako se prave džemperi od plastičnih flaša? Na ova i mnoga druga pitanja naći ćeš odgovore u ovoj slikovnoj enciklopediji, a zahvaljujući divnim ilustracijama i mnoštvu slika, lako ćeš zapamtiti važne činjenice o životinjama, prirodi, nauci, ljudskom telu i svakodnevnom životu. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija NAUKA I OPŠTA INTERESOVANJA ZA DECU Autor grupa autora Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2022 Format 18,6x22,7 Strana 124 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Proizvodnja sira na tradicionalan način Stočarstvo je razvijeniji deo poljoprivredne proizvodnje, a govedarstvo najrazvijenija grana stočarstva. Govedarstvo, kod nas, u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa 33%, ili jednom trećinom. U razvijenijim evropskim zemljama taj udeo je mnogo veći. Goveda su najveći proizvođači namirnica, čiji su proteini visoke biološke vrednosti, kako u mleku tako i u mesu, bilo da se koriste u sirovom ili prerađenom stanju. Pripitomljavanje domaćih životinja počelo je još u praistorijsko vreme uglavnom u dolinama Tigra, Eufrata, Inda, Dona, Dnjestra, Amu Darje i Sir Darje. Tu su postojali najpovoljniji uslovi za gajenje goveda (pašnjaci, blaga klima, dovoljno vodenog taloga). Na višem stupnju varvarstva, mlekarstvo je već bilo razvijeno. Ova epoha obuhvata istoriju Sumera, Grka, italijanskih plemena pre osnivanja Rima, zatim teritoriju germanskih i slovenskih plemena iz doba Tacita, kao i normanskih plemena iz doba Vikinga. Prvi pisani spomenici o mlekarstvu potiču iz doba 2.000 g. pre naše ere. Na osnovu njih saznajemo da je govedarstvo, kod starih Inda, bilo razvijeno, a krave se cenile po proizvodnji maslaca od dobijenog mleka. Na više mesta u Starom zavetu vidi se da je kod starih Jevreja mlekarstvo bilo vrlo razvijeno. Naročito je bila razvijena proizvodnja sireva. Od X-XV veka sirarstvo se naročito razvijalo u Francuskoj, Engleskoj, Danskoj, Holandiji i zemljama duž Atlanskog okeana, što je bilo u vezi sa razvojem zanatstva i trgovine. Od 1800. godine, naglim razvojem industrije došlo je do razvoja mlekarstva i mlekarske industrije. Kasnije, u 19. veku došlo je do značajnih otkrića u mlekarstvu iz oblasti hemije i fizike mleka, pre svega, uvođenjem novih hemijskih i fizičkih metoda u kontroli mleka i mlečnih proizvoda. Naročito se tu misli na pronalazak separatora, pasterizatora, razvoj tehnike kondenzovanja i sušenja mleka, upotrebe rashladnih uređaja kao i korišćenje čistih kultura u tehnologiji mleka. SADRŽAJ UVOD SASTAV MLEKA MANE MLEKA PROIZVODNJA SIRA Opšte karakteristike Mleko kao sirovina za proizvodnju sira Podešavanje kiselosti mleka Pasterizacija mleka Temperatura mleka za podsiravanje Dodavanje boje mleku Podsiravanje mleka Sirilo Obrada gruša Zrenje sira Cuvanje sira KLASIFIKACIJA SIRA BELI MEKANI SIR KAČKAVALJ URDA LITERATURA Prikaži više

Detalji predmeta Stanje Polovno Nos Edvarda Trenkoma Džajls Milton(autor) Aleksandra Čabraja(prevod) Izdavač: Mono & Manjana Naslov originala: Edward Trenkom"s Nose / Giles Milton Ukoliko ne želite da se ugojite nemojte da čitate ovu knjigu. Opisi sireva u romanu Nos Edvarda Trenkoma učiniće da posle nje ne možete da zamislite doručak bez kačkavalja, grickanje dimljenog sira tokom dana i specijalitet - posebna vrsta buđavog sira za večeru. Ako već morate da je pročitate pripremite dovoljno krekera. Šarmantni, duhoviti prvenac Džajlsa Miltona, jednog od najpopularnijih britanskih istoričara i publicista, prava je poslastica, od koje stalno želite još. Autor šest istorijskih bestselera, od kojih je najpopularnija bila priča o ratu začina u XVIII veku Nathanijel"s Nutmeg (1999), Džajls Milton je svoj prvi roman smestio u 1969. godinu, uglavnom u Londonu, sa povremenim ekskurzijama u XVII, XIX i početak XX veka. Širok vremenski opseg omogućio je Miltonu uvođenje vrlo šarolikih ličnosti u priču, uključujući sveštenike sa Svete Gore, razbojnike, špijune i prostitutke, kao i simpatične nosate rođake glavnog junaka Edvarda i njegove ekcentrične prijatelje poput Gospodina Džordža i njegove mačke. Specijalni gost je i sam Lord Bajron. Edvard Trenkom je najmlađi izdanak porodice čije je najveće bogatstvo karakterističan nos i nepograšiv njuh, i koja se iz generacije u generaciju bavi proizvodnjom i prodajom sireva, pretvarajući svoj zanat u pravu umetnost. On je deseta generacija vlasnika «najstarije, najbolje i najpoznatije prodavnice sira u Londonu». Edvard je takođe i autor dvanaestotomnog izdanja Enciklopedije Sira i sakupljač rimskih novčića. Nastavljajući vekovnu tradiciju, Edvard, vodi miran i srećan život sa suprugom Elizabetom. Sve će se promeniti kada se jednog dana iz grupe turista izdvoji jedan zagonetni Grk i upozori ga na opasnost, dok drugi, nekoliko dana kasnije počne da ga uhodi. U pokušaju da razume nove okolnosti Edvard će naleteti na stara porodična dokumenta i vizantijsku zagonetku koju mora da reši kako bi skinuo prokletstvo zbog koga su stradale sve generacije Trenkomovih. Zbunjen ali odlučan u naumu da izbegne tragičnu sudbinu Edvard će uleteti u avanturu koja će ga povesti na put kroz vreme. Rešenje zagonetke je u Grčkoj... *5

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Glišić, Zlatan, 1949- = Глишић, Златан, 1949- Наслов Proizvodnja mleka / Zlatan Glišić Врста грађе књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик српски Година 2012 Издавање и производња Sremski Karlovci : Kairos, 2012 (Novi Sad : Budućnost) Физички опис 148 str. : ilustr. ; 20 cm Збирка Poljoprivredna biblioteka ISBN 978-86-7128-211-6 (broš.) Напомене Tiraž 500 Beleška o autoru: str. 148 Bibliografija: str. 147. Предметне одреднице Млеко – Производња Dobijanje i upotreba mleka čoveku su bili poznati još u praistoriji. Pretpostavlja se da je čovek prvi put upotrebio mleko domaćih životinja pre šest do deset hiljada godina, kada je počela domestikacija životinja.Ova knjiga je namenjena svima koji žele da se bolje upoznaju sa zaokruženim procesom u proizvodnji mleka, od izbora grla, njihovog držanja, ishrane, procesa proizvodnje, otkupa i higijene proizvodnje mleka. Poljoprivredna proizvodnja ima značajan uticaj na privredu zemlje, a u uslovima ukupne poljoprivredne proizvodnje stočarstvo je vodeća grana. U razvijenijim zemljama Evrope, kao sto su Danska i Holandija, govedarstvo učestvuje sa 60-70 procenata u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. U našoj zemlji govedarstvo u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa oko 33 procenta. Goveda su najveći proizvodači namirnica čiji su proteini visoke biološke vrednosti, mleka i mesa, kako u sirovom stanju, tako i u vidu raznih prerađevina u prehrambenoj industriji. Dobijanje i upotreba mleka čoveku su bili poznati još u praistorijsko vreme. Pripitomljavanje divljih životinja počelo je u dolinama Tigra, Eufrata, Inda, Dona, Dnjestra, Amu Darje, gde su bili povoljni uslovi za gajenje goveda (pašnjaci, blaga klima, dovoljno vodenog taloga). Ne zna se tačno kad je čovek prvi put upotrebio mleko domaćih životinja, ali se pretpostavlja da je bilo u vreme pre šest do deset hiljada godina, kada je počela domestikacija životinja. Na više mesta u Starom zavetu jasno se vidi da su kod starih Jevreja stočarstvo i mlekarstvo bili razvijeni. Tek u drugoj polovini 19. veka, sa razvojem industrije, počinje i nagli razvoj mlekarske proizvodnje. Brzi razvoj mikrobiologije i hemije pruža mogucnost da se bolje saznaju složeni mikrobiološki i biohemijski procesi pri čuvanju mleka i njegovoj preradi. Danas je mleko proizvod koji ima veliki značaj u ljudskoj ishrani dece, starih i bolesnih osoba, a takode je značajna namirnica u svakodnevnoj upotrebi. U prilog tome govore i podaci da je mleko, pored hleba, najtraženija namirnica za dnevne potrebe. Ova knjiga namenjena je svima koji žele da se bolje upoznaju sa zaokruženim procesom u proizvodnji mleka, od izbora grla, njihovog držanja, ishrane, procesa proizvodnje, otkupa mleka i higijene proizvodnje mleka. Krajnji efekat je proizvodnja kvalitetnog, higijenski i zdravstveno ispravnog mleka. Opšte napomene proizvodnje mleka u Evropskoj Uniji Zapadna Evropa Za govedarsku proizvodnju značajna su dva vrlo važna proizvoda za ishranu ljudi a to su mleko i meso. Za takvu proizvodnju koristi se jeftina stočna hrana – kabasta hraniva.Da bi shvatili značaj govedarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji osvrnućemo se na neke dosadašnje rezultate i stanje govedarstva u razvijenijim zemljama Evrope (EU).Najrazvijenije zemlje Evrope u pogledu razvijenosti poljoprivredne proizvodnje su pre svih Holandija i Danska koje preko stočarstva ostvaruju više od 70% od ukupnog dohotka u poljoprivredi. Parametri ekonomije ukazuju da su takve zemlje razvijenije. Na drugoj strani, ekonomisti tvrde da u nerazvijene zemlje spadaju one gde dohodak od stočarstva donosi ispod 50% od ukupnig dohotka u poljoprivredi. Naša zemlja po tom pitanju je negde na granici razvijenih – nerazvijenih zemalja jer udeo stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji iznosi oko 55%. Govedarstvo kao vodeća grana u stočarstvu u razvijenijim zemljama zauzima oko 70% od ukupne stočarske proizvodnje dok je u Srbiji taj procenat oko 55%. Veliki značaj govedarstvo ima i iz razloga korišćenja kabaste stočne hrane koja se može iskoristiti njihovom ishranom što pojeftinjuje njihovu proizvodnju.Držanje krava je u seoskim domaćinstvima kroz prodaju mleka osnovni mesečni prihod za potrebe kućnog budžeta. Sa držanjem 3-4 krave u domaćinstvu može se ostvariti mesečni prihod veći nego prosečna mesečna plata zaposlenog radnika. Mnogo razvijenije zemlje Evrope u našem okruženju poseduje manje od 10 krava po domaćinstvu: Grčka, Austrija itd. Trend 21. veka u razvoju goveda ide u pravcu smanjenja broja gazdinstava koja drže krave i istovremeno povećava se broj krava po gazdinstvu uz stalno povećanje količine proizvedenog mleka po kravi. Za naše uslove u ovom periodu bilo bi idealno da domaćinstva drže do 10 proizvodnih grla s obzirom da treba obezbediti sve potrebe za tu proizvodnju dok će nakon završene tranzicije doći do promena u farmerskoj proizvodnji kao što je to danas u EU. Treba imati na umu da zemlje EU imaju dobro organizovanu i ograničavajuću kvotu proizvodnje mleka. To znači da u dobro organizovanoj proizvodnji ograničava se veća proizvodnja mleka od potreba potrošnje u istoj zemlji („zamrzavanje“ količine proizvodnje mleka u zatečenom stanju).S obzirom na to da smo mi zemlja koja se približava Evropskoj uniji u svakom slučaju treba da „kopiramo“ njihova iskustva u govedarskoj proizvodnji posebno se osvrćući na zemlje slične našoj. Evropske zemlje imaju prosečnu proizvodnju mleka po kravi oko 4500 1 a vodeće su Švedska, 7900 1, Danska 7100 1 i Holandija oko 7000 1 ili još jedan značajan podatak da se u Evropi godišnje po stanovniku proizvede oko 200 1. Evropa poseduje oko 30 miliona krava što matematički izraženo iznosi 4 krave na 100 stanovnika a znamo da je u istoj Evropi stalni trend opadanja broja krava. Kod nas na 100 stanovnika broj krava iznosi 1,4 pa i taj podatak govori koliko smo daleko od evropskih standarda. Sledeći podatak samo potvrđuje da je naše govedarstvo daleko od razvijenih zemalja Evrope. EU ima manje od 10% stanovništva koje je zaposleno u poljoprivredi ili bolje rečeno „vezano“ za poljoprivredu, svakako razlike su i tamo velike pa se kreću od 3% u Nemačkoj do 18% u Grčkoj. Kod nas, smatra se da je broj stanovnika koji je „ vezan“ za poljoprivredu oko 40%. Najveći broj krava na sto stanovnika 35 ima Irska a najmanje Grčka samo 1,7 krava na 100 stanovnika. Još veće razlike su u pogledu godišnje proizvodnje mleka po stanovniku. Grčka je na zadnjem mestu sa 70 1 proizvodnje mleka po stanovniku dok je Irska prva sa 1500 1. Ipak prosek za EU od oko 350 1 proizvodnje mleka po stanovniku godišnje relativno je visok te se s toga smatra prezasićenim. Interesantno je napomenuti da se u EU permanentno iz godine u godinu menja stanje rasnog sastava. Sve veći broj farmera (zbog određenih kvota) opredeljuje se za uvođenje u proizvodnju mleka simentalsku rasu (uz dobro mleko dobija se i dobar tovni materijal) u odnosu na mlečne rase. S druge strane danas mnogi zapati simentalca premašuju 8000 1 u laktaciji. Stanje u našoj zemlji je kao što smo rekli dosta poražavajuće u govedarstvu. U Srbiji ima oko 840.000 krava i steonih junica i oko 430.000 ostalih kategorija goveda. Najporažavajući podatak je da smo na začelju Evropskih zemalja po broju goveda po raspoloživim poljoprivrednim površinama. Broj goveda na 1 ha obradivih površina i livada u Holandiji iznosi 2,5 , u Nemačkoj 1,5, Francuska, Austrija i Danska oko 0,8 dok Srbija jedva nešto preko 0,3 broja goveda.Sve ovo navodi nas da ozbiljno pristupimo razvoju govedarske proizvodnje ugledajući se na zemlje EU čija članica težimo da postanemo. Prof. spec. Zlatan Glišić Sadržaj Uvod Opšte napomene proizvodnje mleka u EU Privredna važnost mlekarstva Značaj mleka u ishrani čoveka Mleko kao proizvod krava Proizvodnja mleka u svetu i Srbiji Sistematsko mesto i zoološka obeležja domaćih goveda Mlečna žlezda Anatomija mlečne žlezde Fiziologija mlečne žlezde Hemijski sastav mleka Voda Suvamaterija mleka Ostale materije mleka Fizičke osobine mleka Mikroorganizmiu mleku Termička stabilnost mleka Izbor grla za proizvodnju mleka Laktacijaifaktori kojiutiču na proizvodnju mleka Muža krava Činioci koji utiču na učinak muže Postupak sa mlekom na mestu proizvodnje Higijena proizvodnje mleka Mane mleka Sabirno mesto za mleko Otkup mleka Pranje i dezinfekcija mlekarske opreme Ishrana goveda Hraniva koja se koriste za ishranu goveda Ishranakra Dnevni obroci za krave Mehanizacija ishrane krava Reprodukcija goveda Objekti i oprema Sistemi držanja goveda Objekti za smeštaj krava Preventivne mere u govedarstvu Nega kravljih papaka Dodatak Proizvodnja kiselo mlečnih proizvoda Proizvodnja sira Klasifikacija sira Beli mekani sir Kačkavalj – tvrdi sir Proizvodnja kiselog mleka Proizvodnja jogurta Urda Mere za unapredenje proizvodnje mleka Literatura mlekarstvo