Na prodaju audio kursevi stranog jezika, u ponudi su: slika 1: holandski - knjiga + 2 cd-a madjarski - knjiga + 2 cd-a norveski - knjiga + 2 cd-a ruski - knjiga + 2 cd-a turski - knjiga + 2 cd-a poljski - knjiga + 2 cd-a francuski - knjiga + 2 cd-a grcki - knjiga + 2 cd-a gore navedeni recnici su po 2100 dinara. Slika 2: italijansko-srpski recnik i prevodilac: italiano contact tools 3 1900 rsd. Špansko-srpski, srpsko-španski rečnik 1400 rsd. Holandsko - srpski, srpsko - holandski 720 rsd. Poljsko - srpski, srpsko - poljski 720 rsd. Portugalsko - srpski, srpsko - portugalski 720 rsd. Francusko - srpski, srpsko - francuski 1400 rsd. English for the kids 1200 rsd. Srpsko - ruski, rusko - srpski 1401 rsd. Englesko - srpski, srpsko - engleski 1400 rsd. Norvesko - srpski, srpsko - norveski 720 rsd. Italijansko - srpski, srpsko - italijanski 720 rsd. Latinsko - srpski, srpsko - latinski 720 rsd. Posto predmete prodajem u ime druge osobe, nju mozete kontaktirati (pozivom ili sms-om).

ENGLESKI JEZIK - PRIRUČNICI I KURSEVI Naslov: SA ENGLESKIM U SVET Izdavač: Miba books Strana: 168 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 12x19 cm Godina izdanja: 2016 ISBN: 9788689595352

Učenici osnovnih i srednjih škola i polaznici svih nivoa kurseva uz ovaj rečnik mogu usavršiti svoje znanje engleskog jezika. Fond reči obuhvata savremeni govorni engleski jezik. Odrednice su izložene abecednim redom, a uz svaku je navedeno gramatičko određenje i eventualne specifičnosti. Kao poseban prilog ovaj dvojezični rečnik sadrži i kratak pregled gramatike, koji obuhvata osnovna gramatička pravila, listu nepravilnih glagola i popis najčešćih skraćenica engleskog govornog područja. Format: 14,5 x 10,5 cm Broj strana: 489 Povez knjige: Tvrdi povez - šiven

Učenici osnovnih i srednjih škola i polaznici svih nivoa kurseva uz ovaj rečnik mogu usavršiti svoje znanje engleskog jezika. Fond reči obuhvata savremeni govorni engleski jezik. Odrednice su izložene abecednim redom, a uz svaku je navedeno gramatičko određenje i eventualne specifičnosti. Kao poseban prilog ovaj dvojezični rečnik sadrži i kratak pregled gramatike, koji obuhvata osnovna gramatička pravila, listu nepravilnih glagola i popis najčešćih skraćenica engleskog govornog područja. Format: 14,5 x 10,5 cm Broj strana: 489 Povez knjige: Tvrdi povez - šiven

Opis "Englesko - srpski i srpsko - engleski rečnik sa gramatikom" Učenici osnovnih i srednjih škola i polaznici svih nivoa kurseva uz ovaj rečnik mogu usavršiti svoje znanje engleskog jezika. Fond reči obuhvata savremeni govorni engleski jezik. Odrednice su izložene abecednim redom, a uz svaku je navedeno gramatičko određenje i eventualne specifičnosti. Kao poseban prilog ovaj dvojezični rečnik sadrži i kratak pregled gramatike, koji obuhvata osnovna gramatička pravila, listu nepravilnih glagola i popis najčešćih skraćenica engleskog govornog područja. Format: 14,5 x 10,5 cm Broj strana: 489 Povez knjige: Tvrdi povez - šiven

Učenici osnovnih i srednjih škola i polaznici svih nivoa kurseva uz ovaj rečnik mogu usavršiti svoje znanje engleskog jezika. Fond reči obuhvata savremeni govorni engleski jezik. Odrednice su izložene abecednim redom, a uz svaku je navedeno gramatičko određenje i eventualne specifičnosti. Kao poseban prilog ovaj dvojezični rečnik sadrži i kratak pregled gramatike, koji obuhvata osnovna gramatička pravila, listu nepravilnih glagola i popis najčešćih skraćenica engleskog govornog područja. Naslov: Školski englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik Izdavač: Publik Praktikum Strana: 489 (cb) Pismo: latinica Format: cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 9788660350383

Opis Skripta Objektno orijentisano programiranje na jeziku C++ nastala su kao prateći materijal za kurseve koje je autor držao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i na drugim mestima. Skripta predstavljaju izbor i sažetak materijala iz istoimene knjige (izdavač Mikro knjiga, Beograd, 1995.) koji je namenjen za nastavu u okviru odgovarajućih kurseva. Skripta su, kao priručnik, namenjena studentima i svim ostalim polaznicima kurseva. Ona se oslanjaju na detaljna objašnjenja koja se nalaze u pomenutoj knjizi. U njih su uvršteni samo delovi koje je autor smatrao bitnim i potrebnim u praksi. Osim toga, neki elementi su dorađeni i korigovani u odnosu na knjigu. U cilju bolje podrške studentima i ostalim polaznicima, kao i svima onima koji se bave objektnim programiranjem, skripta su proširena Praktikumom koji sadrži mnoštvo primera sa objašnjenjima, zadataka za vežbu sa rešenjima, kao i kratko uputstvo za korišćenje integrisanog razvojnog okruženja Microsoft Visual C++. Ovi prilozi će znatno pomoći u savladavanju najvažnijih elemenata objektnog programiranja i jezika C++ i obezbediti početne uslove za rad u jednom modernom razvojnom okruženju za programiranje. Sadržaj Predgovor Skripta Glava 1 Uvod Glava 2 Pregled osnovnih koncepata OOP-a na jeziku C++ Glava 3 Pregled osnovnih koncepata nasleđenih iz jezika C Glava 4 Elementi jezika C++ koji nisu objektno orijentisani Glava 5 Klase Glava 6 Preklapanje operatora Glava 7 Nasleđivanje Glava 8 Uvod u objektno modelovanje Praktikum Primeri Glava 1 Pregled osnovnih koncepata OOP na jeziku C++ Glava 2 Pregled osnovnih koncepata nasleđenih iz jezika C Glava 3 Elementi jezika C++ koji nisu objektno orijentisani Glava 4 Klase i preklapanje operatora Glava 5 Nasleđivanje Glava 6 Uvod u objektno modelovanje Zadaci za vežbu Glava 7 Elementi jezika C++ koji nisu objektno orijentisani Glava 8 Klase i preklapanje operatora Glava 9 Nasleđivanje Glava 10 Uvod Glava 11 Opšte manipulacije projektima Glava 12 Uređivanje programa Glava 13 Prevođenje programa Glava 14 Debagovanje O autorima Dragan Milićev je diplomirani inženjer elektrotehnike i magistar računarskih nauka. Predaje nekoliko predmeta vezanih za softversko inľeŤerstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Učestvovao je kao saradnik, konsultant ili rukovodilac na desetak velikih softverskih projekata u zemlji i inostranstvu. Autor je brojnih naučnih i stručnih radova u međunarodnim i domaćim šasopisima. Izlagao je na mnogim konferencijama i držao predavanja po pozivu i kurseve. Pored ove, napisao je i još dve zapažene knjige o objektno orijentisanom softverskom inženjerstvu. Oblasti interesovanja su mu objektno orijentisano softversko inženjerstvo, informacioni sistemi, modelovanje softvera i paralelno i distribuirano procesiranje. Autoru moľete pisati na adresu [email protected]. Ljubica Lazarević je diplomirani inženjer elektrotehnike, a Jelena Marušić je diplomirani matematičar. Učestvovale su na nekoliko velikih softverskih projekata, a svoje značajno iskustvo u objektno orijentisanom programiranju na jeziku C++ prenose ovom knjigom. Sa njima možete stupiti u kontakt preko adresa [email protected], odnosno [email protected]. Naslov: Objektno orijentisano programiranje na jeziku C++ Skripta sa praktikumom Izdavač: Mikro knjiga Strana: 216 (cb) Pismo: Format: 16,2 x 23,5 cm Godina izdanja: 2001 ISBN: 86-7555-160-6

Učenici osnovnih i srednjih škola i polaznici svih nivoa kurseva uz ovaj rečnik mogu usavršiti svoje znanje engleskog jezika. Fond reči obuhvata savremeni govorni engleski jezik. Odrednice su izložene abecednim redom, a uz svaku je navedeno gramatičko određenje i eventualne specifičnosti. Kao poseban prilog ovaj dvojezični rečnik sadrži i kratak pregled gramatike, koji obuhvata osnovna gramatička pravila, listu nepravilnih glagola i popis najčešćih skraćenica engleskog govornog područja. Naslov: Školski Englesko-Srpski i Srpsko-Engleski rečnik: sa gramatikom Izdavač: Publik Praktikum Strana u boji: 489 Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 14,5 x 10,5 cm Godina izdanja: 2020 ISBN: 978-86-6035-038-3

Opis Skripta Objektno orijentisano modelovanje na jeziku UML nastala su kao prateći materijal za kurseve koje je autor držao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i na drugim mestima. Skripta predstavljaju preliminarni materijal, odnosno izbor i sažetak iz istoimene knjige koja je u perspektivi. Namenjena su za nastavu u okviru odgovaraju–ih kurseva. Skripta objašnjavaju principe objektnog modelovanja i koncepte koje jezik UML podržava, daju preporuke za razvoj softvera kroz sve faze, sadrže principe projektovanja i projektne obrasce. Skripta objašnjavaju i načine na koje se koncepti OO modelovanja implementiraju na jezicima C++ i Java i u bazama podataka. Skripta su proširena Praktikumom koji sadrži mnoštvo primera sa objašnjenjima, zadataka za vežbu sa rešenjima, kao i kratko uputstvo za korišćenje paketa Rational Rose, danas najpopularnijeg alata za OO modelovanje. Ova skripta su namenjena studentima, nastavnicima i polaznicima kurseva, kao i svim softverskim inženjerima, projektantima, programerima i rukovodiocima softverskih projekata koji žele da ovladaju modernom tehnologijom objektno orijentisanog softverskog inženjerstva, na nivou na kome se ona u svetu primenjuje u poslednjih nekoliko godina. Podrazumeva se da čitalac poznaje osnovne koncepte objektno orijentisanog programiranja koje podržavaju svi klasični objektno orijentisani programski jezici (npr. C++ ili Java). Skripta polaze od tog nižeg nivoa objektnog programiranja i objašnjavaju principe vizuelnog objektnog modelovanja softvera koji predstavljaju prirodnu nadogradnju objektnog programiranja. O autorima Dragan Milićev je diplomirani inženjer elektrotehnike i magistar računarskih nauka. Predaje nekoliko predmeta vezanih za softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Učestvovao je kao saradnik, konsultant ili rukovodilac na desetak velikih softverskih projekata u zemlji i inostranstvu. Autor je brojnih naučnih i stručnih radova u međunarodnim i domaćim Śasopisima. Izlagao je na mnogim konferencijama i držao predavanja po pozivu i kurseve. Pored ove, napisao je i još dve zapažene knjige o objektno orijentisanom softverskom inženjerstvu. Oblasti interesovanja su mu objektno orijentisano softversko inženjerstvo, informacioni sistemi, modelovanje softvera i paralelno i distribuirano procesiranje. Autoru možete pisati na adresu [email protected]. Marko Zarić i Nebojša Piroćanac su diplomirani inženjeri elektrotehnike. Učestvovali su na nekoliko velikih softverskih projekata, a svoje značajno iskustvo u objektno orijentisanom modelovanju i programiranju prenose ovom knjigom. Sa njima možete stupiti u kontakt preko adresa [email protected], odnosno [email protected] Naslov: Objektno orijentisano modelovanje na jeziku UML Skripta sa praktikumom Izdavač: Mikro knjiga Strana: 266 (cb) Pismo: Format: 16,8 x 23,5 cm Godina izdanja: 2001 ISBN: 86-7555-161-4 Naslov originala: Objektno orijentisano modelovanje na jeziku UML Skripta sa praktikumom Izdavač originala: Mk Naslov originala: Objektno orijentisano modelovanje na jeziku UML Skripta sa praktikumom Izdavač originala: Mk

Autor - osoba Marčetić, Adrijana, 1961- = Marčetić, Adrijana, 1961- Naslov Kritika o kritici / Adrijana Marčetić Vrsta građe stručna monografija Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2020 Izdavanje i proizvodnja Kraljevo : Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, 2020 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 215 str. ; 20 cm Zbirka ǂEdicija ǂPovelja. ǂBiblioteka ǂPosed poetike ; ǂknj. ǂ18 (broš.) Napomene Tiraž 300 O autorki: str. 215 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 209-214. Predmetne odrednice Srpska književnost -- 20v-21v SADRŽAJ Predgovor Metodologija književnih studija Semantika stihovnih oblika Iz zaostavštine Svetozara Petrovića Ričards pre Ričardsa Doba novog senzibiliteta Fikcija, modernizam i rat O pričanju u priči Slavia ortodoxa i moderna književnost Novi pogled na ruske klasike Književni dvoboji Jugoslovenska književnost posle Drugog svetskog rata Komparativna jugoslavistika ili Može li se preživeti apokalipsa Bauk prećutane istorije Retorika književnog egzila Citirana dela Napomene O autorki Adrijana (Momčilo) Marčetić (Beograd, 1. maj 1961) srpski je redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1984, a magistrirala 1993. – uža naučna oblast Nauka o književnosti. Doktorirala je 2001. godine - naslov disertacije: Ženetova teorija pripovedanja. Dana 29. juna 2001. godine postaje docent Teorije književnosti i opšte književnosti, reizabrana 2006. Za vanrednog profesora na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti, Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu izabrana je 16. maja 2010. godine, predaje teoriju književnosti, drži kurseve o komparatistici, teoriji proze i Prustovom romanu. 2001. postaje član Saveta Filološkog fakulteta kao i član žirija za dodelu NIN-ove nagrade kritike za roman godine, imenovana je 2004. godine za člana komisije iz Oblasti naučnoistraživačke i edukativne delatnosti u kulturi od strane Ministarstva kulture Republike Srbije. Bila je 2003. godine član žirija za dodelu Nagrade „Meša Selimović`. Naučni i književni rad Kao mentor za izradu magistarskih i master teza (uz jednu doktorsku tezu) i član više komisija za ocenu magistarskih teza i izbora u zvanja, uzima aktivnu ulogu u razvoju naučnog rada i formiranju novih naučnih kadrova. Autor je studija Figure pripovedanja (2004) i Istorija i priča (2009), kao i niza književno-teorijskih radova objavljenih u svim značajnijim domaćim časopisima i drugim publikacijama. Piše književnu kritiku i prati tekuću književnu, a posebno proznu produkciju u Srbiji, bivšim jugoslovenskim republikama i u regionu Balkana uopšte. Nagrade i priznanja Za studiju O novoj komparatistici (2015) dobila je Nagradu „Đorđe Jovanović“ za 2015. godinu. Nagrada Milan Bogdanović 2017. godine Knjige Istorija i priča Figure pripovedanja O novoj komparatistici MG30

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Iako se mnogima Zen čini suviše zagonetan, neuhvativ i pun protivrečnosti, ipak je on u suštini jednostavna disciplina i učenje: „Čini dobro, izbegavaj zlo, pročisti svoje srce, to je Budin put“. Na prvi pogled ovo je učenje detinje jednostavno. Ali u njemu, kao i u Zen budizmu u širem smislu iskristalisale su se tradicije triju velikih naroda i kultura: Indije, Kine i Japana. Zen je cvet tradicije dalekog istoka. Potekao je iz indijskog budizma, osvežen kineskim taoizmom, donekle prožet humanističkim vrlinama kineskog konfucijanizma, preobražen praktičnim i ovozemaljskim duhom Kineza, a zatim utkan u tkivo japanskog naroda, poznatog po sposobnostima da usvoji strane tradicije, stvaralački ih preradi i stvori nove plodove koji nadmašuju originalne izvore. Dejan Razić Čovek je deo svemira, samo treba da sazna kako da u njemu nađe svoje mesto Svaka situacija u životu samo je jedna od karika u beskrajnom krugu uzroka i posledica, uče nas poznavaoci zena, neobičnog načina razmišljanja, teorije, učenja, koje izbegava sve čvrste definicije i najkraće može da se prikaže kao “Put ka večnom skladu, prirodnosti i spontanosti”. Zen je način za prihvatanje univerzalnosti svega, shvatanja da smo deo prirode koja nas okružuje, ali istovremeno i saznanja da je sve oko nas samo iluzija. Zen nas uči da odbacimo sve predrasude, pojmove dobra i zla, pravog i krivog, uzvišenog i niskog, zasluženog i nezasluženog. Čajna ceremonija, uređenje vrtova, poezija, slikarstvo, bile su delatnosti u kojima su najveći umetnici bili istovremeno i sveštenici zena. Zen budizam je kao svoju filozofiju prihvatila japanska klasa samuraja, primenjujući zen u veštinama borenja, isto onako kao i u umetnosti. Sinolog i japanolog Dejan Razić (1935 – 1986) bio je pokretač izučavanja kineskog i japanskog jezika i kulture u Jugoslaviji i utemeljivač odseka za kineski i japanski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Rodio se u Kanjiži, školovao u Beogradu, a već u dvadesetoj godini nastavio studije prvo u Londonu, a kasnije u Sidneju u Australiji. Kao australijski postdiplomac studirao je na univerzitetu Vaseda u Tokiju od 1964. do 1966. godine, gde je pohađao predavanja iz savremene japanske književnosti i istorije japanske drame. Magistrirao je 1967. u Sidneju i radio kao lektor i predavač japanskog i kineskog jezika na univerzitetima u Sidneju I Brizbejnu. U Beograd se vratio 1971. godine, a već u februaru 1972. godine počeo sa predavanjima na kursevima kineskog i japanskog jezika na Kolarčevom narodnom univerzitetu, prvim stalnim kursevima ovih orijentalnih jezika u Jugoslaviji. Od 1974. godine, kada su osnovani lektorati za kineski i japanski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, postao je predavač na njima i tako pokretač ovih grana orijentalnih nauka kod nas. Doktorirao je 1982. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu sa tezom „Naturalizam u savremenoj japanskoj književnosti“. Preveo je nekoliko romana, više desetina pripovedaka, stotinak pesama, nekoliko drama, eseja i drugih književnih tekstova sa japanskog jezika. Napisao je nekoliko knjiga, eseja i mnogo tekstova u časopisima o japanskoj i kineskoj književnosti i ovim orijentalnim jezicima. Uprkos ranoj smrti, u pedeset prvoj godini života, i dalje je kod nas neprevaziđen po obimu i kvalitetu prevoda i radova o kulturi Japana i Kine.

Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva englesko-srpski Lepo očuvana, nema pisanja Autor:: Vera Vesković-Albulj Žanrovi:: Rečnici Izdavač:: Žarko Albulj Godina izdanja:: 2012 Broj strana: 532 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: A5 Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva (englesko-srpski) autorke Vere Vesković-Albulj obuhvata preko 14.000 odrednica, poređanih po abecednom redu, kao i skraćenice i akronime koji su dati uz odrednice koje označavaju. Recenzenti su prof. dr Jovan Popesku, prof. dr Anđelka Ignjačević i mr Thomas Shillinglaw. Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva je obima 532 strane, u A5 formatu, na ofsetnoj 120g hartiji, šiveno koncem, sa tvrdim, višebojnim koricama i broširano izdanje na ofsetnoj 80g hartiji, lepljeno, sa mekim višebojnim koricama. Rečnik takođe sadrži i dva dodatka: Međunarodna radio abeceda i Sve države sveta (sa glavnim gradovima, zvaničnim jezikom i valutama, kao i zvaničnim nazivom na srpskom jeziku). Kao poseban dodatak, dipl. inž. Ana Ž. Damnjanović sastavila je Leksikon najčešće korišćenih termina u oblasti bezbednosti hrane u želji da približi korisnicima u ugostiteljstvu i hotelijerstvu ovu značajnu, sada veoma aktuelnu oblast. Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva je namenjen turističkim poslenicima, zaposlenima u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, prevodiocima, polaznicima stručnih kurseva, studentima, kao i turistima &ndash bivšim, sadašnjim i budućim.

Prvo izdanje, s posvetom i potpisom Nikole Miloševića. Veoma dobro očivano! Autor - osoba Milošević, Nikola, 1929-2007 = Milošević, Nikola, 1929-2007 Naslov Antropološki eseji / Nikola Milošević Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1964 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1964 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 325 str. ; 19 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂSazvežđa ; 7 (Broš.) Predmetne odrednice Književnost – Esejistika SADRŽAJ Filozofija i neuroza u Zabeleškama iz podzemlja Alber Kami između lucidnosti i nostalgije za apsolutnim Volja za moć u delu Albera Kamija Antropološki problem u Tolstojevom romanu Rat i mir Psihološki vid Oblomovštine Don Kihot i nihilizam Antropološki vid Andrićevog književnog stvaralaštva Pojam alibija u umetnosti Ogled iz antropologije Jedan teorijski osvrt na moje antropološke eseje Nikola Milošević (Sarajevo, 17. april 1929 – Beograd, 24. januar 2007) bio je srpski filozof, teoretičar književnosti, pisac i političar, akademik SANU, lider Srpske liberalne stranke. Nikola Milošević je rođen u Sarajevu 1929. godine, gimnaziju je završio u Beogradu, gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu. Na istom fakultetu je magistrirao i doktorirao. Bio je redovni profesor Teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu od 1969. godine do penzionisanja. Za redovnog člana SANU izabran je 1994. godine. Posebno se angažovao 1968. na studentskim demonstracijama. Zapamćen je po svojim svakodnevnim, ironičnim i duhovitim komentarima uvodnih članaka lista „Politika“. Bio je jedan od intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke, lider Srpske liberalne stranke, oštri kritičar režima Slobodana Miloševića, a od 2003. godine bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije. Preminuo je u Beogradu 24. januara 2007. godine posle duge i teške bolesti u 78. godini života. U svom plodnom radu bavio se filozofijom, književnim radom, publicistikom i književnom kritikom. Bio je predsednik Zadužbine „Miloš Crnjanski“. Autor je više knjiga, književno istorijskih i književno teorijskih studija, kao i velikog broja eseja, predgovora, recenzija i književnih kritika. Učestvovao je u mnogim književnim i političkim javnim tribinama. Napisao je preko dvadeset knjiga filozofske i književno-teorijske tematike, nekoliko knjiga političke tematike i tri romana. U svom književno-teorijskom radu pretežno se bavio hermeneutičkom analizom dela koja se široko smatraju vrhuncem zapadne književnosti (Alber Kami, Migel de Servantes, Dostojevski itd.). Bio je jedan od prvih mislilaca koji je u srpskoj sredini analizirao dela ruske religiozne filozofije (posebno Berđajeva). Takođe se bavio problemima filozofske antropologije, filozofije religije, odnosa između književnosti i filozofije kao i odnosa između ideologije i filozofije (posebno je razmatrao različita pitanja marksističkih ideologija i filozofije). Svoj osobeni pristup književnim delima i filozofskim problemima razvio je još u svojoj prvoj objavljenoj knjizi, Antropološki eseji iz 1964. godine. Od studentskih dana Milošević se bavio filozofskim problemima u književnim delima. Nakon završenih studija predavao je na Odseku za književnost Filozofskog fakulteta (docnijem Filološkom fakultetu). Tu je predavao kurseve iz oblasti teorije književnosti, specijalističke kurseve o Dostojevskom i antičkoj poetici. Važio je za dobrog predavača cenjenog među svojim studentima. O njemu kao predavaču posebno je povoljno pisao njegov student Milo Lompar. Milošević je rado držao i javna predavanja o različitim filozofskim temama. Tokom 80-ih godina 20. veka bio je jedan od najaktivnijih predavača na javnim predanjima (po broju predavanja ispred njega su bili Branko Pavlović i Vladeta Jerotić). Tumačeći različita književna dela razvio je specifični metod književne hermeneutike gde je nastojao, pronalazeći nedoslednosti u filozofskim i književnim delima (u filozofskim delima te protivurečnosti se, po Miloševićevoj mišljenju, sastoje u logičkoj nedoslednosti dok se u književnim delima sastoje u neubedljivoj psihološkoj motivaciji likova), da otkrije i protumači psihološku ili ideološku motivisanost tvorca određenog dela. Teorijski doprinos Psihologija znanja i filozofska antropologija bile su predmet naučno-filozofskog rada Nikole Miloševića, pretočenog u dvadesetak knjiga, počev od dela „Ogledi iz antropologije“ („Antropološki eseji“) za koje je dobio NOLIT-ovu nagradu 1964. godine, pa do knjige „Istina i iluzija“ (2001). Ostajući dosledan svom putu istine i poštenja, odbio je svojevremeno da primi Nagradu „Isidora Sekulić“ i Oktobarsku nagradu grada Beograda. Rodonačelnik je filozofije diferencije, odnosno učenja koje se može sažeti na sledeći način: Sve ono što spoznajemo uvek je diferencirano, ali nikada na isti način i u istoj meri. Kroz ovakvu diferenciranu optiku valja sagledavati i odnos psiholoških i socijalnih činilaca, problem slobode volje i slobode izbora. Ukazao je i u svojim delima dokazao da uvek bira neka određena ličnost, sa određenim duševnim sklopom, te da tu ličnost opredeljuje psihološki činilac koji (unapred) određuje za koju će se mogućnost ličnost opredeliti („Ideja slobodnog izbora podrazumeva da je podjednako moguće i ono što se dogodilo i ono što se nije dogodilo, a tako ne može biti“ – Istina i iluzija; Skica za moj pogled na svet). Psihološka struktura jedne ličnosti je određena, determinisana, za razliku od „ljudske prirode“, neodređenog termina dobijenog neosnovanom hipergeneralizacijom. Pokušao je Nikola Milošević da zasnuje i jednu novu disciplinu – psihologiju znanja, koja bi se bavila odnosima između duhovnih tvorevina i psihičkih činilaca, kroz sagledavanje čitave lepeze „različitih odnosa zavisnosti između teorijske i umetničke stvarnosti s jedne strane, i psihološke ravni s druge strane“. Zaključio je da svaka usmerenost pretpostavlja neki ugao gledanja, a samim tim i neki ugao deformacije, tako da se nužno javlja jednostranost, na koju opet deluju različiti psihološki činioci koji obitavaju u duševnom sklopu svih stvaralaca. Psihologija znanja pretpostavlja imanentnu analizu, koja podrazumeva traganje za protivrečnostima u sklopu neke teorijske tvorevine, ali ne ostaje zarobljena u njenim okvirima. Najpoznatije su mu knjige: Antropološki eseji, Roman Miloša Crnjanskog, Negativan junak, Ideologija, psihologija i stvaralaštvo, Andrić i Krleža kao antipodi, Zidanica na pesku, Šta Lukač duguje Ničeu, Filozofija strukturalizma, Dostojevski kao mislilac, Marksizam i jezuitizam, Psihologija znanja, Antinomija marksističkih ideologija, Pravoslavlje i demokratija Carstvo Božije na zemlji. Filozofija diferencije Ima li istorija smisla Filozofija i psihologija Nit Miholjskog leta Kutija od orahovog drveta Senke minulih ljubavi Profesor Milošević je svoju ličnu biblioteku sa više hiljada knjiga zaveštao Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njegova supruga i sin predali su knjige, prepisku, beleške i ostalu Nikolinu zaostavštinu ovom fakultetu, na kojem je tako formiran Legat profesora Miloševića. Nagrada „Nikola Milošević“ Dodeljuje se za dostignuća u oblasti teorije književnosti i umetnosti. Nagrada postoji od 2002. godine a 2007. je dobila ime po Nikoli Miloševiću. Dobitnica nagrade za 2014. istovremena i prva žena je Jasmina Ahmetagić, a za 2016. dobitnica je Jelena Pilipović. Dobitnik za 2018. godinu je Jovan Babić za delo „Ogledi o odbrani”, a za 2019. godinu Nenad Nikolić za delo „Identitet srpske književnosti Priča o književnoistorijskoj ideji”. Dobitnik za 2020. godinu je Novica Milić za knjigu „Politička naratologija - ogled o demokratiji” u izdanju „Akademske knjige” iz Novog Sada. Dobitnik za 2021. godinu je Gorana Raičević za monografiju „Agon i melanholija. Život i delo Miloša Crnjanskog” u izdanju „Akademske knjige”. MG48

Kratki roman Andreja Bitova (1937), modernog klasika ruske književnosti, jednog od vodećih savremenih ruskih pisaca, autora slavnog romana Puškinski dom. U romanu Čovek u pejzažu Bitov se još jednom pokazuje kao vrhunski majstor jezika. Junaci ovog romana neprestano čežnu za prostorima i pejzažima u viđenim i doživljenim slikama, u umetnosti, ali, pre svega, u stvarnom iskustvu. Pripovedajući o pejzažu viđenih slika i o prostoru ljudskog života, Bitov izvodi pred nas nesvakidašnje junake koji i u nemogućim situacijama pokušavaju da osmisli vlastiti život, a čak i među ruševinama nastoje da nazru horizont beskrajnog prostora. Andrej Bitov (1937), moderni klasik ruske književnosti. Jedan od najprevođenijih savremenih ruskih pisaca. Završio studije geologije na Rudarskom institutu i Više kurseve za scenariste i režisere. Najvažnije knjige: Velika kugla (1963), Tako dugo detinjstvo (1965), Predeo s letnjikovcima (1967), Apotekarsko ostrvo (1968), Putovanje prijatelju iz detinjstva (1968), Sedam putovanja (1976), Čovekovi dani (1976), Puškinski dom (1978), Gruzijski album (1985), Knjiga putovanja (1986), Čovek u pejzažu (1988), Odlazeći monasi (1990), Probudili smo se u nepoznatoj zemlji (1991), Iščekivanje majmuna (1993), Oglašeni (1995), Autorova prva knjiga (1996), Novi Guliver (1997), Razložna ljubomora (1998), Neizbežnost nenapisanog (1998-1999), Sahrana lekara (1999), Knjiga putovanja po imperiji (2000), Peta dimenzija (2002), Putovanje iz Rusije (2003), Preprodavac simetrije (2008). Autor je slavnog romana Puškinski dom koji je preveden na većinu evropskih jezika, a u Francuskoj je svojevremeno dobio Nagradu za najbolju stranu knjigu godine. Među nagradama koje je dobio nalaze se i najvažnije ruske književne nagrade: „Andrej Beli“ i „Velika knjiga“. Jedan je od četiri osnivača samizdatskog almanaha Metropol (1979), zbog čega u Sovjetskom Savezu nije objavljivan do 1986. godine. Bio je među osnivačima Ruskog PEN centra (1988), čiji je predsednik od 1991. godine. Počasni je član Ruske akademije umetnosti.

„Jungova mapa duše iznedrila se iz kurseva koje sam godinama držao na Institutu K. G. Jung u Čikagu. Za mene je bio izazov da dam pregled najvažnijih aspekata Jungove teorije psihe, i to bez pojednostavljivanja, ali i bez dodatnog usložnjavanja. Knjiga je namenjena početnicima, da ih uvede u analitičku psihologiju, kao i onima koji su sa njom već upoznati, ali nemaju jasnu sliku. Danas se ova knjiga naširoko koristi kao priručnik. Nadam se da je ljudi mogu čitati i samo čistog zadovoljstva radi. Jungovi radovi promenili su moj život i živote mnogih ljudi sa kojima sam bio u dodiru poslednjih četrdeset godina. Ukoliko sam kadar da ohrabrim druge da zađu dublje u Jungova pisanija, smatraću svoja nastojanja značajnim. Jungovo delo je izdašno, od velike je važnosti i zaokupiće mnoge naraštaje da u potpunosti pročiste i zaokruže njegovo značenje, kako za svakog čoveka ponaosob, tako i za različite kulture širom sveta.“ – iz intervjua koji je autor dao povodom izlaska ove knjige na srpskom jeziku Format: 13x20 cm Broj strana: 275 strana

Naslov: Sa pašnjaka do naučenjaka Autor: Mihajlo I. Pupin Izdavač: Beograd : Narodna knjiga ; Novi Sad : Matica srpska Pismo: latinica Br. strana: 318 Format: 22,5 cm Povez: tvrdi, zlatotisk, zaštitni omot Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`, i odlično su povezani međusobno i sa koricama; zaštitni omot je pohaban po slobodnim ivicama ali je odlično sačuvao korice. https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BA%D0%B0 Sa pašnjaka do naučenjaka je autobiografija Mihajla Pupina Idvorskog (1854−1935), srpskog i američkog naučnika. Objavljena je pod nazivom From Immigrant to Inventor 1923. godine u Njujorku, a prvo srpsko izdanje, pod nazivom Sa pašnjaka do naučenjaka objavljeno je 1929. godine, u izdanju Matice srpske iz Novog Sada. 1924. godine autor je dobio Pulicerovu nagradu za ovo delo. Mihajlo Pupin je rođen 1854. godine, u banatskom selu Idvor, danas opština Kovačica. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u svom rodnom mestu, Pančevu i Pragu, odakle 1874. godine odlazi za Ameriku. Nakon pet godina fizičkog rada, učenja jezika, pohađanja kurseva, upisao je studije i diplomirao 1883. godine na univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Studirao je i na Univerzitetu Kembridž i na Univerzitetu u Berlinu, gde je doktorirao 1889. iz oblasti fizičke hemije. Predavao je elektrotehniku na Univerzitetu Kolumbija, a objavio je brojne tehničke izveštaje, članke i 34 patenta.

Korice malo iskrzane na vrhu rikne i reparirane, unutra veoma dobro očuvano, bez pisanja, pečata, podvlačenja. Autor - osoba Uroševiḱ, Vlada Naslov Noćni fijaker / Vlada Urošević ; [preveo s makedonskog Tomislav Stojanović] Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina [1975] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Radnički univerzitet `Radivoj Ćirpanov`, [1975] (Bački Petrovac : Kultura) Fizički opis 182 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Stojanović, Tomislav Zbirka Kairos. Proza (Plast. sa omotom) Napomene Prevod dela: Noќniot pajton / Vlada Uroševiќ. Vlada Urošević (1934, Skoplje), pesnik, prozni autor, kritičar, esejista, antologičar, prevodilac. Član Makedonske akademije nauka i umetnosti, Evropske pesničke akademije (Luksemburg) i Slovenske akademije književnosti i umetnosti (Varna); spoljni član SANU (Beograd) i dopisni član akademije „Malarme“ (Pariz). Kao redovni profesor Filološkog fakulteta „Blaže Koneski“ u Skoplju držao je kurseve iz istorije evropske književnosti devetnaestog i dvadesetog veka. Objavio je desetak zbirki poezije, kao i više dela iz drugih žanrova: pet knjiga priča, šest romana, sedam knjiga kritika i eseja, dve knjige putopisa, dve knjige iz oblasti slikarstva, desetak antologija. Značajnija dela: zbirke pesama Letnja kiša (1967), Hipnopolis (1986), Panična planeta (1989), Tajno zlato (2016); romani Divlja liga (2000) Zmajeva nevesta (2008), Madžun (2018); kratke priče Znaci (1969), mikropriče Sedma strana kocke (2010); kritike i eseji Suvremenici (Vrsnici, 1971), Astrolab (2000); putopisni zapisi Priče iz Pariza (1997). Jedini je makedonski pesnik koji je dobio tri puta Nagradu „Braća Miladinovci“ za najbolju pesničku knjigu na Struškim večerima poezije. Osim više domaćih, nosilac je i nekoliko inostranih priznanja: Nagrade izdavačke kuće „Nolit“ (Beograd), Nagrade „Halide Edip Adivar“ turskog PEN centra, nagrade „Veliko leteće pero“ na međunarodnom pesničkom festivalu Slovenski zagrljaj (Varna), Zlatni vitez (Rusija)... Preveo je većinu velikih francuskih pesnika devetnaestog i dvadesetog veka na makedonski jezik. MG54 (L)

Opis ECDL (European Computer Driving Licence) međunarodno je priznat sertifikat o poznavanju rada na računaru i objektivan dokaz da je vlasnik sertifikata dostigao standardni nivo poznavanja poslovnih aplikacija. Poslodavci sve češće zahtevaju sertifikat ECDL kao dokaz uspešno završenog kursa ili kada zapošljavaju novo osoblje koje treba da poznaje rad na računaru. Udžbenik obrađuje četvrtu verziju ECDL kursa (ECDL4) i obuhvata svih sedam modula o upotrebi najpopularnijeg Microsoftovog poslovnog softvera - Windows XP, Office XP i Internet Explorer 6. Knjiga sadrži sve što je polazniku kursa potrebno da potpuno shvati opisane teme, primeni ih u praksi i potom položi ECDL ispite. Zahvaljujući autorima - iskusnim predavačima Brendanu Muneliju i Polu Holdenu - knjiga je jasan, jednostavan i postupan vodič kroz sve ECDL module. Posebni kvaliteti knjige: - Osnovni računarski termini i koncepti objašnjeni su razumljivim jezikom. - Više od 700 slika ekrana i ilustracija - sa primerima na srpskom jeziku - vode čitaoca kroz Microsoftov Windows XP i aplikacije iz paketa Office. - Objašnjenja su postupna i zasnivaju se na primerima svakodnevnih poslova. - Prečice i saveti potiču iz praktičnog iskustva profesionalaca. - Na kraju svakog poglavlja dat je sažetak važnih informacija. - Sadrži 285 vežbi koje se lako prate u samostalnom radu. Sve što polazniku kursa treba da bi stekao potrebnu računarsku pismenost i položio ECDL ispite, sakupljeno u jednoj knjizi! Sadržaj Poglavlje1: Osnove informacionih tehnologija Poglavlje 2: Korišćenje računara i rad sa datotekama Poglavlje 3: Obrada teksta Poglavlje 4: Tabelarni proračuni Poglavlje 5: Baze podataka Poglavlje 6: Prezentacije Poglavlje 7: Internet i komunikacije Spisak termina korišćenih u knjizi Indeks O autorima Brendan Munnelly i Paul Holden iskusni su predavači i vodeći britanski autori za ECDL/ICDL tematiku. Više detalja o njihovim ostalim knjigama i kursevima potražite na adresi www.munnelly.com. Naslov: ECDL4: udžbenik za kurs Microsoft Office XP Izdavač: Mikro knjiga Strana: 776 (cb) Pismo: Format: 16,8 x 23,5 cm Godina izdanja: 2005 ISBN: 86-7555-277-7 Naslov originala: ECDL: Complete Coursebook for Microsoft Office XP Izdavač originala: Pearson UK Naslov originala: ECDL: Complete Coursebook for Microsoft Office XP Izdavač originala: Pearson UK

Odlično očuvano! Autor - osoba Bucay, Jorge, 1949- = Bukaj, Horhe, 1949- Naslov Priče za razmišljanje : [priče za uspavljivanje dece i buđenje odraslih] / Horhe Bukaj ; [preveo sa španskog Dalibor Soldatić] Jedinstveni naslov Cuentos para pensar. srpski jezik Vrsta građe kratka proza URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2011 Izdavanje i proizvodnja Pirot : Pi-press, 2011 (Pirot : Pi-press) Fizički opis 189 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Soldatić, Dalibor (broš.) Napomene Prevod dela: Cuentos para pensar / Jorge Bucay Autorova slika Tiraž 2.000 O autoru: str. [191]. Ovo je zbirka priča, u kojima se istražuju jednostavni, a ipak duboki aspekti života, različite strane ljudske prirode, i upoznaju ljudske slabosti i vrline. Osnovne teme su ljubav, mržnja, prijateljstvo, zavisnost od drugih i nemogućnost da živimo bez njih. Neke od ovih priča događaju se svakodnevno, a druge su plod piščeve mašte i kreativnosti. Ispričane su u stilu bajki, sa zanimljivim zapletima i neočekivanim, često duhovitim, raspletima. Autoru nije cilj da podučava, niti da daje lekcije i gotove odgovore na životne dileme, već da podstakne na razmišljanje. Između redova, u duhu i atmosferi svake priče skriveno je njeno značenje, koje sami otkrivamo ako se zamislimo. Jer, mudrost se postiže samo kada se pređe trnovit put upoznavanja sebe. Pričajući ove priče, Horhe Bukaj stvara za nas magiju: čitanje je zabavno i lako, i skoro neosetno stižemo do dubokog uvida u ljudsku prirodu i svoju sopstvenu suštinu. Horhe Bukaj, psihijatar, geštalt-psihoterapeut i pisac, rođen je 1949. godine u Buenos Ajresu, a živi i radi na relaciji Argentina – Meksiko – Španija. Jedna je od onih ličnosti koje su srećne što su „same izgradile sebe” i tvrdi da mu je pravi univerzitet bio sam život. Počeo je da radi kao trinaestogodišnjak i bavio se raznim profesijama: bio je prodavac, taksista, agent osiguranja, klovn, učitelj, umetnik... Diplomirao je medicinu na Univerzitetu u Buenos Ajresu, specijalizovao psihijatriju i geštalt terapiju u Argentini, Čileu i SAD. Radi kao psihoterapeut i predavač na univerzitetu u Buenos Ajresu. Voditelj je brojnih grupnih terapija, kao i kurseva, seminara i naučnih konferencija iz oblasti psihologije svakodnevnog života širom sveta. Urednik je časopisa „Mente Sana” (Zdrav duh). Svoje zanimanje definiše kao „profesionalni pomagač”. Njegove knjige iz oblasti psihologije i beletristike, prevedene na više od 20 jezika, vrlo brzo su postale bestseleri svuda u svetu. Kao pisac, nastoji da svet reči učini vrednim terapeutskim sredstvom, održavajući pri tom veliki smisao za humor. Tečnom naracijom kreće se u okviru terapeutskog iskustva, ne štedeći simbolička sredstva za ilustrovanje koncepata. Do sada je objavio 26 naslova i dobio dve književne nagrade. Oženjen je i ima dvoje dece. MG67 (N)

Eva Zonenberg (Ewa Sonenberg), poljska pesnikinja, esejistkinja, pijanistkinja, filozofkinja rođena je 1967. u Zombkovicama u Šleskoj. U Vroclavu je završila Muzičku akademiju i nastupala kao pijanistkinja. Studirala je i književnost. U Krakovu je završila studije filozofije i predavala kreativno pisanje. Već za prvu zbirku pesama 1995. godine dobila je prestižnu Nagradu Georg Trakl. Njene književne večeri su veoma zanimljive, često «intrigantne» i «šokantne». Na originalan način kombinuje poeziju s muzikom i fotografijom. Prevođena je na brojne evropske jezike. Nalazi se u mnogim antologijama savremene poljske poezije. Na srpskom je u obimnijim izborima objavljivana u ProFemini, Književnom magazinu, Književnom listu, Gradini, Politici, u banjalučkim Slovesima i Književniku i dr. Njena poezija nalazi se i u antologijama Moj poljski pesnički XX vek (2012) i Rečnik mlade poljske poezije (2013), kao i u dva obimna izbora poezije: Imperija suze (Beograd, Treći Trg, 2006) i Neuračunljivi (Banja Luka, Kuća poezije, 2016) u izboru i prevodu Biserke Rajčić. Objavila je sledeće pesničke zbirke: Hazard (1995), Zemlja hiljadu notesa. Ispovesti Lindzi Kempa (1997), Planeta (1997), Povodac (2000), Bukteći tramvaj (2001), Čas ushićenja (2005), Pisano na pesku (2007), Godina vatrenog zmaja (2009), Izabrane pesme (2014), Hologrami (2015) . Boraveći u Krakovu bavila se japanskom kulturom. Rezultat tog bavljenja je poema Pisma Bašu, koju zbog obimnosti nismo uvrstili u ovu zbirku. Na bavljenje Japanom usmerio ju je krakovski Muzej japanske umetnosti i tehnike Manga, koji pored izložbi organizuje razne kurseve, poput ceremonije kuvanja čaja, kaligrafije, plesa butoh, predavanja o zenu, koje je pohađala i završavala s diplomama. Za Evu Zonenberg je karakteristično i to da svoje pesme ne objavljuje hronološki već tematski, o čemu svedoče sve njene zbirke, u kojima za svaku pesmu navodi kada je nastala. Tako da u jednoj zbirci nalazimo pesme nastale u razmaku od desetak, čak petnaestak godina, mada se stilski uklapaju u datu celinu. Ako se može govoriti o slavi, stekla ju je, pre svega načinom interpretacije svoje poezije, preko veoma originalnih performansa, koji svuda nailaze na oduševljen prijem. Već duže vremena drži se slogana: Svaki čovek se rađa kao učitelj ili učenik. Ona je čas jedno čas drugo. Ne stoji u mestu kao mnogi drugi pesnici, već se „razvija“. Jer, po njoj, pisanje je izraz slobode. S tim što je u njenom slučaju izraz slobode na nivou mašte. Zbog toga nije pripadala nijednom pravcu ni grupi pesnika svoje generacije. Osim toga, ona je svojevrstan konceptualista. I pored slobode izražavanja, koju često pominje, njene pesme poseduju veoma promišljenu konstrukciju ili kako sama kaže: imaju solidne temelje. Premda joj feminizam nije stran, za sebe tvrdi da je „muški pesnik“, pre svega arhitekta, reklo bi se i postmodernista i postpostmodernista. Spada u retke pesnike koji pišu veoma duge stihove, međutim njeno muzičko i filozofsko obrazovanje pridaju im ritam, odnosno prevode se i čitaju s lakoćom, iako su metafore kojima se izražava veoma složene, zahtevaju veoma solidno poznavanje njene ličnosti, njeno obrazovanje, načine izražavanja. Naslov: Imperija suze Izdavač: Čigoja štampa Strana: 148 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-6407-026-3

Eva Zonenberg (Ewa Sonenberg), poljska pesnikinja, esejistkinja, pijanistkinja, filozofkinja rođena je 1967. u Zombkovicama u Šleskoj. U Vroclavu je završila Muzičku akademiju i nastupala kao pijanistkinja. Studirala je i književnost. U Krakovu je završila studije filozofije i predavala kreativno pisanje. Već za prvu zbirku pesama 1995. godine dobila je prestižnu Nagradu Georg Trakl. Njene književne večeri su veoma zanimljive, često «intrigantne» i «šokantne». Na originalan način kombinuje poeziju s muzikom i fotografijom. Prevođena je na brojne evropske jezike. Nalazi se u mnogim antologijama savremene poljske poezije. Na srpskom je u obimnijim izborima objavljivana u ProFemini, Književnom magazinu, Književnom listu, Gradini, Politici, u banjalučkim Slovesima i Književniku i dr. Njena poezija nalazi se i u antologijama Moj poljski pesnički XX vek (2012) i Rečnik mlade poljske poezije (2013), kao i u dva obimna izbora poezije: Imperija suze (Beograd, Treći Trg, 2006) i Neuračunljivi (Banja Luka, Kuća poezije, 2016) u izboru i prevodu Biserke Rajčić. Objavila je sledeće pesničke zbirke: Hazard (1995), Zemlja hiljadu notesa. Ispovesti Lindzi Kempa (1997), Planeta (1997), Povodac (2000), Bukteći tramvaj (2001), Čas ushićenja (2005), Pisano na pesku (2007), Godina vatrenog zmaja (2009), Izabrane pesme (2014), Hologrami (2015) . Boraveći u Krakovu bavila se japanskom kulturom. Rezultat tog bavljenja je poema Pisma Bašu, koju zbog obimnosti nismo uvrstili u ovu zbirku. Na bavljenje Japanom usmerio ju je krakovski Muzej japanske umetnosti i tehnike Manga, koji pored izložbi organizuje razne kurseve, poput ceremonije kuvanja čaja, kaligrafije, plesa butoh, predavanja o zenu, koje je pohađala i završavala s diplomama. Za Evu Zonenberg je karakteristično i to da svoje pesme ne objavljuje hronološki već tematski, o čemu svedoče sve njene zbirke, u kojima za svaku pesmu navodi kada je nastala. Tako da u jednoj zbirci nalazimo pesme nastale u razmaku od desetak, čak petnaestak godina, mada se stilski uklapaju u datu celinu. Ako se može govoriti o slavi, stekla ju je, pre svega načinom interpretacije svoje poezije, preko veoma originalnih performansa, koji svuda nailaze na oduševljen prijem. Već duže vremena drži se slogana: Svaki čovek se rađa kao učitelj ili učenik. Ona je čas jedno čas drugo. Ne stoji u mestu kao mnogi drugi pesnici, već se „razvija“. Jer, po njoj, pisanje je izraz slobode. S tim što je u njenom slučaju izraz slobode na nivou mašte. Zbog toga nije pripadala nijednom pravcu ni grupi pesnika svoje generacije. Osim toga, ona je svojevrstan konceptualista. I pored slobode izražavanja, koju često pominje, njene pesme poseduju veoma promišljenu konstrukciju ili kako sama kaže: imaju solidne temelje. Premda joj feminizam nije stran, za sebe tvrdi da je „muški pesnik“, pre svega arhitekta, reklo bi se i postmodernista i postpostmodernista. Spada u retke pesnike koji pišu veoma duge stihove, međutim njeno muzičko i filozofsko obrazovanje pridaju im ritam, odnosno prevode se i čitaju s lakoćom, iako su metafore kojima se izražava veoma složene, zahtevaju veoma solidno poznavanje njene ličnosti, njeno obrazovanje, načine izražavanja. Biserka Rajčić

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Četiri muškarca i žena su svedeni na mikroskopski deo svoje prvobitne veličine, poslati u minijaturizovanoj atomskoj podmornici kroz karotidnu arteriju umirućeg čoveka da unište krvni ugrušak u njegovom mozgu. Ako ne uspeju, ceo svet će biti osuđen na propast. Isak Asimov (IPA:/ˈæzɪmɒf/, /ˈæsɪmɒf/, /ˈæsɪmɒv/, /ˈæzəmɑ:fˈ/ i /ˈæzɨmɒv/[1], engl. Isaac Asimov), rođen kao Isak Judovič Ozimov (rus. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Petroviči, 2. januar 1920 — Njujork, 6. april 1992), često pravopisno nepravilno Ajzak[2], bio je američki pisac naučne fantastike i biohemičar ruskog porekla.[3] Rođen je u Petrovičima u Smolenskoj oblasti, SSSR. Sa roditeljima emigrirao u SAD kada mu je bilo tri godine. Nastanjuju se u Bruklinu, Njujork, gde je i odrastao. Diplomirao je hemiju na univerzitetu Kolumbija 1939. a 1948. i doktorirao. Napisao je veliki broj dela, preko 500 knjiga i preko 90.000 razglednica i pisama iz oblasti nauke, kriminalističke književnosti i naučne fantastike. Njegove knjige su objavljene u 9 od 10 glavnih kategorija Duvijeve Decimalne klasifikacije[4]. Pored Roberta A. Heinleina i Artura Č. Klarka, Asimov se smatrao jednim od `Velike Trojke` pisaca naučne fantastike tokom svog života. Najpoznatije delo mu je Zadužbina, pored kojeg su značajna dela i Galaktičko carstvo i Robot. Bio je dugogodišnji član Mense. Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na planeti Mars[5] i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili su ime u njegovu čast. Bio je predsednik Američke humanističke asocijacije. Mladost Asimovi roditelji su bili Ana Rejčel i Džuda Asimov, porodica jevrejskih mlinara. Dobio je ime po majčinom ocu Isaku Bermanu. Kada je rođen, njegova porodica je živela u Petrovičima kod Klimoviča (sada Smolenska oblast, Rusija). 1921. godine, Asimov i još 16 dece u Petrovičima su dobili upalu oba plućna krila. Samo je Asimov preživeo. Kasnije je dobio sestru Marciju. (17. jun 1922.-2. april 2011.)[6] i brata Stenlija (25. jul 1929-16. avgust 1995)[7], koji je bio potpredsednik Njujork Njuzdeja. Sa porodicom se preselio u SAD 23. februara 1923. , kada je imao tri godine. S obzirom da su njegovi roditelji uvek govorili jidiškim i engleskim jezikom, nikad nije naučio ruski jezik, ali je i dalje tečno govorio na jidiškom kao i na engleskom. Postao je američki državljanin 1928. godine, kada je imao osam godina. Obrazovanje i karijera Asimov je pohađao javne škole u Njujorku sa 5 godina, uključujući Mušku gimnaziju u Bruklinu. Diplomirao je sa 15 godina i započeo je studiranje na Gradskom koledžu u Njujorku. Nakon određenog vremena, prihvatio je stipendiju Kolumbija Univerziteta za mlade Jevreje i prešao na Set Lou Junior Fakultet, Kolumbija Univerziteta. Asimov je posle prvog semestra sa zoologije prešao na hemiju, pošto nije prihvatao `eksperimente na mačkama `. Posle zatvaranja Set Lou koledža, svoje ispite je završio u sklopu univerzitetskih kurseva (kasnije Kolumbijski univerzitet opštih studija) 1938. Nakon dva kruga odbijanja od strane medicinskih škola, 1939. godine, Asimov se prijavio na diplomski program hemije u Kolumbiji. U početku je odbačen i potom prihvaćen samo na probnoj osnovi, završio je magistarski rad iz oblasti hemije 1941. godine, a 1948. godine stekao je doktorat iz biohemije. U periodu između sticanja ova dva priznanja, Asimov je proveo tri godine tokom Drugog svetskog rata radeći kao civilni hemičar na eksperimentalnoj postaji mornaričkog vazduhoplovstva u Filadelfiji, živeći u delu Volnut Hil u zapadnoj Filadelfiji od 1942. do 1945. godine. Po završetku doktorata, Asimov se zaposlio na Medicinskom fakultetu u Bostonu 1949. godine sa platom od 5.000 dolara (ekvivalentno 51.510 dolara u 2017. godini). Međutim, do 1952. godine, on je zaradio više novca kao pisac nego na univerzitetu, pa je na kraju prestao da radi na istraživanju, ograničavajući svoju univerzitetsku ulogu na predavanje studentima. 1955. godine je unapređen u vanrednog profesora. 18. oktobra 1979. godine univerzitet je pohvalio njegovo pisanje promovišući ga u redovnog profesora biohemije. Lični život Asimov je oženio Gertrudu Blugerman (1917, Toronto, Kanada - 1990, Boston, SAD) 26. jula 1942. godine. Par je živeo u stanu u zapadnoj Filadelfiji, dok je Asimov bio zaposlen u Filadelfijskoj mornarici sa dva saradnika (Robert A. Heinlein i L. Sprag de Kamp). Prebacili su se u Boston u maju 1949, zatim u obližnje predgrađe Somervil u julu 1949, Volthem u maju 1951, i na kraju Vest Njuton 1956. Imali su dvoje dece, Davida (rođen 1951) i Robina Joana (rođen 1955. godine). 1970. su se razveli, a Asimov se preselio nazad u Njujork, ovog puta na Zapadnu stranu Menhetna, gde je živeo do kraja svog života. Asimov je bio klaustrofil: uživao je u malim, zatvorenim prostorima. Posedovao je štand u podzemnoj stanici u Njujorku u kome je voleo da čita knjige uz zvuk vozova. Asimov je opisao Karla Sagana kao jednog od dvoje ljudi koje je upoznao i čiji je intelekt nadmašio njegov. Drugi, tvrdi on, bio je stručnjak za računarske nauke i veštačku inteligenciju Marvin Minski. 1984. godine, Američka humanistička asocijacija (AHA) ga je imenovala Humanistom godine. Godine 1977. Asimov je pretrpeo srčani udar. Umro je od side, jer je 1983. godine bio zaražen virusom HIV-a preko transfuzije koju je dobio dok je bio na operaciji srca. Ta činjenica je objavljena tek deset godina posle njegove smrti...

Autor - osoba Milošević, Nikola, 1929-2007 = Milošević, Nikola, 1929-2007 Naslov Dostojevski kao mislilac / Nikola Milošević Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beletra, 1990 Fizički opis 383 str. ; 21 cm (broš.) Predmetne odrednice Dostoevskij, Fedor Mihajlovič, 1821-1881 – Filozofija Posveta na predlistu, inače dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata… Nikola Milošević (Sarajevo, 17. april 1929 – Beograd, 24. januar 2007) bio je srpski filozof, teoretičar književnosti, pisac i političar, akademik SANU, lider Srpske liberalne stranke. Nikola Milošević je rođen u Sarajevu 1929. godine, gimnaziju je završio u Beogradu, gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu. Na istom fakultetu je magistrirao i doktorirao. Bio je redovni profesor Teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu od 1969. godine do penzionisanja. Za redovnog člana SANU izabran je 1994. godine. Posebno se angažovao 1968. na studentskim demonstracijama. Zapamćen je po svojim svakodnevnim, ironičnim i duhovitim komentarima uvodnih članaka lista „Politika“. Bio je jedan od intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke, lider Srpske liberalne stranke, oštri kritičar režima Slobodana Miloševića, a od 2003. godine bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije. Preminuo je u Beogradu 24. januara 2007. godine posle duge i teške bolesti u 78. godini života. U svom plodnom radu bavio se filozofijom, književnim radom, publicistikom i književnom kritikom. Bio je predsednik Zadužbine „Miloš Crnjanski“. Autor je više knjiga, književno istorijskih i književno teorijskih studija, kao i velikog broja eseja, predgovora, recenzija i književnih kritika. Učestvovao je u mnogim književnim i političkim javnim tribinama. Napisao je preko dvadeset knjiga filozofske i književno-teorijske tematike, nekoliko knjiga političke tematike i tri romana. U svom književno-teorijskom radu pretežno se bavio hermeneutičkom analizom dela koja se široko smatraju vrhuncem zapadne književnosti (Alber Kami, Migel de Servantes, Dostojevski itd.). Bio je jedan od prvih mislilaca koji je u srpskoj sredini analizirao dela ruske religiozne filozofije (posebno Berđajeva). Takođe se bavio problemima filozofske antropologije, filozofije religije, odnosa između književnosti i filozofije kao i odnosa između ideologije i filozofije (posebno je razmatrao različita pitanja marksističkih ideologija i filozofije). Svoj osobeni pristup književnim delima i filozofskim problemima razvio je još u svojoj prvoj objavljenoj knjizi, Antropološki eseji iz 1964. godine. Od studentskih dana Milošević se bavio filozofskim problemima u književnim delima. Nakon završenih studija predavao je na Odseku za književnost Filozofskog fakulteta (docnijem Filološkom fakultetu). Tu je predavao kurseve iz oblasti teorije književnosti, specijalističke kurseve o Dostojevskom i antičkoj poetici. Važio je za dobrog predavača cenjenog među svojim studentima. O njemu kao predavaču posebno je povoljno pisao njegov student Milo Lompar. Milošević je rado držao i javna predavanja o različitim filozofskim temama. Tokom 80-ih godina 20. veka bio je jedan od najaktivnijih predavača na javnim predanjima (po broju predavanja ispred njega su bili Branko Pavlović i Vladeta Jerotić). Tumačeći različita književna dela razvio je specifični metod književne hermeneutike gde je nastojao, pronalazeći nedoslednosti u filozofskim i književnim delima (u filozofskim delima te protivurečnosti se, po Miloševićevoj mišljenju, sastoje u logičkoj nedoslednosti dok se u književnim delima sastoje u neubedljivoj psihološkoj motivaciji likova), da otkrije i protumači psihološku ili ideološku motivisanost tvorca određenog dela. Teorijski doprinos Psihologija znanja i filozofska antropologija bile su predmet naučno-filozofskog rada Nikole Miloševića, pretočenog u dvadesetak knjiga, počev od dela „Ogledi iz antropologije“ („Antropološki eseji“) za koje je dobio NOLIT-ovu nagradu 1964. godine, pa do knjige „Istina i iluzija“ (2001). Ostajući dosledan svom putu istine i poštenja, odbio je svojevremeno da primi Nagradu „Isidora Sekulić“ i Oktobarsku nagradu grada Beograda. Rodonačelnik je filozofije diferencije, odnosno učenja koje se može sažeti na sledeći način: Sve ono što spoznajemo uvek je diferencirano, ali nikada na isti način i u istoj meri. Kroz ovakvu diferenciranu optiku valja sagledavati i odnos psiholoških i socijalnih činilaca, problem slobode volje i slobode izbora. Ukazao je i u svojim delima dokazao da uvek bira neka određena ličnost, sa određenim duševnim sklopom, te da tu ličnost opredeljuje psihološki činilac koji (unapred) određuje za koju će se mogućnost ličnost opredeliti („Ideja slobodnog izbora podrazumeva da je podjednako moguće i ono što se dogodilo i ono što se nije dogodilo, a tako ne može biti“ – Istina i iluzija; Skica za moj pogled na svet). Psihološka struktura jedne ličnosti je određena, determinisana, za razliku od „ljudske prirode“, neodređenog termina dobijenog neosnovanom hipergeneralizacijom. Pokušao je Nikola Milošević da zasnuje i jednu novu disciplinu – psihologiju znanja, koja bi se bavila odnosima između duhovnih tvorevina i psihičkih činilaca, kroz sagledavanje čitave lepeze „različitih odnosa zavisnosti između teorijske i umetničke stvarnosti s jedne strane, i psihološke ravni s druge strane“. Zaključio je da svaka usmerenost pretpostavlja neki ugao gledanja, a samim tim i neki ugao deformacije, tako da se nužno javlja jednostranost, na koju opet deluju različiti psihološki činioci koji obitavaju u duševnom sklopu svih stvaralaca. Psihologija znanja pretpostavlja imanentnu analizu, koja podrazumeva traganje za protivrečnostima u sklopu neke teorijske tvorevine, ali ne ostaje zarobljena u njenim okvirima. Najpoznatije su mu knjige: Antropološki eseji, Roman Miloša Crnjanskog, Negativan junak, Ideologija, psihologija i stvaralaštvo, Andrić i Krleža kao antipodi, Zidanica na pesku, Šta Lukač duguje Ničeu, Filozofija strukturalizma, Dostojevski kao mislilac, Marksizam i jezuitizam, Psihologija znanja, Antinomija marksističkih ideologija, Pravoslavlje i demokratija Carstvo Božije na zemlji. Filozofija diferencije Ima li istorija smisla Filozofija i psihologija Nit Miholjskog leta Kutija od orahovog drveta Senke minulih ljubavi Profesor Milošević je svoju ličnu biblioteku sa više hiljada knjiga zaveštao Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njegova supruga i sin predali su knjige, prepisku, beleške i ostalu Nikolinu zaostavštinu ovom fakultetu, na kojem je tako formiran Legat profesora Miloševića. Nagrada „Nikola Milošević“ Dodeljuje se za dostignuća u oblasti teorije književnosti i umetnosti. Nagrada postoji od 2002. godine a 2007. je dobila ime po Nikoli Miloševiću. Dobitnica nagrade za 2014. istovremena i prva žena je Jasmina Ahmetagić, a za 2016. dobitnica je Jelena Pilipović. Dobitnik za 2018. godinu je Jovan Babić za delo „Ogledi o odbrani”, a za 2019. godinu Nenad Nikolić za delo „Identitet srpske književnosti Priča o književnoistorijskoj ideji”. Dobitnik za 2020. godinu je Novica Milić za knjigu „Politička naratologija – ogled o demokratiji” u izdanju „Akademske knjige” iz Novog Sada. Dobitnik za 2021. godinu je Gorana Raičević za monografiju „Agon i melanholija. Život i delo Miloša Crnjanskog” u izdanju „Akademske knjige”. MG59 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Samo nekolicina zna zastrašujuću istinu - prognani naučnik sa Zemlje, buntovni vanzemaljac stanovnik umiruće planete, ljudski intuicionista rođen na Mesecu koji oseća neminovno uništenje Sunca. Oni znaju istinu - ali ko će slušati? Oni su predvideli cenu energije u izobilju - ali ko će verovati? Ovih nekoliko bića, ljudi i vanzemaljaca, drže ključ za opstanak Zemlje. Isak Asimov (IPA:/ˈæzɪmɒf/, /ˈæsɪmɒf/, /ˈæsɪmɒv/, /ˈæzəmɑ:fˈ/ i /ˈæzɨmɒv/[1], engl. Isaac Asimov), rođen kao Isak Judovič Ozimov (rus. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Petroviči, 2. januar 1920 — Njujork, 6. april 1992), često pravopisno nepravilno Ajzak[2], bio je američki pisac naučne fantastike i biohemičar ruskog porekla.[3] Rođen je u Petrovičima u Smolenskoj oblasti, SSSR. Sa roditeljima emigrirao u SAD kada mu je bilo tri godine. Nastanjuju se u Bruklinu, Njujork, gde je i odrastao. Diplomirao je hemiju na univerzitetu Kolumbija 1939. a 1948. i doktorirao. Napisao je veliki broj dela, preko 500 knjiga i preko 90.000 razglednica i pisama iz oblasti nauke, kriminalističke književnosti i naučne fantastike. Njegove knjige su objavljene u 9 od 10 glavnih kategorija Duvijeve Decimalne klasifikacije[4]. Pored Roberta A. Heinleina i Artura Č. Klarka, Asimov se smatrao jednim od `Velike Trojke` pisaca naučne fantastike tokom svog života. Najpoznatije delo mu je Zadužbina, pored kojeg su značajna dela i Galaktičko carstvo i Robot. Bio je dugogodišnji član Mense. Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na planeti Mars[5] i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili su ime u njegovu čast. Bio je predsednik Američke humanističke asocijacije. Mladost Asimovi roditelji su bili Ana Rejčel i Džuda Asimov, porodica jevrejskih mlinara. Dobio je ime po majčinom ocu Isaku Bermanu. Kada je rođen, njegova porodica je živela u Petrovičima kod Klimoviča (sada Smolenska oblast, Rusija). 1921. godine, Asimov i još 16 dece u Petrovičima su dobili upalu oba plućna krila. Samo je Asimov preživeo. Kasnije je dobio sestru Marciju. (17. jun 1922.-2. april 2011.)[6] i brata Stenlija (25. jul 1929-16. avgust 1995)[7], koji je bio potpredsednik Njujork Njuzdeja. Sa porodicom se preselio u SAD 23. februara 1923. , kada je imao tri godine. S obzirom da su njegovi roditelji uvek govorili jidiškim i engleskim jezikom, nikad nije naučio ruski jezik, ali je i dalje tečno govorio na jidiškom kao i na engleskom. Postao je američki državljanin 1928. godine, kada je imao osam godina. Obrazovanje i karijera Asimov je pohađao javne škole u Njujorku sa 5 godina, uključujući Mušku gimnaziju u Bruklinu. Diplomirao je sa 15 godina i započeo je studiranje na Gradskom koledžu u Njujorku. Nakon određenog vremena, prihvatio je stipendiju Kolumbija Univerziteta za mlade Jevreje i prešao na Set Lou Junior Fakultet, Kolumbija Univerziteta. Asimov je posle prvog semestra sa zoologije prešao na hemiju, pošto nije prihvatao `eksperimente na mačkama `. Posle zatvaranja Set Lou koledža, svoje ispite je završio u sklopu univerzitetskih kurseva (kasnije Kolumbijski univerzitet opštih studija) 1938. Nakon dva kruga odbijanja od strane medicinskih škola, 1939. godine, Asimov se prijavio na diplomski program hemije u Kolumbiji. U početku je odbačen i potom prihvaćen samo na probnoj osnovi, završio je magistarski rad iz oblasti hemije 1941. godine, a 1948. godine stekao je doktorat iz biohemije. U periodu između sticanja ova dva priznanja, Asimov je proveo tri godine tokom Drugog svetskog rata radeći kao civilni hemičar na eksperimentalnoj postaji mornaričkog vazduhoplovstva u Filadelfiji, živeći u delu Volnut Hil u zapadnoj Filadelfiji od 1942. do 1945. godine. Po završetku doktorata, Asimov se zaposlio na Medicinskom fakultetu u Bostonu 1949. godine sa platom od 5.000 dolara (ekvivalentno 51.510 dolara u 2017. godini). Međutim, do 1952. godine, on je zaradio više novca kao pisac nego na univerzitetu, pa je na kraju prestao da radi na istraživanju, ograničavajući svoju univerzitetsku ulogu na predavanje studentima. 1955. godine je unapređen u vanrednog profesora. 18. oktobra 1979. godine univerzitet je pohvalio njegovo pisanje promovišući ga u redovnog profesora biohemije. Lični život Asimov je oženio Gertrudu Blugerman (1917, Toronto, Kanada - 1990, Boston, SAD) 26. jula 1942. godine. Par je živeo u stanu u zapadnoj Filadelfiji, dok je Asimov bio zaposlen u Filadelfijskoj mornarici sa dva saradnika (Robert A. Heinlein i L. Sprag de Kamp). Prebacili su se u Boston u maju 1949, zatim u obližnje predgrađe Somervil u julu 1949, Volthem u maju 1951, i na kraju Vest Njuton 1956. Imali su dvoje dece, Davida (rođen 1951) i Robina Joana (rođen 1955. godine). 1970. su se razveli, a Asimov se preselio nazad u Njujork, ovog puta na Zapadnu stranu Menhetna, gde je živeo do kraja svog života. Asimov je bio klaustrofil: uživao je u malim, zatvorenim prostorima. Posedovao je štand u podzemnoj stanici u Njujorku u kome je voleo da čita knjige uz zvuk vozova. Asimov je opisao Karla Sagana kao jednog od dvoje ljudi koje je upoznao i čiji je intelekt nadmašio njegov. Drugi, tvrdi on, bio je stručnjak za računarske nauke i veštačku inteligenciju Marvin Minski. 1984. godine, Američka humanistička asocijacija (AHA) ga je imenovala Humanistom godine. Godine 1977. Asimov je pretrpeo srčani udar. Umro je od side, jer je 1983. godine bio zaražen virusom HIV-a preko transfuzije koju je dobio dok je bio na operaciji srca. Ta činjenica je objavljena tek deset godina posle njegove smrti...

Исак Асимов: ОБЛУТАК НА НЕБУ Издавач: SPHERE BOOKS, Лондон, 1978.фод. Меки повез, 186 страна, енглески језик, латиница. Очувано као на фотографијама. РЕЂЕ У ПОНУДИ `Исак Асимов (енгл. Isaac Asimov), крштено име Исак Јудович Озимов (рус. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Петровичи, 2. јануар 1920 — Њујорк, 6. април 1992), био је амерички писац научне фантастике и биохемичар руско-јеврејског порекла. Рођен је у Петровичима у Смоленској области, СССР, али је са родитељима емигрирао у САД када му је било три године, населивши се се у Бруклину у Њујорку. Исак Асимов је дипломирао хемију на универзитету Колумбија 1939 коју је и докторирао 1948. године. Написао је велики број дела, преко 500 књига и преко 90.000 разгледница и писама из области науке, криминалистичке књижевности и научне фантастике. Његове књиге су објављене у 9 од 10 главних категорија Дјуијеве децималне класификације. Поред Роберта А. Хајнлајна и Артура Ч. Кларка, Асимов се сматрао једним од Велике Тројке писаца научне фантастике. Најпознатије дело му је Задужбина, поред којег су значајна дела и Галактичко царство и Робот. Био је дугогодишњи члан Менсе. Астероид 5020 Асимов, кратер Асимов на планети Марс и једна основна школа у Бруклину добили су име у његову част. Био је председник Америчке хуманистичке асоцијације. Биографија Младост Асимови родитељи су били Ана Рејчел и Џуда Асимов, млинари јеврејског порекла. Исак је добио име по мајчином оцу Исаку Берману. Када је рођен, његова породица је живела у Петровичима код Климовича у данашој Смоленској области у Русији. Као беба 1921. године Исак Асимов и још 16 деце у Петровичима су добили упалу оба плућна крила и само је он преживео. Имао је млађу сестру Марцију (17. јун 1922.- 2. април 2011) и млађег брата Стенлија (25. јул 1929. -16. август 1995), који је био потпредседник Њујорк Њуздеја. Са породицом се преселио у САД 3. фебруара 1923, када је имао три године. С обзиром да су његови родитељи увек говорили хебрејским и енглеским језиком, никад није научио руски језик, али је и даље течно говорио на хебрејском као и на енглеском. Сам је научио да чита у својој петој години, а у школу је пошао годину дана раније пошто му је мајка лажирала датум рођења. Постао је амерички држављанин 1928. године, када је имао осам година. Породица Асимов је држала продавницу слаткиша са новинама и магазинима, што је Исак означио кључним за љубав према писаној речи. Образовање и каријера Асимов је похађао државне школе у Њујорку са 5 година, укључујући Мушку гимназију у Бруклину. Дипломирао је са 15 година и започео је студирање на Градском колеџу у Њујорку. Након одређеног времена, прихватио је стипендију Колумбија Универзитета за младе Јевреје и прешао на Сет Лоу Јуниор Факултет, Колумбија Универзитета. Асимов је после првог семестра са зоологије прешао на хемију, пошто није прихватао `експерименте на мачкама `. После затварања Сет Лоу колеџа, своје испите је завршио у склопу универзитетских курсева (касније Колумбијски универзитет општих студија) 1938. Након два круга одбијања од стране медицинских школа, 1939. године, Асимов се пријавио на дипломски програм хемије у Колумбији. У почетку одбачен и потом прихваћен само на пробној основи, завршио је мастер студије хемије 1941. године, а 1948. године стекао је докторат из биохемије. У периоду између стицања ова два признања, Асимов је провео три године током Другог светског рата радећи као цивилни хемичар на експерименталној постаји морнаричког ваздухопловства у Филаделфији, живећи у делу Волнут Хил у западној Филаделфији од 1942. до 1945. године. По завршетку доктората, Асимов се запослио на Медицинском факултету у Бостону 1949. године са платом од 5.000 долара (еквивалентно 51.510 долара у 2017. години). Међутим, до 1952. године, он је зарадио више новца као писац него на универзитету, па је на крају престао да ради на истраживању, ограничавајући своју универзитетску улогу на предавање студентима. Године 1955. године је унапређен у ванредног професора, а 1979. године универзитет је похвалио његово писање промовишући га у редовног професора биохемије. Лични живот Асимов је оженио Гертруду Блугерман (1917, Торонто, Канада — 1990, Бостон, САД) 26. јула 1942. године, коју је упознао на слепом састанку исте године. Пар је живео у стану у западној Филаделфији, док је Асимов био запослен у Филаделфијској морнарици са два сарадника (Роберт А. Хеинлеин и Л. Спраг де Камп). За време рата Гертруда се вратила у Бруклун, где се Исак доселио 1946. године. На лето 1948. године преселили су се на Мехтену да би се маја 1949. пребацили у Бостон, а затим у оближње предграђе Сомервил у јулу 1949, те Волтхему у мају 1951, и на крају Вест Њутону 1956. Имали су двоје деце, Давида (рођен 1951) и Робина Јоана (рођен 1955. године). Исак и Гертруда су се раздвојили 1970. а Асимов се преселио назад у Њујорк, овог пута на Западну страну Менхетна, где је живео до краја живота. Пошто се развео 1973, његова друга жена постала је писац, психијатар и психианалитичар Џенет Опал Џепсон. Асимов је био клаустрофил: уживао је у малим, затвореним просторима. Поседовао је штанд у подземној станици у Њујорку у коме је волео да чита књиге уз звук возова. Асимов је описао Карла Сајгана као једног од двоје људи које је упознао и чији је интелект надмашио његов. Други, тврди он, био је стручњак за рачунарске науке и вештачку интелигенцију Марвин Мински. Године 1984, Америчка хуманистичка асоцијација (АХА) га је именовала Хуманистом године. Болест и смрт Године 1977. Асимов је претрпео срчани удар. Умро је од сиде, јер је 1983. године био заражен вирусом ХИВ-а преко трансфузије коју је добио док је био на операцији срца. Та чињеница је објављена тек десет година после његове смрти. Књижевни рад Постоје четири Асимовљева закона роботике која важе и данас, а гласе: 0. Робот не сме нашкодити човечанству, нити својом пасивношћу дозволити да се нашкоди човечанству. 1. Робот не сме нашкодити човеку, нити својом пасивношћу дозволити да се нашкоди човеку, осим када је то у супротности с нултим законом. 2. Робот мора слушати људске наредбе, осим ако су оне у супротности са нултим или првим законом. 3. Робот треба штитити свој интегритет, осим када је то у супротности са нултим, првим или другим законом. Асимов је за своје најбоље дело сматрао причу Последње питање из 1956. године. Током 1964. понудио је своје виђење света 2014. године.[ Цитати „Живот је угодан. Смрт је мирна. Прелаз је тај који нас брине.” „Никад немој дозволити да ти осећај морала засмета да учиниш оно што је исправно.” „Не бојим се рачунара, бојим се њихове одсутности.” „Свакакве се рачунарске грешке појављују. Били бисте изненађени бројем лекара који тврде да лече мушке труднице.” „Ја не читам брзо, ја брзо разумем.” „Не верујем у живот после смрти зато што не морам провести цели живот бојећи се пакла или још горе — раја. Ма каква год је мучења била у паклу, мислим да би до сада у рају била много гора.” „Пишем због истог разлога због којег и дишем — да то не чиним, умро бих.” „Они људи који мисле да знају све велики су гњаватори нама који стварно све знамо.” „Када некога увредимо, назовемо га животињом. Окрутније би било намерно га назвати човеком.” „Лоша идеја добро написана ће бити боље прихваћена од лоше написане али добре идеје.” „Насиље је последње уточиште неспособних.” Библиографија Циклус о роботима Челичне пећине (The Caves of Steel) (1954) Сабрани роботи (The complete robot) (1982) Голо Сунце (The Naked Sun) (1957) Роботи зоре (The Robots of Dawn) (1983) Роботи и Царство (Robots and Empire) (1985) Позитронски човек (The Positronic Man) (1992) - заједно са Робертом Силвербергом Циклус о Царству Слепа улица (Blind alley) (1945) Шљунак на небу (Pebble in the Sky) (1950) Звезде, прах небески (The Stars, Like Dust) (1951) Свемирске струје (The Currents of Space) (1952) Циклус о Задужбини Задужбина (Foundation) (1951) Задужбина и Царство (Foundation and Empire) (1952) Друга Задужбина (Second Foundation) (1953) На рубу Задужбине (Foundation`s Edge) (1982) Задужбина и Земља (Foundation and Earth) (1986) Прелудијум за Задужбину (Prelude to Foundation) (1988) У сусрет Задужбини (Forward the Foundation) (1991) Романи ван циклуса Ја, робот (I, Robot) (1950), збирка приповедака Крај вечности (The End of Eternity) (1955) Богови лично (The Gods Themselves) (1972) Немезис (Nemesis) (1989) Спуштање ноћи (Nightfall) (1990) The Ugly Little Boy (1992) Популарна наука Истраживања Земље и Космоса (Exploring the Earth and the Cosmos) (1982) Isaac Asimov`s Guide to Earth and Space (1991)