O knjizi Da li upoznajući druge možemo bolje razumeti sebe? Autorka bestselera Samo slušaj. „Znaš, ne bi trebalo da se stidiš ako ne umeš da voziš bicikl“, rekao je Eli. „Umem da vozim bicikl“, odgovorila sam. „Samo... nisam imala priliku neko vreme.“ Vožnja biciklom jedna je od mnogih stvari koje je Oden propustila. Čak i pre nego što su joj se roditelji razveli, prihvatila je ulogu starmale koja nikad ne pravi probleme i usredsređena je na školu kako bi zadovoljila svoju zahtevnu majku. Leto pre polaska na fakultet provodi u malom primorskom gradu Kolbiju s ocem, njegovom novom ženom i njihovom bebom. Zbog posla u pomodnom butiku upoznaje se sa svetom devojaka i njihovih druženja, razgovora i romansi. A tu je i Eli, zanimljiv usamljenik. Budući da i on pati od nesanice, Eli upoznaje Oden s noćnim životom u Kolbiju. Zajedno se upuštaju u potragu: Oden da iskusi bezbrižni tinejdžerski život koji joj je bio uskraćen; Eli da ostavi jedan tragičan slučaj za sobom. Smestite dvoje usamljenika u ljupki primorski gradić s bezbroj dugih letnjih noći i može se dogoditi gotovo sve. „Prikazuje doživljanje leta kao zlatnog praga između prošlih kajanja i budućih nepoznanica, vremena koje blista slatkim obećanjem sadašnjosti.“ The Washington Post „Besane noći nikad nisu zvučale tako romantično.“ Seventeen „Pomaže nam da shvatimo kako ljudi nisu uvek onakvi kakvim nam se čine i da uvek ima vremena za promenu. Čudesna knjiga!“ National Public Radio: The Roundtable

O knjizi Da li upoznajući druge možemo bolje razumeti sebe? Autorka bestselera Samo slušaj. „Znaš, ne bi trebalo da se stidiš ako ne umeš da voziš bicikl“, rekao je Eli. „Umem da vozim bicikl“, odgovorila sam. „Samo... nisam imala priliku neko vreme.“ Vožnja biciklom jedna je od mnogih stvari koje je Oden propustila. Čak i pre nego što su joj se roditelji razveli, prihvatila je ulogu starmale koja nikad ne pravi probleme i usredsređena je na školu kako bi zadovoljila svoju zahtevnu majku. Leto pre polaska na fakultet provodi u malom primorskom gradu Kolbiju s ocem, njegovom novom ženom i njihovom bebom. Zbog posla u pomodnom butiku upoznaje se sa svetom devojaka i njihovih druženja, razgovora i romansi. A tu je i Eli, zanimljiv usamljenik. Budući da i on pati od nesanice, Eli upoznaje Oden s noćnim životom u Kolbiju. Zajedno se upuštaju u potragu: Oden da iskusi bezbrižni tinejdžerski život koji joj je bio uskraćen; Eli da ostavi jedan tragičan slučaj za sobom. Smestite dvoje usamljenika u ljupki primorski gradić s bezbroj dugih letnjih noći i može se dogoditi gotovo sve. „Prikazuje doživljanje leta kao zlatnog praga između prošlih kajanja i budućih nepoznanica, vremena koje blista slatkim obećanjem sadašnjosti.“ The Washington Post „Besane noći nikad nisu zvučale tako romantično.“ Seventeen „Pomaže nam da shvatimo kako ljudi nisu uvek onakvi kakvim nam se čine i da uvek ima vremena za promenu. Čudesna knjiga!“ National Public Radio: The Roundtable

Da li upoznajući druge možemo bolje razumeti sebe? Autorka bestselera Samo slušaj. „Znaš, ne bi trebalo da se stidiš ako ne umeš da voziš bicikl“, rekao je Eli. „Umem da vozim bicikl“, odgovorila sam. „Samo... nisam imala priliku neko vreme.“ Vožnja biciklom jedna je od mnogih stvari koje je Oden propustila. Čak i pre nego što su joj se roditelji razveli, prihvatila je ulogu starmale koja nikad ne pravi probleme i usredsređena je na školu kako bi zadovoljila svoju zahtevnu majku. Leto pre polaska na fakultet provodi u malom primorskom gradu Kolbiju s ocem, njegovom novom ženom i njihovom bebom. Zbog posla u pomodnom butiku upoznaje se sa svetom devojaka i njihovih druženja, razgovora i romansi. A tu je i Eli, zanimljiv usamljenik. Budući da i on pati od nesanice, Eli upoznaje Oden s noćnim životom u Kolbiju. Zajedno se upuštaju u potragu: Oden da iskusi bezbrižni tinejdžerski život koji joj je bio uskraćen; Eli da ostavi jedan tragičan slučaj za sobom. Smestite dvoje usamljenika u ljupki primorski gradić s bezbroj dugih letnjih noći i može se dogoditi gotovo sve. „Prikazuje doživljanje leta kao zlatnog praga između prošlih kajanja i budućih nepoznanica, vremena koje blista slatkim obećanjem sadašnjosti.“ The Washington Post „Besane noći nikad nisu zvučale tako romantično.“ Seventeen „Pomaže nam da shvatimo kako ljudi nisu uvek onakvi kakvim nam se čine i da uvek ima vremena za promenu. Čudesna knjiga!“ National Public Radio: The Roundtable

Da li upoznajući druge možemo bolje razumeti sebe? Autorka bestselera Samo slušaj. „Znaš, ne bi trebalo da se stidiš ako ne umeš da voziš bicikl“, rekao je Eli. „Umem da vozim bicikl“, odgovorila sam. „Samo... nisam imala priliku neko vreme.“ Vožnja biciklom jedna je od mnogih stvari koje je Oden propustila. Čak i pre nego što su joj se roditelji razveli, prihvatila je ulogu starmale koja nikad ne pravi probleme i usredsređena je na školu kako bi zadovoljila svoju zahtevnu majku. Leto pre polaska na fakultet provodi u malom primorskom gradu Kolbiju s ocem, njegovom novom ženom i njihovom bebom. Zbog posla u pomodnom butiku upoznaje se sa svetom devojaka i njihovih druženja, razgovora i romansi. A tu je i Eli, zanimljiv usamljenik. Budući da i on pati od nesanice, Eli upoznaje Oden s noćnim životom u Kolbiju. Zajedno se upuštaju u potragu: Oden da iskusi bezbrižni tinejdžerski život koji joj je bio uskraćen; Eli da ostavi jedan tragičan slučaj za sobom. Smestite dvoje usamljenika u ljupki primorski gradić s bezbroj dugih letnjih noći i može se dogoditi gotovo sve. „Prikazuje doživljanje leta kao zlatnog praga između prošlih kajanja i budućih nepoznanica, vremena koje blista slatkim obećanjem sadašnjosti.“ The Washington Post „Besane noći nikad nisu zvučale tako romantično.“ Seventeen „Pomaže nam da shvatimo kako ljudi nisu uvek onakvi kakvim nam se čine i da uvek ima vremena za promenu. Čudesna knjiga!“ National Public Radio: The Roundtable

Ispunjena filozofijom, nadahnućem i praktičnošću, ovo je knjiga koja može da vas promeni jer pokreće nešto tajanstveno. Nešto što stvara čuda u najsloženijem od svih područja života: u ljudskom srcu. Može li ljubav biti toliko velika da zbog nje odbacite sve svoje? Pogaziti sve u šta verujete? Koliko strast može biti velika, a opčinjenost jaka za nekom osobom? Doživljavamo li iskustva za koja smo čvrsto tvrdili da nam se nikad neće dogoditi? Ljubav u ovom romanu postaje jedan sveopšti pojam koji nadzire celi svet, pa čitanje njegovih stranica možemo nazvati intelektualnim iskustvom. "Pogled tvoj je pogled moj…" je jedna od onih knjiga koje podsećaju na moć knjiga, klasičnih ostvarenja, skrivenih na prašnjavim tavanima sa specifičnim mirisom tinte i žutog papira. One nas podsete da su knjige poput naočara u novi svet, mesta gde upoznajemo mnoštvo novih ljudi i naprosto - gradimo sebe. "Obična sam devojka... Žena... Imam godine kojih se ne stidim. Imam san kome težim. Imam ljubav kojoj se nadam. Moja priča je obično – neobična. Moj put do ljubavi je pakao bez dna. Moje ostvarenje sna je noćna mora posuta pepelom obojene svakodnevice. Nisam jedina, ali sam verovatno u krugu malobrojnih koji se ne boje da priznaju da još uvek sanjaju i još uvek tragaju za sopstvenim ostvarenjem. Još uvek se nadmećem sa vremenom!" "Nije puštao moju ruku. Nisam mogla da mu vidim lice ali sam znala, po glasu, da je to ON. Da li je moguće da ON postoji? Da nije samo u mojoj glavi? Da nije izmišljotina? Moj san? Ni u snu mu nisam videla lice ali njegov glas onako dečački, nestašan, raspevan... Od tog glasa bih uvek blago zadrhtala..." "...snovi su snovi. Izmenjeni ili ne, skriveni ili ne, ostaju večno. Ili se ostvaruju, ili te muče celog života..." "Ima vremena za sve, samo se mora biti svestan vremena..." Čitaj dalje

Autor: Hišam Matar Format: 22 Broj strana: 229 Povez: broširan `Bilo je to 1979. godine, i svugde je bilo Sunce,Tripoli je ležao blistav i nepomičan pod njim.` Devetogodišnji Sulejman upravo se probudio u svetu većem od onog koji su doskora činile samo igre na vrelom pločniku ispred njegove kuće i izvan roditeljskog okrilja punog ljubavi. On postaje `glava porodice` kad god njegov otac odlazi poslom na put. U tim očevim dugim zabrinjavajućim odsustvima, Sulejman traži utočište u majci, koja mu svojim, njemu nerazumljivim, noćnim potonućima poverava tajnu priču svog detinjstva u muškoj zemlji... Ali jednom,dok je verovao da je otac bio na takvom jednom poslovnom putovanju, on ga ugleda na gradskom trgu i prepoznaga iza tamnih naočara za sunce. I odjednom taj veliki svet postane zastrašujuće mesto, u kome roditelji lažu a sva pitanja ostaju bez odgovora... A kako laži i strahovi postaju sve veći, čini se da kao da će se zidovi Sulejmanovog doma slomiti zatrpavajući i njega i sve njihove tajne pod sobom. Izuzetno sugestivan portret jedne porodice, roman U muškoj zemlji istovremeno je i svedočanstvo i literatura. On je krajnje okrutan prema promašajima tuđeg i sopstvenog života. Tužan je i hrabar, nemilosrdan i nežan, muški i ženski. To je priča o promašenom pokušaju izbeglištva i započinjanja života `iz početka`, priča o besmislenoj okrutnosti i priča o samoći i nemogućnosti da se živi tamo gde bi čovek trebalo da je kod kuće.

Detalji predmeta Stanje Polovno Autor: Hišam Matar Format: 22 Broj strana: 229 Povez: broširan `Bilo je to 1979. godine, i svugde je bilo Sunce,Tripoli je ležao blistav i nepomičan pod njim.` Devetogodišnji Sulejman upravo se probudio u svetu većem od onog koji su doskora činile samo igre na vrelom pločniku ispred njegove kuće i izvan roditeljskog okrilja punog ljubavi. On postaje `glava porodice` kad god njegov otac odlazi poslom na put. U tim očevim dugim zabrinjavajućim odsustvima, Sulejman traži utočište u majci, koja mu svojim, njemu nerazumljivim, noćnim potonućima poverava tajnu priču svog detinjstva u muškoj zemlji... Ali jednom,dok je verovao da je otac bio na takvom jednom poslovnom putovanju, on ga ugleda na gradskom trgu i prepoznaga iza tamnih naočara za sunce. I odjednom taj veliki svet postane zastrašujuće mesto, u kome roditelji lažu a sva pitanja ostaju bez odgovora... A kako laži i strahovi postaju sve veći, čini se da kao da će se zidovi Sulejmanovog doma slomiti zatrpavajući i njega i sve njihove tajne pod sobom. Izuzetno sugestivan portret jedne porodice, roman U muškoj zemlji istovremeno je i svedočanstvo i literatura. On je krajnje okrutan prema promašajima tuđeg i sopstvenog života. Tužan je i hrabar, nemilosrdan i nežan, muški i ženski. To je priča o promašenom pokušaju izbeglištva i započinjanja života `iz početka`, priča o besmislenoj okrutnosti i priča o samoći i nemogućnosti da se živi tamo gde bi čovek trebalo da je kod kuće.

Priručnik za održavanje mladosti i produženje životnog vijeka "Većina nas o starenju razmišlja ovako: živimo sretno svoj život, sve dok se jednoga dana ne počnemo osjećati starima, a simptomi se jedan za drugim nižu pred našim mrenom prekrivenim očima. Kosti nam škripe, bole nas leđa, zaboravljamo imena svojih susjeda, mrska nam je noćna vožnja, više ne možemo igrati tenis, ne čujemo što nam supružnik govori, a seksualni nam se život uglavnom svodi na to da se u prolazu očešamo o perilicu rublja... Uskoro počinjemo večerati u pola četiri poslijepodne, a glavni dnevni cilj nam je da ostanemo dovoljno dugo budni kako bismo mogli odgledati Dnevnik." Odlomak iz knjige VI - Zauvijek mladi Međutim, ne mora biti tako! Dr. Roizen i dr. Oz vraćaju nam se s još jednim uzbudljivim nastavkom svojih bestselera o VAMA – "VI - Zauvijek mladi: Priručnik za održavanje mladosti i produženje životnog vijeka". Zabavnim stilom i detaljnim objašnjenjima oni vam pokazuju kako možete pobijediti naizgled neizbježno starenje svoga organizma. Njihova prosvijetljujuća objašnjenja o glavnim uzročnicima starenja, koji su tek nedavno znanstveno potvrđeni, kulminiraju u čudesnom dvotjednom planu održavanja mladosti koji nam može pomoći da živimo dulje i osjećamo se živahnije. Uza sve to, ova će vas knjiga uvelike i zabaviti, jer se "produženje vašeg jamstvenog roka" ne svodi samo na izbjegavanje bolesti, već i na izbjegavanje nemoći koja onemogućuje dostojanstveno starenje. Autori su redoviti gosti u Oprah Showu, gdje propagiraju svoj koncept zdravog života. NA PRVOME MJESTU NEW YORK TIMESOVE LJESTVICE NAJPRODAVANIJIH KNJIGA V.B.Z. PREDSTAVLJA BESTSELERE OPRAH’S BOOK CLUBA

GDE JE ŠTA GLASOVI Dejan Aleksić: TAMA Divna Vuksanović: NA BAZENU Saša Radojčić: GOSPODIN SOVULjAGA Dušan Vejnović: DELIĆI SVETLOSTI Jasna Dimitrijević: FLOMASTER Amar Ličina: BERBERNICA NA BRDU Darko Daničić: KUĆA NA SELU VRT: EN SEKSTON Dajana Milovanov: ORGANIZOVAN LOV NA EN SEKSTON En Sekston: LjUBAZNI GOSPODINE OVAJ GAJ Džilijan Vajt: NEŠTO ZA NEKOGA Džo Gil: EN SEKSTON I ISPOVEDNA POETIKA ZLATNA GREDA Zorana Simić: SELENA I BESKRAJNI TAMNI KRUG RED VOŽNjE Voki Erceg: VAKAT Katalin Ladik i Radmila Gikić Petrović: „MI SMO DA STVARAMO, A NE HVALIMO“ Goran Stanković: DRUŠTVO CRVENE PRAŠINE DOZIVI Rodolfo Fogvil: PUTNICI NOĆNOG VOZA Katerina Mihaljicina: „(META SAM...)“ Darina Gladun i Lesik Pansjuk: LjUDI ISPOD MOSTA RAZMENA DAROVA Bojan Vasić: ULAZAK U REČ (Nikola Vujčić: U jednom danu, Arhipelag, Beograd, 2022) Vladan Bajčeta: DANONOĆNA IZLOŽBA (Živorad Nedeljković: Otet predeo, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2022) Jelena Lalatović: AGONIJA PROLETARIJATA U KNjIŽEVNOSTI (Goran Ferčec: O životu radnice krajem dvadesetog stoljeća, Fraktura, Zaprešić, 2021) Vladimir Arsenić: SPOMENIK TEKSTU KAO TAKVOM (Stefan Bošković: Ministar, Kontrast izdavaštvo, Beograd, 2022) Dragan Babić: KINTSUGI PORODICE (Senka Marić: Gravitacije, Partizanska knjiga, Kikinda, 2021) Srđan Srdić: OVO NIJE KNjIŽEVNOST (Marsel Sovažo: Ostavite me (komentar), AED studio, Beograd, 2006) Vladimir Gvozden: EVROPSKE PRESTONICE ENTROPIJE I PRAŠTANjA (Aleš Šteger: Odrešenja, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2021) Violeta Mitrović: TRANSGRESIJA KAO POETIČKO I INTERPRETATIVNO UPORIŠTE (Igor Cvijanović: Nik Kejv i poetika prestupa, Kulturni centar Novog Sada – Partizanska knjiga, Novi Sad – Kikinda, 2022) SVETLA KOMORA Vesna Latinović: DVE IZLOŽBE I MOZAIK ZA DVA POBRATIMA KO JE KO

Kostanca je snažno udarila zvekirom po masivnim drvenim vratima iznenađeno primetivši da je zvuk jedva nešto glasniji od oluje koja je upravo besnela i ne bi se iznenadila da niko u kući ne čuje kucanje. Kada su se vrata konačno otvorila, batler ju je odmerio od glave do pete i ona je u njegovim očima videla da se sprema da je otera. S obzirom na to da je prepešačila nekoliko kilometara po pljusku, pretpostavljala je kako izgleda. – Ja sam ledi Konstanca Rejbern – rekla je arogantno. – Verujem da me očekuju. Batler se pomerio u stranu i prormrmljao nešto u vezi s bibliotekom pre nego što je nestao niz hodnik. Konstanca je duboko uzdahnula i teškom mukom ugurala svoj prtljag u veliki hol, a zatim je zatvorila teška ulazna vrata i poţurila za batlerom. Batler ju je odveo u veliku prostoriju prepunu knjiga i, promrmljavši nešto što Konstanca nije uspela da razume, nestao je. Kada je ostala sama, osvrnula se oko sebe pokušavajući da ne obraća paţnju na vodu koja je kapala s njene mokre odeće na skupoceni tepih. Kuća je bila ogromna, tavanice visoke, podovi popločani mermerom, a park koji se nazirao kroz zavesu od kiše sigurno je bio zavidnih dimenzija. Duboko je uzdahnula svesna činjenice da je to samo maska. Vrata nijedne ugledne kuće bez problema, naravno skrivenih, ne bi joj se otvorila. Polako je prišla policama primetivši debele naslage prašine, što je značilo da eri nije voleo mnogo da čita, a stara grofica nije vodila računa o tome šta sluge rade.Osetila je neodoljivi poriv da ispravi jastuke na sofi, da istrese prašinu s teških draperija i da uzme četku i izriba cigle oko kamina, potamnele od čađi. Da je ona gospodarica ove kuće… *** Bio je već deset godina udovac, pa verovatno neće biti preterano zahtevan. Ako su njegove potrebe u tom smislu velike, sigurno je pronašao način da ih zadovolji, a ukoliko nisu, nema razloga da ga se plaši. Pokušala je da ga zamisli tokom duge vožnje kočijom od Londona. Bio je stariji od nje, pomalo mršav i prosed. Dodala je i naočare, a koji ih nose uvek izgledaju manje zastrašujuće. I imao je blag osmeh, pomalo setan, pošto je toliko dugo čekao da potraţi novu ţenu posle smrti prve. Knjigu potražite OVDE

POGLED TVOJ JE POGLED MOJ - Ivana Lekić 656 strana napisanih jezikom ljubavi. Ispunjena filozofijom, nadahnućem i praktičnošću, ovo je knjiga koja može da vas promeni jer pokreće nešto tajanstveno. Nešto što stvara čuda u najsloženijem od svih područja života: u ljudskom srcu. Može li ljubav biti toliko velika da zbog nje odbacite sve svoje? Pogaziti sve u šta verujete? Koliko strast može biti velika, a opčinjenost jaka za nekom osobom? Doživljavamo li iskustva za koja smo čvrsto tvrdili da nam se nikad neće dogoditi? Ljubav u ovom romanu postaje jedan sveopšti pojam koji nadzire celi svet, pa čitanje njegovih stranica možemo nazvati intelektualnim iskustvom. ,, Pogled tvoj je pogled moj…’’ je jedna od onih knjiga koje podsećaju na moć knjiga, klasičnih ostvarenja, skrivenih na prašnjavim tavanima sa specifičnim mirisom tinte i žutog papira. One nas podsete da su knjige poput naočara u novi svet, mesta gde upoznajemo mnoštvo novih ljudi i naprosto - gradimo sebe. ,,Obična sam devojka... Žena... Imam godine kojih se ne stidim. Imam san kome težim. Imam ljubav kojoj se nadam. Moja priča je obično – neobična. Moj put do ljubavi je pakao bez dna. Moje ostvarenje sna je noćna mora posuta pepelom obojene svakodnevice. Nisam jedina, ali sam verovatno u krugu malobrojnih koji se ne boje da priznaju da još uvek sanjaju i još uvek tragaju za sopstvenim ostvarenjem. Još uvek se nadmećem sa vremenom!`` „Nije puštao moju ruku. Nisam mogla da mu vidim lice ali sam znala, po glasu, da je to ON. Da li je moguće da ON postoji? Da nije samo u mojoj glavi? Da nije izmišljotina? Moj san? Ni u snu mu nisam videla lice ali njegov glas onako dečački, nestašan, raspevan... Od tog glasa bih uvek blago zadrhtala...“ „...snovi su snovi. Izmenjeni ili ne, skriveni ili ne, ostaju večno. Ili se ostvaruju, ili te muče celog života...“ „Ima vremena za sve, samo se mora biti svestan vremena...“ Beograd 2018 god, 654 str, meki povez. HOD. L.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Majmun i naocale Gustav Krklec Biblioteka Vjeverica Mladost, Zagreb, 1987. Ilustracije: Nives Kavuric - Kurtovic Nagrada `Grigor Vitez` 1967. Nagrada `Maldo pokolenje` 1969. Povelja `Zmajevih decjih igara` 1976. Gustav Krklec (Udbinja kraj Karlovca, 23. lipnja 1899. – Zagreb, 30. listopada 1977.), bio je hrvatski književnik, prevoditelj s ruskog, češkog, slovenskog i njemačkog jezika, prvi predsjednik Društva hrvatskih književnih prevodilaca. Jedan od najvažnijih hrvatskih književnika 20. stoljeća. Gustav Krklec rodio se u mjestu Udbinja kraj Karlovca kao prvo dijete u obitelji Augusta i Hermine Krklec rođ. Wells.[1] Djetinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovu poetskom opusu. Gimnaziju je polazio u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju. Drugi svjetski rat zatječe ga u Beogradu gdje doživljava bombardiranje grada, zatim se u rujnu 1941. godine preselio u Zemun.[1] U Zemunu je radio kao državni činovnik i surađivao u listu Graničar sve do bombardiranja Zemuna, u ožujku 1944. godine.[1] Bio je predsjednikom Veslačkog kluba Zemun.[2] Nakon toga se sa suprugom Mirjanom nakratko preselio u Slankamen, a kraj rata dočekao je u Samoboru. U rujnu 1945. godine u Zagreb dolazi i njegova supruga, te od tada Krklec živi i radi u Zagrebu sve do smrti 30. listopada 1977. godine.[1] Književno stvaralaštvo Najvažniji dio Krklecova književnoga djela čine stihovi. Njegovo antologijsko pjesništvo konciznog, neposrednog i jasnog izraza očituje vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku tjeskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše s ruskoga, njemačkog, ali i sa slovenskoga i češkoga jezika. Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Posebno se ističu njegovi prijevodi Puškina, Prešerna i Brechta. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja. Nepotpun popis: Lirika, Zagreb, 1919. Grobnica: rapsodija u tri djela, Zagreb, 1919. Srebrna cesta, 1921. Beskućnici: roman izgubljenog naraštaja, 1921. Nove pjesme, 1923. Ljubav ptica, 1926. Izlet u nebo, 1928. San pod brezom, 1940. (digitalizirano izdanje) Darovi za bezimenu, 1942. (Mladinska knjiga, Zagreb, 1991.) (digitalizirano izdanje) Ranjeni galeb: pjesme šestorice, Naklada `Hrvatski orač`, Zagreb, 1942. (suautori Frano Alfirević, Salih Alić, Nikola Šop, Vlado Vlaisavljević i Ivo Balentović)[3] Tamnica vremena, 1944. Izabrane pjesme, Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb, 1947. Telegrafske basne, 1952. (2. izd., Školska knjiga, Zagreb, 2003.) Lica i krajolici, 1954. Pisma Martina Lipnjaka iz provincije, 1956. Zagorski vinograd, 1958. Noćno iverje, 1960. Izabrane pjesme, uredio Dragutin Tadijanović ; izbor i pogovor Saša Vereš, Matica hrvatska, Zagreb, 1961. Izabrani epigrami, Zora, Zagreb, 1963. Drveni bicikl, Naša djeca, Zagreb, 1964. Drveni klinci: izabrani epigrami, aforizmi i telegrafske basne, `August Cesarec`, Zagreb, 1973. Crni kos: izabrane pjesme, Nolit, Beograd, 1974. Odabrana djela Gustava Krkleca, Alfa, Zagreb, 1977. Knjiga 1: Srebrna cesta: pjesme Knjiga 2.: Žubor života: pjesme Knjiga 3.: Lica i krajolici Knjiga 4.: Pisma iz provincije Knjiga 5.: Noćno iverje Knjiga 6.: Majmun i naočari Izbor iz djela, priredio Cvjetko Milanja, Riječ, Vinkovci, 2000. Bog u noćnim ulicama, priredio Branko Maleš, Riječ, Vinkovci, 2007. Nagrade 1944.: Antunovska nagrada[2] 1968.: Nagrada Vladimir Nazor za životno djelo Spomen Prigodom stote obljetnice piščeva rođenja 23. lipnja 1999. godine, na pročelju kuće u Maruševcu u kojoj je hrvatski pjesnik proživio sretno djetinjstvo, Matica hrvatska u Varaždinu i Općina Maruševec postavile su mu spomen-ploču.[1] U varaždinskoj Gradskoj knjižnici nalazi se i spomen-soba Gustava Krkleca.[1] Osnovna škola Gustava Krkleca, Zagreb[4] Osnovna škola Gustav Krklec, Maruševec[5] Gradska knjižnica i čitaonica Gustav Krklec, Ivanec

„Bilo je to 1979. godine, i svugde je bilo sunce. Tripoli je ležao blistav i nepomičan pod njim.“ Devetogodišnji Sulejman upravo se probudio u svetu većem od onog koji su doskora činile samo igre na vrelom pločniku ispred njegove kuće i izvan roditeljskog okrilja punog ljubavi. On postaje „glava porodice“ kad god njegov otac odlazi poslom na put. U tim očevim dugim zabrinjavajućim odsustvima, Sulejman traži utočište u majci, koja mu u svojim, njemu nerazumljivim, noćnim potonućima poverava tajnu priču svog detinjstva u muškoj zemlji... Ali jednom, dok je verovao da je otac bio na takvom jednom poslovnom putovanju, on ga ugleda na gradskom trgu i prepozna ga iza tamnih naočara za sunce. I odjednom taj veliki svet postane zastrašujuće mesto, u kome roditelji lažu a sva pitanja ostaju bez odgovora... A kako laži i strahovi postaju sve veći, čini se da kao da će se zidovi Sulejmanovog doma slomiti zatrpavajući i njega i sve njihove tajne pod sobom. Izuzetno sugestivan portret jedne porodice, roman U muškoj zemlji istovremeno je i svedočanstvo i literatura. On je krajnje okrutan prema promašajima tuđeg i sopstvenog života. Tužan je i hrabar, nemilosrdan i nežan, muški i ženski. To je priča o promašenom pokušaju izbeglištva i započinjanja života „iz početka“, priča o besmislenoj okrutnosti i priča o samoći i nemogućnosti da se živi tamo gde bi čovek trebalo da je kod kuće. „Matar predivno piše... On je istančan posmatrač s darom da povezuje apsurdno s najdubljim i najtežim osećanjima.“ - Gardijan „Ono što ostaje iza ovog dirljivog i prelepog romana jeste uporno nastojanje da sećanje na ljubav preživi u muškoj zemlji.“ - Indipendent

Autor: Hišam Matar Povez: broširan Br. strana: 226 Format: 12x20,5 `Bilo je to 1979. godine, i svugde je bilo sunce. Tripoli je ležao blistav i nepomičan pod njim.“ Devetogodišnji Sulejman upravo se probudio u svetu većem od onog koji su doskora činile samo igre na vrelom pločniku ispred njegove kuće i izvan roditeljskog okrilja punog ljubavi. On postaje „glava porodice“ kad god njegov otac odlazi poslom na put. U tim očevim dugim zabrinjavajućim odsustvima, Sulejman traži utočište u majci, koja mu u svojim, njemu nerazumljivim, noćnim potonućima poverava tajnu priču svog detinjstva u muškoj zemlji... Ali jednom, dok je verovao da je otac bio na takvom jednom poslovnom putovanju, on ga ugleda na gradskom trgu i prepozna ga iza tamnih naočara za sunce. I odjednom taj veliki svet postane zastrašujuće mesto, u kome roditelji lažu a sva pitanja ostaju bez odgovora... A kako laži i strahovi postaju sve veći, čini se da kao da će se zidovi Sulejmanovog doma slomiti zatrpavajući i njega i sve njihove tajne pod sobom. Izuzetno sugestivan portret jedne porodice, roman U muškoj zemlji istovremeno je i svedočanstvo i literatura. On je krajnje okrutan prema promašajima tuđeg i sopstvenog života. Tužan je i hrabar, nemilosrdan i nežan, muški i ženski. To je priča o promašenom pokušaju izbeglištva i započinjanja života „iz početka“, priča o besmislenoj okrutnosti i priča o samoći i nemogućnosti da se živi tamo gde bi čovek trebalo da je kod kuće. „Matar predivno piše... On je istančan posmatrač s darom da povezuje apsurdno s najdubljim i najtežim osećanjima.“ - Gardijan. „Ono što ostaje iza ovog dirljivog i prelepog romana jeste uporno nastojanje da sećanje na ljubav preživi u muškoj zemlji.“ - Indipendent.

....zovem se Julia Julija Kendal živi i radi u Garden Sitiju, gradu koji se nalazi na oko sat vremena vožnje od Njujorka. Po zanimanju je kriminolog. Ima nešto više od trideset godina, kratke i tamne je kose, izuzetno krupnih i izražajnih očiju. Daleko od stereotipa supermodela, prirodno elegatne i vitke figure, neodoljivo podseća na Odri Hepbern. Živi u tipičnoj vili sa početka dvadesetog veka na periferiji grada. julijni hobiji su filmovi i muzika iz četrdesetih. Ona je moderna žena sa modernim shvatanjem života i međuljudskih odnosa. Njene sentimentalne priče bile su kratke i prilično burne, pa je zato razvila averziju prema trajnim vezama. Vlasnik je belog morgana 4/4 iz 1967. Ćudljivog kao i njegova gazdarica. 58: Zločinački pakt – Garden Siti potresa talas ubistava, neko ubija najopasnije pripadnike kriminalnih klanova. Liči na uobičajen rat između bandi, ali tužilac mora da odgovori na dosta pitanja. Da li će izbiti novi rat između mafijaških porodica? Da li je nepoznati izvršilac preuzeo pravdu u svoje ruke da nadoknadi sporost zakona? Kao i uvek, Julija ima zadatak da povuče konce zamršene i opasne igre. I da shvati kakve veze ima smrt policijskog inspektora sa besprekornom reputacijom sa ovim pokoljem zločinaca… 59: Šaman – U ovoj priči, naš kriminolog će se suočiti sa enigmom koja vuče korene iz drevnog Meksika. Profesor Kembel, Julijin kolega sa fakulteta i antropolog, kupio je reprodukciju Mane, toltečkog idola, dvoličnog boga života i smrti. Idol ga dovodi do potpunog rastrojstva i smrti, a Julija ne uspeva da odgovori na njegov očajni i zakasneli poziv u pomoć… Da li je moguće da u Julijinom svetu, gde iza ubistava stoje konkretni razlozi, statua ima takve moći? Jedno je sigurno, otpočinjući ovu neobičnu istragu vrata noćne more širom se otvaraju za doktorku Kendal i ona ulazi u čudan svet na granici sna, jave i misticizma… 60: Neslana šala – Život u Garden Sitiju mnogo je uzbudljiviji nego obično, otkako je na scenu stupio zastrašujući šaljivdžija, čovek prefinjene kulture i vrlo velikog tehničkog znanja, koji uživa u sejanju panike eksplozivnim uređajima širom grada… Veb, Julija i irving od početka rade na slučaju, ali postoji jedan neobičan detalj: jasno je da misteriozni bombaš, koji drži grad pod opsadom, nije zainteresovan za uništavanje ljudskih života. Ali koji je onda njegov cilj?

....zovem se Julia Julija Kendal živi i radi u Garden Sitiju, gradu koji se nalazi na oko sat vremena vožnje od Njujorka. Po zanimanju je kriminolog. Ima nešto više od trideset godina, kratke i tamne je kose, izuzetno krupnih i izražajnih očiju. Daleko od stereotipa supermodela, prirodno elegatne i vitke figure, neodoljivo podseća na Odri Hepbern. Živi u tipičnoj vili sa početka dvadesetog veka na periferiji grada. julijni hobiji su filmovi i muzika iz četrdesetih. Ona je moderna žena sa modernim shvatanjem života i međuljudskih odnosa. Njene sentimentalne priče bile su kratke i prilično burne, pa je zato razvila averziju prema trajnim vezama. Vlasnik je belog morgana 4/4 iz 1967. Ćudljivog kao i njegova gazdarica. 58: Zločinački pakt – Garden Siti potresa talas ubistava, neko ubija najopasnije pripadnike kriminalnih klanova. Liči na uobičajen rat između bandi, ali tužilac mora da odgovori na dosta pitanja. Da li će izbiti novi rat između mafijaških porodica? Da li je nepoznati izvršilac preuzeo pravdu u svoje ruke da nadoknadi sporost zakona? Kao i uvek, Julija ima zadatak da povuče konce zamršene i opasne igre. I da shvati kakve veze ima smrt policijskog inspektora sa besprekornom reputacijom sa ovim pokoljem zločinaca… 59: Šaman – U ovoj priči, naš kriminolog će se suočiti sa enigmom koja vuče korene iz drevnog Meksika. Profesor Kembel, Julijin kolega sa fakulteta i antropolog, kupio je reprodukciju Mane, toltečkog idola, dvoličnog boga života i smrti. Idol ga dovodi do potpunog rastrojstva i smrti, a Julija ne uspeva da odgovori na njegov očajni i zakasneli poziv u pomoć… Da li je moguće da u Julijinom svetu, gde iza ubistava stoje konkretni razlozi, statua ima takve moći? Jedno je sigurno, otpočinjući ovu neobičnu istragu vrata noćne more širom se otvaraju za doktorku Kendal i ona ulazi u čudan svet na granici sna, jave i misticizma… 60: Neslana šala – Život u Garden Sitiju mnogo je uzbudljiviji nego obično, otkako je na scenu stupio zastrašujući šaljivdžija, čovek prefinjene kulture i vrlo velikog tehničkog znanja, koji uživa u sejanju panike eksplozivnim uređajima širom grada… Veb, Julija i irving od početka rade na slučaju, ali postoji jedan neobičan detalj: jasno je da misteriozni bombaš, koji drži grad pod opsadom, nije zainteresovan za uništavanje ljudskih života. Ali koji je onda njegov cilj?

Prvo izdanje kultne knjige za decu Gustava Krkleca „Telegrafske basne“ iz 1952. s ilustracijama hrvatske slikarke Vesne Boričić. Stanje: nedostaje rikna (v. sliku), potpis na predlistu, osim toga kompletno, bez pisanja, pečata, podvlačenja. Izuzetno retko u ponudi. Autor - osoba Krklec, Gustav, 1899-1977 Naslov Telegrafske basne / stihovi Gustav Krklec ; ilustracije Vesna Borčić Vrsta građe poezija Jezik hrvatski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1952 (Zagreb : `Ognjen Prica`) Fizički opis 52 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Borčić, Vesna ISBN (Karton) Napisano je mnogo basni, a djeca najviše vole basne Gustava Krkleca jer su kratke i još se rimuju. Za razliku od ostalih basni njihovo nije da samo kritiziraju i pokušavaju djecu naučiti važnim životnim lekcijama, one su napisane kako bi nasmijale svakog čitatelja, kako mlađeg tako i starijeg. Telegraske basne su napisane s namjerom da se čitatelj nasmije najčešćim ljudskim manama, pa je tako u velikom djelu prisutno puno ismijavanja. Spomenute basne su pjesme koje je Krklec prvo pisao za svoju kćer, a koje su tek kasnije dobile naziv “Telegrafske”. Odakle naziv “Telegrafske basne”? Telegraf je nekada bio jedini uređaj putem kojeg su se mogle sve poruke brzo prenijeti. Bilo je to važno kada nije bilo drugog načina, a upravo je Krklec smatrao da je potrebno da do što većeg broja čitatelja dođu poruke koje je on iznio u šaljivim pričama. Basne Gustava Krkleca imaju četiri stiha, s tim da svi stihovi u jednoj pjesmi imaju podjednak broj slogova. Napisane su kako bi ismijale ljudske slabosti. Gustav Krklec (Udbinja kraj Karlovca, 23. lipnja 1899. - Zagreb, 30. listopada 1977.), bio je hrvatski književnik, prevoditelj s ruskog, češkog, slovenskog i njemačkog jezika, prvi predsjednik Društva hrvatskih književnih prevodilaca. Jedan od najvažnijih hrvatskih književnika 20. stoljeća. Gustav Krklec rodio se u mjestu Udbinja kraj Karlovca kao prvo dijete u obitelji Augusta i Hermine Krklec rođ. Wells. Djetinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovu poetskom opusu. Gimnaziju je polazio u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju. Drugi svjetski rat zatječe ga u Beogradu gdje doživljava bombardiranje grada, zatim se u rujnu 1941. godine preselio u Zemun. U Zemunu je radio kao državni činovnik i surađivao u listu Graničar sve do bombardiranja Zemuna, u ožujku 1944. godine. Bio je predsjednikom Veslačkog kluba Zemun. Nakon toga se sa suprugom Mirjanom nakratko preselio u Slankamen a kraj rata je dočekao u Samoboru. U rujnu 1945. godine u Zagreb dolazi i njegova supruga, te od tada Krklec živi i radi u Zagrebu sve do smrti 30. listopada 1977. godine. Književno stvaralaštvo Najvažniji dio Krklecova književnoga djela čine stihovi. Njegovo antologijsko pjesništvo konciznog, neposrednog i jasnog izraza očituje vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku tjeskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše s ruskoga, njemačkog, ali i sa slovenskoga i češkoga jezika. Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Posebno se ističu njegovi prijevodi Puškina, Prešerna i Brechta. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja. Djela Nepotpun popis: Lirika, Zagreb, 1919. Grobnica: rapsodija u tri djela, Zagreb, 1919. Srebrna cesta, 1921. Beskućnici: roman izgubljenog naraštaja, 1921. Nove pjesme, 1923. Ljubav ptica, 1926. Izlet u nebo, 1928. San pod brezom, 1940. Darovi za bezimenu, 1942. (Mladinska knjiga, Zagreb, 1991.) Ranjeni galeb: pjesme šestorice, Naklada `Hrvatski orač`, Zagreb, 1942. (suautori Frano Alfirević, Salih Alić, Nikola Šop, Vlado Vlaisavljević i Ivo Balentović) Tamnica vremena, 1944. Izabrane pjesme, Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb, 1947. Telegrafske basne, 1952. (2. izd., Školska knjiga, Zagreb, 2003.) Lica i krajolici, 1954. Pisma Martina Lipnjaka iz provincije, 1956. Zagorski vinograd, 1958. Noćno iverje, 1960. Izabrane pjesme, uredio Dragutin Tadijanović ; izbor i pogovor Saša Vereš, Matica hrvatska, Zagreb, 1961. Izabrani epigrami, Zora, Zagreb, 1963. Drveni bicikl, Naša djeca, Zagreb, 1964. Drveni klinci: izabrani epigrami, aforizmi i telegrafske basne, `August Cesarec`, Zagreb, 1973. Crni kos: izabrane pjesme, Nolit, Beograd, 1974. Odabrana djela Gustava Krkleca, knj. 1: Srebrna cesta: pjesme, knj. 2.: Žubor života: pjesme, knj. 3.: Lica i krajolici, knj. 4.: Pisma iz provincije, knj. 5.: Noćno iverje, knj. 6.: Majmun i naočari, Alfa, Zagreb, 1977. Izbor iz djela, priredio Cvjetko Milanja, Riječ, Vinkovci, 2000. Bog u noćnim ulicama, priredio Branko Maleš, Riječ, Vinkovci, 2007. Nagrade 1944.: Antunovska nagrada 1968.: Nagrada Vladimir Nazor za životno djelo Spomen Prigodom stote obljetnice piščeva rođenja 23. lipnja 1999. godine, na pročelju kuće u Maruševcu u kojoj je hrvatski pjesnik proživio sretno djetinjstvo, Matica hrvatska u Varaždinu i Općina Maruševec postavile su mu spomen-ploču. U varaždinskoj Gradskoj knjižnici nalazi se i spomen-soba Gustava Krkleca. Borčić, Vesna, hrvatska slikarica i grafičarka (Split, 16. V. 1920). Diplomirala na zagrebačkoj Akademiji likovnih umjetnosti 1945 (Lj. Babić), a specijalni tečaj grafike završila kod T. Krizmana. Slika i radi u svim grafičkim tehnikama, ostvarujući lirske kompozicije naglašenih svjetlosnih kontrasta. Ilustrira dječje knjige, crta kazališne kostime i izrađuje dekorativne keramičke predmete. KC (K)

....zovem se Julia Julija Kendal živi i radi u Garden Sitiju, gradu koji se nalazi na oko sat vremena vožnje od Njujorka. Po zanimanju je kriminolog. Ima nešto više od trideset godina, kratke i tamne je kose, izuzetno krupnih i izražajnih očiju. Daleko od stereotipa supermodela, prirodno elegatne i vitke figure, neodoljivo podseća na Odri Hepbern. Živi u tipičnoj vili sa početka dvadesetog veka na periferiji grada. julijni hobiji su filmovi i muzika iz četrdesetih. Ona je moderna žena sa modernim shvatanjem života i međuljudskih odnosa. Njene sentimentalne priče bile su kratke i prilično burne, pa je zato razvila averziju prema trajnim vezama. Vlasnik je belog morgana 4/4 iz 1967. Ćudljivog kao i njegova gazdarica. 58: Zločinački pakt – Garden Siti potresa talas ubistava, neko ubija najopasnije pripadnike kriminalnih klanova. Liči na uobičajen rat između bandi, ali tužilac mora da odgovori na dosta pitanja. Da li će izbiti novi rat između mafijaških porodica? Da li je nepoznati izvršilac preuzeo pravdu u svoje ruke da nadoknadi sporost zakona? Kao i uvek, Julija ima zadatak da povuče konce zamršene i opasne igre. I da shvati kakve veze ima smrt policijskog inspektora sa besprekornom reputacijom sa ovim pokoljem zločinaca… 59: Šaman – U ovoj priči, naš kriminolog će se suočiti sa enigmom koja vuče korene iz drevnog Meksika. Profesor Kembel, Julijin kolega sa fakulteta i antropolog, kupio je reprodukciju Mane, toltečkog idola, dvoličnog boga života i smrti. Idol ga dovodi do potpunog rastrojstva i smrti, a Julija ne uspeva da odgovori na njegov očajni i zakasneli poziv u pomoć… Da li je moguće da u Julijinom svetu, gde iza ubistava stoje konkretni razlozi, statua ima takve moći? Jedno je sigurno, otpočinjući ovu neobičnu istragu vrata noćne more širom se otvaraju za doktorku Kendal i ona ulazi u čudan svet na granici sna, jave i misticizma… 60: Neslana šala – Život u Garden Sitiju mnogo je uzbudljiviji nego obično, otkako je na scenu stupio zastrašujući šaljivdžija, čovek prefinjene kulture i vrlo velikog tehničkog znanja, koji uživa u sejanju panike eksplozivnim uređajima širom grada… Veb, Julija i irving od početka rade na slučaju, ali postoji jedan neobičan detalj: jasno je da misteriozni bombaš, koji drži grad pod opsadom, nije zainteresovan za uništavanje ljudskih života. Ali koji je onda njegov cilj? Epizode: 55: Zagonetka zvana užas 56: Telo kao dokaz 57: Ratnici

....zovem se Julia Julija Kendal živi i radi u Garden Sitiju, gradu koji se nalazi na oko sat vremena vožnje od Njujorka. Po zanimanju je kriminolog. Ima nešto više od trideset godina, kratke i tamne je kose, izuzetno krupnih i izražajnih očiju. Daleko od stereotipa supermodela, prirodno elegatne i vitke figure, neodoljivo podseća na Odri Hepbern. Živi u tipičnoj vili sa početka dvadesetog veka na periferiji grada. julijni hobiji su filmovi i muzika iz četrdesetih. Ona je moderna žena sa modernim shvatanjem života i međuljudskih odnosa. Njene sentimentalne priče bile su kratke i prilično burne, pa je zato razvila averziju prema trajnim vezama. Vlasnik je belog morgana 4/4 iz 1967. Ćudljivog kao i njegova gazdarica. 58: Zločinački pakt – Garden Siti potresa talas ubistava, neko ubija najopasnije pripadnike kriminalnih klanova. Liči na uobičajen rat između bandi, ali tužilac mora da odgovori na dosta pitanja. Da li će izbiti novi rat između mafijaških porodica? Da li je nepoznati izvršilac preuzeo pravdu u svoje ruke da nadoknadi sporost zakona? Kao i uvek, Julija ima zadatak da povuče konce zamršene i opasne igre. I da shvati kakve veze ima smrt policijskog inspektora sa besprekornom reputacijom sa ovim pokoljem zločinaca… 59: Šaman – U ovoj priči, naš kriminolog će se suočiti sa enigmom koja vuče korene iz drevnog Meksika. Profesor Kembel, Julijin kolega sa fakulteta i antropolog, kupio je reprodukciju Mane, toltečkog idola, dvoličnog boga života i smrti. Idol ga dovodi do potpunog rastrojstva i smrti, a Julija ne uspeva da odgovori na njegov očajni i zakasneli poziv u pomoć… Da li je moguće da u Julijinom svetu, gde iza ubistava stoje konkretni razlozi, statua ima takve moći? Jedno je sigurno, otpočinjući ovu neobičnu istragu vrata noćne more širom se otvaraju za doktorku Kendal i ona ulazi u čudan svet na granici sna, jave i misticizma… 60: Neslana šala – Život u Garden Sitiju mnogo je uzbudljiviji nego obično, otkako je na scenu stupio zastrašujući šaljivdžija, čovek prefinjene kulture i vrlo velikog tehničkog znanja, koji uživa u sejanju panike eksplozivnim uređajima širom grada… Veb, Julija i irving od početka rade na slučaju, ali postoji jedan neobičan detalj: jasno je da misteriozni bombaš, koji drži grad pod opsadom, nije zainteresovan za uništavanje ljudskih života. Ali koji je onda njegov cilj? Epizode: 55: Zagonetka zvana užas 56: Telo kao dokaz 57: Ratnici

GDE JE ŠTA GLASOVI Nina Živančević: GAVRAN Tatjana Gromača: ŽIVOT JE LIJEP Enes Halilović: MLADUNČE KENGURA Borivoj Gerzić: PESMA ZA BAUBO Miloš Kordić: U SUMRAČJE: ITAKA Emsura Hamzić: NOVA STARA PRIČA Đorđe Despić: PESMA I KAMEN VRT: O ŽIVOTINJAMA U ISTORIJI I IMAGINARNOM SREDNJEG VEKA (priredila i sa francuskog prevela Marija Panić) Rene Sentre: ŽIVOTINJE KAO „IZOBRAŽENJE PRIMERA“ Frederika Oduen Ruzo: ŽIVOTINJA Mišel Pasturo: KO JE KRALЈ ŽIVOTINJA? Mišel Pasturo: SIMBOL ZLATNA GREDA Anes Osmić: TIJELO U ZBIRCI PJESAMA DOROTI PARKER BLUZ RADMILE LAZIĆ IME: ADRIJEN RIČ Adrijen Rič: NOĆNA STRAŽA Adrijen Rič: POEZIJA I ANGAŽMAN Adrijen Rič i Kejt Voldman: O ZBIRCI VEČERAS POEZIJA NE SLUŽI Vilijam S. Vadel: ODAKLE POSMATRAMO: ADRIJEN RIČ I REKONSTRUKCIJA AMERIČKOG PROSTORA ADRIJEN RIČ (1929–2012) RED VOŽNJE Karlos Fuentes: KULTURA NEZAVISNOSTI Mark Slouka: HITLEROV KAUČ DOZIVI Konstantin Leontjev: NOĆ U PČELINJAKU Etgar Keret: PET PRIČA Henrih Sapgir: ŽUŽUKINA DECA RAZMENA DAROVA Srđan Srdić: IZGUBITI SVE RATOVE (Slobodan Šnajder: Doba mjedi, TIM Press, Zagreb, 2015) Milomir Gavrilović: TAMNI IZRAZ PESNIČKE SAMOSVESTI (Živorad Nedelјković: Ulazak, Arhipelag, Beograd, 2014) Bojan Samson: NEISCRPNI TALOG MOGUĆNOSTI (Vladimir Stojnić: Reverb, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2015) Violeta Mitrović: ŽIŽNO MESTO JEDNE EPOHE (Dejan Tiago Stanković: Estoril, Geopoetika, Beograd, 2015) Marjan Čakarević: MRSKO „MI“ (Hrvatska mlada lirika 2014, Hrvatsko društvo pisaca, Zagreb, 2014) Aleksandar B. Laković: PESME ISKUSTVA I MEDITACIJA (Petar Cvetković: Pogled s trema, Tanesi, Beograd, 2015) Vasa Pavković: KONDOR LETI, KAO U STAROJ PESMI (Marijana Jovelić: Kondor, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2015) Branislav Živanović: ČUDNIJE OD FIKCIJE (Karl Uve Knausgor: Moja borba [drugi tom], Booka, Beograd, 2016) Dajana Milovanov: RUPA U STVARNOSTI, RUPA U JEZIKU (Samanta Šveblin: Ptice u ustima i druge priče, Agora, Zrenjanin, 2015) Dragan Babić: SERIJA NESREĆNIH DOGAĐAJA, ILI „DA LI JE STIGMA BILA VAŽNIJA OD DETETA?“ (Lidija Dimkovska: Rezervni život, Agora, Zrenjanin, 2015) Dušan Stojković: PESNIČKA EKSPLOZIJA BOJA (Risto Vasilevski: Moćne strune, Antologija makedonskog pesništva (IX–XXI vek), Arka, Smederevo, 2015) Žarko Trebješanin: MIT O EROSU I PSIHI IZ PERSPEKTIVE ARHETIPSKE PSIHOLOGIJE (Erih Nojman: Amor i psiha: psihički razvoj ženskog: tumačenje Apulejeve bajke, Fedon, Beograd, 2015) SVETLA KOMORA Ksenija Marinković: DVOSTRUKA PERCEPCIJA JELENE JELAČE KO JE KO BIBLIOGRAFIJA „POLJA“ 2013–2015 (priredila Gordana Đilas)

GDE JE ŠTA GLASOVI Miroslav Kirin: BABANIJA Borivoj Gerzić: U CRNO, I NAZAD Đorđe Despić: TRI SMRTI Neva Lukić: LJULJAČKE Mirko Magarašević: OD VASINE DO SLAVIJE Ivan Potić:O’KER Ognjen Petrović: O GALICIJSKOM MRAKU Julia Kapornjai: VRT U SOBI Vladica Radojević: ČOVEK NA KIŠI TAJNI VRT Stesihor: GERIONIDA O GERIONIDI ILUMINACIJE Džordž Stajner: IZGUBLJENI VRT ZLATNA GREDA Branko Anđić: LATINSKOAMERIČKA KNJIŽEVNOST U DOBA „POSLE ISTINE“ IME: UVE JONZON (priredila Drinka Gojković) Drinka Gojković: UVOD U UVEA JONZONA I SVAKI DAN U GODINI Uve Jonzon, izbliza Uve Jonzon i Horst Binek: UVE JONZON I NJEGOVA KNJIŽEVNA RADIONICA Uve Jonzon i A. Lesli Vilson: „NESHVAĆENI HUMORISTA“ Uve Jonzon: KAKO JE NASTAO SVAKI DAN U GODINI Tumačenja Norbert Meklenburg: REMEK-DELO SVAKI DAN U GODINI Ulrih Krelner: „KAKO MOŽEŠ TAKO DA GOVORIŠ, MARI!“ Bernd Aueroks: FORMA ROMANA I NORMATIVNI MODEL DRUŠTVA U ROMANU SVAKI DAN U GODINI Pogled izbliza Mića Vujičić: NAŠA BUDUĆNOST U KANTI ZA ĐUBRE ILI KAKO GEZINA KRESPAL ČITA NOVINE RED VOŽNJE Viktor Jerofejev: JE PIQUE! Gorana Raičević i Radmila Gikić Petrović: LIČNI SADRŽAJ PRETOČEN U LITERATURU DOZIVI P. K. Pejdž: ECCE HOMO Eugenijuš Tkačišin Dicki: IZBOR Olga Martinova: DESET PESAMA Kenet Remzi: USAMLJENIČKA ŽURKA RAZMENA DAROVA Jelena Angelovski: PUPAK UNUTRAŠNJEG SVETA (Dejan Aleksić: Petlja, Laguna, Beograd, 2021) Žarka Svirčev: HISTORIČNI REHAB (Ivana Bulatović: Praćerka, Partizanska knjiga, Kikinda, 2021) Dragan Babić: KNJIGA O BLAMU (Oto Horvat: Noćna projekcija, Akademska knjiga, Novi Sad, 2021) Sonja Milovanović: PRAVITI SE MRTVA (Sonja Veselinović: Proklizavanje, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2020) Zorana Simić: ETIKA ITAKE (Marija Dejanović: Dobrota razdvaja dan i noć, Sandorf, Zagreb, 2021) Nina Živančević: PRIČA O RASPADU (Tomislava Longinović: Fetiš Nulo, Dereta, Beograd, 2020) Srđan Srdić: BITI TU I BITI UOPŠTE (Antonen Arto: U zemlji halucinacija: o Taraumarama, Službeni glasnik, Beograd, 2021) Vladislava Gordić Petković TESKOBNO OSLOBAĐANJE (Melinda Nađ Abonji: Vojnik-kornjača, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2020) Sonja Veselinović: „SVE KOMPJUTERSKE IGRICE SU TRENING ZA AUŠVIC“ (Hajner Miler, „Nema dovoljno za sve“, Radni sto, Beograd, 2019) Srđan V. Tešin: GLJIVICE ISPOD NOKTIJU (Etgar Keret: Poleti već jednom!, Laguna, Beograd, 2021) Tijana Tropin: „NAJVIŠE VOLIM PRIČE S LJUDIMA KOJI JEDU ILI KOJE KUVAJU“ (Aglaja Veteranji: Zašto se dete kuva u palenti, Partizanska knjiga, Kikinda, 2020) Maja Rogač Stančević: PLACEBO, GORKE PILULE I NORVEŠKI LEKARSKI ROMAN (Nina Like: Poodmaklo, Beograd, Geopoetika 2020) Goran Lazičić: PERFORMANS U SOCIJALIZMU: IZMEĐU RAZOTUĐENJA I DISTOPIJE (Branislav Jakovljević: Umetnost odluke: Performans i samoupravljanje u Jugoslaviji 1945–91, Orion Art, Beograd, 2019) SVETLA KOMORA Dušan Pajin: JAPANSKI VRTOVI FESTIVAL SAVREMENE UMETNOSTI DUNAVSKI DIJALOZI 2021. Sava Stepanov: DRUŠTVO I UMETNOST U OKOLNOSTIMA IZNUĐENE REALNOSTI KO JE KO

Opis Ova knjiga je referentni vodič i sadrži vežbe koje će vam pomoći da poboljšate svoje pevanje. Prelistajte je i potražite delove koji vas zanimaju. (U tom pogledu preporučujem vam da prođete i kroz delove koji vas ne zanimaju – ko zna šta sve možete otkriti o svom glasu?) Ono što je važno zapamtiti je da ne morate ovu knjigu čitati od korica do korica da biste usavršili svoje pevanje; potražite teme koje su vama potrebne i koristite i vežbe i CD da biste svoj glas na najbolji način razvili. CD je važan partner vašoj knjizi. Vežbe sa CD-a demonstriraju tehnika datim u knjizi. Čućete obrazac odsviran na klaviru, a pevač će vam otpevati obrazac koji se nekoliko puta ponavlja da biste i vi uz njega zapevali. Samo pevanje je sjajna stvar, ali želite da poradite na tehnici kako bi vaše pesme sjajno zvučale. Ako budete vredno radili vežbe artikulacije sa CD-a, a zatim te informacije i veštine primenite na pesme, pevaćete pravilno i razgovetno. Ako nikada pre niste imali časove pevanja možda na početku nećete uočiti korist od tih vežbi ili će vam se učiniti preteškim. Nastavite da radite vežbe tokom svojih sesija i videćete koliko vam one brzo mogu pomoći da dobro i pravilno pevate. Poglavlje 10 daće vam ideje o razvoju rutine vežbanja kako biste sve informacije koje pročitate u knjizi uskladili s onim što čujete sa CD-a. Nakon što zacrtate rutinu vežbanja, držite CD pri ruci kako biste mogli da odaberete koje numere ćete vežbati. Najbolje je da CD čuvate u plastičnom omotaču uz poleđinu knjige. A možda ćete poželeti da CD držite u automobilu kako biste uz nega pevali dok vozite. To je u redu ako ste istovremeno skoncentrisani i na vožnju. Budući da mnogi ljudi brzo reaguju na slike, upotrebila sam nekoliko načina na koje slike mogu da vam pomognu da poboljšate svoje pevanje. Poznavanje mehanike pevanja kod nekih pevača dobro funkcioniše, dok drugi pak više vole da znaju o čemu da misle ili šta da vizualizuju dok pevaju. Ako želite da znate na šta treba da obratite pažnju dok slušate, daću vam i te informacije. Vežbe takođe objašnjavam i tako što vam zadajem da nešto fizički uradite. Ponekad već sama senzacija pokreta u vašem telu prenese ideju. Koji god način da preferirate, naći ćete ga u ovoj knjizi. Sadržaj Uvod, 1 Deo 1: Istraživanje osnova pevanja, 7 poglavlje 1: Priprema za pevanje, 9 poglavlje 2: Određivanje kategorije vašeg glasa, 17 poglavlje 3: Zauzimanje pravilnog stava za dobro pevanje, 27 poglavlje 4: Pravilno disanje za pevanje, 37 poglavlje 5: Toniranje glasa, 55 Deo 2: Usavršavanje vašeg pevanja, 69 poglavlje 6: Sticanje lepog tona, 71 poglavlje 7: Istraživanje rezonance, 81 poglavlje 8: Oblikovanje samoglasnika radi jasnoće, 91 poglavlje 9: Vežbanje suglasnika za artikulaciju, 101 poglavlje 10: Uspostavljanje rutine u vežbanju, 111 Deo 3: Napredne tehnike za usavršavanje vašeg glasa, 123 poglavlje 11: Razvijanje različitih delova vašeg pevačkog glasa, 125 poglavlje 12: Unapređivanje fleksibilnosti i raspona vašeg glasa, 147 poglavlje 13: Prosto kao pasulj: pevanje belting tehnikom, 159 poglavlje 14: Obuka za pevanje, 181 poglavlje 15: Kako pronaći odgovarajućeg instruktora pevanja, 193 Deo 4: Priprema za nastup, 203 poglavlje 16: Izbor odgovarajućeg muzičkog materijala, 205 poglavlje 17: Savladavanje nove pesme, 215 poglavlje 18: Kako uverljivo odglumiti svoju pesmu, 231 poglavlje 19: Kako se izboriti sa tremom, 241 poglavlje 20: Priprema za audiciju, 251 Deo 5: Sve po deset, 269 poglavlje 21: Deset izvođača sa dobrom tehnikom, 271 poglavlje 22: Deset najčešćih pitanja o pevanju, 275 poglavlje 23: Deset saveta za održavanje vokalnog zdravlja, 281 poglavlje 24: Deset saveta da nastupite kao profesionalac, 289 Deo 6: Dodaci, 297 Dodatak A: Predlog pesama za usavršavanje vaše pevačke tehnike, 299 Dodatak B: Nekoliko reči o CD-u, 309 O autorki Dr Pamelia S. Phillips je profesionalni direktor programa i predsedavajuća za „Glas i muziku“ na CAP21 (Collaborative Arts Project 21). Dr Phillips je doktorat muzičkih umetnosti i zvanje mastera „Vokalnog izvođenja“ stekla na Državnom univerzitetu u Arizoni, a „Muzičko obrazovanje“ diplomirala na Državnom univerzitetu u Arkanzasu. Njena karijera obuhvata raznovrsne nastupe, od premijera Američke opere do gostovanja sa velikim simfonijskim orkestrima. Dr Phillips je takođe predavala na koledžu Wagner (Wagner College), Državni univerzitet Arizone (Arizona State University), na Scottsdale Community koledžu (Scottsdale Community College), i na South Mountain Community koledžu (South Mountain Community College). U njene nastupe spadaju naslovne uloge u Carmen, Tragedy of Carmen, Dido and Aeneas (Didona i Eneja), i Lizzie Borden; uloga veštice u Hansel and Gretel (Ivica i Marica); Giuliette u Tales of Hoffmann (Hofmanove priče); Dorabelle u Cosi fan tutte; mame u Albert Herring; Constance u svetskoj premijeri komedije She Stoops to Conquer; Dame s kutijom za šešire u Postcard from Morocco (Razglednica iz Maroka); Frau Bauer u Dori; Beatrice u premijeri Garden of Mystery; gospođe Cornett iz Tobermory-a; scenski nastup u predstavi From The Diary of Virginia Woolf (Iz dnevnika Virdžinije Vulf); uloga Glorie Thorpe iz Damn Yankees; Gymnasie u A Funny Thing Happened on the Way to the Forum; Liebeslieder pevačice u A Little Night Music (Mala noćna muzika); i Lady Thiang u King and I (Kralj i ja). U njene nastupe sa simfonijskim orkestrima spadaju nastup u kantati Le mort de Cléopâtra (Kleopatrina smrt) Hectora Berlioza sa Bronx Symphony, Mahlerova Četvrta simfonija sa Centré Symphony i Das Lied von der Erde i Mahlerova Treća simfonija sa New York Symphonic Arts Ensemble. Dr Phillips je takođe bila gostujući umetnik u nastupima sa Phoenix Chamber Symphony, Scottsdale Fine Arts Orchestra, Putnam County Chorale i National Chorale. Naslov: Pevanje za neupućene (sa CD-om) Izdavač: Mikro knjiga Strana: 346 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 16,8 x 23,5 cm Godina izdanja: 2021 ISBN: 978-86-7555-454-7 Naslov originala: Singing For Dummies, 2nd Edition Izdavač originala: Wiley Naslov originala: Singing For Dummies, 2nd Edition Izdavač originala: Wiley

Mek povez ,92 strane . Nagrada "PEGAZ" za treće mesto u kategoriji "Zbirka kratkih priča" u 2012. godini! "Da li ste želeli da u svojim rukama držite knjigu koja o ljubavi govori sa pogledom kroz ružičaste naočare? Ovo onda nije knjiga za vas! Da li ste želeli priče satkane od čežnje i ljubavnih zapleta? Ovo nikako nije knjiga za vas! Dragi čitaoci, ako želite da zavirite u svakodnevni život jednog Beograđanina, knjiga ,,Udah Praha“ je pravi izbor za vas! Pisac nas koristeći se jedinstvenim stilom i formom rečenice, bez uvijanja u stilske figure ostavlja bez daha. Prelazeći iz prvog u treće lice jednine u svojim pričama, navodi nas da na trenutak pomislimo da smo sami pisci i da mi nekom, zapravo, pričamo tu priču. Posle čitanja knjige ,,Udah praha“ zapitala sam se da li sam već negde uz ispijanje kafice sedela sa Bojanom Vorkapićem, pa je napisao priče u kojima se i sama pronalazim? Zapravo, shvatila sam da svi imamo najčešće nekog druga iz detinjstva koji je otišao, da svako ima svoje mesto koje se jednostavno zove ,, Točionica kod Bože“ i da svako od nas to nosi u sebi. Bojan kao da je zavirio u duše svakog od nas i ta osećanja pretočio bez greške u svoje predivne priče. ,, Sentimentalnost je odista čudna pojava. Pojedinci koji su tome skloni spadaju u naročit soj ljudskih bića čije je ponašanje mahom nedokučivo okolini i zna se da postupaju ili čine određene stvari bez vidnih povoda, iz samo njima znanih poriva. Stoga ih okolina smatra nepredvidljivim, neretko ih izbegava ili im prilazi sa dozom zazora jer nikada ne zna na čemu je sa dotičnim individuama.“ (LJubav u Višnjičkoj banji) Pisac koji na ovaj način govori o najdubljim ljudskim osećanjima, razotkrivajući svetu različitosti i shvatanja, zaslužuje da se nađe u plejadi dobrih pisaca, dok nas priča koja povodom sentimentalnosti u sebi krije prekor sredine, nerazumevanje ljudi, ishitrenost donošenja zaključaka navodi da se zapitamo kom delu sveta pripadamo, i kako posmatramo ljude koji vole, naročito u ovom, ovakvom veku u kojem živimo? Da li smo zaista postali imuni na reči, ili samo na one reči koje ništa više ne govore? Da li smo postali imuni na ljudskost? Knjiga ,,Udah praha’’nudi pregršt reči sklopljenih u rečenice koje svakodnevno čujemo, koje izgovaramo, kojima komuniciramo, i koliko god delovalo čudno, nikad se baš tih svakodnevnih rečenica ne odričemo. Ono što će vas fascinirati, verujem, upravo je činjenica da se knjiga ne iscrpljuje na svakodnevnostima. Da li ste znali da...? ,,…Novije generacije verovatno o tome ne znaju, ali dvadesetih godina prošlog veka Beograd i Srbiju preplavili su izgnanici iz carske Rusije, odnosno iz novonastalog Sovjetskog Saveza. Mnogi su se zatekli na Dardanelima i Bosforu usred ratnog vihora i tamo stradali zajedno sa snagama Komonvelta iz Australije i Engleske. Kasnije je jedna veća skupina bila smeštena u prihvatnim logorima u Solunu i nakon nekoliko godina razmilela se po čitavom Balkanu, pa tako mnogi stigoše u Beograd. Oni su, postoje mnoga svedočenja, bili suočeni sa svom onom životnom surovošću, sa mukama prilagođavanja i preživljavanja o kojima su samo mogli čitati kod svojih klasika: Turgenjeva, Dobroljubova i ostalih...” (Priča: Tvrđava Arhangelsk) Upravo tako! Ova knjiga nam otkiva i neke tajne istorije Beograda, njegov ritam i dušu njegovih stanovnika, i vodi nas na putovanje na kome se račun plaća tek po zavšetku vožnje, kao i uvek kada putujemo kroz vreme unazad. ,, Natalija i Valerij Stavrogin, Radivoj Matić, Vlatko Andrić, Svetomir - Sveta Krasić...“ Da li poznajete ove ljude? Koliko je njihova sudbina slična vašoj i u kom ste se liku pronašli proverite sami, ali ne zaboravite da, kako to sam pisac ove zadivljujuće knjige kaže: ,, Nikada ljudi ne nestaju. Naboj ljubavi večno lebdi u vazduhu“. Sasvim sam sigurna da će ova knjiga pronaći put do čitalaca. I još sam sigurnija da će u njoj uživati čitajući je. Bojanu Vorkapiću od srca želim puno uspeha u svetu književnosti, i dobrodošlicu među ,,Pegazove’’ autore koji stvaraju besmrtna

Autor - osoba Krklec, Gustav, 1899-1977 Naslov Pisma iz provincije / Gustav Krklec ; [priredio Berislav Nikpalj] Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik hrvatski Godina 1977 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Alfa : Prosvjeta, 1977 (Pula : `Otokar Keršovani`) Fizički opis 264 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Nikpalj, Berislav Zbirka Odabrana djela Gustava Krkleca ; ǂknj. ǂ4 (Pl. sa omotom) ANTE SCRIPTUM Za razliku od privatnih pisama kojima se ponekad naknadno dodaje pripis (P. S.), ovim „Pismima iz provincije“ trebalo bi nekoliko prethodnih riječi umjesto uobičajenog uvoda ili predgovora, osobito stoga što su ona u prvom redu upućena našoj najširoj javnosti. I veliki A. G. Matoš svakoj bi svojoj knjizi na čelo stavio slovo „Čitaocu“, upućujući mu ga pred sveskama „Ogledi“ (1905), „Vidici i putovi“ (1907) i „Naši ljudi i krajevi“ (1910), te bi njegovu šegrtu možda dovoljno bilo da se posluži kojim još uvijek aktualnim citatom davno preminulog majstora, ali time ne bi bilo potkrijepljeno ništa drugo, no da je Matoš sve do dana današnjega ostao – nenadmašen. Sve ove književne kozerije, publicistički osvrti, do krajnjih mogućnosti obazrive polemike, novinski feljtoni i prigodni članci izlazili su redom, od subote do subote u kulturnoj rubrici zagrebačkog dnevnika „Narodni list“, u razdoblju od 18. VI 1953. do 17. VII 1955, pod ironičkim naslovom „Književna pisma iz provincije“ i pod simboličkim pseudonimom Martin Lipnjak iz Krapine. Tim su „Pismima“ dodana sada i dva članka: „Tinova zdravica trezvenjaštvu“ iz „Globusa“ (12. III 1955) i „Oproštaj s Tinom“ iz tjednika „Vjesnik u srijedu“ (16. XI 1955), jer sačinjavaju s njima nerazdvojnu cjelinu. – Zašto „Pisma iz provincije“? – Čemu pseudonim? Hoću da budem što kraći! Eto, bilo je sve to zamišljeno kao pokušaj da se jedan javni kulturni radnik s koliko-toliko iskustva „odrekne imena“ i povuče u prikrajak, te da tako iz „objektivnog kuta“ stane pratiti najvažnije po njegovu sudu događaje, zbivanja i previranja u našem cjelokupnom javnom kulturnom životu, reagirajući na njih brzo, neposredno i iz dotad nova aspekta, s težnjom da podjednako suzbija sve pojave preživjelog provincijalizma, nezdravog modernizma i svakojakih, uglavnom uvoznih „izama“, kao i da brani, štiti i daje podršku svima čestitim stvaralačkim naporima i ostvarenjima u okviru našeg socijalističkog humanizma i općeg napretka. Po tom, čini se, ova „Pisma iz provincije“ tvore izvjesnu cjelinu, iako su zapravo letimična publicistička kronika i fragmentarni ljetopis jednog našeg relativno kratkog kulturnog razdoblja. Njihovu je autoru – tj. meni! – ponajviše bilo stalo do uspostave srdačnog i bliskog kontakta sa širokim krugom čitalaca, i ta je činjenica uvjetovala ton, stil i karakter ovih „Pisama“, u jednom trenutku kad se takvo obraćanje pisca širokoj javnosti pokušalo omalovažavati od strane „izabranih“. No ja sam smatrao, a držim i dalje, da pisci koji se s prezirom odnose prema širokoj javnosti ne treba ni da joj se obraćaju. Tako su mi još za izlaženja u novinama ova „Pisma“ pribavila šaku ogorčenih protivnika, ali u velikoj mjeri i proširila krug prijateljâ, te ih sada, ovako sabrana u knjizi bez ikakvih izmjena i naknadnih „friziranja“, upućujem širokoj našoj javnosti sa željom da brzinu pisanja, neizbježivu u takvom radu, nadoknadi trajnost onih opažanja koja su, ako ništa drugo, bar signalizirala opasnost od nezdravih, ili upozoravala na zdrave pojave u našem sve bujnijem i snažnijem kulturnom kretanju i poletu. (Uz 1. izdanje) Krapina, 1956. Gustav KRKLEC Gustav Krklec (Udbinja kraj Karlovca, 23. lipnja 1899. – Zagreb, 30. listopada 1977), bio je hrvatski književnik, prevoditelj s ruskog, češkog, slovenskog i njemačkog jezika, prvi predsjednik Društva hrvatskih književnih prevodilaca. Jedan od najvažnijih hrvatskih književnika 20. stoljeća. Gustav Krklec rodio se u mjestu Udbinja kraj Karlovca kao prvo dijete u obitelji Augusta i Hermine Krklec rođ. Wells. Djetinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovu poetskom opusu. Gimnaziju je polazio u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju. Drugi svjetski rat zatječe ga u Beogradu gdje doživljava bombardiranje grada, zatim se u rujnu 1941. godine preselio u Zemun. U Zemunu je radio kao državni činovnik i surađivao u listu Graničar sve do bombardiranja Zemuna, u ožujku 1944. godine. Bio je predsjednikom Veslačkog kluba Zemun. Nakon toga se sa suprugom Mirjanom nakratko preselio u Slankamen a kraj rata je dočekao u Samoboru. U rujnu 1945. godine u Zagreb dolazi i njegova supruga, te od tada Krklec živi i radi u Zagrebu sve do smrti 30. listopada 1977. godine. Književno stvaralaštvo Najvažniji dio Krklecova književnoga djela čine stihovi. Njegovo antologijsko pjesništvo konciznog, neposrednog i jasnog izraza očituje vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku tjeskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše s ruskoga, njemačkog, ali i sa slovenskoga i češkoga jezika. Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Posebno se ističu njegovi prijevodi Puškina, Prešerna i Brechta. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja. Djela Nepotpun popis: Lirika, Zagreb, 1919. Grobnica: rapsodija u tri djela, Zagreb, 1919. Srebrna cesta, 1921. Beskućnici: roman izgubljenog naraštaja, 1921. Nove pjesme, 1923. Ljubav ptica, 1926. Izlet u nebo, 1928. San pod brezom, 1940. Darovi za bezimenu, 1942. (Mladinska knjiga, Zagreb, 1991.) Ranjeni galeb: pjesme šestorice, Naklada „Hrvatski orač“, Zagreb, 1942. (suautori Frano Alfirević, Salih Alić, Nikola Šop, Vlado Vlaisavljević i Ivo Balentović) Tamnica vremena, 1944. Izabrane pjesme, Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb, 1947. Telegrafske basne, 1952. (2. izd., Školska knjiga, Zagreb, 2003.) Lica i krajolici, 1954. Pisma Martina Lipnjaka iz provincije, 1956. Zagorski vinograd, 1958. Noćno iverje, 1960. Izabrane pjesme, uredio Dragutin Tadijanović ; izbor i pogovor Saša Vereš, Matica hrvatska, Zagreb, 1961. Izabrani epigrami, Zora, Zagreb, 1963. Drveni bicikl, Naša djeca, Zagreb, 1964. Drveni klinci: izabrani epigrami, aforizmi i telegrafske basne, `August Cesarec`, Zagreb, 1973. Crni kos: izabrane pjesme, Nolit, Beograd, 1974. Odabrana djela Gustava Krkleca, knj. 1: Srebrna cesta: pjesme, knj. 2.: Žubor života: pjesme, knj. 3.: Lica i krajolici, knj. 4.: Pisma iz provincije, knj. 5.: Noćno iverje, knj. 6.: Majmun i naočari, Alfa, Zagreb, 1977. Izbor iz djela, priredio Cvjetko Milanja, Riječ, Vinkovci, 2000. Bog u noćnim ulicama, priredio Branko Maleš, Riječ, Vinkovci, 2007. Nagrade 1944.: Antunovska nagrada 1968.: Nagrada Vladimir Nazor za životno djelo Spomen Prigodom stote obljetnice piščeva rođenja 23. lipnja 1999. godine, na pročelju kuće u Maruševcu u kojoj je hrvatski pjesnik proživio sretno djetinjstvo, Matica hrvatska u Varaždinu i Općina Maruševec postavile su mu spomen-ploču. U varaždinskoj Gradskoj knjižnici nalazi se i spomen-soba Gustava Krkleca. MG9

Dr Dobrila Bratić (1953-2009) bila je naučni saradnik Etnografskog instituta SANU u Beogradu. Osnovna oblast njenog naučnog interesovanja bila je srpska i južnoslovenska mitologija. Objavila je niz članaka i rasprava o mitskim bićima i drugim srodnim temama. Njena knjiga Gluvo doba. Predstave o noći u narodnoj religiji Srba (prvo izdanje: Bilioteka XX vek, 1993) svojevrstan je uvod u ispitivanje mitotvorne misli, koju autorka posmatra oslanjajući se na najvažnije autore koji su pisali o ovoj temi, ali i iz ugla sopstvenih teorijskih postavki. Ovim, drugim izdanjem Gluvog doba Biblioteka XX vek i kolege i prijatelji Dobrile Bratić obeležavaju šezdeset godina od njenog rođenja i dvadest godina od izlaska prvog izdanja ove knjige. Novo izdanje sadrži dodatak sa sećanjima na Dobrilu Bratić njenih koleginica Miroslave Malešević i Ljiljane Gavrilović i bibliografiju njenih radova, koju je pripremila Biljana Milenković-Vuković. U Uvodu („Ko su noćnice i gde mogu predaniti“) i šest poglavlja („Vreme i nevreme“, „Tišina i tama kao osnovna svojstva noći“, „Prostor u zagađenom vremenu“, „Mesec i zvezde – edostižne svetlosti noći“, „Dan i noć ljudskog života“ i „Susreti u zlo doba i na strašnom mestu“) Dobrila Bratić, znalački i uz pomoć nesumnjivog književnog dara, dočarava, razlaže i tumači predstave o noći u narodnoj religiji Srba. Knjiga se završava ovim autorkinim rečima: „Čini se da bi se savremeni transformacijski procesi tradicionalnih verovanja o strahotama noći mogli posmatrati u okvirima koje određuju novostvoreni, civilizacijski načini poništavanja socijalne praznine gluvog doba. Jer, u osnovi novih načina borbe leže stare potrebe proistekle iz straha od ‘praznog vremena’. Uostalom, svako vreme mora da se bori sa prazninom koja nastoji da ga poništi, pa istraživanja predstava o noći i u savremenim uslovima ostaju pouzdan pokazatelj socijalno stvorene slike sveta koju društvo svojim delovanjem ‘otiskuje’ na tamnoj pozadini noćnog neba”. DVA SEĆANJA NA DOBRILU BRATIĆ Miroslava Malešević: DOBRILČINA Za prijatelje i kolege Dobrila Bratić je jednostavno bila – Dobrilčina. Svi koji je pamte, koji su pratili njen naučni razvoj, oni s kojima se družila i s kojima je sarađivala, složiće se, sigurna sam, da joj je to “uvećano” ime – i kao čoveku i kao naučnici – potpuno pristajalo. Uz njen ogromni talenat i znanje, znatiželju, inventivnost i duhovitost, polet s kojim je živela i pisala išao je, bez ikakvog preterivanja, samo – augmentativ. Dobrilčina – naše ime iz divljenja i u počast toj raskoši. Imala sam sreću što sam dobar deo mladosti, duže od decenije, provela kao njena koleginica na poslu i bliska prijateljica u životu. Prvi put smo se srele u (od tada) našoj zajedničkoj sobi u Institutu, u koji smo i primljene istog dana, maja 1979. godine. Uobičajenu pripravničku konfuziju – prvo radno mesto, nova situacija, nepoznata uloga, nepoznato okruženje (uz beskrajno nezanimljive naslove publikacija koje smo dobile da prelistavamo, da se “bolje upoznamo” sa budućim zadacima) savladale smo – smehom. Izrekla sam naglas “Mili bože kud sam zaš’o” da stihom lakše opišem sopstveno nesnalaženje i zbrku u glavi, i dočekao me veseli kikot istomišljenice. Smeh koji je razumeo, koji razgaljuje i ohrabruje. Toliko je bilo dovoljno za “početak jednog divnog prijateljstva”. Te rane osamdesete su za domaću etnologiju (mislim prvenstveno na Srbiju i Beograd) bile izuzetno zanimljivo i značajno razdoblje. Za relativno kratko vreme, zahvaljujući pre svega velikom zalaganju nekolicine nastavnika/asistenata sa katedre (Dušan Bandić, Mirjana Prošić, Ivan Kovačević), naša nauka je počela da se modernizuje, da se postavlja na nove osnove i dobija novo usmerenje u skladu sa najvažnijim pravcima savremene antropologije u svetu. Nepovratno se tih godina menjalo poimanje karaktera same discipline: iz deskriptivne (stalno i sistematsko prikupljanje građe o “narodnoj kulturi”), ona je postepeno prerastala u modernu antropološku nauku kojoj je zadatak da objasni, interpretira, analitičkim postupkom otkrije dublji, stvarni smisao i značenje pojava koje proučava. Postojeći raskorak sa dometima svetske nauke polako se ali vidljivo smanjivao. Sledstveno promeni kursa, menjao se i predmet istraživanja, otvarale su se nove teme kakve do tada nisu bile u fokusu interesovanja etnologa, počinju da se objavljuju radovi koji se bave savremenim životom i fenomenima iz kulture grada. U malobrojnoj grupi, pretežno istraživača mlađe generacije, koja je od početka ozbiljno podržavala ovakvu orijentaciju, i koja je s entuzijazmom zakoračila na potpuno novi teren, bile smo i nas dve. Neopisivo uzbudljivo, ali i teško početničko iskustvo. Sticanje znanja i ovladavanje metodološkim osnovama potrebnim etnologiji “u novom ključu” odvijalo se uglavnom samostalno, “na svoju ruku”, mimo institucija, odnosno akademskog i naučnog programa naše tada još uvek tradicionalno usmerene discipline. Savladavanju poteškoća – od praznina u obrazovanju, te snažnog otpora vladajuće “stare škole” prema ovim inovacijama, do pristupa informacijama, novim knjigama i vodećim antropološkim časopisima koji je u tim okolnostima – u vreme bez Interneta pritom – bio prilično otežan, mnogo su doprineli izuzetno dobri kolegijalni odnosi unutar tog kruga i iskrena prijateljstva i van posla, međusobna privrženost i stalno, i stručno i ljudsko, podsticanje i podrška. Sazrevali smo zajedno, učili jedni od drugih i od najboljih među nama, dajući sve od sebe da za njima ne zaostajemo. Iz Dobrilinog i mog intenzivnog druženja i najbliže upućenosti jedne na drugu u prvim koracima u struci proistekla je, sasvim prirodno, obostrana želja da o nekim temama za koje smo se podjednako zanimale zajedno i pišemo. Nikada mi kasnije rad na nekom tekstu nije doneo toliko zadovoljstva kao tih nekoliko naših početničkih “dueta”. Sve smo izvele “u četiri ruke”, doslovno od prve ideje do tačke na kraju: sakupljale građu, pažljivo iščitavale literaturu, mučile se da rastumačimo Mertona i valjano primenimo funkcionalnu analizu, zajedno sricale svaku rečenicu, odmeravale i nemilosrdno precrtavale, sporile se, zanete razgovorom ponekad i zaboravljale zašto smo uopšte “zašiljile olovke” – i odlično se provodile. Dolazila je s mnoštvom novih zamisli, uvek s nekim maštovitim predlogom kako da stvari postavimo na drugačiji način, podstrekivala na razmišljanje, uspevajući tako i da iz mene izvuče ono najbolje. Rezultat te naše profesionalne i prijateljske saradnje su dva objavljena rada[1] (usput rečeno, a poslužiću se Dobrilinim izrazima, oni “uopće nisu bili hrđavi”); treći[2] je ostao u rukopisu koji nikad nismo stigle da do kraja “ispeglamo” za publikovanje, jer su nas interesovanja kasnije vodila u različitim pravcima. U svakom slučaju, imala sam privilegiju da učim sa Dobrilom i da mnogo naučim od nje. Iznad svega to da pisanje naučnog rada ume da bude i beskrajno zabavna i uzbudljiva avantura, a ne nužno i samo “hod po mukama”. Pokazaće se veoma brzo da je upravo tu vrstu avanture, tu vrstu potpune, strastvene predanosti radu kao uživanju, uživanju u radu, Dobrila izabrala kao smisao i način svog života. Zanimale su je brojne teme, a podjednako suvereno se kretala u području tradicijske seoske kulture, narodne religije i mitologije, kao i u području kulturnih pojava, običaja i rituala iz savremenog života. Izuzetno velikog obrazovanja i poznavanja naučne literature mogla je s lakoćom da piše praktično o svemu. Ali vagala je pažljivo, držeći se visokih standarda koje je sebi (a i drugima) postavljala o tome šta je vredno ponuditi naučnoj javnosti. Pisala je onda kad je bila sigurna da će dati nešto novo, da je tema koju je “napipala” neodoljivo izazovna i da će je “poneti”. Ipak, impresivna bibliografija, uprkos preranom izlasku iz profesije, svedoči da joj nadahnuća nije nedostajalo. A sve što je napisala, vođena takvim motivima, bilo je naprosto odlično: precizno metodološki definisano, uvek sveže ideje, izuzetne opservacije, uvek sasvim nov pristup, originalno tumačenje fenomena kojima se bavila, njihovih značenja i njihovih funkcija, a povrh svega izuzetan spisateljski stil, sjajno umeće s rečima kojim je uspevala da strogu naučnu analizu izloži kao najlepše književno štivo. Iz svakog novog rada koji je proizvela moglo se jasno videti da Dobrila ubrzano izrasta u naučnicu zaista nesvakidašnjeg formata. Svakako najznačajniji rad Dobrile Bratić u kojem će se njen blistavi talenat ispoljiti do kraja, predstavlja knjiga Gluvo doba, koju je 1993. godine Ivan Čolović uvrstio u Biblioteku XX vek. U najkraćem, studija je posvećena ispitivanju tradicionalnih predstava o noći u srpskoj kulturi – u etnološkim istraživanjima do tada tek uzgred i fragmentarno pominjanoj oblasti narodne religije. Reč je o sagledavanju brojnih simboličkih formi vezanih za noć (predanja, verovanja, rituali) prvenstveno s obzirom na mesto koje zauzimaju u složenom sistemu socijalnog strukturisanja vremena. Skup raznovrsnih verovanja i simboličkih aktivnosti inspirisanih svakodnevnom smenom svetlosti i tame, Dobrila Bratić je posmatrala kao jedinstvenu značenjsku celinu koja je postavljena na nekoliko osnovnih religijskih ideja. U otkrivanju tih ideja, tačnije u otkrivanju njima osmišljenog “celokupnog, društveno ponuđenog pogleda na svet”, tražila je ključ za razumevanje simbolike “gluvog doba” u srpskoj narodnoj tradiciji, najrazličitijih verovanja u mitska bića, kojima je kolektivna mašta ispunila “tamnu stranu” dana. Dramatičnu borbu koja se, u tradicionalno zamišljenoj slici ljudske svakodnevice, neprestano vodi između sila svetla i sila mraka, “ovog” i “onog” sveta, dana i noći, Dobrila tu posmatra i kao izraz međusobno isključivih težnji u samom čoveku: njegove “očigledne upućenosti na socijalno okruženje” i želje da iz njega izađe, da ga nadraste, da ostvari individualne mogućnosti, načini sopstveni, samostalni “iskorak u noć”. Dan je pritom, piše ona, “oličenje svetle, socijalne strane ljudskog bića, a noć one tamne, nevidljive i duboko lične dimenzije svakog čoveka” (s. 190) Svaki put kada ponovo čitam Gluvo doba (a otkako Dobrile nema knjigu prelistavam sve češće) izgleda mi jasno da je to, osim sjajnog antropološkog teksta, i nešto mnogo više. To je i opis ličnog putovanja Dobrile Bratić u potrazi za sopstvenim odgovorom na zahtev koji je sama definisala rekavši da se “bezlične sile ‘ovog’ i ‘onog’ sveta mogu (…) uskladiti u kreativnom naporu pojedinca koji je dovoljno snažan da istraje na iznalaženju ličnog puta”. Dobrilčina je svoj put pronašla. Ljiljana Gavrilović: NA TAMNOJ POZADINI NOĆNOG NEBA Pisati o onima koji više nisu tu ozbiljno je težak zadatak, u kome vrebaju bar dve velike opasnosti, uzajamno tesno povezane. Prva je ritualno hvaljenje (“o mrtvima sve najbolje”, koje je opstalo do sada, iako više nema – bar ne svesnog – verovanja da će se oni vratiti i osvetiti nam se ako ih ne pominjemo u idealizovanoj svetlosti), dok je druga patetična priča o izgubljenim/neostvarenim mogućnostima ili savršenim dometima za koje smo svi mi, koji smo i dalje tu, ostali prikraćeni. Postoji, naravno, i mogućnost pisanja onih užasnih, birokratizovanih i dehumanizovanih “objektivnih” prikaza njihovih života, u kojima od stvarnih ljudi koje smo poznavali i/ili voleli (ili možda baš i nismo) nije ostalo ništa osim šturog spiska objavljenih tekstova, iz kojih su osobe o kojima se govori u potpunosti odstranjene. Pored toga, priče o njima su uvek priče iz naših sećanja, ne samo na njih, nego i na nas same u nekim prošlim vremenima u kojima smo svi (pretpostavljeno) bili mlađi, lepši i srećniji – priče proizašle iz nostalgije. Moja sećanja na Dobrilu Bratić svakako jesu obojena nostalgijom, ali bez obuzira na to mislim da, iza svega, i dalje mogu da vidim njeno nasmejano, istinsko lice. Ili bar mogu da pokušam. Prve, teturave i zbunjene korake antropologa na terenu napravila sam uz pomoć Dobrile, koja je tih, ranih osamdesetih godina prošlog veka, imala tek nešto više iskustva od mene, ali je bez obzira na to bila terenski istraživač kakav ja nikada nisam postala, niti ću ikada biti. Dobrila je imala vrlinu koja mi je tek mnogo kasnije postala jasna (i koju ja definitivno nemam): ona je volela svoje ispitanike. Lakoća sa kojom je uspostavljala kontakte sa ljudima koje nikada ranije nije videla je meni, napola autističnoj, uvek izgledala kao čudo. Kao i empatija kojom je ona ne samo razumevala, nego i (sa)osećala sa svojim ispitanicima i koja je omogućavala da rezultati njenog terenskog rada budu mnogo više od suvoparnih analiza. Tu njenu retku vrlinu pamtim i po pričama o terenskim istraživanjima, onim koje nikada nisu postale uobličene u formalne etnografije. Jedna od njih je Dobrilina interpretacija iskustva muslimanske devojčice, koja je u školi učila da su partizani bili heroji i da su bili apsolutno dobri i bila užasno unesrećena kada joj je neko rekao da su partizani jeli svinjetinu. To partizansko jedenje svinjetine se, naravno, sukobljavalo sa čitavim ostalim korpusom njene socijalizacije, koji joj je govorio da svinjetinu jedu samo nevernici, dakle loši ljudi. Emocije koje teku kroz ovu priču sećam se i posle više od četvrt veka, upravo zbog načina na koji ju je Dobrila pričala: sa dubokim saosećanjem sa decom koja moraju da se bore sa teškim unutrašnjim konfliktima zbog suprotstavljenih porodičnih/lokalnih i javnih/globalnih vrednosti, koje će ih kasnije pratiti tokom čitavog života. Ili: priča kojom se Dobrila, tokom čitavog vremena koje smo zajedno provodile u Novom Pazaru, bavila uz osnovnu temu svog istraživanja, a koja je ostala nenapisana: praktično nepostojeće međunacionalne kafanske tuče. Na tako sitnom, svakodnevnom segmentu ponašanja ona je videla suštinski problem tadašnje novopazarske zajednice: između mladih muškaraca dve nacionalnosti nije postojala nikakva mogućnost sukoba, jer nisu postojali nikakvi zajednički interesi – zajednice su vodile odvojene, paralelne živote. Naravno, obe ove priče, čak i da su bile istražene do kraja (po Dobrilinom sudu – po mom je tu bilo sve jasno i nije bilo potrebe za daljim ispitivanjima, ali ona je izvesno bila znatno temeljnije od mene) u to vreme nije bilo moguće objaviti, jer bilo politički nepodobno (savremenim rečnikom rečeno: politički nekorektno, što je samo dokaz da se u odnosu politike prema javnoj reči malo toga promenilo, iako su stege političke korektnosti danas ipak znatno blaže). I neka sasvim drugačija sećanja, više vezana za terensko ponašanje nego za rezultate istraživanja, iako je to neraskidivo povezano: ulazak u kafečajnicu u staroj novopazarskoj čaršiji (u kojima, čak i danas, sede samo i isključivo muškarci) i – uprkos početnoj zgranutoj neverici više nego sredovečne publike činjenicom da su dve mlade žene ušle u definisano muški prostor i da se tu, očigledno, osećaju savršeno dobro – uspostavljanje kontakta koji se pretvorio u nekoliko sati razgovora i, samim tim, vrlo efektno terensko istraživanje. Ili, vožnja na relaciji Novi Pazar – Tutin lokalnim autobusom, u kome su nedostajali samo pilići i koze na krovu da bi potpuno odgovarao slikama autobuskog saobraćaja iz filmova o nekim azijskim zabitima, dok napolju lije neočekivana kiša, a autobuska publika veselo čavrlja među sobom, ali i sa nama o svemu i svačemu, uključujući o onome što nas zanima. Empatija i fino razumevanje ljudi o kojima govori je (bar se meni čini) najveća vrednost i onoga što je Dobrila pisala. Čitajući sada ponovo, posle dve decenije, njeno Gluvo doba, knjigu koja tokom vremena nije izgubila ništa od svoje aktuelnosti, rekla bih da su joj u otkrivanju strašnih tajni noći vodiči bili upravo njeni ispitanici koji su, iako davno već izašli iz okvira tradicionalnog društva, i dalje znali za noćne strahove “koji su samo prigušeni električnim osvetljenjem i ohrabrujućim zvucima civilizacijske buke”. Pratila je ne samo njihova razmišljanja, nego pre svega osećanja, u oblikovanju sveta koji ih okružuje, sveta koji je istovremeno fantastičan, nespoznatljiv i očaravajući, sveta sa kojim se – uprkos svemu – može (ne uvek i ne baš sasvim bezbedno) komunicirati i iz koga se može saznavati i ono što je nemoguće videti na svetlosti dana i upravo tim saznanjima prevazići “svekolike nemogućnosti društva”. Njeno razumevanje išlo je i korak dalje – ka nesrećnim, skrajnutim natprirodnim noćnim bićima koja su svoje “poslednje utočište našla u sećanjima ljudi, gde i dalje žive nekim skučenim i uveliko osiromašenim životom”. “Uostalom, svako vreme mora da se bori sa prazninom koja nastoji da ga poništi”, kaže Dobrila na kraju svoje knjige o prazninama noći, govoreći time o prošlim, tadašnjim i budućim vremenima i društvu koje svoje socijalno konstruisane slike sveta “otiskuje na tamnoj pozadini noćnog neba”, čak i kada se te slike tiču naizgled jasne dnevne stvarnosti (kao što svi znamo, projekcija na svetlo dnevno nebo bila bi nevidljiva, za nju je neophodna tama). Druga strana istraživačke medalje bio je Dobrilin odnos prema sakupljenom materijalu: beskrajno sistematičan, sa pedantno popunjenom svakom, i najmanjom mogućom, prazninom. To nikako nije bilo pitanje nesigurnosti – to je bila posledica uverenja da se prema živim ljudima (sa kojima svi mi radimo) mora odnositi sa poštovanjem, te da polovične informacije nikako nisu dovoljne za sagledavanje stvarne slike društva u kojoj su odraženi neki vrlo realni životi, makar oni bili smešteni u vrlo različita vremena. Njeno istraživanje je, poput naseljavanja noći čudesnim bićima, bilo borba za poništavanje praznine. Dobrilino sadašnje mesto je, kao i njenim dragim noćnim bićima, samo u sećanjima ljudi. Ipak, i danas, sva ta manje ili više nostalgična sećanja na nju, ostaju kao putokaz svima koji se upuštaju u nesigurnu avanturu antropoloških ispitivanja: ona su valjana ne ako samo pokušavate da razumete ljude, nego ako ih iskreno i bezrezervno volite. I ako se prema njihovom znanju i osećanjima odnosite sa najdubljim mogućim poštovanjem. Oktobar, 2013 [1] Kuća kao statusni simbol, Etnološke sveske IV, Etnološko društvo Srbije, Beograd 1982. i O proslavljanju rođendana u Srbiji, Glasnik Etnografskog instituta SANU XXXII, Beograd 1983. [2] U njemu smo se bavile analizom rubrike ličnih oglasa u zagrebačkom magazinu “Start” (1982-83). Naslov: Gluvo doba: Predstave o noći u narodnoj religiji Srba Izdavač: Biblioteka XX vek Strana: 258 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 17 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-7562-118-8