Opis proizvoda Šopenova pisma, pisana tokom čitavog njegovog života, još jedna su potvrda kako su zapravo neulepšani životi velikana zapravo bili. Ono što kasnije dobije oreol mitskog, u svakodnevnom životu koji se u životu velikih ljudi zove trenutak sadašnji, uglavnom je ispunjeno običnim ljudskim osećanjima na granici cinizma i surevnjivosti. Dvadeset godina u Poljskoj, sedamnaest u Parizu. Nije iznenađenje što ovde nisam ništa posebno, naročito pošto ne znam njihov engleski jezik. Oni ne toroču dok sviram i svuda lepo govore o mojoj muzici. Ali to ne važi za moje „patuljke kolege“ koje su oni ovde navikli da prikazuju. Radi se o tome da me oni smatraju nekim amaterom koji će uskoro posati grand seigneur zbog toga što nosim čiste cipele i ne delim im posetnice na kojima piše da dajem časove, sviram na večernjim za­bavama, itd. Šopen, 255. pismo Tako da sam ovde srećan koliko sebi uopšte smem da dozvolim. O muzičkim te­mama ovde nema ni govora. Nemam nimalo motivacije, izgledam kao magarac na maskardi, ili kao violinska žica E zalutala na violi. Zabezeknut sam, obmanjen, iskočio sam iz zgloba potpuno. Šopen, 259. pismo Ti si moje staro čembalo na kojem su vreme i događaji svirali svoj sumorni tre­molo. Da, dva stara čembala. Mada ćeš se ti protiviti da budeš u takvom društvu. Ovo govorim bez omalovažavanja njihove lepote i virtuoznosti. Najgore od svega je što nas je napravio najveštiji majstor, neki Stradivari sui generis, koga nema više među živima da nas popravi. U trapavim rukama ne proizvodimo nove tonove, a u žudnji za virtuozom u sebi gušimo sve ono što niko od nas ne može da izvuče. Što se mene tiče, jedva dišem... Šopen, 260. pismo Kaži Laraku za stan. I da ću mu pisati. I poslati mu novac, ili lično doći. Kad bih samo znao da ću u Parizu preko zime imati šta da jedem. Šopen, 262. pismo Kada bih bio zdrav, sa dva časa dnevno bih imao dovoljno da ugodno živim do smrti. Ali, slab sam. Za tri ili četiri meseca ću pojesti sve što imam. Ukoliko budeš našao neki stan, ne iznajmljuj ga bez pismenog ugovora i pre nego što otkažeš stari. Šopen, 267. pismo

Boje za tekstil i kožu ARTMIE CACADU 50 ml | različite nijanse Predstavljamo vam revolucionarne ARTMIE Cacadu boje za tekstil koje će produbiti vašu radost stvaranja. Kreiran u saradnji sa talentovanim kreativcima i umetnicima u kreativnom studiju ARTMIE . Testirali smo ih za vas kako biste mogli da volite novi brend boja za tekstil koji vas nikada neće izneveriti. Cacadu tekstilne boje su pomešane da obezbede jaku pokrivenost, neće pucati ili se ispiru. Omogućavaju vam da kreativno izrazite svoje ideje na različitim materijalima uključujući pamuk, lan, svilu, kožu i sintetiku. Ako ne volite da trošite materijale, oni mogu da podnesu i nanošenje na papir, drvo, keramiku, gips itd. Sa ARTMIE Cacadu akrilnim bojama za tekstil, možete biti sigurni da će vaši potezi četkicom na tkanini i koži ostati živahni, intenzivni i dugotrajni. Idealne su za svetle i tamne tkanine. Boje su veoma fleksibilne i vodootporne, što garantuje dug životni vek vašeg tekstilnog dela. Možete mešati različite nijanse tekstilnih boja jedna sa drugom. Takođe se mogu razblažiti vodom ili tekstilnim medijumom. Sa novim nijansama na paleti, lako je kreirati savršen dizajn za odeću, kućnu dekoraciju ili dodatke kao što su torbe, ruksaci ili cipele. Nakon što se boja osuši (30 do 60 minuta u zavisnosti od nanesenog sloja), treba je fiksirati peglom bez pare na poleđini tkanine 5 minuta. Ovaj proces osigurava da je boja savršeno vezana za tekstil i da neće izbledeti. U slučaju farbanja na koži , potrebno je sačekati 48 sati da boja bude potpuno otporna. Preporučljivo je da se obuća i pribor kao što su torbe dodatno tretiraju impregnacijom u spreju kako bi se sprečilo zaprljanje i taloženje čestica prašine. Istražite i proširite svet kreativnosti sa ARTMIE Cacadu bojama za tekstil i pretvorite svoje ideje u jedinstvena umetnička dela. Parametri proizvoda: boje za svetli i tamni tekstil i kožu vodootporan kada se osuši, ekstra elastičan sa jakim efektom pokrivanja razređuje se vodom i tekstilnim medijima bez organskih rastvarača hipoalergena bez mirisa zapremina: 50 ml napravljeno u EU Deklaracija proizvoda Zemlja porekla: UA Uvoznik za Srbiju: Bela Duga DOO Pogledaj u videu kako se koristi ovaj proizvod Predstavljamo vam revolucionarne ARTMIE Cacadu boje za tekstil koje će produbiti vašu radost stvaranja. Kreiran u saradnji sa talentovanim kreativcima i umetnicima u kreativnom studiju ARTMIE . Testirali smo ih za vas kako biste mogli da volite novi brend boja za tekstil koji vas nikada neće izneveriti. Cacadu tekstilne boje su pomešane da obezbede jaku pokrivenost, neće pucati ili se ispiru. Omogućavaju vam da kreativno izrazite svoje ideje na različitim materijalima uključujući pamuk, lan, svilu, kožu i sintetiku. Ako ne volite da trošite materijale, oni mogu da podnesu i nanošenje na papir, drvo, keramiku, gips itd. Sa ARTMIE Cacadu akrilnim bojama za tekstil, možete biti sigurni da će vaši potezi četkicom na tkanini i koži ostati živahni, intenzivni i dugotrajni. Idealne su za svetle i tamne tkanine. Boje su veoma fleksibilne i vodootporne, što garantuje dug životni vek vašeg tekstilnog dela. Možete mešati različite nijanse tekstilnih boja jedna sa drugom. Takođe se mogu razblažiti vodom ili tekstilnim medijumom. Sa novim nijansama na paleti, lako je kreirati savršen dizajn za odeću, kućnu dekoraciju ili dodatke kao što su torbe, ruksaci ili cipele. Nakon što se boja osuši (30 do 60 minuta u zavisnosti od nanesenog sloja), treba je fiksirati peglom bez pare na poleđini tkanine 5 minuta. Ovaj proces osigurava da je boja savršeno vezana za tekstil i da neće izbledeti. U slučaju farbanja na koži , potrebno je sačekati 48 sati da boja bude potpuno otporna. Preporučljivo je da se obuća i pribor kao što su torbe dodatno tretiraju impregnacijom u spreju kako bi se sprečilo zaprljanje i taloženje čestica prašine. Istražite i proširite svet kreativnosti sa ARTMIE Cacadu bojama za tekstil i pretvorite svoje ideje u jedinstvena umetnička dela. Parametri proizvoda: boje za svetli i tamni tekstil i kožu vodootporan kada se osuši, ekstra elastičan sa jakim efektom pokrivanja razređuje se vodom i tekstilnim medijima bez organskih rastvarača hipoalergena bez mirisa zapremina: 50 ml napravljeno u EU Zemlja porekla: UA Uvoznik za Srbiju: Bela Duga DOO

Pravi predsravnik BAUHAUS-a, dizajnom, materijalima i upotrebljivošću. BAUHAUS je škola duzajna, osnovana 1919. godine u Nemačkom gradu Weimar-u. Cilj je bio približiti umetnost privredi, stvaranje novog pravca u dizajniranju, materijalima i upotrebljivosti raznih proizvoda. BAUHAUS se izrodio u umetnički pravac koji je dao svetski poznate dizajnere, a i danas je sinonim za izuzetan dizajn i kvalitet. Veoma dobro očuvana lampa, 100% original, dodat je samo poklopac na donjem delu postolja, nije postojao ni fabrički i zamenjen prekidač istim odgovarajućim. Lampa je potpuno ispravna, sa ispravnom sijalicom iz vremena kada je napravljena pre oko 80 godina, sijalica je sa grlom B22, a na lampi je originalan fasung sa istim B22 grlom. Kabl je originalan, a na njegovom kraju je originalan porculanski utikač. Dužina kabla je oko 2.7 metara. Unutrašnjost šešira je sa originalnom farbom. Visina lampe sa pognutim šeširom je oko 38 cm. Preporučujem lično preuzimanje, zbog sijalice, koja bi u transportu brzom poštom mogla biti oštećena. Ne odgovaram za oštećenja koja nastanu u transportu, bez obzira što će predmet biti propisno upakovan. Uz lampu dobijate još jednu, rezervnu sijalicu, naravno ispravnu. Kupujete od proverenog prodavca po povoljnim cenama, ono što je prikazano na snimcima (originalnim) i detaljno opisano.

Pravi predsravnik Bauhaus-a, dizajnom, materijalima i upotrebljivošću. Prava je retkost naći lampu ovako očuvanu u originalnom stanju, sa svim originalnim delovima. Bauhaus je škola duzajna, osnovana 1919. godine u Nemačkom gradu Weimar-u. Cilj je bio približiti umetnost privredi, stvaranje novog pravca u dizajniranju, materijalima i upotrebljivosti raznih proizvoda. Bauhaus se izrodio u umetnički pravac koji je dao svetski poznate dizajnere, a i danas je sinonim za izuzetan dizajn i kvalitet. Veoma dobro očuvana lampa, 100% original, dodat je samo poklopac na donjem delu postolja, nije postojao ni fabrički i zamenjen prekidač istim odgovarajućim. Lampa je potpuno ispravna, sa ispravnom sijalicom iz vremena kada je lampa napravljena pre oko 80 godina, sijalica je sa grlom B22, a na lampi je originalan fasung sa istim B22 grlom. Kabl je originalan, a na njegovom kraju je originalan porculanski utikač. Dužina kabla je oko 2.7 metara. Unutrašnjost šešira je sa originalnom farbom. Visina lampe sa pognutim šeširom je oko 38 cm. Sijalicu možete kupiti u Engleskoj, jer se tamo još uvek koristi ovaj tip sijaličnog grla - fasunga. Preporučujem lično preuzimanje, zbog sijalice, koja bi u transportu brzom poštom mogla biti oštećena. Ne odgovaram za oštećenja koja nastanu u transportu, bez obzira što će predmet biti propisno upakovan. Uz lampu ide još jedna, rezervna sijalica.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Milenijum 3. deo – Kula od karata - Stig Lašon Izdavač: Čarobna knjiga Godina izdanja: 2016 Broj strana: 606 Format: 21 cm Povez: Broširani Trilogija Milenijum je najpopularniji serijal svih vremena u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj i veliki hit u SAD, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj i većini evropskih zemalja! Prodata je u preko 60 miliona primeraka u više od 40 zemalja. Popularnost trilogije Milenijum učinila je Stiga Lašona najčitanijim svetskim piscem u 2010. godini, kao i najčitanijim evropskim piscem u 2008. i 2009. godini! Trilogija Milenijum je dobitnik nagrade Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu stranog pisca u 2010. godini. U geteboršku bolnicu „Salgrenska“ hitno su primljena dva pacijenta: stariji muškarac s ozbiljnom povredom glave i devojka u kritičnom stanju. Kada se probudi iz anestezije, Lizbet Salander otkriva da je njen najveći neprijatelj udaljen od nje svega desetak metara – pretnja ili vreme za osvetu? Bez Erike Berjer na kormilu, u redakciju Milenijuma kao da se uvukao sveopšti haos. Međutim, kao i uvek, Mikael Blumkvist je odlučan u nameri da razreši najveću aferu u dosadašnjoj karijeri – ne libeći se da pri tom uzdrma i najviše državno rukovodstvo i institucije. U novom okruženju, kao glavna urednica velikog stokholmskog dnevnog lista, Erika Berjer se suočava s brojnim problemima. Ipak, nije računala na to da će morati da se suoči i s nepoznatim perverznim progoniteljem. A pomoć će joj stići sa strane s koje se najmanje nadala…

Politikin Zabavnik 2430 Tunga: Poslednje iskušenje II deo Miki Maus, Garfild, Hogar, Paja Patak Beograd koga više nema: Nesuđeni vladar iz Rogaške Slatine (na dve strane) Let do Amerike na visini od pet metara: Tajna kaspijske nemani Istorijski zabavnik: Ne hvali se sutrasnjim danom Zemlja vetrova Nauka o zmajevima: Vatrena ptica varnice sipa (na 4 strane) Kako je Žil Vern došao na zamisao da napiše `Put u središte Zemlje` Život piše drame: U cesni na dalekovodu Smrt u cipeli: Lako je ukrasti belog slona Šta se nosi, vozi, sluša Hit strana: Beastie Boys, Cleopatra ... Ocena: 4. Vidi slike. Težina: 120 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. 8 godina u najtežem zatvoru Tajlanda - Maksim Klasanović Godina izdanja: 2022 Broj strana: 309 Povez: Mek Maksim Klasanović, rodom iz Bijeljine, kao mlad i sposoban čovek, iz Nemačke, gde je odrastao i školovo se, zaputio se na Tajland, „raj na zemlji”, gde je lepo živeo i uspešno radio godinama.Ali, 30. april 2011. godine, 20:13 sati po lokalnom vremenu, u Puketu, kao grom dogodio se trenutak kada sam zeznuo svoj život – ispoveda u ovoj izuzetnoj ispovesti svoje dramatično iskustvo i život koji je proveo iza rešetaka u strašnim i surovim uslovima.Svako osećanje, brutalnost, bezizlaz, slom, gubitak nade da će ponovo grliti ćerkicu, zagrliti majku, opisani su sa tolikom snagom i sugestivnošću, da je Maksimova sudbinska priča više od folma! Ovo je bio stvarni život. Pakao!U Bombat Piset Klangu, najtežem zatvoru u Bangkoku, zvali su ga „stranac”. Kao Evropljanin nalazio se na najnižoj lestvici među zatvorenicima. 17 sati dnevno provodio je na nepunom kvadratnom metru betonskog poda, a noću naslanjao glavu na praznu plastičnu flašu.On opstaje jer čeličnom voljom održava svoje telo u formi. Kako bi sačuvao svoje fizičko zdravlje odlučuje se za duhovni put.Oko mene je bio pravi horor i shvatio sam da prava sloboda počinje samo u meni. Zvuči čudno, ali zatvor je od mene napravio boljeg čoveka i uvek ću biti zahvalan na tome.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Roman o Londonu - Miloš Crnjanski Izdavač: Kosmos izdavaštvo Godina izdanja: 2021 Broj strana: 635 Format: 22 cm Povez: Tvrdi Zima 1946/47. bila je najhladnija i najsnežnija u Londonu otkad se pamti: temperatura je padala i dvadeset stepeni ispod nule, snežni nanosi dosezali sedam metara, zemlju su paralisale nestašice uglja, struje i hrane. Da bi zagrejao stan, Džordž Orvel pali nameštaj i dečje igračke. London su poklopili težak smog i ledena hladnoća. U jednom londonskom predgrađu te zime žive Miloš i Vida Crnjanski, bez novca, dostojnog posla i nade. Očajni su i „vrlo blizu samoubistva“. Usred tog beznađa, Crnjanski počinje da piše roman o jednom drugom izbegličkom paru, ruskom knezu i belogardejskom oficiru Nikolaju Rodionoviču Rjepninu i njegovoj ženi Nađi. S krahom kontrarevolucije, oni su izbegli iz Rusije 1920, i godinama se kao nikome potrebna „raseljena lica“ potucali po Evropi, da bi se obreli u Londonu pod nacističkim bombama. U vreme kad roman počinje, te zime 1947, Rjepnin ima pedeset tri, Nađa četrdeset tri godine. Izgubljeni su u lavirintu velikog, tuđeg grada, brodolomnici carske Rusije i Evrope smrvljene  u svetskim ratovima. Uplićući u njihovu sudbinu sopstveno iskustvo i osećanje sveta, Crnjanski 1971. objavljuje Roman o Londonu, knjigu o samoći i ljubavi, vernosti i smrti, gradu i otadžbini, beznađu i bezdomnosti, delo za koje će hrvatski esejista Igor Mandić reći da je najveći roman srpske književnosti.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Pravi predsravnik Bauhaus-a, dizajnom, materijalima i upotrebljivošću. Prava je retkost naći lampu ovako očuvanu u originalnom stanju, sa svim originalnim delovima. Bauhaus je škola duzajna, osnovana 1919. godine u Nemačkom gradu Weimar-u. Cilj je bio približiti umetnost privredi, stvaranje novog pravca u dizajniranju, materijalima i upotrebljivosti raznih proizvoda. Bauhaus se izrodio u umetnički pravac koji je dao svetski poznate dizajnere, a i danas je sinonim za izuzetan dizajn i kvalitet. Veoma dobro očuvana lampa, 100% original, dodat je samo poklopac na donjem delu postolja, nije postojao ni fabrički i zamenjen prekidač istim odgovarajućim. Lampa je potpuno ispravna, sa ispravnom sijalicom iz vremena kada je lampa napravljena pre oko 80 godina, sijalica je sa grlom B22, a na lampi je originalan fasung sa istim B22 grlom. Kabl je originalan, a na njegovom kraju je originalan porculanski utikač. Dužina kabla je oko 2.7 metara. Unutrašnjost šešira je sa originalnom farbom. Visina lampe sa pognutim šeširom je oko 38 cm. Uz lampu dobijate još jednu, rezervnu sijalicu, naravno ispravnu. Sijalicu možete kupiti i u Engleskoj, jer se tamo još uvek koristi ovaj tip sijaličnog grla - fasunga. Preporučujem lično preuzimanje, zbog sijalice, koja bi u transportu brzom poštom mogla biti oštećena. Ne odgovaram za oštećenja koja nastanu u transportu, bez obzira što će predmet biti propisno upakovan. Kupujete od proverenog prodavca po povoljnim cenama, ono što je prikazano na snimcima (originalnim) i detaljno opisano. Cena je više nego bagatela za ovakav predmet.

Švedenkleov doživljaj - Bernhard Kelerman Ima ljudi koje skoro da ne goni sreća. Odrastaju u prijatnim okolnostima, zaštićeni od roditelja i rodbine, odličnog su zdravlja, dovoljno su daroviti da bez posebnog truda i patnje završe svoje vaspitanje. Imaju dovoljno strasti da uživaju u životu, ali instinktivno izbegavaju sve stvarne sukobe - ili se sukobi zaziru od njih? Šta god da su naumili, uspevaju. Dolaze u Monte Karlo i klade se na potpuno nemoguć broj. Krupje im tada predaje gomilu novčanica, na zaprepašćenje prosedih serijskih igrača. Ali oni, oni razmaženi sudbinom, misle da je to sasvim u redu, toliko su navikli na ovacije sudbine. Može se desiti da se neko ko je polaskan izgubi i da mu malo zastane dah - ali onda u pravom trenutku umire neki rođak koji je bio potpuno zaboravljen... Kako ovi izabranici to učine da im sreća dođe? sledi njena senka? Da li nose talisman na grudima? Možda sazvežđe zvezda...? Kako to, to je odgovor, da se ptica rađa kao papagaj na reci Amazon, ptičjem raju, u vazduhu koji zuji od insekata, toplom čak i u hladnim godišnjim dobima - a druga ptica se rađa kao vrabac u gutter Rođen u Berlinu ili Londonu, gde je svaki dan problem, a svake zime borba do smrti? Arhitekta Philipp Schvedenklee je nesumnjivo pripadao ovoj klasi polaskanih ljudi. Švedenkli je bio bogat, a da nije bio baš Rotšild. U svakom slučaju, mogao je da priušti, na primer, da mladoj dami pokloni par najelegantnijih lakiranih cipela samo u zamenu da provede veče ćaskajući s njim uz flašu vina. Posedovao je prelepu kuću na starom zapadu Berlina, kao i nekoliko velikih gradilišta na Kurfirstendamu, gde su godinama bile gomile kombija u pokretu. Ova gradilišta su imala kamatu od samo tri odsto, ali je njihova vrednost tokom godina porasla trideset puta... Izdavač: Narodna knjižnica, Beograd Godina: ? Broj strana: 176 Meki povez Biblioteka: Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: 4280 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Sadržaj: FLAVIJAN – Protojerej Aleksandar Torik Roman „Flavijan“ protojereja Aleksandra Torika je neka vrsta vodiča za pravoslavne početnike. Dva prijatelja iz studentskih dana se „slučajno“ sreću u prodavnici cipela, što će potpuno preokrenuti život naizgled uspešnog moskovljanina Aljoše. U potrazi za materijalnom sigurnošću prosečnog građanina, Aljoša ne primećuje svoj opusteli i razvaljeni život, ali odlazak u goste kod jeromonaha Flavijana promeniće njegov usahli pogled na svet. Tu su upletene priče o demonima, egzorcizmu, o čudesima staraca i ruskih svetaca, vračarama… Tu, u novom okruženju bez zlobe i zavisti Aljoša vidi šta je normalan život, bez zlobe. Gde ljudska dobrota dolazi do izražaja i počinje da shvata koliko je pogrešno živeo. Kako, bez obzira na svakodnevne životne probleme može da se živi zdravo, bez pohlepe, zavisti i da se oseća lepo. U tom vrtlogu što moderan svet donosi ne vidimo koliko ima – da sistem od ljudi napravi zavisnike od kredita, nekretnina, platnih kartica i da nesvesno postajemo ne ljudi već samo predmet sa brojem koji treba da ispuni svoju normu ! Roman je napisan lakim, živopisnim stilom koji je pristupačan svakom čitaocu, a majstorski upletene priče nižu se jedna za drugom što doprinosi neobičnoj dinamici romana, te se čita u jednom dahu. Duhovni roman Flavijan je napisao ruski monah Otac Aleksandar Torik. Prevedena je na srpski jezik i na zahtev autora koji je veliki prijatelj Srbije, sav prihod od prodaje knjige Flavijane ide kao pomoć deci sa Kosova. Velika je sreća imati roman Flavijan preveden na naš jezik. I treba ga pročitati pažljivo. I iznova mu se vraćati. FLAVIJAN – Protojerej Aleksandar Torik Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Boža Ilić (Žitni Potok, 17. april 1919 — Leskovac, 15. jul 1993) je bio srpski slikar socijalističkog realizma.Tehnika: PastelGodina nastanka: 1974Signatura: Potpisana dole levoStručno mišljenje: DaDimenzija bez rama:30x27,5cmDimenzija sa ramom: 40x37,5cmŠifra:897Rođen je u selu Žitni Potok kod Prokuplja. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u klasi slikara i pedagoga Mila Milunovića. U detinjstvu je potpuno ostao bez sluha. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) postaje 1947. i od tada redovno izlaže. Likovni kritičari su ga još 1947. proglasili vodećim predstavnikom socijalističkog realizma. Njegovo delo obuhvata monumentalne figuralne kompozicije, enterijere, portrete, mrtve prirode i pejzaže. Radio je uglavnom tehnikom ulja.Celokupno Ilićevo stvaralaštvo podeljeno je na dva perioda. Prvi do 1950. u kome je nastalo nekoliko monumentalnih kompozicija koje su snažno obojene romantičarski nadahnućem, da svedoče o davnim vremenima velikih nadanja i ponesenosti, viđenih slikarskom paletom ovog umetnika. Drugi period obuhvata period od 1950. do kraja života.Pedesetih godina socrealizam postaje prevaziđen i Boža Ilić sve više biva potiskivan i zaboravljan. Više od dvadeset godina primao je socijalnu pomoć i slikao mala platna iako je bio oprobani uspešni slikar sa velikim kompozicijama.Neke od njegovih poznatih slika su „ Sondiranje terena na Novom Beogradu“ iz 1948. dimenzija 240 x 440cm kao i „ Omladina gradi prugu“ . Kada se posle socijalističkog realizma opredeljuje za rešavanje složenije likovne problematike poznato delo mu je „ Seoska porodica“ .U Beogradu je samostalno izlagao 1953, 1955, 1958. i na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (XXV bijenale u Veneciji 1950).Zanimljivo je istaći da je Boža Ilić u rodnom selu, o svom trošku 1975. sazidao česmu i ukrasio je velikim mozaikom dimenzija pet i po sa dva metra. Na tom mozaiku je predstavljena Sloboda, žena u kočijama koja iz ruke pušta golubove. Ovaj mozaik je uradio motivisan primedbama njegovih kritičara da je staromodnog umetničkog izraza. Postavljanje mozaika na zid spomen česme u Žitnom potoku nije ostvareno. U okolnostima partijskog jednoumlja, nije imao sreće: lokalna organizacija bivših partizana zahtevala je da se mozaik ukloni jer njima, rekli su, „ sloboda nije došla na točkovima“ , nego su je „ krvlju izvojevali“ .Imao je veliki broj izložbi, jedna od njih bila je 16.9 - 1.10. 1982. u Galeriji savremene umetnosti u Nišu. 1994. je održana u Narodnom muzeju u Beogradu retrospektivna izložba in memoriam.Njemu u čast umetnička galerija u Prokuplju nosi naziv „ Boža Ilić“ i tu se svake godine održava likovna kolonija pod istim imenom. Osim toga ustanovljena je i slikarska nagrada „ Boža Ilić“ koju dodeljuje Muzej Toplice u Prokuplju. Na brdu Hisar u Prokuplju 1999. otkrivene se biste Bože Ilića i Rada Drainca.Njegova slika „ Boj na Čegru” dimenzija 6,5 sa 3,5 metra nalazi se u velikoj sali Višeg suda u Nišu.

Boža Ilić (Žitni Potok, 17. april 1919 — Leskovac, 15. jul 1993) je bio srpski slikar socijalističkog realizma.Tehnika: PastelGodina nastanka: 1974Signatura: Potpisana dole levoStručno mišljenje: DaDimenzija bez rama:17x13cmDimenzija sa ramom: 37x33cmŠifra:896Rođen je u selu Žitni Potok kod Prokuplja. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u klasi slikara i pedagoga Mila Milunovića. U detinjstvu je potpuno ostao bez sluha. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) postaje 1947. i od tada redovno izlaže. Likovni kritičari su ga još 1947. proglasili vodećim predstavnikom socijalističkog realizma. Njegovo delo obuhvata monumentalne figuralne kompozicije, enterijere, portrete, mrtve prirode i pejzaže. Radio je uglavnom tehnikom ulja.Celokupno Ilićevo stvaralaštvo podeljeno je na dva perioda. Prvi do 1950. u kome je nastalo nekoliko monumentalnih kompozicija koje su snažno obojene romantičarski nadahnućem, da svedoče o davnim vremenima velikih nadanja i ponesenosti, viđenih slikarskom paletom ovog umetnika. Drugi period obuhvata period od 1950. do kraja života.Pedesetih godina socrealizam postaje prevaziđen i Boža Ilić sve više biva potiskivan i zaboravljan. Više od dvadeset godina primao je socijalnu pomoć i slikao mala platna iako je bio oprobani uspešni slikar sa velikim kompozicijama.Neke od njegovih poznatih slika su „ Sondiranje terena na Novom Beogradu“ iz 1948. dimenzija 240 x 440cm kao i „ Omladina gradi prugu“ . Kada se posle socijalističkog realizma opredeljuje za rešavanje složenije likovne problematike poznato delo mu je „ Seoska porodica“ .U Beogradu je samostalno izlagao 1953, 1955, 1958. i na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (XXV bijenale u Veneciji 1950).Zanimljivo je istaći da je Boža Ilić u rodnom selu, o svom trošku 1975. sazidao česmu i ukrasio je velikim mozaikom dimenzija pet i po sa dva metra. Na tom mozaiku je predstavljena Sloboda, žena u kočijama koja iz ruke pušta golubove. Ovaj mozaik je uradio motivisan primedbama njegovih kritičara da je staromodnog umetničkog izraza. Postavljanje mozaika na zid spomen česme u Žitnom potoku nije ostvareno. U okolnostima partijskog jednoumlja, nije imao sreće: lokalna organizacija bivših partizana zahtevala je da se mozaik ukloni jer njima, rekli su, „ sloboda nije došla na točkovima“ , nego su je „ krvlju izvojevali“ .Imao je veliki broj izložbi, jedna od njih bila je 16.9 - 1.10. 1982. u Galeriji savremene umetnosti u Nišu. 1994. je održana u Narodnom muzeju u Beogradu retrospektivna izložba in memoriam.Njemu u čast umetnička galerija u Prokuplju nosi naziv „ Boža Ilić“ i tu se svake godine održava likovna kolonija pod istim imenom. Osim toga ustanovljena je i slikarska nagrada „ Boža Ilić“ koju dodeljuje Muzej Toplice u Prokuplju. Na brdu Hisar u Prokuplju 1999. otkrivene se biste Bože Ilića i Rada Drainca.Njegova slika „ Boj na Čegru” dimenzija 6,5 sa 3,5 metra nalazi se u velikoj sali Višeg suda u Nišu.

DUŠAN DŽAMONJA   DŽAMONJA - SKULPTURE, CRTEŽI, PROJEKTI DŽAMONJA - SCULPTURES, DRAWINGS, PROJECTS   Fotografije - Fedor Džamonja   Tekstovi - Miodrag B. Protić, Irina Subotić   Prevod na engleski - Ksenija Todorović   Izdavač - Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd   Godina - 2004   112 strana   24 cm   Edicija - Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti   ISBN - 86-7025-365-8   Povez - Broširan   Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja       Centralni spomenik visok je 34 metra i sastavljen je od dvadeset vertikalnih segmenata koji čine cilindričnu celinu. Svaki od segmenata profiliran je dubokim izrezima motiva u negativu, koji u ukupnom zbiru celine imaju simbolično značenje. Simboli života, smrti i heroizma izraženi su ritmičkim motivom segmenata profiliranim dubokim izrezima u negativu i pozitivu. U motiv pozitiva ugradio sam vertikalne lamele od nerđajučeg čelika kako bi u simbolu života dao i dimenziju svetlosti. Horizontalno postavljeni gigantski blokovi usmereni prema centralnom delu simboliziraju pritisak i agresiju iz koje izrasta u jedinstvu svojih vertikala spomenik posvečen herojima Kozare. Nakon što je projekt nagraćen prvom nagradom, gradnja spomenika je započeta 1970. i završena 1972 godine. Druga faza izgradnje spomeničkog kompleksa na Mrakovici bila je izgradnja dokumentarnog muzeja. Da bi se zgrada muzeja potpuno integrirala sa spomenikom, odlučio sam da sam napravim projekat. Zbog neposredne blizine spomenika, mislio sam da zgradu treba skulpturalno oblikovati, ali tako da ne konkurira spomeniku. Da bih to izbjegao, muzej sam postavio na ostroj padini kako bi se krovište plastične vrednosti našlo u ravnini terena, dok se pročelje otvara prema širokoj panorami.   Spomenik revoluciji u Moslavini, Podgarić, izgrađen 1967. godina od armiranog betona i aluminijuma, kao krila dimenzija 10/20 metara, i Spomen kosturnica palih jugoslovenskih boraca tokom dva svetska rata u Barleti (Italija) izgrađena 1969. godine od armiranog betona, dimenzija 70/35/11 metara su takođe njegovi značajni objekti.   Stvaralački postupak, naoko jednostavan i lako čitljiv, je upravo veoma složen, konstruktivan i inspirativan. jednostavni oblici, oblice, savijene prizme, delovi sfera i segmenata kruga, variraju i ponavljaju se u ritmu umetničkog senzibiliteta, stvarajući apstraktnu arhitekturu novog izraza.   Ono što se ranije naziralo u njegovoj skulpturi sada dobija jasne odrednice prave nove arhitekture. Njegove forme su jasne i izvodljive, i kao makro urbanističke celine, i kao vizionarski projekti, ne samo spomeničke nego i utilitarne arhitekture.   Učestvovao je na konkursu za Spomen obeležje žrtvama 11. septembra 2001. godine u Njujorku. Inspirisan varijacijama formi polumeseca i segmentima kugli, i kombinacijama ovih formi, stvarajući prostor lepote i sklada, radio je projekte za veliki islamski religiozni i kulturni centar u Saudiskoj Arabiji, 1985. godine. Izradio je projekte za džamiju u Oranu i za džamiju i islamski centar u Rijeci, 2001. godine.   Imao je veliki broj samostalnih izložbi u Zagrebu, Beogradu, Milanu, Splitu, Veneciji, Cirihu, Ljubljani, Rimu, Hagu, Klagenfurtu, Đenovi, Skoplju, Kelnu, Manhajmu, Dubrovniku, Diseldorfu, Sarajevu, Londonu i dr.   Učesnik je i brojnih reprezentativnih likovnih manifestacija u Jugoslaviji i inostranstvu i to Bienalu u Veneciji, Mediteranskom bienalu u Aleksandriji, „ Ekspo 58“ u Briselu, Bienalu u Antverpenu, Trienalu u Beogradu, Bienalu mladih u Parizu, Bienalu u Spoletu, Bienalu u San Marinu, „ Trigonu“ u Gracu, Bienali u Sao Paulu, Bienalu crteža u Rijeci, Jadranskom bienalu u Riminiju, „ Dokumenta“ u Kaselu i dr.   Najznačajnija dela Spomenik oslobođenju Istre, Pazin 1951. godina Spomenik palim borcima, Slavonski Brod 1951. godina Spomenik nepoznatom političkom zatvoreniku, Zagreb 1953. godina Spomenik oslobodiocima ostrva Cresa i Lošinja, Mali Lošinj 1955. godina Spomenik streljanima u Jajincima, Jajinci 1957. i 1980. godina Spomenik prosinačkim žrtvama, Zagreb 1961. godina Komemorativno groblje u logoru Dahau 1959. i Dahau 2 1964. godina (projekat) Spomenik revoliciji u Moslavini, Podgarić 1967. godina Spomenik žrtvama fašizma u Podhumu, kod Rijeke, 1968. godine (projekat) Spomenik Stubičkoj bici 1573. 1969. godina (projekat) Spomen-grobnica jugoslovenskih boraca poginulih u Prvom i Drugom svetskom ratu u Italiji, Barleta 1970. godina Spomenik revoluciji, Kozara-Mrakovica 1972. godina Spomenik pobede i žrtvama na Sremskom frontu 1974. godina (projekat) Spomen-grobnice u Rimu 1974. godina (projekat) Spomenik Edvardu Kardelju, Sisak 1980. godina Spomenik palim borcima, Jošan 1980. godina"     Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Lepo očuvano Pinokio : priča o jednom drvenom pajacu - Karlo Kolodi (1942) Beograd , IPROZ, 1942, preveo Milivoj Predić, tvrdi povez Pinokio je izmišljeni lik i glavni lik dečjeg romana Karla Kolodija Pinokiove avanture (1883). Majstor Đepeto ga je isklesao iz drveta, on je stvoren kao drvena lutka, ali ceo život je sanjao da postane pravi dečak. On je lik koji je sklon laganju i prepravljanju priča iz raznih razloga. Priča se pojavila u brojnim adaptacijama, a Pinokio je jedan od najvažnijih likova dečje književnosti. Sadržaj 1 Radnja priče i karakteristike lika 2 Popularna kultura 3 Zanimljivosti 4 Reference Radnja priče i karakteristike lika[uredi | uredi izvor] Pinokio je poznat po svom malom nosu koji poraste svaki put kada slaže ili kada je pod stresom. Odeća mu je napravljena od cvetnog papira, cipele su mu napravljene od drveta, a kapa od hleba. Pinokio je u originalnoj priči prikazan kao mrsko derište i sebična osoba. Pinokio je sasvim slučajno došao na svet, zahvaljujući pre svega stolaru Antoniju i majstoru Đepetu. Prvi je zaželeo da od obične cepanice napravi nogu za sto, a drugi je hteo da izdelja drvenog lutka. Zbog te cepanice, zbog onog što je cepanica rekla i učinila, dva puta su se prijatelji potukli i toliko puta zakleli na večno prijateljstvo.[1] Još i pre svog rođenja, kao naizgled obična cepanica, Pinokio je umeo da napravi dosta neprilika onima koji su imali posla s njim. Toliko je uplašio majstora, stolara Antonija, da je obično crveni vrh njegovog nosa postao tamnoplav, a lice mu se izdužilo. Zatim je izazvao svađu između Antonija i njegovog kolege i prijatelja Đepeta. Đepeto još nije ni stigao da od cepanice koji je dobio na dar od Antonija izdelje glavu, a pinokio je već počeo da pravi smešne grimase i da mu plazi jezik. Tek što je ovom čovečuljku napravio noge, Đepeto je dobio nogom udarac po nosu, a drveni nestaško je izjurio na ulicu. Pinokijevih nestašluka je bilo dosta. Čak i sve dobre namere završavaju se sasvim suprotnim rezultatom. Dirnut time što je Đepeto prodao svoj jedini kaput, kako bi mu kupio bukvar, Pinokio mašta kako će učiti, zatim naći posao, zaraditi mnogo novca i kupiti svom ocu kaput, nov, ali samo što je čuo za predstavu lutkarskog pozorišta, zaboravlja na sve svoje planove, i menja bukvar za ulaznicu. Upada u nezgode, neprilike. Tako život pokušava da nauči nesnosnog dečaka, ali on veoma sporo uči i teško izvlači lekcije iz onog što mu se događa. Upadajući u nove neprilike, Pinokio se uvek priseti svog sirotog oca, i kako je lep život pod njegovim krovom. a onda ponovo zaboravi na svoje kajanje, i upušta se u nove avanture. Dobra vila je obećala Pinokiu da će postati čovek, ako zasluži. A da bi zaslužio, trba da postane `dobar dečak` - da uči, da prestane lagati. Pinokio ima mnogo mana, ali i dobro srce, pa i snalažljivost. Dospevši u trbuh ajkule, Pinokio nalazi tamo svog oca i spasava ga iz zatočeništva u ajkulinom stomaku. Pinokio se pretvorio u pametnog, lepog dečaka s kestenjastom kosom i plavim očima, veselog, radosnog lica.[2] Popularna kultura[uredi | uredi izvor] Pinokio (1940) — Diznijeva adaptacija, Volt Dizni je ublažio originalni karakter Pinokija kako bi ga učinio dopadljivijim. Mel Blank je pozajmio glas Pinokiju u radio adaptaciji iz 1953. Adaptacija iz 1972. 1996 Pinokiove avanture — adaptacija originalnog romana. 2000 Mjuzikl Đepeto Pojavljuje se i u svim delovima Šreka kao sporedan lik. 2002 - film Roberta Beninjija u kojem je on glumio Pinokija. Serija Once Upon a Time (2011—) Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] U italijanskom gradu Kolodi, rodnom mestu majke pisca Karla Kolodija, stoji spomenik Pinokiju. Kao svojevrsni spomenik, u Kolodiju se može posetiti i vrlo originalni park posvećen poznatoj dugonosoj marioneti. Ovaj neobični park je potpuno na otvorenom. Hodajući u velikom vrtu, okruženi gustom vegetacijom, mogu se videti svi glavni protagonisti priče: Pinokijo, tirkizna vila, mačka i lisicu i mnoge druge likove iz romana.[3]

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Boža Ilić (Žitni Potok, 17. april 1919 — Leskovac, 15. jul 1993) je bio srpski slikar socijalističkog realizma. Tehnika: Pastel Godina nastanka: 1974 Signatura: Potpisana dole levo Stručno mišljenje: Da Dimenzija bez rama:17x13cm Dimenzija sa ramom: 37x33cm Šifra:896 Rođen je u selu Žitni Potok kod Prokuplja. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u klasi slikara i pedagoga Mila Milunovića. U detinjstvu je potpuno ostao bez sluha. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) postaje 1947. i od tada redovno izlaže. Likovni kritičari su ga još 1947. proglasili vodećim predstavnikom socijalističkog realizma. Njegovo delo obuhvata monumentalne figuralne kompozicije, enterijere, portrete, mrtve prirode i pejzaže. Radio je uglavnom tehnikom ulja. Celokupno Ilićevo stvaralaštvo podeljeno je na dva perioda. Prvi do 1950. u kome je nastalo nekoliko monumentalnih kompozicija koje su snažno obojene romantičarski nadahnućem, da svedoče o davnim vremenima velikih nadanja i ponesenosti, viđenih slikarskom paletom ovog umetnika. Drugi period obuhvata period od 1950. do kraja života. Pedesetih godina socrealizam postaje prevaziđen i Boža Ilić sve više biva potiskivan i zaboravljan. Više od dvadeset godina primao je socijalnu pomoć i slikao mala platna iako je bio oprobani uspešni slikar sa velikim kompozicijama. Neke od njegovih poznatih slika su „ Sondiranje terena na Novom Beogradu“ iz 1948. dimenzija 240 x 440cm kao i „ Omladina gradi prugu“ . Kada se posle socijalističkog realizma opredeljuje za rešavanje složenije likovne problematike poznato delo mu je „ Seoska porodica“ . U Beogradu je samostalno izlagao 1953, 1955, 1958. i na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (XXV bijenale u Veneciji 1950). Zanimljivo je istaći da je Boža Ilić u rodnom selu, o svom trošku 1975. sazidao česmu i ukrasio je velikim mozaikom dimenzija pet i po sa dva metra. Na tom mozaiku je predstavljena Sloboda, žena u kočijama koja iz ruke pušta golubove. Ovaj mozaik je uradio motivisan primedbama njegovih kritičara da je staromodnog umetničkog izraza. Postavljanje mozaika na zid spomen česme u Žitnom potoku nije ostvareno. U okolnostima partijskog jednoumlja, nije imao sreće: lokalna organizacija bivših partizana zahtevala je da se mozaik ukloni jer njima, rekli su, „ sloboda nije došla na točkovima“ , nego su je „ krvlju izvojevali“ . Imao je veliki broj izložbi, jedna od njih bila je 16.9 - 1.10. 1982. u Galeriji savremene umetnosti u Nišu. 1994. je održana u Narodnom muzeju u Beogradu retrospektivna izložba in memoriam. Njemu u čast umetnička galerija u Prokuplju nosi naziv „ Boža Ilić“ i tu se svake godine održava likovna kolonija pod istim imenom. Osim toga ustanovljena je i slikarska nagrada „ Boža Ilić“ koju dodeljuje Muzej Toplice u Prokuplju. Na brdu Hisar u Prokuplju 1999. otkrivene se biste Bože Ilića i Rada Drainca. Njegova slika „ Boj na Čegru” dimenzija 6,5 sa 3,5 metra nalazi se u velikoj sali Višeg suda u Nišu.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Proročanstvo i druge priče - Sandro Veronezi Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2017 Broj strana: 176 Format: 20 cm Povez: Broširani Ovu zbirku naseljava jedan svet pre svega muških protagonista koji traže odgovore, a oni se kriju u telefonskom pozivu s neba, pojavi jedne kornjače, u znacima, poput jedne ženske cipele koja se bez razloga nađe u stanu, upaljaču koji nestane negde u automobilu. Život ovih priča pulsira u sferama koje nam izgledaju kao da su u snu, a zapravo su stvarne. Sa retkom preciznošću i posvećenošću detaljima, Veronezi ispisuje raznolike priče pune neočekivanih obrta. Otkrivajući nam u svakodnevnim situacijama, licima, predmetima, nešto što sami na prvi pogled ne vidimo, ukazuje nam da se uobičajeno zapravo najteže razume. Najmanje važni potezi koje učinimo mogu imati nesagledive posledice. Otac i sin, život i smrt, nadanje i razočaranje, mnogo je dijalektičkih parova koji se susreću u ovim pričama, a u skladu s tom dinamikom uslovnih značenjskih sukoba, ovaj razumljiv i pitak jezik tako lako dopire do neuhvatljivog i apsurdnog. Sandro Veronezi, italijanski pisac i publicista, rođen je u Firenci 1959. Studirao je arhitekturu i diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Firenci radom o modernoj restauraciji u književnom delu Viktora Igoa, ali se opredelio za književnost i danas se smatra jednim od najznačajnijih pisaca svoje generacije u Italiji. Objavio je knjige publicističkih eseja: Live (1996), Oko za oko. Smrtna kazna u četiri slučaja (1992), Super-album (2002), Jedan bog te gleda (2016); knjigu za decu Ring City (2001); dramu po istoimenom filmu Danisa Tanovića, Ničija zemlja (2003); knjigu putopisa Putovanja i mala putovanja dok ti ne ispune srce (2013); knjigu Ne kazuj ništa (2015) posvećenu narativnim postupcima u Jevanđelju po Marku, čiju je pozorišnu monodramsku verziju sam izvodio. Napisao je romane: Kuda ide ovaj veseli voz (1988), Okrznuti (1990), Dođite, dođite B-52 (1995), Snaga prošlosti (2000) za koji je dobio nagrade “Viareggio” i “Campiello”, Gori Troja (2007), XY (2010) za koji je dobio nagradu “Superpremio Flaiano”. Objavljen 2005. i nagrađen 2006. najvišom italijanskom književnom nagradom “Strega”, roman Tihi haos preveden je u 20 zemalja. Objavljen je u formi audio-knjige, pri čemu sam pisac čita svoje delo. Godine 2014. izašao je roman Retki zemljani elementi, koji predstavlja povratak protagonista Tihog haosa. Sandro Veronezi je sarađivao sa gotovo svim književnim časopisima, ali i mnogim drugim listovima i časopisima u Italiji. Trenutno sarađuje sa Corriere della Sera i La Gazzetta dello Sport. Ima petoro dece i živi između Rima i Prata (Toskana). Jedan je iz grupe osnivača izdavačke kuće La nave di Teseo, sa Umbertom Ekom. Proročanstvo i druge priče obuhvata zbirku priča Poljupci hitnuti negde drugde (2011), kojoj je dodata priča “Vitamin”. Ne računajući dve priče iz ove zbirke koje su bile prevedene u okviru antologija italijanske savremene priče 90-ih godina, ovo je prvo predstavljanje Sandra Veronezija čitaocima na srpskom jeziku.

Himalaji nebesko predvorje - Pavle Jevremović ocuvana `Himalaji - nebesko predvorje` otkriva mnoge čari i ćudi najveće planine sveta i opisuje dramu koja je uznemirila svet Sto božanskih epoha nije dovoljno da bi se opisala sva čuda Himalaja - kaže stara sanskritska poslovica. Ovom poslovicom i Pavle Jevremović počinje svoju knjigu putopisne proze `Himalaji - nebesko predvorje`. Onda i lično doprinosi otkrivanju i zanimljivom opisivanju mnogih čuda na `krovu sveta`. Pavle Jevremović po obrazovanju je doktor pravnih nauka, a po životnom opredeljenju diplomata, službovao je u Indiji i SAD, bio je spoljnopolitički savetnik Predsedništva SFRJ u poslednjim danima bivše države, bio je i savetnik predsednika SRJ dr Vojislava Koštunice. Svojom novom knjigom predstavlja se i kao izvrstan prozni pisac. Ne mogu se lako žanrovski odrediti Jevremovićeva `Nebeska predvorja`: to je i hronika, i putopis, i propovedna proza, i triler (drama stradanja 12 ljudi, o čemu se mnogo pisalo i govorilo u svetu), pa i monografija o Himalajima (luksuzno je štampana, na kunstdruk papiru, s oko stotinu ekskluzivnih fotografija u koloru)... Ali, pre svega je zanimljivo i autentično napisana, sa dosta lirskih opisa, i izuzetno je čitljiva. Dok je čita, čitalac `oseća autentični ambijent` najveće planine sveta, može da `doživi` velike hladnoće, iznenadne orkanske vetrove, zaslepljujuće snežne oluje... Ovome je dosta doprineo s luksuznom, ali dobro osmišljenom opremom knjige i izdavač, BMG - Beogradsko mašinsko-grafičko preduzeće. Crnogorci zastali pred ciljem Autor knjige predočava zanimljive priče iz istorije ovog `trećeg pola` koji tektonske sile i dalje uzdižu, prema proračunima geofizičara, oko jedan santimetar godišnje; piše o sagi osvajanja Himalaja koja odavno traje i koja će ko zna koliko dugo još trajati; obnavlja uspomene na mnoge istraživače ovih nebeskih visova, još od Aleksandra Makedonskog; objašnjava šta je to u ljudima što ih tera da se penju iznad oblaka i zašto je `osvajanje Everesta postala stvar nacionalnog prestiža`; iznosi lična iskustva dok je upoznavao Himalaje, slikovito i sasvim uverljivo opisuje svoja probijanja kroz ove planinske krajolike; predočava borbu za život među stenama i ledom pod raznim nepredvidivim nedaćama; kako izgleda borba za postavljanje šatora u stenama gde nama nijednog kvadratnog metra ravnog terena, kako vetar izvlači rukavice iz džepa i odnosi ih u nepovrat, kako različiti ljudi različito reaguju na nedostatak kiseonika i kako na ovim visinama pod naletima vetrova čiji huk podseća na tutnjavu `stotine ekspresnih vozova` možete svaki čas odleteti... Takve opise može da pruži samo neko ko je veliki ljubitelj prirode, strastan planinar i ko je osetio čari i nikad do kraja dokučive ćudi Himalaja. Takav je Pavle Jevremović. Tri puta do sada je zalazio u Himalaje. Doduše, nije se ispeo na Everest, ali jeste uspeo da uđe u dušu onih koji su učinili takav podvig, što je dovoljno za jednu ovakvu knjigu. Poslednji put išao je u proleće 1996. sa ekspedicijom planinarskog društva `Javorak` iz Nikšića. Bio je to odvažan poduhvat u koji je uloženo dosta volje, truda i novca. Ali, sticajem okolnosti, crnogorski himalajci zamalo nisu uspeli da se domognu najvećeg vrha od 8 848 metara, Mont Everesta. Ispeli su se na 8 800 metara. Nastaviti onih četrdesetak metara na samom vrhu bilo je izuzetno opasno jer je upravo tada počelo da se pogoršava vreme. Da su krenuli ranije u ovaj završni čin (da u pripremama nisu kasnili) najverovatnije bi postigli podvig koji su, kao i mnogi drugi, toliko želeli. Ipak, osim te postignute visine, veliki uspeh postigli su time što su se svi živi vratili. Pavle Jevremović ne govori otvoreno zašto je tako malo nedostajalo do potpunog uspeha, već samo opisuje događaje, iznosi činjenice, a čitaocima ostavlja da sami zaključe.

Knjiga je odlično očuvana, kao nova, verovatno nečitana, nema posvete. Retko. Okorela zemlja čuda i Kraj sveta je zadivljujući spoj sajber-panka, kafkijanske fantazije, detektivskih romana i mitske građe. Ovaj neumorno dovitljivi roman, koji tako lako navodi aktivnu pažnju čitalaca celim svojim fantazmagoričnim tokom, napisao je zasluženo najpopularniji japanski književnik i za njega dobio uglednu nagradu Tanizaki. U romanu se, po poglavljima, naizmenično smenjuju dve precizno konstruisane paralelne priče sa elementima sf-a. Uz majstorski oslikane likove Kalkulusa, Čitača Snova i Senke, sredstvima koja kao da su primerenija drugim medijima, filmu i stripu, Murakami gradi likove luckastvog i genijalnog profesora, njegove bucmaste privlačne sedamnaestogodišnje unuke opsednute pink odećom i sklone razgovorima o seksu, podzemnih čudovišta, bibliotekarke, a među njima smešta i Boba Dilana, Lorin Bekol, kao i čitavu plejadu književnika, muzičara i filmskih stvaralaca kojima autor u ovom roman pravi svojevrstan omaž. Murakami na vrlo osoben način zapravo istražuje prirodu ličnosti i ispituje da li smo potpuno definisani svojim iskustvima i sećanjima od kojih se sastoji naša svest. Ako bismo uklonili sve sećanje, kakva bismo osoba bili? Kako bi ličnost mogla da poseduje bilo kakve osobenosti sopstvenog individualiteta bez prizivanja događaja koji su usmerili i odredili njen razvoj? Ova neodoljiva igra u predvorju uma prava je poslastica za one koji tumače moć unutarnjih svetova. „Tajanstven, nadnaravan i zabavan... fantastični svet ovog dela dostojan je jednog Kafke.` Philadelphia Enquirer „Prepun akcije, neizvesnosti, čudnih likova, neočekivanih okolnosti... provokativno delo.` Los Angeles Times Review of Books „Mešavina američke zabave i japanske strave.` Esquire „Otkačeno, urnebesno, bizarno... sjajna, izuzetna knjiga.` Times (London) Haruki Murakami, jedan od najpoznatijih savremenih japanskih i svetskih pisaca, rođen je 1949. godine u Kjotu (Japan). Dobitnik je više prestižnih književnih nagrada, među kojima su i nagrada „Franc Kafka`, nagrada za kratku prozu „Frenk O’Konor` – najznačajnija međunarodna nagrada ovog žanra, nagrada „Jerusalim` za slobodu pojedinca u društvu – najveće priznanje koje se u Izraelu dodeljuje stranim autorima, i danska književna nagrada „Hans Kristijan Andersen`. Do sada je objavio, među ostalim, romane: Fliper (1973), Slušaj pesmu vetra (1979), Potera za ovcom (1982), Okorela zemlja čuda i Kraj sveta (1985), Norveška šuma (1987), Igraj Igraj Igraj (1988), Južno od granice, zapadno od sunca (1992), Hronika ptice na navijanje (1994), Sputnik ljubav (1999), Kafka na obali mora (2002), Kad padne noć (2004), 1Q84 u tri toma (2009), Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća (2013) i Ubistvo Komtura (2017); knjige priča: Ponovni napad na pekaru (1993), Posle potresa (2000), Tokijske misterije (2005), Muškarci bez žene (2014) i Prvo lice jednine (2020); knjigu sećanja O čemu govorim kad govorim o trčanju (2007); knjigu eseja Pisac kao profesija (2015) i dokumentarističku knjigu Metro (1997/98). Prevodio je na japanski Ficdžeralda, Karvera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce. Nakon višegodišnjih perioda provedenih u Americi i Evropi, sada živi u Japanu, a angažovan je kao gostujući profesor na Univerzitetu Prinston u SAD.

Rasprodato retko izdanje knjiga je u odličnom stanju, potpuno nova. Format: 13x20 cm Broj strana: 454 Pismo: Latinica Povez: Mek Prevodilac: Tatjana Bižić Sa četrnaest godina Lakšmi napušta rodni Cejlon i putuje u daleku Malaju da bi se udala za znatno starijeg čoveka. Namamljena obećanim bogatstvom i lagodnim životom, otkriva da je stvarnost podeljena s Ajom unekoliko drugačija. Pre nego što napuni devetnaest leta, Lakšmi svake godine donosi na svet po jedno dete i, uprkos svojoj mladosti, postaje stroga materinska ličnost.Vatrene ambicije razgorene izneverenim nadama provlače se kroz odnos sa svakim od šestoro njene međusobno veoma različite dece, dok porodične veze postaju sve napetije zbog ličnih i društvenih zategnutosti. Snagom volje Lakšmi preživljava košmar japanske okupacije – ali ne prolazi bez ozleda. Duboke ožiljke kojima je porodica obeležena, njeni članovi prenose i na sledeće pokolenje. Sve do Lakšmine praunuke Niše, koja iznova slaže deliće mozaika svoje porodične istorije, zaveštanje koje je ostavila Mati pirinča neće uroditi plodovima. Mati pirinča je retkost među pripovedačkim delima. Preneće čitaoca u jedno drugo vreme, na jedno drugo mesto, u nemilosrdni svet egzotične lepote, gde sitna životna zadovoljstva moraju da nadoknade njegove nezamislive užase. Stilom poetična, a domašajem opsežna, ova priča ispričana je sa živopisnošću koja ume da vas progoni, i koja omogućuje da kroz odškrinuta vrata provirite u drugačiji svet,čudan, a ipak prisan po temama i preispitivanjima. Na kolenima svog ujaka, trgovca mangom, prvi put sam čula za čudesne skupljače ptičjih gnezda u dalekoj zemlji zvanoj Malaja. Bez baklji, smelo se penju uz uznjihane bambusove motke na visinu od stotinu metara da bi dosegli svodove planinskih pećina. Pod motrenjem duhova ljudi koji su se sunovratili u svoju smrt, posežu oni sa svojih opasnih uporišta da ukradu poslasticu za bogate sladokusce – gnezdo od ptičje pljuvačke. U užasnoj tmini čak ni same reči strah, pad ili krv ne smeju se nikad izustiti, jer njihov odjek mami zle duhe. Jedini prijatelji skupljača gnezda su bambusove motke koje nose njihovu težinu. Pre nego što načine prve kretnje, muškarci kucnu bambus blago, i uzdahne li s tugom, odustaju smesta. Ujak mi je rekao da mi je srce bambus i postupam li s njim nežno i slušam li njegovu pesmu, najviše, najveće gnezdo biće moje. Lakšmi

ПЕСНИКОВ ИЗБОР И ОДЛУКА Никога не би требало посебно да чуди, што је формула „нових и изабраних песама“ постала тако популарна не само међу пeсницима, него и код критичара који још увек прате поезију. И првима и другима та формула пружа прилику за један дистанциран поглед, који може да поприми облик ретроспекције, реконструкције, ревалоризације, или свега тога у исти мах и у најразличитијим односима. Песников избор је, у сваком случају када саставља књигу својих изабраних песама, уједно и одлука, опредељење да нагласи овај, а пригуши онај рукавац своје поезије - а тиме и да самога себе ослика у овим, а не у неким другим бојама. И коначно, песнички избори су увек прилика да се читалачка пажња скрене на дела и њихове ауторе, који су услед различитих околности остајали негде на рубу интересовања. Све што је малочас речено, важи и у случају књиге изабраних и нових песама Драгомира Шошкића Поглед на сат. Ова књига сабира две деценије песничког рада, односно три песничке збирке објављене у том периоду (Казимирско путовање, 1993, Студ и целац, 1996. и Предео подношљиво раскошан, 2003) и известан број нових, унутар корица неке књиге још необјављених песама. Већ на основу података о ритму којим је Шошкић до сада објављивао књиге, може се закључити да му није стало до грозничавог присуства у тзв. књижевном животу, него да радије следи неке мирније, унутрашње ритмове. Утолико се насловна синтагма његове књиге може разумети и у (ауто)иронијском кључу. На сат гледамо када из неког разлога желимо да знамо које је доба - да ли је куцнуо тренутак (на нешто), да ли каснимо (негде), колико још има времена (за нешто). Та питања могу да делују узнемиравајуће, уколико је примат на оном спољашњем, али и умирујуће, ако је на унутрашњем часовнику. Ритам своје поезије Шошкић приказује кроз хронолошку реконструкцију; наслови главних делова ове књиге подударају се са насловима досадашњих књига, а блок који обухвата нове песме налази се, доследно, на крају. Та логична и најчешћа форма у којој се остварују „изабране и нове песме“, овде се показује посебно подесном, због особина и квалитета Шошкићеве збирке Казимирско путовање. Ова збирка која се одликује изразитом разноврсношћу у погледу књижевног поступка, форме, израза и активираног сензибилитета, показује нам којим је све путевима могла да се развија Шошкићева поезија. У том смислу њена уобличења у каснијим двема збиркама, као и у прегршти нових песама, такође представља један избор и једну одлуку. Разноврсност о којој је реч може се илустровати бројним примерима. О песниковом полазишту можда најснажније казује један стих са почетка овог избора, који се и понавља да би се нагласио - стих који гласи „поезија није мртва“. Зашто би неко веровао да је мртва? Или, да прецизније поставимо питање, чему се то са једне стране песник супротставља тврдећи да поезија „није мртва“, и који то облик поезије, са друге стране, он жели да афирмише? Стихови песме се изричито обраћају „уцвељеној интелигенцији“ и „врлим критичарима“ - онима, дакле, који поезији хоће да приступе рационално и аналитички, наоружани својим теоријама и категоријама. Њима се супротставља поезија још увек повезана са животом. Из циклуса „Скитије кроз несаницу“ видимо да се та још увек жива, још увек животна поезија, у Шошкићевој обради, најрадије остварује преко (нео)романтичарске топике: без изузетка, таквог су порекла сви мотиви који се у овом циклусу појављују: сан, путовање, срце, завичај, самоћа, коначно - или пре свега! - и мотив „Вечне тајне“, као врхунац једног начина поетског доживљавања и изражавања. Та „Вечна тајна“ се код Шошкића расплиће (мада не и коначно разрешава, јер то је немогуће) у два међусобно често повезана тока; већ сама чињеница да се трагом тајне полази више него једним путем, потврђује оно малопређашње запажање о томе да Казимирско путовање отвара и трасира различите развојне могућности. Од та два тока, сумарно говорећи, један води у безвременост традиције, а други у безвременост егзистенције; један тражи поузданост и поверење, а други се суочава са тескобом. Када у песми „Пуста поља“ субјективност „обузета“ „Вечном тајном“ креће „крилу завичајном“ и „путоказом богомоља“ (које се на крају песме преображавају у „завичајне птице“, дакле у форму колективне, а не чисто религиозне свести), њен пут води ка традицији народне књижевности, и то чешће епској него лирској, али традицији ипак сагледаној из угла овог времена, што значи сагледаној уз неопходну дистанцу, која се успоставља и обезбеђује у првом реду средствима ироније. Карактеристичан је у том погледу поступак у песми „Напор мача твога Лазаре“, у којој на први поглед читалац може да очекује само једну варијацију на познату тему, само једно потврђивање вредности које неки сматрају недодирљивим. Али само на први поглед, јер песник избором лексике и обликовањем песничких слика уноси у традиционални мотив неочекиване нијансе. Иако моћ традиционалних епско-митских представа није потпуно разложена и детронизована, оно је сигурно иронијски поткопана: „галванска прашина“, „етерична паучина духа“ или „вришталиште“ нису синтагме које би одабрали правоверни браниоци мита о кнезу Лазару. Насупрот овој песми, већ у првој следећој, „Симонида“, песник се креће унутар очекиваног простора који му пружа традиционални облик мотива, укључујући чак и његово настојање да се том простору прилагоди и на равни одабране лексике. Други ток ове поезије води ка понорним дубинама егзистенције. У оквиру овог мотивског и изражајног круга, упечатљиве су песме из циклуса „Земни прах“, које поред наглашавања језе због свеопште пролазности која погађа чак и традиционалне симболе вечности („И светлост ће бити прах“), уводе у игру силе једне изврнуте оностраности. Симбол „црног перја“ сасвим јасно наговештава симболични простор оног мрачног, демонског, злог, који ће бити шире развијен у циклусима „Господар смрти“ и „Ујед“. Снажне слике у којима песник испољава умешност у коришћењу гротеске, изграђују сугестију једног динамичног, али вредностима накарадног света, сцена пакла или ноћних мора, у којима исконске силе напросто прождиру појединца и његово поуздање у све добро, лепо и истинито. Имплицитан критички импулс ових песама се можда односи на савремену цивилизацију, а можда и на неку њену уже одређену регију. У сваком случају, та мрачна имагинација Казимирског путовања може се разумети, ретроспективно, као једна од развојних могућности које су песнику биле на располагању. Могућно је да у контексту уобличавања изврнутог, демонског света и његове симболике, постоје тачке Шошкићевог додира са утицајном поезијом Новице Тадића, те да се Шошкићево „Цоктало“ и „Велики Гутач“ дозивају са Тадићевим „Скакутаном“ и „Огњеном Кокоши“. Евокацију мрачне, демонски изврнуте стварности песник остварује и у циклусу „Худобе“ из збирке Студ и целац. Овде је занимљиво и то што се у песмама из тог циклуса појављује један елемент који повезује оно завичајно и оно егзистенцијално као два основна правца Шошкићеве поезије, онако како су иницијално постављени у првој збирци. Тај елемент су - бајалице, као средство одбране од демонских сила које би, иначе, скршиле нејаку субјективност песме. Можда су људи те бајалице најпре чули од оних „завичајних птица“ о којима је већ било речи? Ипак, доминантни ток збирке Студ и целац образују оне песме које изражавају егзистенцијалну драму, али померену у оквире сложене симболике оностраног, у којој до речи долазе и „Жуборна Усна Васионе“, али и „уста Црне животиње“, светло и тамно, у преплету и укрштају. Песник у свему томе види излаз, „зев наде“ који се мора разумети - чујмо тај исказ - као „процеп нашем / утрнулом језику“. Тај процеп без даљег треба схватити као излаз, као врата у слободу, коју језик толико жели, али не може да је досегне јер је „утрнуо“. Сада се она (нео)романтичарска „Вечна тајна“ из претходне збирке преобразила у „тајну неизговореног“ (можда и неизрецивог - што песник додаје у истом даху: „Где пребива тајна неизговореног / Где неизрецивог сенка“), прешла је из емотивног у језички облик, остајући онострана. Студ и целац осим продубљивања тематско-мотивских и изражајних могућности наговештених у Казимирском путовању, доносе и нове акценте. Све јаснији је критички импулс ове поезије, директније је изражено религиозно осећање, а као засебан мотивски круг појављује се и љубавна поезија. Ако би било потребно да се одлучимо за само једну истакнуту карактеристику Шошкићеве поезије у првим двема књигама - онда би избор пао на њену разноврсност, и то не само тематско-мотивску, већ и формалну, као и разноврсност доживљаја и њихових израза. Ту разноврсност песник неретко додатно наглашава; на пример, када после низа песама у којима је недвосмислена снажна религиозна инспирација, уследи „Паклени сонет“, онда то није тек поигравање смислом и пука провокација, већ указивање на сложеност односа овостраног и оностраног. Утолико пре, што за „Пакленим сонетом“ следи неколико песама у којима се са једне стране релативизује апсолутно позитивна вредност оностраног, а са друге акценат поново пребацује на угрожену егзистенцију и њено трагање за смислом. Изричито, у песми „У сјај У сјај У чистоту“, упућивање на спас се артикулише као императив, а оно што тај императив захтева - као бег. Треба побећи у сјај и чистоту; али слике којима се евоцирају сјај и чистота, мање личе на љубав божанске личности, а више на ону већ више пута поменуту збринутост завичаја. Насловни циклус збирке поново окупља певање о тескоби, а иновативни елемент је хуморни призвук у овим стиховима: свакако, то је призвук црног хумора. Песме „Повратак“ и „Извештај“, уз све формалне разлике које их раздвајају, могу се узети као репрезентативни примери Шошкићевог начина да се проговори о исконској тескоби. Збирка Предео подношљиво раскошан такође уноси нове чиниоце у песников индивидуални поетски свет. На првом месту, као карактеристика која се опажа већ и приликом најлетимичнијег прегледа стихова из ове збирке, истиче се промена у ритму, интонацији и облику песниковог исказа. Раније елиптичне, кратке, симболички густо насељене стихове заменио је дуги стих, веома често ритмички приближен прозном начину говора, а средства којима се песник служио у обликовању таквог стиха, долазе из репертоара за наше време типичне дискурзивне хибридизације. Шошкић свој стих сада подвргава иронизацији, есејизује га, све чешће прибегава лирској нарацији… Има у овој збирци и поступака који делују на непосредно симболичкој равни, као што је наглашена митологизација активираних слојева представа и симбола. Критичка нота је све израженија, а повлашћене мете критичког жалца нису само оне спољашње самој књижевности, већ исто тако и књижевност и њено разумевање и тумачење. Насловна песма припада том регистру, самокритици књижевности. У њој се чује прекор (завичајним?) барбарогенијима, који би хтели да се упусте у поезију, а да за то немају никаквих претпоставки. Они се ужасавају пева птица, а „о помами чула су нешто начули / знају тек толико / колико и о пролазности“. Они су у раскораку између своје стварности и свога мишљења о њој, и стихови их фиксирају у том раскораку, на сличан начин као што то чини песма „Порекло наде“, али на једном општијем односу. Има у овој збирци и непосредније, огољеније критике, пре свега у циклусу под насловом „Препознавање суштине“, а у овом у песми истог наслова, као и у песми „Гомила“. Интерној критици (само-критици књижевности) придружује се критика која циља на друштвене услове. Песников израз је израз појачане ироније, која понегде прераста у саркастично одбијање такве стварности: као у слици „језичке олупине / (која плива на таласима надахнућа)“. У оној мери у којој та критички интонирана поезија захвата област песничког, можемо говорити и о уношењу аутопоетичких црта у Шошкићево песништво. Од више песама у којима се препознаје аутопоетичка димензија, можда су најизразитије „Упутство за разумевање ствари“ и „Чишћење језика“. Формално и изражајно довољно различите (то својство Шошкићеве поезије се уосталом и не мора више посебно наглашавати), те две песме дају опис ситуације у којој се (данас) налази песник, и коју сажима поентирајући исказ: „ствар се налази пред нама господо / дакле“, односно, указују на оно што би песници требало да чине у тој ситуацији, што сажима насловна синтагма „чишћење језика“. Овој наглашеној аутопоетичкој нити збирке Предео подношљиво раскошан додатни акценат пружају разноврсне текстуалне интервенције, цитати и алузије у самим стиховима, односно опремање појединих песама мотом или посветом другом песнику. Таквом наглашавању интерних односа књижевности доприносе и митологизујући текстови, као што су нпр. неке од песама из циклуса „Бајка о свеопштем грнчару“. Утиску о разноврсности унутар које песников избор и одлука мењају и додају акценте, доприносе и нове Шошкићеве песме. Критичка интонација је очувана, али се она сада односи све више на социјално-историјску раван. Песме „На чистац“ и „Свођење рачуна“ у колоквијалном ритму и уз одмерену дозу хумора обрађују наше, ововремене - али у исти мах универзалне тегобе. Посебну пажњу заслужује троделна песма у строгој форми из циклуса „Бревилоквијум таштине“, која је настала, како каже песникова белешка, као адаптација једне строфе Езре Паунда. Изузетно вешто уобличена, са променама интонације и форме које једна другу подупиру, ова песма о песми се са правом издваја као један од највреднијих доприноса Погледа на сат. У првом делу читамо један вишеструки пастиш традиционалне форме и мотива. Мотив пловидбе бродом као метафоре за човеков животни пут, са низом пратећих сликовитих поређења (покисли прамац, дрхтаво једарце, сломљене катарке - све те слике су слике човекове душе изложене постојаном невремену живота). То путовање у непознато и онострано, путовање песме, оно је што лирски глас препознаје као своје највредније („зарад жудње … ситно словце срицах“; деминутиви су овде средство иронијског депатетизовања исказа којем иначе, због формалне и симболичке напетости, прети да буде схваћен као патетичан). Друга песма иронизује иронију, двоструко изврће, говори о песнику као невештом у тренутку када глача свој стих како би исцелио сваку његову неравнину. Трећа песма, приближавајући се античком метру, наставља иронијску игру са песмом и стварношћу изван ње, хитрим надахнућем и духом увек тромијим од Муза. Гола стварност треска у лице песми. Једна вечна, универзална ситуација песника. Шта му онда остаје? Ништа, био би најбољи одговор, ништа до песма. Имамо ли у виду досадашњи постепени развој поезије Драгомира Шошкића, њену разноврсност и спремност за уношење увек нових, али никада не радикално другачијих акцената, могли бисмо само да претпоставимо да „Бревилоквијумом таштине“ овај песник отвара још једну могућу димензију за своју песму. Хоће ли се то остварити, поново зависи од њега самог, од његовог избора и одлуке. Што се тиче нас, читалаца Шошкићеве поезије, биће довољно сазнање да у њој откривамо не само разноврсност, већ и вредности по себи. Саша Радојчић Наслов: Поглед на сат: изабране и нове песме 1993-2012 Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 304 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 19 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-515-0764-2

U dobrom stanju Variációk : 32. Írótábor Kanizsa, 1984. IX. 13., Kapitányrét / Andruskó Károly Varijacije : 32. kolonija književnika Kanjiža, 13. IX 1984. Ribnjak Vrsta građe knjiga Jezik mađarski Godina 1984 Izdavanje i proizvodnja [Senta : K. Andruskó], 1984 (Senta : Udarnik) Fizički opis [31] list : grafike ; 9 cm Napomene Na spor. nasl. str.: Varijacije : 32. kolonija književnika Kanjiža, 13. IX 1984. Ribnjak Ručno otisnuto sa originalnog drvoreza Tiraž 300. ANDRUŠKO KAROLJ - „NAJVEĆI UMETNIK MINIATURNE KNJIGE“ Dvadeseti vek, posebno njegova druga polovina, označio je renesansu minijaturne knjige koja ima veoma dugu istoriju. Od 1690. do 1900. godine u Sjedinjenim Državama objavljeno je 1.625 minijatura za oko 300 izdavača, a u 20. veku 335 izdavača objavilo je više od 3.300 minijatura. I drugde, posebno širom Evrope, vlada sličan trend. U ranim godinama 21. veka, objavlјivanje minijatura je donekle usporeno, ali je i dalje popularno za kolekcionare. Da bi se knjiga mogla smatrati minijaturnom, njen knjižni blok (bez korica) ne sme biti veći od 10 cm u oba smera, a za najniže dimenzije nema ograničenja. Danas se najmanjom knjigom na svetu smatra knjiga Kameleon Antona Čehova, koju je 1996. godine izradio A. Konenko u Omsku (Rusija), a Ginisova knjiga rekorda ju je priznala najmanju knjigu na svetu. Još manju knjigu Japanci proizveli su ove godine, ali još uvek nije međunarodno potvrđena. Prva karakteristika minijaturne knjige jeste njen format koji varira u okviru gore pomenutih dimenzija. Druga karakteristika ove knjige je veoma raznovrstan sadržaj i tehnička proizvodnja: od potpuno ručno rađenih minijatura koje su napravili najrazličitiji zaljubljenici širom sveta, pa do - zahvalјujući savremenoj tehnologiji štampe - potpuno štampanih izdanja, često u masovnim tiražima koja se prodaju na kioscima. Prave kolekcionare obično ne zanimaju takva izdanja. Svet minijaturne knjige danas je veoma raznolik. Najveći kolekcionarski klub u SAD je Miniature Book Society (MBS), koje ima oko 400 međunarodnih članova. U Nemačkoj postoje tri kluba, u Štutgartu, Berlinu i Lajpcigu. U socijalističkom sistemu izdavanje minijatura je bilo visoko razvijeno u bivšem Sovjetskom Savezu, Mađarskoj i Demokratskoj Republici Nemačkoj. Tamo je bilo mnogo udruženja ljubitelja minijaturnih knjiga, ali - sa završetkom tog političkog sistema – ta udruženja su uglavnom prestala da postoje, a zatvorene su čak su i štamparije i izdavačke kuće koje su nekada izdavale minijature. Andruško Karolj je bio i ostao jedinstveni fenomen u svetu minijaturnih knjiga: proizveo je oko 270 minijatura. Budući da njegove minijaturne sadrže duboreze i linoreze, i većinu njih je sam štampao i uvezivao (barem u prvom, eksperimentalnom izdanju), zato što je ručno numerisao i potpisao većinu svojih izdanja, a neka od njih i ručno bojio, svaka od njegovih knjižica je njegovo originalno umetničko delo. Andruško Karolj je rođen u Vojvodini u Senti 27. juna 1915. godine, gde je i umro 26. februara 2008. godine, u 93. godini. Rođen je u siromašnoj porodici „kubikaša“ (radnika koji su plaćani po kubnom metru iskopane zemlјe). I sam je neko vreme bio prinuđen da se bavi ovom profesijom. Uz mnogo truda uspeo je da stekne izuči zanat grafičara i slovoslagača, uvek je znao dobro da crta i tako je tokom rada razvijao interesovanje za umetnost. Čitav radni vek proveo je u štamparijama Subotice, Beograda, Novog Sada, Osijeka i Sente. A kao samouki slikar i grafičar, učestvovao je na preko 700 izložbi u zemlji i inostranstvu, stekavši svetsku slavu kao ekslibrista i autor retkih, vlastoručnih izdanja minijaturnih knjiga. Načinio ih je preko 220, a neke od njih su tako malih dimenzija (ilustracije “Jame” Ivana Gorana Kovačića, i knjiga “Motika” – tek 5x5 milimetara!) da se mogu čitati samo uz pomoć optičkih pomagala. Predmetne odrednice Andruško, Karolј, 1915- -- Drvorezi

Opis proizvoda Elektronske cevi su opet u modi. Vrhunski audio uređaji kao što su MP3 plejeri, CD plejeri ili digitalni radio zaista dolaze na svoje kada cevno pojačalo daje prefinjen perfektan zvuk. A na izlazu PC zvučne kartice umesto IC aktivnih zvučnih stubova može doći vaš cevni uređaj. Izrada sopstvenog cevnog kola za PC zaista ističe vaš individualni ukus. Kada umesto LED imamo signalizaciju rada sa mističnim sjajem katode cevi uređaj se jasno izdvaja iz gomile. Ko se kao početnik usudi da radi sa cevima u početku nailazi na visoke napone koji se obično koriste. Do 250 V u sopstvenom projektu? Visoki naponi mogu brzo postati neprijatni. Osim što su opasni po život ne može se potceniti opasnost po elektronske komponente. Dovoljna je mala greška i zauvek se možemo oprastiti od skupe tehnike. Ne moraju biti samo visoki naponi, elektronske cevi mogu raditi na nižim naponima. Ono što se često previđa ovde je napravljen kao princip: kola sa elektronskim cevima na bezopasnim naponima. Cev koja je originalno razvijena za anodni napon od 600 V može apsolutno raditi na 12 V. Knjiga je namenjena čitaocima otvorenog avanturističkog duha. Delimično se radi o putu u nazad u priču o tehnici elektronskih cevi. Više od 50 godina star koncept otkrivamo kao novu veštinu. Delimično će stare cevi biti upotrebljene na potpuno nov način. Susret visoke tehnologije i tradicije. Kratak sadržaj Predgovor 1. Uvod 2. Osnovno o cevima 2.1 Izrada i funkcija cevi 2.2 Tipovi cevi 2.3 Tehnologija kola 2.4 Nove i korišćene cevi 3. Podaci o cevima 3.1 Niskonaponska cev ECC86 3.2 Dvostruke triode 3.3 VF triode sa velikom strminom 3.4 Niskonaponska cev EF98 3.5 VF pentode 3.6 Baterijske cevi 3.7 Pentode snage 3.8 Višestruke cevi 4. NF pojačalo sa triodama 4.1 Prvo ispitivanje: napon grejanja 4.2 Struja rešetke 4.3 Pojačalo za slušalice 4.4 Izlazni transformator 4.5 Karakteristična kriva 4.6 Pozitivni napon rešetke 4.7 Upotreba predajnih cevi 4.8 Višestepeno pojačalo 5. Stereo pojačalo za slušalice sa EL84 5.1 Razmatranja o zvučnoj slici 5.2 Tehnologija kola 5.3 Karakteristične krive 5.4 Izlazni trafo 5.5 Kondenzatorska sprega 6. Pojačavači snage klase A 6.1 pojačalo za slušalice sa EL95 6.2 Upotreba baterijskih cevi 6.3 NF univerzalno pojačalo sa ECL80 6.4 Pojačalo snage sa PL504 6.5 RC sprega 6.6 Paralelno puš-pul pojačalo (PPP) 6.7 Izobličenja na tetrodama 6.8 Pojačalo snage sa dve EL504 6.9 Cevni ispravljač 7. Puš-pul pojačalo 7.1 Puš-pul stepen sa ECC85 7.2 Dva puta ELC82 7.3 Hibridno pojačalo sa EL504 7.4 Puš-pul izlazni stepen sa EL34 8. Detektorski radio sa cevima 8.1 Dvostruka dioda EAA91 8.2 Dvostepeni prijemnik 8.3 Sprega sa antenom 9. Audion 9.1 Triodni audion bez povratne sprege 9.2 Audion sa ECC81 i povratnom spregom 9.3 Triodni Audion na samo 4,5 V 9.4 Audion sa pentodom 9.5 Prijemnik 0V2 sa EF80 i ECL80 9.6 Audio sa baterijskom cevi DF91 9.7 Prijemnik sa dva kola 9.9 Oscilacije klatna Audiona na 1 MHz 10. VF oscilatori 10.1 Osnovna kola 10.2 Oscilator srednjih talasa sa malim naponom 10.3 UKT oscilator sa kolom u rešetki 10.4 Kvarcni oscilator 10.5 Oscilator sa tetrodom 10.6 Amplitudna modulacija 10.7 Teslin generator 11. Cevni superheterodin 11.1 Kolo 11.2 Izrada i prilagođavanje 11.3 Proširenja kola prijemnika 12. Merna tehnika 12.1 Cevni voltmetar 12.2 Elektrometar (Galvanometar) 12. 3 Merenje izolacije 12.4 Grid dip metar 12.5 Kalibrator 12.6 Sinhroni detektor Prilog Grafički prikaz podnožja svih korišćenih cevi Literatura

U dobrom stanju. Castilla Andalusia. 2. izdanje. [Senta], samostalno izdanje, 1984. (6x 32) listova) Drvorezi. 45 x 38 mm. 400 primeraka. Kastilja. Andaluzija. Granada. 2. izdanje. [Senta], samostalno izdanje, 1984. (32 lista) Drvorezi. 45 x 38 mm. 400 primeraka. Granada Sevilla. 2. izdanje. [Senta], samostalno izdanje, 1984. (32 lista) Drvorezi. 45 x 38 mm. 400 primeraka. Sevilja Cordoba. 2. izdanje. [Senta], samostalno izdanje, 1984. (32 lista) Drvorezi. 45 x 38 mm. 400 primeraka. Córdoba Toledo. 2. izdanje. [Senta], samostalno izdanje, 1984. (32 lista) Drvorezi. 45 x 38 mm. 400 primeraka. Toledo Madrid. 2. izdanje. [Senta], samostalno izdanje, 1984. (32 lista) Drvorezi. 45 x 38 mm. 400 primeraka. Madrid ANDRUŠKO KAROLJ - „NAJVEĆI UMETNIK MINIATURNE KNJIGE“ Dvadeseti vek, posebno njegova druga polovina, označio je renesansu minijaturne knjige koja ima veoma dugu istoriju. Od 1690. do 1900. godine u Sjedinjenim Državama objavljeno je 1.625 minijatura za oko 300 izdavača, a u 20. veku 335 izdavača objavilo je više od 3.300 minijatura. I drugde, posebno širom Evrope, vlada sličan trend. U ranim godinama 21. veka, objavlјivanje minijatura je donekle usporeno, ali je i dalje popularno za kolekcionare. Da bi se knjiga mogla smatrati minijaturnom, njen knjižni blok (bez korica) ne sme biti veći od 10 cm u oba smera, a za najniže dimenzije nema ograničenja. Danas se najmanjom knjigom na svetu smatra knjiga Kameleon Antona Čehova, koju je 1996. godine izradio A. Konenko u Omsku (Rusija), a Ginisova knjiga rekorda ju je priznala najmanju knjigu na svetu. Još manju knjigu Japanci proizveli su ove godine, ali još uvek nije međunarodno potvrđena. Prva karakteristika minijaturne knjige jeste njen format koji varira u okviru gore pomenutih dimenzija. Druga karakteristika ove knjige je veoma raznovrstan sadržaj i tehnička proizvodnja: od potpuno ručno rađenih minijatura koje su napravili najrazličitiji zaljubljenici širom sveta, pa do - zahvalјujući savremenoj tehnologiji štampe - potpuno štampanih izdanja, često u masovnim tiražima koja se prodaju na kioscima. Prave kolekcionare obično ne zanimaju takva izdanja. Svet minijaturne knjige danas je veoma raznolik. Najveći kolekcionarski klub u SAD je Miniature Book Society (MBS), koje ima oko 400 međunarodnih članova. U Nemačkoj postoje tri kluba, u Štutgartu, Berlinu i Lajpcigu. U socijalističkom sistemu izdavanje minijatura je bilo visoko razvijeno u bivšem Sovjetskom Savezu, Mađarskoj i Demokratskoj Republici Nemačkoj. Tamo je bilo mnogo udruženja ljubitelja minijaturnih knjiga, ali - sa završetkom tog političkog sistema – ta udruženja su uglavnom prestala da postoje, a zatvorene su čak su i štamparije i izdavačke kuće koje su nekada izdavale minijature. Andruško Karolj je bio i ostao jedinstveni fenomen u svetu minijaturnih knjiga: proizveo je oko 270 minijatura. Budući da njegove minijaturne sadrže duboreze i linoreze, i većinu njih je sam štampao i uvezivao (barem u prvom, eksperimentalnom izdanju), zato što je ručno numerisao i potpisao većinu svojih izdanja, a neka od njih i ručno bojio, svaka od njegovih knjižica je njegovo originalno umetničko delo. Andruško Karolj je rođen u Vojvodini u Senti 27. juna 1915. godine, gde je i umro 26. februara 2008. godine, u 93. godini. Rođen je u siromašnoj porodici „kubikaša“ (radnika koji su plaćani po kubnom metru iskopane zemlјe). I sam je neko vreme bio prinuđen da se bavi ovom profesijom. Uz mnogo truda uspeo je da stekne izuči zanat grafičara i slovoslagača, uvek je znao dobro da crta i tako je tokom rada razvijao interesovanje za umetnost. Čitav radni vek proveo je u štamparijama Subotice, Beograda, Novog Sada, Osijeka i Sente. A kao samouki slikar i grafičar, učestvovao je na preko 700 izložbi u zemlji i inostranstvu, stekavši svetsku slavu kao ekslibrista i autor retkih, vlastoručnih izdanja minijaturnih knjiga. Načinio ih je preko 220, a neke od njih su tako malih dimenzija (ilustracije “Jame” Ivana Gorana Kovačića, i knjiga “Motika” – tek 5x5 milimetara!) da se mogu čitati samo uz pomoć optičkih pomagala. minijaturne knjige, mini-knjige, miniature books

Automobilska revija: SAT Plus 403 Strana 84 Iz sadržaja: Evropski kup formule Predator TRKA ZA PAMĆENJE Srbija je ponovo bila domaćin Evropskog kupa formule „predator“, a staza centra NAVAK, posebno pripremljena za ovaj događaj, imala je šta da pokaže velikom broju gledalaca, koji su događaj mogli da prate iz neposredne blizine. Rubrika: Reportaže i posete Sisevac terme i okolina GDE PRIRODA GRLI ISTORIJU U podnožju Kučajskih planina, na 360 metara nadmorske visine nalazi se izvor termalne vode, koju su još Turci koristili za svoje hamame. Danas je tu porodično mesto, u kom uz riblje specijalitete možete uživati u termalnim bazenima ili pecati na veštačkom jezeru. Rubrika: Turizam i vikend putovanja U poseti banji Đula LEKOVITA ZABAVA U srcu Panonske nizije smešten je istorijski grad Đula, a u njemu „varfirde“ – jedna od najpopularnijih banja u Mađarskoj koja nudi ne samo kupanje u lekovitim termalnim vodama, već i akva-park, kao i bazene na otvorenom i zatvorenom za decu i odrasle. Rubrika: Turizam i vikend putovanja 24 sata elegancije KRUG U ČAST NAJBOLJIH VOZAČA Beograd je ponovo bio evropski centar stila i luksuza, a u središtu pažnje sada tradicionalne manifestacije „24 sata elegancije“ našli su se ekskluzivni i sportski automobili iz prošlih vremena. Rubrika: Reportaže i posete Svetska premijera srpskog „adama“ OSMISLIŠ I DOBIJEŠ AUTOMOBIL U potpuno jedinstvenom i originalnom takmičenju kompanije Opel, mladim dizajnerima pružena je mogućnost da putem interneta kreiraju svoj automobil iz snova. Rubrika: Reportaže i posete Mazda CX-5 2.2 AWD Skyactive UBEDLJIV I BEZBEDAN Iako se pojavio pre svega četiri godine, Mazdin kompaktni SUV „CX-5“ je već veoma tražen kao polovnjak. Rubrika: Polovnjak i supertest Otkrivamo zajedno sa majstorima 60 MITOVA O POPRAVCI POLOVNJAKA Nije samo redovno održavanje važno za „dobro zdravlje“ automobila, već i da ono bude pravilno. Mnogo je vlasnika koji brinu o svom četvorotočkašu, ali zbog brojnih zabluda, pojedine radnje čine pogrešno, pa su kvarovi i skupe popravke logična posledica. Rubrika: Dobro je da znate Mercedes-Benz B-Klasse – Vožnja na putu – III ispit Supertesta KOMFORNI DUGOPRUGAŠ Posle više od 8.000 kilometara koliko je „B-klasa“ prevezla na našem šestomesečnom Supertestu, vreme je da pažnju posvetimo utiscima koje je na nas ostavila u vožnji na otvorenom putu. Rubrika: Polovnjak i supertest Potrošnja goriva hečbeka i krosovera CENA VIŠEG KOMFORA Krosoveri i SUV modeli su popularniji od hečbekova i limuzina na čijim su osnovama konstruisani, ali uživanje u višem položaju za vožnju ima svoju cenu. Veće dimenzije neizbežno povećavaju potrošnju goriva, a mi smo izmerili da kod pojedinih modela to iznosi i do 28%. Rubrika: Testovi i prve vožnje Toyota Hilux – Ford Ranger – Nissan Navara – VW Amarok TEŠKAŠI ZA SVAKI DAN Nove generacije pikapova pokazuju nam da su uz tradicionalne zadatke sposobni da zamene i porodično vozilo, pa ne čudi što ih u svetu, u skupljem paketu opreme, pazare i porodične osobe, koje se ranije nisu opredeljivale za njih, a kojima je potrebno vozilo za sve terene i različite zadatke. Rubrika: Testovi i prve vožnje ... Ocena 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 44 NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija