PUN KOMPLET (svi brojevi) ovog časopisa, kao i kompletnu priču o UKUSU NESTAŠNIH, možete naći ovde: https://www.limundo.com/kupovina/Casopisi-stripovi-i-igre/Casopisi/Muzika-i-film/casopis-UKUS-NESTASNIH-1994-2002-PUN-KOMPLET/129952685 Takođe, u ponudi imam više primeraka pojedinačnih brojeva (ne svih), pa ih potražite u mojoj ponudi. U OVOM OGLASU SE PRODAJE br. 9, a kao POKLON uz njega, po ceni od 599 din ukupno, dobijate i br. 4. Broj 9. mi je lošije očuvan, vlaga je malo zahvatila donji deo časopisa. Stranice se nisu zalepile, ali su malo iskrivljene, pa sam kao kompenzaciju odlučio da poklonim još jedan broj sa falinkom, koji imam među duplikatima. Naime, u br. 4 mi nedostaju unutrašnje stranice (34-66), tj. tu su one od 1-34, i 67-100 (ukupno 68 strana). Ukoliko želite perfektno očuvane primerke, možete ih dobiti kupovinom kompleta časopisa preko gornjeg linka. UKUS NESTAŠNIH br. 9 (septembar 1997), A4, 68 str (ovde nije označena ni godina izlaska?!, pa datum objavljivanja moramo da rekonstruišemo po sećanju, kao i po prikazima albuma i koncerata, možda je reč i o oktobru, jer se sećam da je ovaj broj bio na kioscima kada i prvi broj mog Rock Expressa) kolor korice, unutrašnjost c/b na belom ofset papiru sa znatno boljom štampon nego pre, jer je promenjena i štamparija. Naslovna: PARTIBREJKERS Sadržaj: PRODIGY, RADIOHEAD, URBAN DANCE SQUAD, MORRISSEY Domaća scena: PARTIBREJKERS – Kada bih živeo hiljadu godina (odičan retrospektivni intervju sa dosta važnih istorijskih činjenica na čak 18 stranica!!!), DISCIPLIN A KITCHME (prevod intervjua iz jednog holandskog časopisa iz jula 1997), BJESOVI – Povratak sa hodočašća (intervju na 5 strana), Ovaj broj je izašao posle pauze od čak godinu dana, kada smo već pomislili da se časopis ugasio. UKUS NESTAŠNIH br. 4 (januar 1995), A4, 100 str kolor korice, unutrašnjost c/b na jeftinom novinskom roto papiru Naslovna strana: PEARL JAM Sadržaj: PUBLIC ENEMY – Život na crnoj planeti, PEARL JAM (piše Aleksandar Stajić), R.E.M.; GREEN DAY. Izbor TOP 50 najboljih albuma u 1994. po izboru ovog časopisa, zaslužuje posebnu pažnju. Na prvom mestu je SOUNDGARDEN – Superunknown, na 2. – ROLLING STONES – Voodoo Lounge, a na 3. – PARTIBREJKERS – Kiselo i slatko?!?!?! Toliko o pristrasnosti i `kritičnosti` ovog časopisa, koji BJESOVE stavlja na 5. mesto, KATARZU na 10. a npr. NIRVANU – Unplugged in NY na 10. mesto, R.E.M. na 20. mesto, OFFSPRING – Smash na 31. mesto, Nick Cave-a na 38. mesto, a Claptona i njegov album `From the Cradle` na 44. mesto. Znači, jedan osrednji album Brejkersa je za novinare UKUSA NESTAŠNIH bolji od skoro celokupne svetske produkcije. Bravo majstori, to ni sam Cane ne bi napisao. Domaća scena: promocija albuma Milana Mladenovića `Angel`s Breath`, KRISTALI (intervju), DŽUKELE, Zauvek u sećanju: Milan Mladenović... Film i književnost: Quentin Tarantino, TOP 10 najboljih filmova u 1994, horror literatura Strip: odličan, ali nepotpisan strip `Mama`.

časopis SUSRET - najbolje čuvana tajna srpske rock žurnalistike i periodike!!! Časopis koji je premostio period između gašenja starog Džuboksa 1969. i pokretanja novog Džuboksa 1974. godine. Časopis u kome su objavljeni prvi intervjui sa POP MAŠINOM, S VREMENA NA VREME i dr. Časopis u kome su svoje prve novinarske radove objavili Peca Popović i Saša Gajović (oojica kasnije, u različitim periodima urednici časopisa `Rock`, Sloba Konjović (legendarni radio voditelj Studija B) i mnogi drugi. Kompletnu priču o ovom važnom, i izuzetno retkom časopisu možete pročitati ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61566577_casopis-SUSRET-br-1-24-1971-72-srpska-rock-novina Tu možete kupiti i PUN KOMPLET (svi brojevi, 1-24) u neverovatno očuvanom stanju (novi su, većina nikad čitani). U ponudi imam i 10-ak pojedinačnih brojeva beogradskog časopisa SUSRET, a u ovom oglasu se prodaje SUSRET br. 2. NAPOMENA: pojedinačni brojevi koje prodajem su za nijansu lošije očuvani od onih iz Kompleta, ali takođe u odličnom stanju, posebno imajući u vidu da su izlazili pre 50 godina, da su štampani na tankom novinskom roto papiru i da imaju nezgodan, veliki format koji onemogućava lako skladištenje i čuvanje. Ja sam ih zaštitio plastičnim kesama i šaljem ih `umotane` u karton, pa se neće `slomiti` tj. saviti. Neki su blago savijeni po sredini, pa pogledajte sliku. Još jednom napominjem, koga zanimaju baš perfektni brojevi, ima na raspolaganju kupovinu kompleta, po znatno višoj, ali realnoj ceni. SUSRET br. 2 (24.11.1971) izdavač časopisa (nedeljnika) su Večernje Novosti iz Beograda 40 stranica velikog formata (27 x 37 cm), na novinskom roto papiru, sa kolornim tankim koricama (iste debljine kao i unutrašnji blok), sa c/b štampom unutra i pojedinim kolor stranama. Muzika: Vladimir Savčić – Čobi – Sve je moguće u isti mah (intervju); vesti sa rock scene (npr. prestanak rada HUMBLE PIE); Doktor `leči` šou-biznis: kakvi menadžeri – takva publika (skandal oko koncerta THE EQUALS i velikoj menadžerskoj prevari); ROD STEWART – Svaka pesma kazuje priču (piše Goran Kobali), THE SUPREMES... Ostalo: Vodič za tapkaroše; Rekle su nam kako vode ljubav; strip: Petoro za beskrajnog`; Haljina za ljubomoru, Prvi put seks; Đakomo Agostini, as formule 1...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! Posveta Autora! Kumevava, sin prašume Prilikom brodoloma na reci Aragvaji u amazonskoj prašumi, putnici upoznaju neobičnog malog Indijanca, Kumevavu. Vešt i pametan, Kumevava će im pokazati da je džungla mnogo zanimljivija, ali i opasnija nego što su mislili, a takođe će ih naučiti raznim korisnim veštinama. Priča je napisana po istinitom događaju. Tibor Sekelj (mađ. Székely Tibor; Spiška Sobota, 14. februar 1912 — Subotica, 20. septembar 1988) je bio svetski putnik, geograf, novinar, muzeolog, poliglot, pisac i istraživač jevrejskog porekla. Bio je svetski poznati esperantista. Tibor Sekelj je rođen 1912. u Spiškoj Soboti (Spišská Sobota) kod Poprada, tada u Austrougarskoj, a umro u Subotici 1988. godine. Ovaj svetski putnik je igrom sudbine, mladost proveo u Vojvodini. Otac mu je bio veterinar, i pošto je to bio tražen posao porodica je često menjala prebivalište. Tako stižu u Vojvođanski Čenej, gde ostaju do Tiborove desete godine. Osnovnu školu završava u Kikindi, u koju dolaze 1922. godine. Iako mu je mađarski jezik bio maternji, još kao mali naučio je i nemački, kao jezik sredine koji se u Vojvodini tada mnogo koristio. Ubrzo njegov otac dobija posao u Nikšiću, gde se Tibor upisuje u nikšićku gimnaziju. Ovde 1928. godine osniva prvi izviđački steg u Crnoj Gori, i zbog toga se smatra jednim od osnivača crnogorskog skautizma. Danas u Nikšiću i dalje radi izviđački odred koji je naslednik Tiborovog stega, ime mu je Odred izviđača „Dragan Cerović Gigo“. Svetski putnik Za života posetio je 74 zemlje sveta, na svih 5 kontinenata. Proputovao je širom Južne Amerike, Azije i Afrike, a naročito je voleo da putuje na nepoznata i opasna mesta kao što su prašume Afrike i Amazonije i da posećuje najmanje poznata domorodačka plemena na svetu. Tu se bavio etnologijom i pokupio ogromnu zbirku izvornih plemenskih predmeta, koje danas čuvaju muzeji u Zagrebu, Subotici i Senti. Za razliku od drugih poznatih svetskih pustolova kao što je, na primer, Željko Malnar iz Zagreba, uspeo je da nikada ne dobije malariju. Svoja ogromna iskustva sa putovanja nije umeo da pretvori u visoko tiražne knjige a time i prihode, tako da je celog života bio skromnih materijalnih mogućnosti. Pri kraju života bio je Upravnik muzeja u Subotici. Poliglot Bio je nadareni multilingvista. Osim što je govorio mađarski i srpskohrvatski kao maternje jezike, a vladao i nemačkim, odlično je baratao španskim, engleskim, francuskim i esperantom. Bio je član Akademije za esperanto i počasni član Svetskog esperantskog saveza. Neka od svojih dela je pisao izvorno na esperantu. Neka druga izvorno na španskom. Imao je posebnu metodu učenja stranog jezika — svaki dan po 10 reči. Posle 40 dana bi znao 400 reči i smatrao je da je to sasvim dovoljno za sporazumevanje. Na taj način služio se sa ukupno 44 jezika. Govorio je i mnoge egzotične, indijanske jezike, koje je kasnije delom zaboravljao. Ipak, u bilo kom delu sveta se našao, uspevao je da se sporazumeva. Stripska scenaristika Bio je scenarista stripova, između ostalog i čuvenom umetniku Aleksandru Heclu, na delima „Kumeuaua — sin prašume“ 1960 — 1961. za list Pioniri (Beograd) i u „U zemlji Indijanaca“ 1962. za list Plavi vjesnik (Zagreb). Druga dvojica uglednih stripara, scenarista Norbert Nojgebauer i crtač Julio Radilović Jules, uradili su po Sekeljevoj knjizi strip „Istraživač Tibor Sekelj priča: Kroz zeleni pakao Mato Grosa“ za list Plavi vjesnik (br. 558-575, Zagreb, 1965).