Jovan Jovanović Zmaj TAŠI,TAŠI Pesme: Cetiri prsta Buha i muha Tasi tasi tanana Ala su to grdne muke Zolja Mali brod Stara baka Vojska , pa vojska Ded i unuk Gostoljubiva Jeka Cetvoro u korpi Brodari na vezanom camcu Steva rakolovac Pera kao doktor Ptica u kavezu Na ljuljasci Kod macke na casti Tasi tasi moje luce Neobican gost Mali geograf Patak i zabe Dva zeca Daleko od oca Gde je raj Mrak Pacija skola BONART,2005.god. Knjiga je dimenzija 30 x 21 ! ! ! Veliki format ,tvrd povez,kvalitetan papir Odlicno ocuvana knjiga vr367

SNEŽANA MAČAK U ČIZMAMA ALI BABA I ČETRDESET HAJDUKA Prosveta, ne piše godina izdanja, šezdesete su verovatno. Veći četvrtasti format, 3 slikovnice. Lepo očuvane, korice malo iskrzane. Stare slikovnice s

Svet Bajki 1-5 / Komplet / Kartonski listovi SveT Bajki 5 knjiga Slikovnice edicija Svet Bajki Veliki format ,A4 Kartonske korice i listovi svaka ima 12 strana sa koricama -dobro ocuvane knjige ,na par knjiga ima malo salotejpa imedju nekih stranica ,malo je ojačano , ima malo saranja po nekim stranicama ,malo su izlizani coskovi korica -na knjizi IVICA I MARICA ima salotejpa na donjem ćosku hrbata 1 Pepeljuga 2 Uspavana lepotica 3 Ivica i Marica 4 Snezana i sedam patuljaka 5 Palčica Mladost Zagreb, cirilica, 1976 godina. tags stare bajke stare price ,YUGOSLAVIA (veliki beli ormar)

Autor: Dragan Dragojlović Izdavač: Booklend Broj strana: 154 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Baba i deda - stožeri detinjstva, nalaze se naspram svoga unuka-junaka, a cela prica o poznavanju ljubavi i radosti odvija se u školi koju čine živopisni predeli zapadne Srbije. Staro u novom blista sjajem plemenitosti srca koje kuca u poglavljima ovog inzvanrednog romana. Tvrd povez. Knjiga je vrlo dobro očuvana.

Izumi i pronalasci od početka do danas Renato Kaporali (autor) Izdavac: Stoper books, Beograd, 2005. Veliki format,kvalitetna štampa,pun kolor 255 str. Odlično očuvana Napomena od stajanja se malo osceća,mora malo da odstoji da se provetri. Kakve su bile kuce u starom Rimu? Kako su se lecile bolesti u srednjem veku? Kada se pojavio pribor za jelo koji koristimo danas? Ko je pronašao pantalone? A brojeve? Ko su androidi? A ko je pronašao muzicke note? Ova knjiga nudi odgovore na sva pitanja o izumima i pronalascima koji su obeležili istoriju covecanstva. vr262

Izdavač: Leo Commerce Broj strana: 160 Pismo: Ćirilica Povez: Broširan Format: 24 cm ISBN: 9788683725359 Pred vama je velika zbirka zanimljivih, raznovrsnih i poučnih priča koje navode na razmišljanja o veoma važnim životnim poukama, kako male tako i velike čitaoce. Neke priče su vesele i smešne, neke dirljive i iznenađujuće a sve one imaju zadatak da pouče kojim vrlinama treba stremiti, koje životne vrednosti treba negovati i na koji način iskreno prijateljstvo i ljubav sačuvati. Vešto osmišljene ilustracije daju posebnu vizuelnu notu u kojoj će mališani uživati i još dugo razmišljati. Neke od priča su: BESKRAJNA PRIČA STAROG ČASOVNIKA Slavko Janevski DOBRI MAJSTOR FRIZER Dragan Lukić HVALISAVAC I PESNIK Branko Ćopić KAKO SU CBE PRIČE MAJINE Stojanka Grozdanov-Davidović NEISPRIČANA PRIČA Branko B. Radičević NOVČIĆ VESELJAK Branko V. Radičević KAKO SU PUŽU UKRALI KUĆU Desanka Maksimović ŠALJIVA PRIČA Branko V. Radičević SUNČEV PEVAČ Branko Ćopić TRI JAGODE Desanka Maksimović TRI PRIJATELJA Branko V. Radičević KĆI VILINOG KONJICA Desanka Maksimović ZEBE PLAŠLJIVICE Desanka Maksimović ŽUĆA RAČUNDŽIJA Branko Ćopić AJKULA Lav Nikolajevič Tolstoj BAJKA O BELOM KONJU Stevan Raičković GOLMAN Dušan Radović GREH Ivan Cankar KAKO SU SE NEKI MALI MIŠEVI KOTRLJALI Aleksandar Popović LEPO JE BITI DETE Desanaka Maksimović OSMEH JEDNE ANE Stanoje Makragić…

Izdavač: Leo Commerce Broj strana: 190 Format: 20 cm Godina izdanja: januar, 2010 ISBN: 978-86-7950-092-2 Zdravo… Ja sam Dejzi Star i mogu vam reći da sam u velikoj nevolji. U jednoj od onih nevolja zbog kojih imate košmare i zbog kojih vam se ceo život okrene naopačke… A za to krivim svog tatu! Preko noći je od prilično kul tipa postao stoprocentna dileja… I došao je na najgoru ideju u istoriji vaseljene. A ja ne mogu nikome da kažem ni reč o tome, čak ni najboljim prijateljicama… Da li ste ikada izrekli malu bezopasnu laž koja se izmetnula u veliku? Verujte mi, to može da postane dosta zapetljano… Zagrljaji, sreća i krofne sa glazurom od šećera…

Autor:: Keti Kesidi Žanrovi:: Knjige za decu Izdavač:: Leo Commerce Godina izdanja:: januar, 2010 ISBN: 978-86-7950-092-2 Broj strana: 190 Format: 20 cm Zdravo... Ja sam Dejzi Star i mogu vam reći da sam u velikoj nevolji. U jednoj od onih nevolja zbog kojih imate košmare i zbog kojih vam se ceo život okrene naopačke... A za to krivim svog tatu! Preko noći je od prilično kul tipa postao stoprocentna dileja... I došao je na najgoru ideju u istoriji vaseljene. A ja ne mogu nikome da kažem ni reč o tome, čak ni najboljim prijateljicama... Da li ste ikada izrekli malu bezopasnu laž koja se izmetnula u veliku? Verujte mi, to može da postane dosta zapetljano... Zagrljaji, sreća i krofne sa glazurom od šećera...

Autor:: Angela Zomer-Bodenburg Žanrovi:: Knjige za decu Izdavač:: Propolis Books Godina izdanja:: 2017. Broj strana: 161 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 12.7 x 20 cm Družina koju poznajemo odranije, jedan dečak i nekolicina vampira, treba da krene na put, na selo sa dečakovim roditeljima. Oni su organizovali ovaj put, smatrajući da je san svakog gradskog dečaka da se pentra po drveću, ide u potragu za blagom, luta noću. Okolna sela kriju tajne vampirske znakove: Veliko Šišmiševo, Staro Grobljansko selo, Vampirovo… Još samo da Anton pronađe odgovor na pitanje: kako putuju vampiri? Serijal o Malom vampiru, svetski poznatom junaku koji druguje sa dečakom, preveden je na više od 30 jezika i prodat u preko 12 miliona kopija, a ovo je treći naslov na srpskom jeziku. Po knjizi su urađeni i dečji filmovi.

„Dragi roditelji, vi koji ćete čitati deci ovu knjigu, pročitajte im, molim vas, ovo što sam napisala, a što oni sami neće moći pročitati. I odgovorite mi umesto njih šta im se dopalo od Zmajevih pesama najviše. Ja sam gledala da izaberem one pesme koje su umetnički vredne. A po sadržini raznolike. Nisam bežala ni od pesama koje u sebi nose nenametljivu vaspitnu poruku, uz one druge koje su lepa slika priorde, dečja igra, smeh, radost, suza, koje su delić bogatog i šarolikog dečjeg sveta koji je Zmaj tako lepo umeo da oživi u pesmi… Autor: Jovan Jovanović Zmaj Br. str.: 156 Povez: Tvrd Format: 150mm x 290mm Pismo: Latinica Opis Riznica pesama za decu – latinica Iz predgovora: „Dragi roditelji, vi koji ćete čitati deci ovu knjigu, pročitajte im, molim vas, ovo što sam napisala, a što oni sami neće moći pročitati. I odgovorite mi umesto njih šta im se dopalo od Zmajevih pesama najviše. Ja sam gledala da izaberem one pesme koje su umetnički vredne. A po sadržini raznolike. Nisam bežala ni od pesama koje u sebi nose nenametljivu vaspitnu poruku, uz one druge koje su lepa slika priorde, dečja igra, smeh, radost, suza, koje su delić bogatog i šarolikog dečjeg sveta koji je Zmaj tako lepo umeo da oživi u pesmi. I recite deci da čuvaju ovu knjigu za svoje sinove i kćeri, onako kako smo mi čitali iz sačuvanih starih knjiga i voleli ih još više zato što je to bila knjiga naših starijih. Videćete da sam u knjigu unela mnoe od pesama koje vi znate iz svog detinjstva, iako danas neki kažu da savremena deca imaju drukčiji ukus, ja se u to nisam uverila, savremeno dete, voli raznolike pesme, i zato bih ja volela da mi i vi zajedno sa decom odgovorite koje pesme su bile najbliže vašem detetu. Ja vam se unapred zahvaljujem i srdačno vas pozdravljam.“ – Vaša Mira Alečković Iz sadržaja knjige Riznica pesama za decu – latinica: Svet Mali brata Taši, taši Kupanje U novom kaputu Materina maza Sad je već velika Stara baka Laza Mala Mali Jova Nesreća se dogodila Mati peva detetu Srda Mali Maza Velika devojka Brata se duri Napomena materi Ptica tilatale Nova radost Kako bi Da sam ja kralj Mali konjanik Pera kao doktor Razgovor s mačetom Neće mačka da se sigramo Joja i guska Juca s velikom jabukom Mali trgovac Konjanik U mraku General Aca Ala su to grdne muke Mali guščar Števa Jovanka baštovanka Dete i baka I pogodi Aratos takve ljubavi Mali div i mnoge mnoge druge pesme su obuhvaćene u ovoj prelepo ilustrovanoj zbirci pesama Riznica pesama za decu – latinica autor Jovana Jovanovića Zmaja.

„Dragi roditelji, vi koji ćete čitati deci ovu knjigu, pročitajte im, molim vas, ovo što sam napisala, a što oni sami neće moći pročitati. I odgovorite mi umesto njih šta im se dopalo od Zmajevih pesama najviše. Ja sam gledala da izaberem one pesme koje su umetnički vredne. A po sadržini raznolike. Nisam bežala ni od pesama koje u sebi nose nenametljivu vaspitnu poruku, uz one druge koje su lepa slika priorde, dečja igra, smeh, radost, suza, koje su delić bogatog i šarolikog dečjeg sveta koji je Zmaj tako lepo umeo da oživi u pesmi… Autor: Jovan Jovanović Zmaj Br. str.: 156 Povez: Tvrd Format: 150mm x 290mm Pismo: Ćirilica Opis Riznica pesama za decu – ćirilica Iz predgovora: „Dragi roditelji, vi koji ćete čitati deci ovu knjigu, pročitajte im, molim vas, ovo što sam napisala, a što oni sami neće moći pročitati. I odgovorite mi umesto njih šta im se dopalo od Zmajevih pesama najviše. Ja sam gledala da izaberem one pesme koje su umetnički vredne. A po sadržini raznolike. Nisam bežala ni od pesama koje u sebi nose nenametljivu vaspitnu poruku, uz one druge koje su lepa slika priorde, dečja igra, smeh, radost, suza, koje su delić bogatog i šarolikog dečjeg sveta koji je Zmaj tako lepo umeo da oživi u pesmi. I recite deci da čuvaju ovu knjigu za svoje sinove i kćeri, onako kako smo mi čitali iz sačuvanih starih knjiga i voleli ih još više zato što je to bila knjiga naših starijih. Videćete da sam u knjigu unela mnoe od pesama koje vi znate iz svog detinjstva, iako danas neki kažu da savremena deca imaju drukčiji ukus, ja se u to nisam uverila, savremeno dete, voli raznolike pesme, i zato bih ja volela da mi i vi zajedno sa decom odgovorite koje pesme su bile najbliže vašem detetu. Ja vam se unapred zahvaljujem i srdačno vas pozdravljam.“ – Vaša Mira Alečković Iz sadržaja knjige Riznica pesama za decu – ćirilica: Svet Mali brata Taši, taši Kupanje U novom kaputu Materina maza Sad je već velika Stara baka Laza Mala Mali Jova Nesreća se dogodila Mati peva detetu Srda Mali Maza Velika devojka Brata se duri Napomena materi Ptica tilatale Nova radost Kako bi Da sam ja kralj Mali konjanik Pera kao doktor Razgovor s mačetom Neće mačka da se sigramo Joja i guska Juca s velikom jabukom Mali trgovac Konjanik U mraku General Aca Ala su to grdne muke Mali guščar Števa Jovanka baštovanka Dete i baka I pogodi Aratos takve ljubavi Mali div i mnoge mnoge druge pesme su obuhvaćene u ovoj prelepo ilustrovanoj zbirci pesama Riznica pesama za decu – ćirilica autor Jovana Jovanovića Zmaja.

Ovа knjigа predstаvljа dnevnik potrаge zа izgubljenim Beogrаdom, veliku аvаnturu kojа će nаm otkriti odgovore nа svа onа pitаnjа kojа su oduvek kopkаlа istinske ljubitelje nаšeg grаdа: Otkud Kelti nа ušću Sаve u Dunаv? Kаko je mаli Rаde pomogаo Josifu Pаnčiću dа otvori botаničku bаštu kojа dаnаs predstаvljа jedаn od nаjlepših beogrаdskih ukrаsа? Ko je, pobogu, kаpetаn Mišа po kome se zove ono čuveno zdаnje nа Studentskom trgu? Kаko je knez Mihаilo rešio svoj problem s konjimа i postаo njihov nerаzdvojni prijаtelj sve do dаnаšnjih dаnа? I, dа li ste znаli dа je jednu od nаjlepših crkаvа, Crkvu Aleksаndrа Nevskog nа Dorćolu, projektovаlа prvа ženа аrhitektа u Srbiji – Jeisаvetа Nаčić? Nemаte pojmа?! Hm, ondа sigurno znаte kаko je Mikа Alаs, nаš čuveni mаtemаtičаr, dobio nаdimаk? Kаko je Kornelije Stаnković postаo kompozitor? A zаšto je Meštrovićev spomenik Pobednik morаo dа bude premešten sа Terаzijа nа Kаlemegdаn? E, аko ni to niste znаli, ondа je krаjnje vreme dа sve te odgovore potrаžite u ovoj nаšoj knjizi – riznici skrivenog beogrаdskog blаgа. Udаhnite duboko i zаronite u čаrobni svet stаrog Beogrаdа! Povez knjige : tvrd Strana : 72 Format knjige : 21x17 cm Pismo : ćirilica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Salaš u malom ritu - Arsen Diklić Izdavač: Mladost, Zagreb Godina: 1985. Broj strana: 140 Tvrdi povez Format: 17 x 21 cm, ilustrovano,ćirilica Biblioteka: Biblioteka Vjeverica Ilustracije: Eugen Kokot Arsen Diklić (Staro Selo, 14. novembar 1922 — Beograd, 4. jul 1995[2]) bio je srpski pisac, filmski i televizijski scenarista. Svojim književnim stvaralaštvom svrstao se u red najznačajnijih srpskih pisaca za decu i omladinu. Arsen Diklić je rođen 14. novembra 1922. godine u Starom Selu, pokraj Otočca, u Lici.[4] Otac Rade i majka Marija bavili su se zemljoradnjom. Godine 1933. Arsen je završio osnovno obrazovanje u Otočcu, srednje je stekao u Bihaću, a fakultetsko u Osijeku. Maturirao je u Sarajevu 1941. godine. Nakon maturiranja preselio se u Beograd gde je studirao istoriju umetnosti. U NOB-u je učestvovao od 1943. godine, boreći se uglavnom po Vojvodini. Godine 1945. služio je bio član Sremskog komiteta SKJ u Jaši Tomiću. Od tada se sve više uključivao u kulturnu delatnost i stasao u poznatog pisca i scenaristu. Od 1946. uređivao je časopis za decu Pionir, bio novinar u listovima za decu, urednik dečije strane u Borbi. Od 1954. godine postaje jedan od agilnijih pokretača i urednika dečijeg lista Zmaj. Književnim radom profesionalno se bavio od 1953. godine.[5] Umro je u Beogradu 4. jula 1995. godine.[2][6] Autorska dela i nagrade Književna dela Kao dete, Arsen Diklić je zavoleo reku Gacku na kojoj je imao i svoj skriveni čamac, a kad je odrastao, najlepše dane proveo je na Dunavu i Savi. Iz te ljubavi i snova na rekama ponikle su mnoge njegove priče i pesme, a jedna od najlepših je poema „Plavi kit“, uzbudljiva pripovest o mornaru svađalici i velikom, plavom kitu.[7][8] Diklić je pisao pesme, pripovetke i romane za decu. Najpoznatija dela su „Salaš u Malom Ritu“ (roman u tri dela), „Ne okreći se, sine“ (roman), „Plava ajkula“ (roman), i pesme „Plavi kit“, „Čika s bradom“, „Selo kraj Tamiša“, „Dunavske balade“ i druge.[9] U romanima Diklić opisuje zbivanja za vreme Drugog svetskog rata. U saradnji sa Brankom Bauerom, napisao je filmski scenario istoimenog filma „Ne okreći se, sine“. Film je dobio ”Zlatnu arenu za režiju“ na festivalu u Puli 1956. godine.[9] Dela mu se odlikuju vešto građenim zapletima, uspelim karakterizacijama likova, emotivnošću i neposrednim odnosom prema prirodi.[1] Scenariji za filmove Diklić je napisao više scenarija za filmove i televizijske serije, kao i jednu TV dramu[3]: 1955. — „Milioni na otoku“ 1956. — „Ne okreći se, sine“ 1957. — „Samo ljudi“ 1960. — „Diližansa snova“ 1963. — „Radopolje“ 1964. — „Muški izlet“ 1964. — „Marš na Drinu“ 1968. — „Sunce tuđeg neba“ 1974. — „Užička republika“ 1975. — „Zimovanje u Jakobsfeldu“ 1976. — „Salaš u Malom Ritu“ 1977. — „Hajdučka vremena“ 1983. — „Veliki transport“[10] Nagrade Dobitnik je značajnih priznanja i nagrada: Nagrada Vlade NR Srbije za dečiju književnost (1948); Dečije knjige za roman Salaš u Malom Ritu (1953); Zlatne Pulske arene za scenario Radopolje (1963); Oktobarske nagrade za scenario filma Marš na Drinu (1964) i druge.... Biblioteka Vjeverica

Izdavač:Leo commerce ISBN: 978-89-7950-012-0 Broj strana: 364 Povez: Broširan Format: 130x200mm Crveni kralj i njegov prijatelj su zajedno šetali šumom. Bila je zlatna jesen i lišće je padalo oko njih poput sjajnih novčića. Kralj je bio visok, u crnoj kosi nije imao ni traga sedih a njegova tamna koža je bila glatka, ali je tuga u njegovim očima bila vekovima stara. Matonvi, čarobnjak, bio je niži čovek. Njegova kosa i brada su bile srebrnobele a leđa su mu bila povijena od godina provedenih u šumi. Nosio je tamnoplavi ogrtač posut izbledelim zvezdama. Deset koraka iza njih išla su tri leoparda; sada su bili stari i ne toliko brzi kao nekada, ali njihovi pogledi ni na trenutak nisu napuštali kralja. On je bio njihov gospodar i njihov prijatelj i oni bi išli za njim i kroz vatru. Matonvi je bio uznemiren. Znao je da ovo nije jedna od onih prijatnih šetnji u koje je često odlazio sa kraljem. Danas je njihova šetnja imala dublji smisao. Svaki korak ih je odvodio dalje od sveta ljudi, i bliže samom srcu šume. Najzad su došli do livade gde je čak i opalo lišće bilo nemo. Trava je bila boje meda a glogovo žbunje teško od crvenih bobica. Matonvi sede na oboreno deblo ali je kralj stajao, gledajući kroz gole grane. Nebo je postalo vatreno crveno ali se na jednom visokom tamnoplavom pramenu pojavila prva zvezda. „Hajde da založimo vatru“, reče kralj. Matonvi je obožavao lomače. Pevao je na velškom dok je sakupljao granje i vesela pesma je sakrila strah koji je nosio u srcu. Opale grančice su bile suve i ubrzo su imali mali plamen. Tanak stub dima se izdizao kroz drveće i kralj reče da je to jedan od najslađih mirisa na celom svetu. Sada, pomisli Matonvi, sada će me pitati. Ali ipak nije još. „Najpre mačke“, reče kralj. „One ne mogu još mnogo poživeti u zemlji hladnih zima i surovih lovaca. Dođite ovamo, moje dobre zveri.“ Leopardi priđoše kralju. Čulo se njihovo predenje dok su trljali glave o njegovu šaku. „Vreme je za vaše novo krzno“, reče im kralj. „Pronađite gospodara koji je dobar, zato što ovaj sada mora da vas napusti.“ To je to. Matonvi zadrhta. Znači, kralj odlazi. Kako će mu prazna biti šuma bez saputnika koji je ispunio njegov um čudesima, koji je delio njegove misli, odgovarao na njegove sumnje, razgovarao s njim od izlaska do zalaska sunca. Kralj je šetao oko vatre dugim odmerenim koracima a leopardi su ga sledili, okolo unaokolo. „Čuvajte moju decu“, naredi im kralj. „Tražite potomke dece koja su za mene izgubljena: sinove i ćerke hrabrog Amadisa i bistrog Petrela, decu nežne Guanhamare i mudrog Tolemeja, potomke mog najmlađeg deteta Amoret. Pomažite im, moje verne mačke, i štitite ih.“ Kada se kralj odmakao od vatre velike mačke nastaviše da kruže oko nje. Sada su već trčale, cupkajući i poskakujući. Kralj podiže ruku. „Jarki plamenu, goruće sunce i zlatna zvezdo“, reče on svečano. „Čuvajte moju decu svojim divljiim srcima. Živite bezbedno u svetu ljudi, ali zauvek ostanite ono što jeste.“ Matonvi je i pre video čarolije kao što je ova, ali je večeras kraljeva magija imala posebnu lepotu. Skakutavi leopardi postadoše vatreni obruč. Varnice poleteše ka drveću i blistava kiša zapljusnu grane, kupajući livadu svim duginim bojama koje su se neprestano smenjivale. Kada kralj spusti ruku, obruč poče da bledi; leopardi su nestali. Matonvi ustade. „Gde su?“ Kralj pokaza na drvo iza čarobnjaka. Na jednoj niskoj grani su sedele tri mačke. Jedna je bila boje bakra, jedna je bila narandžasta kao plamen, a treća nalik bledozlatnoj zvezdi. „Pogledaj. Ovo su Arijes, Leo i Sagitarijus. Dlaka im se promenila ali ja i dalje znam ko su oni.“ Kralj se radosno nasmeja, zadovoljan svojom magijom. „A sada je red na mene.“ Matonvi uzdahnu. Iz nabora svog ogrtača on izvuče tanak jasenov štap – svoj čarobni štapić. „Šta želiš da uradim?“ Kralj se osvrnu oko sebe. „Šuma je postala moj dom. Odgovaraće mi maska drveta.“ „Za to ti nije potrebna moja pomoć“, reče čarobnjak. „Ti možeš da menjaš oblike s istom lakoćom s kojom ptica leti.“ Kralj pogleda svog jedinog prijatelja. „Promena oblika nije ono što mi treba, Matonvi. Potrebna mi je trajna promena. Ako sam već osuđen da živim zauvek, onda želim da se oslobodim svog ljudskog oblika i da preuzmem neku spokojniju formu.“ „Želiš da živiš zauvek kao drvo?“ upita Matonvi. „Drvo, koje ne može da govori, da se kreće? Šta ako dođu ljudi da poseku ovu šumu?“ Kralj razmisli o ovome. „Možda ću naučiti da se krećem“, reče on sa svojim nestašnim osmehom. „Ne tuguj, prijatelju. Sinoć sam video dečaka u oblacima i znao sam da je on jedan od mojih. Buduće dete. A čuj ovo, Matonvi: znam da je on i iz tvoje loze. To saznanje mi je pružilo trenutak velike sreće. Sada osećam da Crveni kralj može da napusti svet.“

KAO NOVA KNJIGA ISBN: 978-89-7950-012-0 Broj strana: 364 Povez: Mek Format: 130x200mm Crveni kralj i njegov prijatelj su zajedno šetali šumom. Bila je zlatna jesen i lišće je padalo oko njih poput sjajnih novčića. Kralj je bio visok, u crnoj kosi nije imao ni traga sedih a njegova tamna koža je bila glatka, ali je tuga u njegovim očima bila vekovima stara. Matonvi, čarobnjak, bio je niži čovek. Njegova kosa i brada su bile srebrnobele a leđa su mu bila povijena od godina provedenih u šumi. Nosio je tamnoplavi ogrtač posut izbledelim zvezdama. Deset koraka iza njih išla su tri leoparda; sada su bili stari i ne toliko brzi kao nekada, ali njihovi pogledi ni na trenutak nisu napuštali kralja. On je bio njihov gospodar i njihov prijatelj i oni bi išli za njim i kroz vatru. Matonvi je bio uznemiren. Znao je da ovo nije jedna od onih prijatnih šetnji u koje je često odlazio sa kraljem. Danas je njihova šetnja imala dublji smisao. Svaki korak ih je odvodio dalje od sveta ljudi, i bliže samom srcu šume. Najzad su došli do livade gde je čak i opalo lišće bilo nemo. Trava je bila boje meda a glogovo žbunje teško od crvenih bobica. Matonvi sede na oboreno deblo ali je kralj stajao, gledajući kroz gole grane. Nebo je postalo vatreno crveno ali se na jednom visokom tamnoplavom pramenu pojavila prva zvezda. „Hajde da založimo vatru“, reče kralj. Matonvi je obožavao lomače. Pevao je na velškom dok je sakupljao granje i vesela pesma je sakrila strah koji je nosio u srcu. Opale grančice su bile suve i ubrzo su imali mali plamen. Tanak stub dima se izdizao kroz drveće i kralj reče da je to jedan od najslađih mirisa na celom svetu. Sada, pomisli Matonvi, sada će me pitati. Ali ipak nije još. „Najpre mačke“, reče kralj. „One ne mogu još mnogo poživeti u zemlji hladnih zima i surovih lovaca. Dođite ovamo, moje dobre zveri.“ Leopardi priđoše kralju. Čulo se njihovo predenje dok su trljali glave o njegovu šaku. „Vreme je za vaše novo krzno“, reče im kralj. „Pronađite gospodara koji je dobar, zato što ovaj sada mora da vas napusti.“ To je to. Matonvi zadrhta. Znači, kralj odlazi. Kako će mu prazna biti šuma bez saputnika koji je ispunio njegov um čudesima, koji je delio njegove misli, odgovarao na njegove sumnje, razgovarao s njim od izlaska do zalaska sunca. Kralj je šetao oko vatre dugim odmerenim koracima a leopardi su ga sledili, okolo unaokolo. „Čuvajte moju decu“, naredi im kralj. „Tražite potomke dece koja su za mene izgubljena: sinove i ćerke hrabrog Amadisa i bistrog Petrela, decu nežne Guanhamare i mudrog Tolemeja, potomke mog najmlađeg deteta Amoret. Pomažite im, moje verne mačke, i štitite ih.“ Kada se kralj odmakao od vatre velike mačke nastaviše da kruže oko nje. Sada su već trčale, cupkajući i poskakujući. Kralj podiže ruku. „Jarki plamenu, goruće sunce i zlatna zvezdo“, reče on svečano. „Čuvajte moju decu svojim divljiim srcima. Živite bezbedno u svetu ljudi, ali zauvek ostanite ono što jeste.“ Matonvi je i pre video čarolije kao što je ova, ali je večeras kraljeva magija imala posebnu lepotu. Skakutavi leopardi postadoše vatreni obruč. Varnice poleteše ka drveću i blistava kiša zapljusnu grane, kupajući livadu svim duginim bojama koje su se neprestano smenjivale. Kada kralj spusti ruku, obruč poče da bledi; leopardi su nestali. Matonvi ustade. „Gde su?“ Kralj pokaza na drvo iza čarobnjaka. Na jednoj niskoj grani su sedele tri mačke. Jedna je bila boje bakra, jedna je bila narandžasta kao plamen, a treća nalik bledozlatnoj zvezdi. „Pogledaj. Ovo su Arijes, Leo i Sagitarijus. Dlaka im se promenila ali ja i dalje znam ko su oni.“ Kralj se radosno nasmeja, zadovoljan svojom magijom. „A sada je red na mene.“ Matonvi uzdahnu. Iz nabora svog ogrtača on izvuče tanak jasenov štap – svoj čarobni štapić. „Šta želiš da uradim?“ Kralj se osvrnu oko sebe. „Šuma je postala moj dom. Odgovaraće mi maska drveta.“ „Za to ti nije potrebna moja pomoć“, reče čarobnjak. „Ti možeš da menjaš oblike s istom lakoćom s kojom ptica leti.“ Kralj pogleda svog jedinog prijatelja. „Promena oblika nije ono što mi treba, Matonvi. Potrebna mi je trajna promena. Ako sam već osuđen da živim zauvek, onda želim da se oslobodim svog ljudskog oblika i da preuzmem neku spokojniju formu.“ „Želiš da živiš zauvek kao drvo?“ upita Matonvi. „Drvo, koje ne može da govori, da se kreće? Šta ako dođu ljudi da poseku ovu šumu?“ Kralj razmisli o ovome. „Možda ću naučiti da se krećem“, reče on sa svojim nestašnim osmehom. „Ne tuguj, prijatelju. Sinoć sam video dečaka u oblacima i znao sam da je on jedan od mojih. Buduće dete. A čuj ovo, Matonvi: znam da je on i iz tvoje loze. To saznanje mi je pružilo trenutak velike sreće. Sada osećam da Crveni kralj može da napusti svet.“

Kao na slikama Lepo očuvano 1-10 Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije. Časopis „Poletarac“ izlazio je u Beogradu, od juna 1973. do juna 1975. godine. Izdavač ovog časopisa bio je Atelje za izdavačku delatnost novinsko-izdavačkog preduzeća „Borba“. Glavni i odgovorni urednik časopisa bio je književnik Dušan Radović. Članovi redakcije časopisa bili su Dragan Lukić, Milovan Danojlić, Dobrica Erić, Ljubivoje Ršumović, Radoslav Zečević i Dušan Petričić. Ukupno je izašlo 19 brojeva – oko 1.600 stranica u velikom formatu. Komplimenti iz Evrope Bilo nam je žao dece, naljutili smo se i napravili „Poletarac“. On je toliko drugačiji od svega što se kod nas radilo za decu!“ objasnio je Dušan Radović nastanak ovog dečjeg časopisa. Tačnije, njegov povratak. „Poletarac“ je, zapravo, bio prvi posleratni dečji časopis, ali nije imao sreće, jer se ugasio 1969. godine. „U međuvremenu, u Srbiji su se pojavili neki listovi, koji ni izbliza ne mogu da zadovolje ni potrebe dece, niti da na dobar način reprezentuju književnost koja postoji. Na društvenu inicijativu, „Poletarac“ je obnovljen, s ambicijama da bude bolji i da okupi oko sebe najvrednije saradnike iz cele zemlje. I mi smo napravili list na mnogo strana, s najeminentnijim saradnicima. Dobili smo mnogo komplimenata, ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu, jer, po rečima nekih obaveštenih stranaca, takav časopis u Evropi ne postoji. Međutim, trebaće još mnogo vremena i novaca, da se kod nas razbiju neke predrasude i otpori. Kod nas još uvek najveći tiraž imaju loše stvari,“ kazao je Radović. Poletarac Dusko RadovicTim snova Poletarac je u svojoj redakciji okupio pisce i pesnike za decu kojima ni danas nema premca, ali su na njegovim stranama gostovali i mnogi drugi velikani (dečje) književnosti – Jovan Jovanović Zmaj, Petar Kočić, Ivo Andrić, Desanka Maksimović. Bio je primer vrhunskog dizajna dečjeg časopisa, do danas neprevaziđenog u Srbiji . Pored ilustratora i karikaturiste Dušana Petričića, koji je listu dao vizuelni identitet, mnogi poznati slikari i ilustratori učestvovali su u Radovićevom kreiranju dečjeg časopisa – Miodrag Mića Popović, Ljubica Cuca Sokić, Rastko Ćirić, Predrag Koraksić. Nerazumevanje od prvog broja Međutim, od prvog dana bilo je mnogo onih koji nisu verovali u njega. U „Borbi“, koja ga je izdavala, od prvog broja su hteli da ga ukinu. Kao glavni urednik, Radović je dobio sobicu u koju je mogao da stane neveliki pisaći sto, a svoje vrhunske saradnike morao je da prima, praktično – u hodniku. „Istovremeno, na prvom i drugom spratu baškarili su se razni direktori, urednici, pomoćnici, savetnici i njihove sekretarice, u velikim kabinetima sa kožnim vratima, kožnim foteljama, kožnim trosedima i kožnim agendama. Na pitanje zašto Radoviću ne ustupi svoj kabinet, jedan od njih je iskreno odgovorio: Iz ove kože se ne može!“ pisao je Milovan Vitezović. Poletarac Dusko RadovicList za gospodsku decu Iz Jugoslavije su na račun „Poletarca“ stizale pokude – da je „list za gospodsku decu“, da objavljuje „rđave pesme“… Poletarac nije naišao na prijem i odjek koji su očekivali njegovi stvaraoci, pisci i likovni umetnici. Veliki format, modernost, koncept – sve to je, čini se, bilo suviše slobodno i nerazumljivo za to vreme. Radović je govorio o otporu na koji je „Poletarac“ nailazio u školama, o korumpiranom tržištu dečje štampe, o izdavačima koji spretno podmićuju nastavnike, svoje buduće akvizitere, kako bi učenicima „propisali“ čitanje njihovih listova. „Neki urednici su u stanju da neprestano jadikuju u kancelarijama uticajnih ljudi, da se rastrče po ustanovama kad zateba. Ja nisam bio za to spreman. Nisam imao ni vremena. Lako je ovima o kojima govorim – oni prave listove tako što slažu pričicu na pesmicu, pesmicu na pričicu, bez reda i smisla, dodaju neku vinjeticu i to je njihovo uređivanje. Ceo njihov godišnji posao se može obaviti za nedelju dana. Pristajem da sve listove koji se tako uređuju, tako uređujem sam i besplatno. Letnje pesmice u leto, prolećne u proleće, zimske u zimu, i eto formule. Zašto se naprezati, zašto izmišljati, zašto okupljati maštovite crtače, pisce, naručivati rešenja, izume, zašto tragati za novim i neobičnim, kad uspeva staro i obično?“ Poletarac Dusko RadovicIspuštena prilika Radović je zaključio da je pravljenje tog lista bio jedan pretenciozan poduhvat. Nije bilo društvenih uslova da se tako nešto oceni, a onda prihvati i podrži. „Poletarac je morao biti ugašen, jer nije bio registrovana vrednost, ovde gde ima mnogo lažnog obrazovanja i lažnog ukusa i gde se ljudi razumeju samo u ono što je javno priznato i potvrđeno,“ rekao je Radović jednom. „Mi smo pokušali da budemo strogi i odgovorni. Birali smo, odbijali i vraćali rukopise i ilustracije, borili se, koliko smo mogli, da zaista stvorimo list za „gospodsku decu“. Međutim, pobedila je duhovna sirotinja među piscima i prosvetnim radnicima. Opet su bili u pravu oni kojih ima više. Oni koje bi ugrozilo zavođenje odgovornosti i morala. Da smo imali prave podrške, to bi već bila debela biblioteka reprezentativnih književnih i likovnih priloga. Iz toga je, dalje, moglo da se „hrani“ mnogo budućih udžbenika i priručnika.To je bila velika, ali ispuštena prilika,“ govorio je Duško Radović o svom „Poletarcu“. Poletarac Dusko RadovicOdlazak u podrume bibioteka Poletarac je pred svoj odlazak u podrume bibliotka počeo da stiče evropsku i svetsku slavu. Francuzi su nameravali da ga prave u Francuskoj, i Dušan Petričić, njegov ilustrator, bio je zamoljen da izradi naslovnu stranu francuske verzije. Predosećajući skori kraj časopisa, Dušan Radovć je u broju za maj-jun 1975., na strani 2, predložio da „Poletarac“ više ne bude mesečni časopis, već knjiga koja bi izlazila svakog godišnjeg doba, u ritmu prirode – na proleće, leto, jesen, zimu. Taj broj bio je i poslednji. Istoimena serija Ipak, nekoliko godina nakon gašenja časopisa, 1979. – „Televizija Beograd“ počela je sa snimanjem istoimene serije, napravljene po časopisu, a scenarista i režiser televizijskog „Poletarca“ bio je Timoti DŽon Bajford. „Imao sam priliku da čujem njegovo mišljenje o mojoj adaptaciji. Kad je pročitao scenario, bio je očajan – rekao da nema veze sa njegovom časopisom i da ne želi da bude asociran sa televizijskom serijom. Međutim, više od godina dana kasnije, kad sam ga slučajno sreo posle početka emitovanja serije, pružio mi je ruku i iskreno čestitao, sa rečima: Očigledno ne umem da procenim scenarija!“ ispričao je jednom prilikom Bajford. Poletarac Dusko RadovicKako do “Poletarca” Dvanaest godina nakon prinudnog prizemljenja „Poletarca“, izdavačko preduzeće „Rad“ objavilo je izbor najboljih književnih i likovnih, odnosno zabavnih i poučnih priloga, u četiri knjige naslovljene onako kako je zamišljao Duško Radović. Ni njih više nema na policama knjižara. Roditelji koji nisu imali zadovoljstvo da u detinjstvu imaju ove vredne knjige, i da ih do danas sačuvaju za svoju decu, mogu ih, uz malo sreće, ponekad pronaći u antikvarnicama i na aukcijskim sajtovima. Ostali, ipak, mogu zaviriti među korice četiri knjige „Poletarca“ i prelistavati ih u elektronskoj verziji, na sajtu Srpske dečje digitalne biblioteke. Priredila: Jovana Papan