Žitija: srpska srednjovekovna trilogija Knjiga prva: ŽITIJA SVETOG SIMEONA I SAVE Sadrži: Žitije Svetog Simeona Mirotočivog (Stefana Nemanje) od Svetoga Save Žitije Svetog Simeona Mirotočivog od Svetog kralja Stefana Prvovenčanog Žitije Svetoga Save od monaha Teodosija Hilandarca Knjiga druga: ŽITIJA SVETOG KRALjA MILUTINA, KRALjA DRAGUTINA i svetih im roditelja KRALjA UROŠA PRVOG i KRALjICE JELENE ANŽUJSKE (Napisao: Sveti arhiepiskop Danilo Drugi). Preveo: prota Dr Lazar Mirković Sadrži: Žitije Sv kralja Milutina Žitije Sv. kralja Dragutina Žitije Svetog kralja Uroša Prvog Žitije Svete Jelene Anžujske Dodatak: Žitija Svetih arhiepiskopa i episkopa iz vremena vladavine Nemanjića Knjiga treća: ŽITIJA SVETOG KRALjA STEFANA DEČANSKOG, SVETOG CARA UROŠA PETOG, SVETOG KNEZA LAZARA, SVETOG DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA I DUŠANOV ZAKONIK Napisali: Konstantin Filozof, Grigorije Camblak, patrijarh Pajsije Janjevac. Preveli: prota dr Lazar mirković i profesor Dr Đorđe Trifunović. Sadrži: pomenuta žitija i Dušanov Zakonik za dobrim objašnjenjima srednjovekovnih naziva i pojašnjenja na šta se odnose neka pravila Dušanovog Zakonika

Опис Књига Свети Сава – књижевник и књижевни јунак зборник је текстова у коме су на једном месту сабрана нека од најзначајних дела утемељивача српске духовности и текстови оних писаца (од средњег века до наших дана) који су били инспиративни ликом првог српског архиепископа, просветитеља и књижевника, монаха и светитеља. Први део књиге теко представља извод из Савиног дела, почев од Карејског, Хиландарског и Студеничког типика, Житија светог Симеона, Службе светом Симеону, па све до Писма студеничком игуману Спиридону. Други део књиге доноси нам најрепрезентативнија дела средњовековне народне и уметничке књижевности (службе, каноне, похвале, Тедосијево Житије светог Саве, народне песме, легенде и предања, као и песме Војислава Илића, владике Николаја Велимировића, Васка Попе, Слободана Ракитића, Матије Бећковића, Љубомира Симоновића и Миодрага Павловића) посредством којих можемо поступно пратити како се развијао Савин лик у књижевности…

Autor: Luka MičetaŽanrovi: Autobiografije i biografije, IstorijaPismo: ĆirilicaBroj strana: 312Povez: MekFormat: 13x20 cmGodina izdanja: 9. jun 2015.Biografija prvog srpskog kraljailiZašto Srbi nisu katoliciSudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu.Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države.Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao. 2/26

Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Ovom knjigom – koju Laguna izdaje povodom osamstote godišnjice od krunisanja Stefana Prvovenčanog – Luka Mičeta nam je predstavio vanvremensko delo Stefana Prvovenčanog, prvog kralja svih srpskih zemalja, podsećajući nas zbog čega je Stefan Nemanjić uživao veliko i nepodeljeno poštovanje svojih savremenika kao i zbog čega uživa divljenje svojih potomaka. Činjenica da je posle šest vekova srpski vožd Karađorđe poveo Srbe na ustanak pod stegom na kome se nalazio lik upravo ovog srpskog vladara samo je još jedan dokaz značaja i nezaborava Stefana Nemanjića, koji traje evo više od osam stoleća. Sa blagoslovom Njegove Svetosti, arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog Gospodina Irineja Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.

Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Ovom knjigom – koju Laguna izdaje povodom osamstote godišnjice od krunisanja Stefana Prvovenčanog – Luka Mičeta nam je predstavio vanvremensko delo Stefana Prvovenčanog, prvog kralja svih srpskih zemalja, podsećajući nas zbog čega je Stefan Nemanjić uživao veliko i nepodeljeno poštovanje svojih savremenika kao i zbog čega uživa divljenje svojih potomaka. Činjenica da je posle šest vekova srpski vožd Karađorđe poveo Srbe na ustanak pod stegom na kome se nalazio lik upravo ovog srpskog vladara samo je još jedan dokaz značaja i nezaborava Stefana Nemanjića, koji traje evo više od osam stoleća. Sa blagoslovom Njegove Svetosti, arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog Gospodina Irineja Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.

Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Ovom knjigom – koju Laguna izdaje povodom osamstote godišnjice od krunisanja Stefana Prvovenčanog – Luka Mičeta nam je predstavio vanvremensko delo Stefana Prvovenčanog, prvog kralja svih srpskih zemalja, podsećajući nas zbog čega je Stefan Nemanjić uživao veliko i nepodeljeno poštovanje svojih savremenika kao i zbog čega uživa divljenje svojih potomaka. Činjenica da je posle šest vekova srpski vožd Karađorđe poveo Srbe na ustanak pod stegom na kome se nalazio lik upravo ovog srpskog vladara samo je još jedan dokaz značaja i nezaborava Stefana Nemanjića, koji traje evo više od osam stoleća. Sa blagoslovom Njegove Svetosti, arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog Gospodina Irineja Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.

"Тамо где Господ хоће, побеђује се природни поредак", каже једна црквена песма. Ова књига говори о тој победи љубави и правде Божије над природним поретком, поретком у ком је "природно" живети у греху, у нељубави, поретку у коме је природно умрети. Бог у Кога верују православни је Бог Који превазилази људски ум; истовремено Он је Бог Који учествује у историји народа и читавог човечанства и Који учествује у сваком људском животу појединачно, Чуда су доказ тог Божијег учествовања - од чуда помоћи и исцелења до чуда очинске опомене и казне. Оно што православног хришћанина највише радује јесте чињеница да Бог Који је створио све галаксије и сав бескрај космоса, у исти мах са очинском љубављу брине о једној малој планети на рубу Млечног пута и њеним становницима. Поставши човек, Бог је показао да му нису страни људске патње и људске радости, а Своја чуда је оставио да би нам то и доказао. Србија, Русија, Грчка, Румунија: у свакој земљи Божјој налазе се докази Његовог благовољења према грешном али и кајућем се човечанству. Оно што ћете читати записано је од веродостојних сведока; циљ написанога је сведочење да Бог Живи и Истинити дела у сваком па и у нашем маловерном времену, и да је спреман да помогне сваком оном ко Га из дубине душе призива. Ова књига сваком ко то жели може бити повод за дубоко размишљање и искрену молитву јер је заиста велики Господ и чудесна су дела Његова. САДРЖАЈ Јеромонах Сергије (Рибко) О ЧУДИМА БОЖИЈИМ, 5 ЧУДА БОЖИЈА У XX ВЕКУ ЧУДА У ГРЧКОЈ МИЛОСТ МАЈКЕ БОЖЈЕ, 15 ЧУДЕСНА ИСЦЕЛЕЊА, 17 ПОМОЋ БОЖИЈА, 19 МИРОТОЧЕЊЕ, 21 Василика Василопулу ВЕЛИКОМУЧЕНИК СВЕТИ ЈЕФРЕМ ЧУДОТВОРАЦ, 24 Житије светог Јефрема, 26 На рушевинама старог манастира, 39 Виђења и чуда Светог великомученика Јефрема Чудотворца (1384-1426), 42 Чуда светог Јефрема, 43 ХИМНЕ СВЕТОМ ЈЕФРЕМУ ЧУДОТВОРЦУ, 97 Митрополит Игуменице, Аксиопоља и Поликастра Димитрије ЖИВОТ ИЗ ГРОБОВА ПОТРЕСНА ИСТИНИТА СВЕДОЧЕЊА О ЧУДЕСНОМ ЈАВЉАЊУ СВЕТИХ РАФАИЛА, НИКОЛАЈА И ИРИНЕ МНОГОВЕКОВНА ПРЕД ИСТОРИЈА, 99 На Ораховом брежуљку, 99 Тајанствени монах, 102 ”ПУНОЋА ВРЕМЕНА", 106 Гроб непознатог покојника, 106 Испуњење завета, 107 Неочекивано откриће, 109 Почетак откривања, 111 "Кости су моје", 114 Преподобни мученик Рафаило, 115 Прво чудо, 116 Цолакисово покајање, 118 "Име ми је Рафаило", 120 Чудесна знамења, 123 НОВА ГОЛГОТА, 128 Гроб ђакона Николаја, 129 "Код оца Василија из Морије", 129 Проналазак доње вилице, 131 Митрополитове недоумице, 132 Нагореле дечије кости, 133 Тачна локација, 134 Период одлагања искушења, 135 Несумњива похвала, 138 "Ја сам свети Николај", 142 Званична канонизација светих Рафаила, Николаја и Ирине, 146 Литија, 148 Нова ископавања, 149 Откриће новог мученика, 149 ,,Горите јер газите по нама", 151 Гробови осталих мученика, 153 ИЗВОРНИ СИНАКСАР, 156 Манастир на Ораховом брежуљку, 156 Последље године Византије, 157 Избегли на Лезвос, 160 Мучеништво Христа ради, 162 "Заклани као јагњад", 166 Борили су се као једна душа, 168 Надгробна тугованка, 172 СЛАВА ЦРКВЕ, 174 Извор нових духовних блага, 175 Агијазма, 175 "Видеће многи и уплашиће се" (Псе, 39,4), 177 "Светлост свијету” (Јн 8, 12), 180 Мистагогија светих Рафаила и Николаја, 184 Света Ирина на икони и у светој служби, 186 Нови период, 190 Нови пут, 190 Велико чудо, 191 Преподобна мученица Олимпија, 194 Црква посвећена мученицима и светковање Светлог уторка, 195 Крипта старог манастира, 197 ЧУДА У РУСИЈИ МИЛОСТ МАЈКЕ БОЖИЈЕ, 200 ЉУДИ БОЖИЈИ, 208 ЧУДЕСНА ИСЦЕЛЕЊА, 250 ЧУДЕСНА СПАСЕЊА, 262 ПОМОЋ БОЖИЈА, 273 ОТКРИВЕЊА БОЖИЈА, 286 ОПОМЕНЕ БОЖИЈЕ, 291 КАЗНЕ БОЖИЈЕ, 304 МИРОТОЧЕЊЕ, 309 С ОНЕ СТРАНЕ ГРОБА, 311 ЧУДА У СРБИЈИ МИЛОСТ МАЈКЕ БОЖИЈЕ, 333 ЉУДИ БОЖИЈИ, 341 ЧУДЕСА СВЕТИХ ВРАЧА У МАНАСТИРУ ЗОЧИШТУ, 347 ЧУДЕСНА ИСЦЕЛЕЊА, 362 ЧУДЕСНА СПАСЕЊА, 383 ПОМОЋ БОЖИЈА, 395 ОТКРИВЕЊА БОЖИЈА, 400 ОПОМЕНЕ БОЖИЈЕ, 410 КАЗНЕ БОЖИЈЕ, 122 С ОНЕ СТРАНЕ ГРОБА, 434 ЧУДА У РУМУНИЈИ, 439 ЧУДА У СВЕТУ МИЛОСТ МАЈКЕ БОЖЈЕ, 495 ЉУДИ БОЖЈИ, 499 ОТКРИВЕЊА БОЖЈА, 510 ОПОМЕНЕ БОЖИЈЕ, 512 КАЗНЕ БОЖЈЕ, 513 МИРОТОЧЕЊА, 514 УМЕСТО ЕПИЛОГА, 523 ГОСПОД ЈЕ СВУДА И СА СВИМА БЛАЖЕНИ АНДРЕЈ КАНАДСКИ И ЊЕГОВО "МАЛО ОТКРИВЕЊЕ", 527 АМЕРИЧКИ ДОМОРОДАЦ - САБЕСЕДНИК АНГЕЛА, 541 НЕНАДОКНАДИВИ ГУБИТАК ЗА РУСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЗАГРАНИЧНУ ЦРКВУ - ЈОСИФ МУЊОЗ РАЗГОВОРИ И СЕЋАЊА, 547 ЈЕРОМОНАХ ПРИПОВЕДА О ЧУДИМА, 560 МОЛИТЕ СЕ И ДАЋЕ ВАМ СЕ - ЧУДА ОД ЛОЗЕ СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ, 569 БЕСЕДА ОЦА јОИЛА, настојатеља манастира Светог Кирила и Методија ЧУДА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ, 573 УМЕСТО ЕПИЛОГА СУСРЕТ СА ГОСПОДОМ, 577 Наслов: Чуда Божија: Знаци времена Издавач: Образ светачки Страна: 600 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15 x 21 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-86555-59-5