Naziv: Anatomija čoveka = Human Anatomy Autor: Laslo Puškaš, Slobodan Marinković, Branislav FilipovićISBN:9788692007903Izdavac : Moza PublishingPovez: tvrdGodina izdanja :2020Format i dimenzije:257 x 335mm, tvrd povezBroj izdanja :2NovoStranica: 610 Pismo: LatinicaKnjiga je u odlicnom stanju, Stanje kao na sliciMolim vas pišite ili poručujte na Viber , WhatsApp , Sms

Mrlješ 1996 359 strana : ilustrovanoStanje : Odlično!

Frederic Delavier Opis Preko milion prodatih primeraka širom sveta! Peto, dopunjeno izdanje – sa uključenim novim prikazima pokreta, vežbama iste­za­nja i autentičnim ilustracijama koje potpisuje Frédéric Delavier, čitaoci su u prilici da steknu do­da­tna saznanja na koji način mišići funkcionišu tokom vežbi snage. Ovaj jedinstveni bestseler kombinuje vizuelne detalje ljudske anatomije u pokretu, sa najboljim savetima za trening mišićne snage – dobitna kombinacija i za amatere i za profesionalce. Mnoge knjige objašnjavaju koji mišići se aktiviraju tokom izabranih vežbi ili pokreta ali nijedan drugi naslov ne približava funkcionalnu anatomiju čoveka svakodnevnom treningu kao što to čini Ana­to­mi­ja treninga snage. Više od 600 ilustracija u boji pruža informacije o primarno angažovanim mi­ši­ći­ma za izvođenje određenog trenažnog pokreta ili vežbe, zajedno sa prikazom okružujućih stru­ktura – kostiju, ligameneta, tetiva i drugih vezivnih i susednih tkiva. Kao da ispred sebe imamo rendgenski snimak svake vežbe snage, Anatomija treninga snage ilustruje i površne i duboke mišićne grupe detaljno opisujući sve varijacije u položajima za izvođenje uobi­ča­je­nih vežbi treninga snage. Na taj način, čitalac postaje svestan obrasca regrutacije mišića je­din­stvenog za svaku pojedinačnu vežbu, istovremeno opisujući odnose mišića sa susednim strukturama. Nove strane na originalan način donose i dodatne informacije o tipičnim povredama koje nastaju tokom treninga snage, podvlačeći značaj preventivnih mera kako bi vežbali bezbedno i efikasno. ISBN 9788674781555 Godina izdanja 2011 Izdavač Data Status

"Zemlja straha" istražuje poreklo straha čiji je izvor kako sam čovek tako i njegovo okruženje. Ovaj uznemirujući i snažan psihološko-sociološki roman, svojevrsna anatomija straha čoveka na Zapadu, otkriva nam kako se stvaraju i umnožavaju strahovi da bi na kraju postali gospodari našeg života. Zemlja straha je mesto iz mašte u kojem postaje stvarnost sve ono od čega strepimo. Karlos dobro zna čega se plaši. Njegovi strahovi su uobičajeni: da ne dobije batine, da ga ne opljačkaju, da mu lopovi ne upadnu u kuću dok spava, da mu ne otmu sina; plaši se i agresivnosti komišija, adolescenata siledžija, siromašnih, stranaca… Iako zna da su njegova strahovanja preterana, čak neosnovana, Karlos ne može da ih se oslobodi. Jedan njegov do tada drugorazredni strah zauzeće središnje mesto kada se nađe u konfliktnoj situaciji: manji incident u školi njegovog sina koji bi se mogao jednostavno rešiti, postepeno se komplikuje zbog Karlosove nesposobnosti da donosi odluke. On započinje bežanje od samog sebe u kojem će sa svakom novom laži, svakim pogrešnim korakom, imati sve snažniji utisak pretnje. Isak Rosa (Isaac Rosa) je rođen u Sevilji 1974. godine. Objavio je romane ,,Loše pamćenje” (1999), koji je kasnije preradio u ,,Još jedan prokleti roman o građanskom ratu!” (2007), ,,Isprazna jučerašnjica” (2004), koji je 2005. ovenčan prestižnom nagradom ,,Romulo Galjegos”, a potom i nagradama ,,Oko kritike” i ,,Andaluzijskom nagradom kritike”. Godine 2008. objavio je ,,Zemlju straha” i za ovaj roman 2009. dobio nagradu Fondacije Hose Manuel Lara za najbolji roman objavljen na španskom jeziku; sem romana, autor je i dramskog dela ,,Zbogom momci” (1998) i pripovesti ,,Buka sveta” (1998), kao i priča koje su objavljene u raznim antologijama. Jedan je od trojice koautora publikacije ,,Kosovo. Humanitarni alibi” (2001) u kojoj su raskrinkane medijske manipulacije stvorene da opravdaju intervenciju na Srbiju. Njegova dela prevedena su na mnoge jezike, a po romanu ,,Isprazna jučerašnjica” Andres Linares snima film pod naslovom ,,Život u crvenom” čije se prikazivanje uskoro očekuje.

Objavljujući traktat na temu okultne anatomije, bilo nam je jasno da on mora protrčati kroz špalir nauke. Iako smo svesni sopstvenih nedostataka kada je reč o obradi ove teme, uvereni smo u temeljni integritet i razumnost doktrine koju nastojimo da odbranimo. Platon je bio oplemenjen svojom filozofskom vizijom; savremenog mislioca podozrenje čini siromašnim. Uporediti samo plemenitu glavu herkulaneumske biste Aristotela sa žrtvom savremenog intelektualnog srođivanja. Reklo bi se da je krepka veličanstvenost oličena u ovom starom peripatetiku iščezla sa naše zemlje. Kosa koja se u loknama spušta preko širokog čela, oči sanjara koje zure ispod obrva mudraca, taj ljubazni osmeh na uglovima usana, kratka brada što daje dodatnu snagu, glava koja je možda Zevsova ili Asklepijeva – više božanska nego smrtnička. Bogovi su tada odista hodali zemljom. Profesor V. Hagard je verovatno mislio na Aristotela kada je zapisao sledeće značajne reči: „Samo oni najuzvišeniji među ljudima imaju potrebnu inteligenciju, nezavisnost, poštenje, te odvažnost da priznaju svoje greške i nepristrasno tragaju za istinom“. Posmatrati posrnuće i slom naše trenutne civilizacije znači uvideti da kada se lepota u ljudskim srcima žrtvuje zarad korisnosti, život postaje užasna parodija. Istinska svrha obrazovanja nije u tome da iskoreni idealizam, već da učini svet sigurnim mestom za ideale. Visoko iznad širokog proscenijuma grandioznog univerziteta duboko je urezan ponosni natpis o prosvetljenju: „Obrazovanje se sastoji u učenju kako koristiti oruđa koje ljudi smatraju neophodnim.“ Zar je život samo dvoboj umova? Zar su ova oruđa samo sholastičarski rapiri i zar obrazovanje ništa drugo do obuka o tome kako probosti oponenta i kako parirati tuđem mišljenju? Obrazovanje očigledno mora biti podešeno mladima za nešto više od viteškog pohoda na pojmove ili borbe sa vetrenjačama. Pravo obrazovanje mora da nas nauči kako da sagradimo temelj koji će odgovarati ljudskim idealima. U mračnom dobu obrazovanje je bilo oslobađanje od stega sujeverja. U današnjem, još mračnijem dobu, obrazovanje se mora osloboditi materijalizma – najočajnijeg mogućeg sujeverja. Čovečanstvu su potrebna oruđa viših aspekata filozofije – estetika, etika i metafizika. Jer, kakvo će dobro doneti čoveku da postane najvrsniji umetnik ako njegova ruka nije šegrt kreativne vizije? Obrazovanje znači oslobođenje ideala i određivanje duhovnih vrednosti. U meri u kojoj ne uspe da ostvari ovaj legitimni cilj, omanuće i u samom obrazovanju.

Objavljujući traktat na temu okultne anatomije, bilo nam je jasno da on mora protrčati kroz špalir nauke. Iako smo svesni sopstvenih nedostataka kada je reč o obradi ove teme, uvereni smo u temeljni integritet i razumnost doktrine koju nastojimo da odbranimo. Platon je bio oplemenjen svojom filozofskom vizijom; savremenog mislioca podozrenje čini siromašnim. Uporediti samo plemenitu glavu herkulaneumske biste Aristotela sa žrtvom savremenog intelektualnog srođivanja. Reklo bi se da je krepka veličanstvenost oličena u ovom starom peripatetiku iščezla sa naše zemlje. Kosa koja se u loknama spušta preko širokog čela, oči sanjara koje zure ispod obrva mudraca, taj ljubazni osmeh na uglovima usana, kratka brada što daje dodatnu snagu, glava koja je možda Zevsova ili Asklepijeva – više božanska nego smrtnička. Bogovi su tada odista hodali zemljom. Profesor V. Hagard je verovatno mislio na Aristotela kada je zapisao sledeće značajne reči: „Samo oni najuzvišeniji među ljudima imaju potrebnu inteligenciju, nezavisnost, poštenje, te odvažnost da priznaju svoje greške i nepristrasno tragaju za istinom“. Posmatrati posrnuće i slom naše trenutne civilizacije znači uvideti da kada se lepota u ljudskim srcima žrtvuje zarad korisnosti, život postaje užasna parodija. Istinska svrha obrazovanja nije u tome da iskoreni idealizam, već da učini svet sigurnim mestom za ideale. Visoko iznad širokog proscenijuma grandioznog univerziteta duboko je urezan ponosni natpis o prosvetljenju: „Obrazovanje se sastoji u učenju kako koristiti oruđa koje ljudi smatraju neophodnim.“ Zar je život samo dvoboj umova? Zar su ova oruđa samo sholastičarski rapiri i zar obrazovanje ništa drugo do obuka o tome kako probosti oponenta i kako parirati tuđem mišljenju? Obrazovanje očigledno mora biti podešeno mladima za nešto više od viteškog pohoda na pojmove ili borbe sa vetrenjačama. Pravo obrazovanje mora da nas nauči kako da sagradimo temelj koji će odgovarati ljudskim idealima. U mračnom dobu obrazovanje je bilo oslobađanje od stega sujeverja. U današnjem, još mračnijem dobu, obrazovanje se mora osloboditi materijalizma – najočajnijeg mogućeg sujeverja. Čovečanstvu su potrebna oruđa viših aspekata filozofije – estetika, etika i metafizika. Jer, kakvo će dobro doneti čoveku da postane najvrsniji umetnik ako njegova ruka nije šegrt kreativne vizije? Obrazovanje znači oslobođenje ideala i određivanje duhovnih vrednosti. U meri u kojoj ne uspe da ostvari ovaj legitimni cilj, omanuće i u samom obrazovanju. Čitaj dalje

Senzornomotorna rehabilitacija je od posebnog značaja za osobe posle povrede ili oboljenja centralnog i perifernog nervnog sistema, mišićnog i skeletnog sistema, ali i za osobe sa genetskim promenama pomenutih sistema. Sadržaj ove knjige su signali i sistemi koji karakterišu organizam čoveka, a koji su od značaja za senzorno-motornu rehabilitaciju. Sadržaj knjige: Umesto predgovora ........................................................................................................ 5 Uvod ............................................................................................................................... 7 Literatura .................................................................................................................. 10 1. Opšta klasifikacija signala ....................................................................................... 11 1.1 Signali u organizmu od značaja za rehabilitaciju .............................................. 13 1.2 Prikupljanje i analiza signala ............................................................................. 18 Literatura .................................................................................................................. 20 2. Prenos informacija u organizmu .............................................................................. 21 2.1 Ćelijska membrana i kretanje jona ..................................................................... 21 2.2 Ravnotežni membranski potencijal .................................................................... 23 2.3 Akcioni potencijal .............................................................................................. 25 2.4 Refraktorni period .............................................................................................. 26 2.5 Prenos akcionog potencijala .............................................................................. 28 2.6 Kodiranje informacije akcionim potencijalima ................................................. 30 Literatura .................................................................................................................. 31 3. Nervni sistem ........................................................................................................... 32 3.1 Mozak i moždani signali .................................................................................... 35 3.2 Elektroencefalografija (EEG) ............................................................................ 37 3.2.1 EEG ritmovi ................................................................................................ 41 3.2.2 Analiza EEG signala ................................................................................... 42 Literatura .............................................................................................................. 46 3.3 Kortikalni evocirani potencijali ......................................................................... 47 3.3.1 Izdvajanje EP iz EEG signala ..................................................................... 47 3.3.2 Analiza evociranih potencijala .................................................................... 49 3.3.3 Vrste evociranih potencijala ....................................................................... 49 Literatura .............................................................................................................. 54 3.4 Magnetoencefalografija (MEG) ......................................................................... 55 3.4.1 Analiza MEG signala .................................................................................. 58 3.4.2 Poređenje MEG sa drugim sistemima ......................................................... 59 Literatura .............................................................................................................. 60 3.5 Kompjuterska tomografija - CT sken ............................................................... 61 3.5.1. Formiranje CT slike ................................................................................... 63 Literatura .............................................................................................................. 66 3.6 Magnetna rezonanca (MRI) ............................................................................... 67 2 LANA POPOVIĆ MANESKI I BRANISLAVA JEFTIĆ 3.6.1 Određivanje izvora MR signala .................................................................. 74 3.6.2 Formiranje MR slike ................................................................................... 76 3.6.3 Funkcionalna magnetna rezonanca - fMRI ................................................. 79 Literatura .............................................................................................................. 81 3.7 Signali u perifernom nervnom sistemu .............................................................. 82 3.7.1 Elektroneurografija (ENG) ......................................................................... 86 3.7.2 Analiza ENG i EMNG signala .................................................................... 87 3.7.3 Hronaksimetrija (I-T kriva) ......................................................................... 89 Literatura .............................................................................................................. 91 4. Mišićni sistem .......................................................................................................... 92 4.1 Skeletni mišići .................................................................................................... 92 4.2 Elektromiografija (EMG) ................................................................................... 99 4.2.1 Karakteristike EMG signala ...................................................................... 104 4.2.2 Analiza EMG zapisa. ................................................................................ 105 Literatura ............................................................................................................ 110 4.3 Motorni evocirani potencijali ........................................................................... 111 Literatura ............................................................................................................ 114 4.4 Srčani mišić ...................................................................................................... 115 4.4.1 Elektrokardiografija (EKG) ...................................................................... 121 4.4.1.1 EKG talasi i intervali ......................................................................... 122 4.4.1.2 Merenje EKG signala ......................................................................... 124 4.4.1.3 Patološki EKG zapisi ......................................................................... 128 Literatura ........................................................................................................ 129 4.4.2 Fonokardiografija (FKG) .......................................................................... 130 Literatura ........................................................................................................ 131 4.4.3 Ultrazvuk srca ........................................................................................... 132 4.4.3.1 Formiranje ultrazvučne slike .............................................................. 136 Literatura ........................................................................................................ 137 5. Skeletni sistem ....................................................................................................... 138 5.1 Rentgensko zračenje za posmatranje anatomije .............................................. 143 Literatura ............................................................................................................ 145 5.2 Analiza pokreta ................................................................................................ 146 5.2.1 Sistemi za snimanje kinematike pokreta ................................................... 147 5.2.1.1 Sistemi sa kamerama .......................................................................... 147 5.2.1.2 Inercijalni senzori ............................................................................... 150 5.2.1.3 Potenciometri i goniometri ................................................................ 152 5.2.1.4 Profili kinematičkih signala pri pokretima ........................................ 154 SIGNALI I SISTEMI U REHABILITACIJI 5.2.2 Sistemi za merenje dinamike pokreta ....................................................... 158 Literatura ............................................................................................................ 163 6. Vaskularni i respiratorni sistem ............................................................................. 164 6.1 Vaskularni sistem ............................................................................................. 165 6.1.1 Srčani puls ................................................................................................. 165 6.1.2 Krvni pritisak ............................................................................................ 167 6.1.3 Brzina protoka krvi - Dopler krvnih sudova ............................................. 169 6.2 Respiratorni sistem .......................................................................................... 173 6.2.1 Ritam disanja ............................................................................................ 174 6.2.2 Kapacitet pluća .......................................................................................... 175 6.2.3 Brzina protoka vazduha ............................................................................ 176 6.2.4 Zasićenost krvi kiseonikom ...................................................................... 177 Literatura ................................................................................................................ 179