Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Opis proizvoda Pušila sam, a sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice. Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol. Potreban je. Ima nade. Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Odlomak: Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Opis proizvoda Pušila sam, a sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice. Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol. Potreban je. Ima nade. Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

PUŠILA SAM A sad više ne. Nedostaju mi cigarete. Nedostaje mi strepnja koju su izazivale. Bila je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. DEVOJČICE Psuju. Depiliraju se. Puše. ALKOHOL Potreban je. IMA NADE Sunce obasjava poluuveli svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? Posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako čest u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Unutrašnje more - Danica Vukićević Godina izdanja: 2022 Broj strana: 218 Povez: Mek Pušila samA sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće.DevojčicePsuju. Depiliraju se. Piju.AlkoholPotreban je.Ima nadeSunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Unutrašnje more - Danica Vukićević Izdavač: Futura publikacije Godina izdanja: 2022 Broj strana: 218 Format: 21 cm Povez: Broširani PUŠILA SAM A sad više ne. Nedostaju mi cigarete. Nedostaje mi strepnja koju su izazivale. Bila je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. DEVOJČICE Psuju. Depiliraju se. Puše. ALKOHOL Potreban je. IMA NADE Sunce obasjava poluuveli svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? Posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako čest u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

OČUVANA POSVETA NA PREDLISTU.MISLIM DA JE OD AUTORKE NIN-ova nagrada za nabolji roman Izdavač: Futura publikacije Godina izdanja: 2022 Broj strana: 218 Format: 21 cm Povez: Broširani PUŠILA SAM A sad više ne. Nedostaju mi cigarete. Nedostaje mi strepnja koju su izazivale. Bila je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. DEVOJČICE Psuju. Depiliraju se. Puše. ALKOHOL Potreban je. IMA NADE Sunce obasjava poluuveli svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? Posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako čest u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom

Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuveli svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade. Naslov: UNUTRAŠNJE MORE Izdavač: Futura Publikacije Strana: 218 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: cm Godina izdanja: 2022 ISBN: 978-86-7188-206-4

Jevrejska perika - Slavko Lebedinski Sadržaj: Prvi deo Ciganska ambasada Jevrejska ulica Prevrtač ogledala Drugi deo Tri nevoljna potpisa ispod jedne fotografije iz tmurnog oktobra leta 1944 Potpis numera jedan Potpis numera dva Potpis numera tri Alrauna, neprežaljena ljubav Malina na čelu Slonovska jaja Beleška o piscu Iz recenzije Čedomira Mirkovića: Ispričan iz dvostruke pozicije - iz pozicije dečaka koji spoznaje svet da bi odrastao i iz pozicije odrasle osobe koja zna koliko je spoznavanje sveta bolno - roman Slavka Lebedinskog Jevrejska perika poseduje omamljivu naporedost surovosti i nežnosti, skladan spoj groteske i realističnosti. Razuđenost ove proze oslonila se na postupnost naracije, na pažljivo oblikovanje scena i povezivanje detalja, na dramaturgiju koja više računa sa ambijentima, sa osećanjem života i s prisnim tonom nego sa spoljašnjom dinamikom i s faktografijom fabule. A sugestivan jezik, sazdan na stilizaciji govora svojstvenog književnim junacima i pozornici zbivanja (prevashodno beogradski Dorćol iz godina posle Drugog svetskog rata), obezbedio je bliskost onim vidovima života koji su svedeni na elementarne - u ovom slučaju, to znači: arhetipske i simbolične - oblike i prizore. O piscu: Slavko Lebedinski rodio se u Moskvi, 1939. godine. Od 1945. godine živeo je u Beogradu, gde je diplomirao na Grupi za opštu književnost sa teorijom književnosti, pri filološkom fakultetu. Od 1992. godine živi u Beču, a povremeno u Beogradu. Objavio je zbirke pripovedaka Poznanik Isak Belj, Baldahin, Košulja sa adresama i Slatka gugutka, kao i roman Kasni orasi. Izbor iz njegovog proznog opusa, pod naslovom Laska Pana Balzaka, objavljen je, na poljskom jeziku u Krakovu. Preveo je sa ruskog jezika studiju Viktora Šklovskog Sergej Ejzenštajn i tri knjige proze Alekseja Remizova - Sestre po krstu, Peta čuma i U zatočeništvu. Izdavač: Prosveta, Beograd Godina: 1999 Broj strana: 243 Meki povez Biblioteka: Savremena proza Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: DU1/2 Težina: 260 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

DETALJNIJE Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi… Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim. Karakteristike: Format: 13x20 cm Broj strana: 200 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Godina izdanja: 19. oktobar 2022. Dobitnik nagrade Vladan Desnica.

Opis proizvoda Kakva je ovo zemlja po kojoj i svetac posrće?! Kakva je ovo zemlja gde svetac ne sme ni na tren da prispe, inače sa njegovog oreola zlato sastrugaše? Kakva je ovo zemlja iz koje se čak i kože odranih životinja trude da pobegnu? Kakva je ovo zemlja u kojoj iguman ne prima ikonu na prenoćište? Kakva je ovo zemlja koja vara namernike, gde se sela premeštaju, napuštena troskišta se smradno puše, ljudi gase zvezde-žežnice?! Kakva je ovo zemlja gde se stena, tvrdi kamen pod mekom, nežnom mahovinom – samo pravi da nikoga neće da ubije?! Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi… Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.

Dobitnik nagrade Vladan Desnica. Roman delta Kakva je ovo zemlja po kojoj i svetac posrće?! Kakva je ovo zemlja gde svetac ne sme ni na tren da prispe, inače sa njegovog oreola zlato sastrugaše? Kakva je ovo zemlja iz koje se čak i kože odranih životinja trude da pobegnu? Kakva je ovo zemlja u kojoj iguman ne prima ikonu na prenoćište? Kakva je ovo zemlja koja vara namernike, gde se sela premeštaju, napuštena troskišta se smradno puše, ljudi gase zvezde-žežnice?! Kakva je ovo zemlja gde se stena, tvrdi kamen pod mekom, nežnom mahovinom – samo pravi da nikoga neće da ubije?! Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi… Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.

Roman delta Kakva je ovo zemlja po kojoj i svetac posrće?! Kakva je ovo zemlja gde svetac ne sme ni na tren da prispe, inače sa njegovog oreola zlato sastrugaše? Kakva je ovo zemlja iz koje se čak i kože odranih životinja trude da pobegnu? Kakva je ovo zemlja u kojoj iguman ne prima ikonu na prenoćište? Kakva je ovo zemlja koja vara namernike, gde se sela premeštaju, napuštena troskišta se smradno puše, ljudi gase zvezde-žežnice?! Kakva je ovo zemlja gde se stena, tvrdi kamen pod mekom, nežnom mahovinom – samo pravi da nikoga neće da ubije?! Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi… Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.

Roman Delta Kakva je ovo zemlja po kojoj i svetac posrće?! Kakva je ovo zemlja gde svetac ne sme ni na tren da prispe, inače sa njegovog oreola zlato sastrugaše? Kakva je ovo zemlja iz koje se čak i kože odranih životinja trude da pobegnu? Kakva je ovo zemlja u kojoj iguman ne prima ikonu na prenoćište? Kakva je ovo zemlja koja vara namernike, gde se sela premeštaju, napuštena troskišta se smradno puše, ljudi gase zvezde-žežnice?! Kakva je ovo zemlja gde se stena, tvrdi kamen pod mekom, nežnom mahovinom – samo pravi da nikoga neće da ubije?! Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi… Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim. Čitaj dalje

Autor: Goran PetrovićKakva je ovo zemlja po kojoj i svetac posrće?! Kakva je ovo zemlja gde svetac ne sme ni na tren da prispe, inače sa njegovog oreola zlato sastrugaše? Kakva je ovo zemlja iz koje se čak i kože odranih životinja trude da pobegnu? Kakva je ovo zemlja u kojoj iguman ne prima ikonu na prenoćište? Kakva je ovo zemlja koja vara namernike, gde se sela premeštaju, napuštena troskišta se smradno puše, ljudi gase zvezde-žežnice?! Kakva je ovo zemlja gde se stena, tvrdi kamen pod mekom, nežnom mahovinom – samo pravi da nikoga neće da ubije?!Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći.Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi…Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.

Roman Delta Kakva je ovo zemlja po kojoj i svetac posrće?! Kakva je ovo zemlja gde svetac ne sme ni na tren da prispe, inače sa njegovog oreola zlato sastrugaše? Kakva je ovo zemlja iz koje se čak i kože odranih životinja trude da pobegnu? Kakva je ovo zemlja u kojoj iguman ne prima ikonu na prenoćište? Kakva je ovo zemlja koja vara namernike, gde se sela premeštaju, napuštena troskišta se smradno puše, ljudi gase zvezde-žežnice?! Kakva je ovo zemlja gde se stena, tvrdi kamen pod mekom, nežnom mahovinom – samo pravi da nikoga neće da ubije?! Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića. Početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi… Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.

Opis proizvoda Kakva je ovo zemlja po kojoj i svetac posrće?! Kakva je ovo zemlja gde svetac ne sme ni na tren da prispe, inače sa njegovog oreola zlato sastrugaše? Kakva je ovo zemlja iz koje se čak i kože odranih životinja trude da pobegnu? Kakva je ovo zemlja u kojoj iguman ne prima ikonu na prenoćište? Kakva je ovo zemlja koja vara namernike, gde se sela premeštaju, napuštena troskišta se smradno puše, ljudi gase zvezde-žežnice?! Kakva je ovo zemlja gde se stena, tvrdi kamen pod mekom, nežnom mahovinom – samo pravi da nikoga neće da ubije?! Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi… Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.

Прво и највеће чудо Свете Петке је чињеница да је њено тело годинама било закопано у земљи и да није иструлило, него, на против, Богом прослављено да својом нетрулежношћу и чудотворношћу сведочи тајно Христово васкрсење. Њене свете мошти у граду Јашију, уистину, подсећају на живог човека који је само накратко уснио. Али, да нико од радозналаца и неверника не би испитивао њено тело, оно је запечаћено у везеном белом одејању, преко кога је постављен везени покров. Под главом светитељке је извезено јастуче, на њеном челу је сребрни венац, а на грудима икона са њеним ликом коју народ целива. Чудо је и то да су Петкине мошти сачуване као ретко којег светитеља. На њима нема никаквог оштећења иако су прошле и кроз воду и кроз ватру. Много пута преношене су из једне земље у другу, од једног народа другоме, из једне цркве у другу, али то на њима није оставило трага. Чудо је и то како су мошти Свете Петке остале неоштећене у страшном пожару који је уништио храм Света Три Јерарха у Јашију, где су боравиле око 250 година. Било је то у ноћи између 26. и 27. децембра 1888. године. Црквењак је заборавио да угаси свећу која је била постављена на дрвеном свећњаку поред светитељкиног кивота. Сат-два касније, запалио се свећњак, покрови, балдахин, одежде и сам кивот, који је био окован сребром и златом. Ватра је истопила сребро и злато, али дрвени кивот био је нагорео само споља. Сви су веровали да је огањ уништио мошти Свете Петке. Али, кад су отворили кивот, видели су да је светитељкино тело цело. Само је јастуче под њеном главом било мало од дима загарављено. Ватра није успела да растопи ни печате од воска на светитељкиним ризама. Чудесно спасавање Петкиних моштију потврдиле су тадашње градске власти у Јашију, које су о томе оставиле писмени документ. То је било једно од највећих чуда које је учинила ова светитељка - целе ноћи почивала је неозлеђена, на усијаном жару, као на мекој постељи. Међу чудима која се свакодневно збивају поред Петкиних мироточивих моштију у Јашију највише је исцељења од разних болести, затим избављења од великих опасности, од ратова, куге, суше и страшне смрти. Преподобна Параскева помаже сиромашнима, неправедно окривљенима, мајкама у невољи, ђацима, студентима, војницима, свима који полажу наду у њене молитве. Она излази у сусрет свакоме ко од ње нешто тражи, ако је то Божја воља. МоШтима Свете Петке у Јашију дневно пристижу стотине њених поклоника, сваки са својом муком и невољом. Неки траже помоћ, неки долазе да јој заблагодаре на примљеном дару. Она им пружа моралну и духовну утеху, уточиште за смирење, исцељење од најтежих болести. Некима се Света Петка јавља у сну, некима на јави. За њу с правом кажу да успоставља најживљи, готово опипљив контакт са верницима. Занимљиво је да се Србима највише јавља као жена у црнини, а житељима Молдавије као жена у белој одећи. Колико је живо општење између ове светице и оних који од ње траже помоћ говори и то да Света Петка зна да опомене људе који крше пост петком или оне који раде недељом. Због ових њених опомена у народу је самоникао обичај да се држи пост уочи празника Свете Петке, назван Петковача и Петковица. Док теши и блажи у невољама и страдањима, објављује оздрављење од болести, Света Петка понекад наговештава и казну за оне који су горди и непоправљиви. Наслов: Света Петка - слава српска и заштита верних Издавач: Светигора Страна: 150 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 22x30 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-7660-117-2

Ikonostas Dobitnik nagrade Vladan Desnica. Roman Delta Kakva je ovo zemlja po kojoj i svetac posrće?! Kakva je ovo zemlja gde svetac ne sme ni na tren da prispe, inače sa njegovog oreola zlato sastrugaše? Kakva je ovo zemlja iz koje se čak i kože odranih životinja trude da pobegnu? Kakva je ovo zemlja u kojoj iguman ne prima ikonu na prenoćište? Kakva je ovo zemlja koja vara namernike, gde se sela premeštaju, napuštena troskišta se smradno puše, ljudi gase zvezde-žežnice?! Kakva je ovo zemlja gde se stena, tvrdi kamen pod mekom, nežnom mahovinom – samo pravi da nikoga neće da ubije?! Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi… Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim. Prikaži više

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Ikonostas - Goran Petrović Godina izdanja: 2022 Broj strana: 200 Povez: Mek Dobitnik nagrade Vladan Desnica. Roman Delta Kakva je ovo zemlja po kojoj i svetac posrće?! Kakva je ovo zemlja gde svetac ne sme ni na tren da prispe, inače sa njegovog oreola zlato sastrugaše? Kakva je ovo zemlja iz koje se čak i kože odranih životinja trude da pobegnu? Kakva je ovo zemlja u kojoj iguman ne prima ikonu na prenoćište? Kakva je ovo zemlja koja vara namernike, gde se sela premeštaju, napuštena troskišta se smradno puše, ljudi gase zvezde-žežnice?! Kakva je ovo zemlja gde se stena, tvrdi kamen pod mekom, nežnom mahovinom – samo pravi da nikoga neće da ubije?! Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi… Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.

Ikonostas Dobitnik nagrade Vladan Desnica. Roman Delta Kakva je ovo zemlja po kojoj i svetac posrće?! Kakva je ovo zemlja gde svetac ne sme ni na tren da prispe, inače sa njegovog oreola zlato sastrugaše? Kakva je ovo zemlja iz koje se čak i kože odranih životinja trude da pobegnu? Kakva je ovo zemlja u kojoj iguman ne prima ikonu na prenoćište? Kakva je ovo zemlja koja vara namernike, gde se sela premeštaju, napuštena troskišta se smradno puše, ljudi gase zvezde-žežnice?! Kakva je ovo zemlja gde se stena, tvrdi kamen pod mekom, nežnom mahovinom – samo pravi da nikoga neće da ubije?! Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi… Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim. Prikaži više

Каква је ово земља по којој и светац посрће?! Каква је ово земља где светац не сме ни на трен да приспе, иначе са његовог ореола злато састругаше? Каква је ово земља из које се чак и коже одраних животиња труде да побегну? Каква је ово земља у којој игуман не прима икону на преноћиште? Каква је ово земља која вара намернике, где се села премештају, напуштена троскишта се смрадно пуше, људи гасе звезде-жежнице?! Каква је ово земља где се стена, тврди камен под меком, нежном маховином – само прави да никога неће да убије?! Србија за владавине деспота Стефана Лазаревића, почетак XV века. Деспотов престони двор у Београду, који тек што је изграђен, треба опремити префињеним балдахинима из Дубровника, дебелим перинама из Пеште, неугасивим кандилима из Солуна, светозарним иконама са Свете Горе… Доносиће их носачи пешке, натоварене на мазгама или превожене лађама, једино иконописани свеци, њих стотину, одлучују да крену пут српске престонице сами, без ичије помоћи. Да иконе могу да лете и путују, зна се одавно, али у овој фантастичној приповести Горана Петровића оне ће доживети и многе невоље, пресретаће их и Турци, и разбојници, и морске немани, и временске непогоде, дочекивати и клањати им се верници, многе ће се заувек изгубити, а у деспотов двор стићи ће само једна, оштећена и готово непрепознатљива, па ни деспотов саветник Константин Филозоф неће разазнати о којем се светитељу ради… Иконостас је нова прича, нови „ток“ у Роману делти Горана Петровића, универзуму алегоричних приповести чија се радња расплиће од средњег века до дана које сматрамо нашим. Наслов: Иконостас Издавач: Laguna Страна: 200 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 13,0 x 20,0 cm Година издања: 2022 ИСБН: 978-86-521-4663-5