Filteri
close
Tip rezultata
Svi rezultati uključeni
keyboard_arrow_down
Kategorija
Kolekcionarstvo i umetnost
keyboard_arrow_down
Sve kategorije
Kolekcionarstvo i umetnost
Opseg cena (RSD)
1 500,00 - 3 499,00
keyboard_arrow_down
Od
RSD
Do
RSD
Sortiraj po
keyboard_arrow_down
Objavljeno u proteklih
keyboard_arrow_down
Sajtovi uključeni u pretragu
2 sajta isključena
keyboard_arrow_down

Pratite promene cene putem maila

  • Da bi dobijali obaveÅ”tenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete VaÅ”u mail adresu.
1-7 od 7 rezultata

Broj oglasa

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream
1-7 od 7
1-7 od 7 rezultata

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream

Režim promene aktivan!

Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje

Aktivni filteri

  • Izbačen Sajt

    www.kliklak.rs
  • Izbačen Sajt

    www.ekupi.rs
  • Cena

    1,500 din - 3,499 din

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Detaljni popis - Jolanda Kastanjo Izdavač: Treći trg Godina izdanja: 2019 Broj strana: 133 Format: 19 cm Povez: BroÅ”irani TOLIKO PUTA PROĐOH OVUDAā€¦ A NIKAD VAS PRE NE VIDEH Pravimo detaljni popis, poput herbarijuma nekog nepredvidljivog sazvežđa. Prvo idu ljiljani, koji cvetaju dok padaju zvezde, pa dalije i hrizanteme, ne smemo izostaviti ni bulke jer i stidljivo, sitno cveće valja prebrojati. Cvet smokve je neprimetan. I najnačitaniji od svih, cvetni ukras u zaglavlju knjige. Orhideja je, naravno, erotičan cvet, Kad liči na, ma, da ne nastavljam. Hibiskus doskočicama ispunjava predvečerje. Hortenzije: pričajte mi koliko sam ovde bila srećna. Tu su i iris, lavanda, takozvana čajna ruža. A onda i magnolija koja je, kao Å”to joj već ime sluti, sigurno nekada bila na grbu nekog mongolskog carstva. Kale, sase, i gruba nota rododendrona. Tu su zatim i druga čudesa iz daleka, poput neopisivog cveta ćilamate koji miriÅ”e, ali se ne vidi, kao ta duboka ljubav koja ti se uz nogu vije poput puzavice. Pa onda, tu su i beli ljiljani, patuljaste ruže, maslačci. Tu su i zanovetak, žilavka, prkos, ali to je već Konceptualnije cveće. Hristov venac je prestolje odgovora, baldahin razumevanja. Neko cveće zauvek nosi ime prvog oka koje ga je ugledalo. Jorgovan, neven, bela rada. Ne smem zaboraviti ni mimoze, roj sićuÅ”nih upozorenja, niti meni najmilije: bezobrazni žamor bogumile. Ali kao Å”to rekoh, ne znam, baÅ” čudno, toliko puta prođoh ovuda, aliā€¦ ne, nikad vas pre ne videh.

Prikaži sve...
2,100RSD
forward
forward
Detaljnije

FRIDRIH GERKE KASNA ANTIKA I RANO HRIŠĆANSTVO Prevod - Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović Izdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1973 280 strana 24 cm Edicija - Umetnost u svetu: istorijske, druÅ”tvene i religiozne osnove Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Uvod I. POČECI (PRE KONSTANTINA) II. OD KONSTANTINA DO GRACIJANA Sudbonosna godina 313. u rimskoj carskoj umetnosti III. DOBA TEODOSIJA IV. DOBA JUSTINIJANA V. KRAJ ā€” IRAKLIJEVA DINASTIJA DODATAK ObjaÅ”njenja uz ilustrovani dodatak (244). Ilustrovani dodatak (245). Spisak literature (253). ObjaÅ”njenje stručnih izraza (255). Geografska karta (258). Spisak slika u boji, podaci o poreklu slika (260). Spisak crteža (261). Registar (262) Ako Vas neÅ”to zanima, slobodno poÅ”aljite poruku. Friedrich SpƤtantike und frĆ¼hes Christentum Adam I Eva Adventus Agnelus Akvileja Alarih Amor I Psihe Amvrosie Iz Milana Anastasije Antependije Apostoli Apoteoza Arhanđeli Arl Arkadije Avelj Avram Baldahin Bavit Bema Blagosiljanje Boetije Bogorodica BreÅ”a Carigrad Celus Christus Victor Crux Invicta Damasus Danilo David Diptisi Dobri Pastir Državna Umetnost Efes Elizijum Epifanija Evharistija Gala Placidija Galijen Gavrilo Golgota Građevinska Plastika Gracijan Helije Honorije Hristovo KrÅ”tenje Vaznsesenje Ignatije Iz Antiohije Ikone Imago Clipeata Imperator Ambulans Super Apsidem Inkarnacija Inkrustacija Isceljenje Slepih Jaganjci Jakov Jerusalim Jevanđelisti Jona Jevrejska Crkva Jov Jovan Zlatousti Juda Junije Basuss Justin Justinijan Kain Kana Kapua Kartagina Katakombe Kiprijan Knezovi Konstancije Konstantin Veliki Krstionice KrÅ”tenje Lav Veliki Lazar Logos Luna Magi Maksimilijan Marko Marsej Mihajlo Milano Milano Mojsije Mozaici Murano Narteks Nebeska Crkva Neon Noje Obožavanje Maga Oltar Oratorijum Pantokrator Pastoforije Pavle Petar Pilat Pons Milvius Postanje Prezviterijum Principat Prokpije Proroci Pula Rabulin Kodeks Rajski Breg Ravena Rim Sabina Sabor Sarkofazi Sarkofag Sergiopolis Sikst Sinagoga Sinaj Slonova Kost Solun Stradanje Hristovo Sveti Grob Å tit Teodorih Veliki Teodora Teodosije Tetrarhijsko Doba Toma Traditio Legis Trijer Trijumfalni Luci Valentijan Vaskresenje Večera Viktorije Vitlejem Vonički Carevi Zemaljska Crkva Lopta Žena U Molitvi

Prikaži sve...
2,490RSD
forward
forward
Detaljnije

FRIDRIH GERKEKASNA ANTIKA I RANO HRIŠĆANSTVOPrevod - Aleksandrina Cermanović-KuzmanovićIzdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1973280 strana24 cmEdicija - Umetnost u svetu: istorijske, druÅ”tvene i religiozne osnovePovez - TvrdStanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenjaSADRŽAJ:PredgovorUvodI. POČECI (PRE KONSTANTINA)II. OD KONSTANTINA DO GRACIJANASudbonosna godina 313. u rimskoj carskoj umetnostiIII. DOBA TEODOSIJA IV. DOBA JUSTINIJANAV. KRAJ ā€” IRAKLIJEVA DINASTIJA DODATAKObjaÅ”njenja uz ilustrovani dodatak (244). Ilustrovani dodatak (245). Spisak literature (253). ObjaÅ”njenje stručnih izraza (255). Geografska karta (258). Spisak slika u boji, podaci o poreklu slika (260). Spisak crteža (261). Registar (262)Ako Vas neÅ”to zanima, slobodno poÅ”aljite poruku.Friedrich SpƤtantike und frĆ¼hes Christentum Adam I Eva Adventus Agnelus Akvileja Alarih Amor I Psihe Amvrosie Iz Milana Anastasije Antependije Apostoli Apoteoza Arhanđeli Arl Arkadije Avelj Avram Baldahin Bavit Bema Blagosiljanje Boetije Bogorodica BreÅ”a Carigrad Celus Christus Victor Crux Invicta Damasus Danilo David Diptisi Dobri Pastir Državna Umetnost Efes Elizijum Epifanija Evharistija Gala Placidija Galijen Gavrilo Golgota Građevinska Plastika Gracijan Helije Honorije Hristovo KrÅ”tenje Vaznsesenje Ignatije Iz Antiohije Ikone Imago Clipeata Imperator Ambulans Super Apsidem Inkarnacija Inkrustacija Isceljenje Slepih Jaganjci Jakov Jerusalim Jevanđelisti Jona Jevrejska Crkva Jov Jovan Zlatousti Juda Junije Basuss Justin Justinijan Kain Kana Kapua Kartagina Katakombe Kiprijan Knezovi Konstancije Konstantin Veliki Krstionice KrÅ”tenje Lav Veliki Lazar Logos Luna Magi Maksimilijan Marko Marsej Mihajlo Milano Milano Mojsije Mozaici Murano Narteks Nebeska Crkva Neon Noje Obožavanje Maga Oltar Oratorijum Pantokrator Pastoforije Pavle Petar Pilat Pons Milvius Postanje Prezviterijum Principat Prokpije Proroci Pula Rabulin Kodeks Rajski Breg Ravena Rim Sabina Sabor Sarkofazi Sarkofag Sergiopolis Sikst Sinagoga Sinaj Slonova Kost Solun Stradanje Hristovo Sveti Grob Å tit Teodorih Veliki Teodora Teodosije Tetrarhijsko Doba Toma Traditio Legis Trijer Trijumfalni Luci Valentijan Vaskresenje Večera Viktorije Vitlejem Vonički Carevi Zemaljska Crkva Lopta Žena U Molitvi

Prikaži sve...
2,490RSD
forward
forward
Detaljnije

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. UnutraÅ”nje more - Danica Vukićević Godina izdanja: 2022 Broj strana: 218 Povez: Mek PuÅ”ila samA sada viÅ”e ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće.DevojčicePsuju. Depiliraju se. Piju.AlkoholPotreban je.Ima nadeSunce obasjava poluuvali svet, kroz Å”palir natkriljen baldahinom ā€“ zlatnim i boje rđe kroÅ”njama koračam i uživam u jutru. NeÅ”to nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muÅ”karac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Prikaži sve...
1,700RSD
forward
forward
Detaljnije

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. UnutraÅ”nje more - Danica Vukićević Izdavač: Futura publikacije Godina izdanja: 2022 Broj strana: 218 Format: 21 cm Povez: BroÅ”irani PUÅ ILA SAM A sad viÅ”e ne. Nedostaju mi cigarete. Nedostaje mi strepnja koju su izazivale. Bila je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. DEVOJČICE Psuju. Depiliraju se. PuÅ”e. ALKOHOL Potreban je. IMA NADE Sunce obasjava poluuveli svet, kroz Å”palir natkriljen baldahinom ā€“ zlatnim i boje rđe kroÅ”njama koračam i uživam u jutru. NeÅ”to nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? Posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako čest u detinjstvu: neko (stariji muÅ”karac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Prikaži sve...
2,400RSD
forward
forward
Detaljnije

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Ikonostas - Goran Petrović Godina izdanja: 2022 Broj strana: 200 Povez: Mek Dobitnik nagradeĀ Vladan Desnica. Roman Delta Kakva je ovo zemlja po kojoj i svetac posrće?! Kakva je ovo zemlja gde svetac ne sme ni na tren da prispe, inače sa njegovog oreola zlato sastrugaÅ”e? Kakva je ovo zemlja iz koje se čak i kože odranih životinja trude da pobegnu? Kakva je ovo zemlja u kojoj iguman ne prima ikonu na prenoćiÅ”te? Kakva je ovo zemlja koja vara namernike, gde se sela premeÅ”taju, napuÅ”tena troskiÅ”ta se smradno puÅ”e, ljudi gase zvezde-žežnice?! Kakva je ovo zemlja gde se stena, tvrdi kamen pod mekom, nežnom mahovinom ā€“ samo pravi da nikoga neće da ubije?! Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek Å”to je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz PeÅ”te, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Goreā€¦ Donosiće ih nosači peÅ”ke, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oÅ”tećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radiā€¦ Ikonostas je nova priča, novi ā€žtokā€œ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo naÅ”im.

Prikaži sve...
1,600RSD
forward
forward
Detaljnije

SpoljaÅ”njost kao na fotografijama, unutraÅ”njost u dobrom i urednom stanju! Manji format 31.str Izdanje SOLUN 1917. Timotije Bogoboj Atanacković (Baja, 22. jun 1826 ā€” Baja, 9. septembra 1858) bio je srpski književnik i advokat.[1] U istoriji srpske književnosti zapamćen je kao utemeljivač srpske romantičarske novele i kao pisac romana ā€žDva idolaā€, najvažnijeg romana srpskog romantizma. Pored romana i novela, pisao je i poeziju i putopise.[2] Atanacković je poticao iz ugledne srpske trgovačke porodice Austrijskog carstva. Studirao je prava u Požunu, PeÅ”ti i Beču.[2] U Beču je postao deo Vukovog kruga, koji ga je priveo kolu mladih romantičara. Učestvovao je u Srpskoj revoluciji 1848ā€”1849 i Majskoj skupÅ”tini, te je zbog odmazde mađarskog suda bio prisiljen da se skloni u Francusku. Od 1848. do 1850. putovao je po Evropi. Tokom 1851. i 1852. godine radio je kao sekretar kod bačkog vladike Platona Atanackovića. Vratio se u svoj rodni grad Baju 1852. U Baji je započeo uspeÅ”nu advokatsku karijeru, te je ubrzo napustio pisanje književnih dela. Umro je od tuberkuloze u svojoj trideset i drugoj godini života.[2] Iako je književnu karijeru započeo poezijom, Atancković je stekao ugled piÅ”ući prozu. Njegove prve novele pisane su u stilu starinske, sentimentalne romantike, sa puno nesrećnih ljubavi, fatalnih mladih ljudi i bledih devojaka. Å to se viÅ”e razvijao kao pripovedač, to je u dela unosio viÅ”e situacija iz svakodnevnog života. Način umetničkog uobličavanja savremenog života je, iako često vrlo naivan, predstaljao novinu u srpskoj prozi, čija se radnja do tada odigravala mahom u pseudoistorijskom ambijentu srednjeg veka. NajviÅ”e umetničke kvalitete dostigao je novelom ā€žBunjevkaā€ i romanom ā€žDva idolaā€, sa kojima je prevaziÅ”ao dotadaÅ”nju proznu literaturu. Oba dela su smeÅ”tena u ambijent Srpske revolucije 1848ā€”1849. Dve glavne teme u njegovim delima su ljubav i rodoljublje. Značajan je i kao jedan od prvih pisaca koji su pisali i Å”tampali dela reformisanim pravopisom Vuka Karadžića, na koji je preÅ”ao 1847. Biografija Bogoboj Atanacković rođen je kao Timotije Atanacković 22. juna 1826. u selu Baja, u tadaÅ”njem Austrijskom carstvu[1][2], od majke Anastasije i oca Gavre Atanackovića, uglednog trgovca. Bio je najstarije dete i imao je braću Teodora, Lazu, Đuru i sestru Mariju.[3] Osnovnu Å”kolu i nižu gimnaziju zavrÅ”io je u Baji. JoÅ” kao dete susreće se sa stvaralaÅ”tvom Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića i srpskim narodnim pesmama.[4] U skladu sa romantičarskim stremljenjima srpske obnove, Timotije je svoje grčko ime posrbio i prozvao se Bogobojem.[5] Studije prava je upisao 1844. na Pravnoj akademiji u Požunu (Bratislavi). U Požunu je bio učlanjen u đačku družinu, koju je osnovao Ljudovit Å tur, i u kojoj se upoznao sa Svetozarom Miletićem i Jovanom Živkovićem.[6] Nakon dve godine studija Filozofije u Požunu, koje su se u tadaÅ”njem Å”kolskom sistemu priznavale kao pripremne, odnosno kao početne godine fakultetskih studija prava, Atanacković se upisao na Pravnu akademiju u PeÅ”ti, a potom je nastavio studije u Beču. Na studijama u Beču stupio je u vezu sa tadaÅ”njom srpskom omladinom koja se okupljala oko Vuka Stefanovića Karadžića i zalagala se za uvođenje narodnog jezika u književnost. U gostionici ā€žKod kugleā€ upoznaje se sa Brankom Radičevićem, Đurom Daničićem i drugim viđenijim Srbima.[7] Za Radičevića ga je vezivalo istinsko prijateljstvo koje će negovati do Brankove smrti. Pavle Simić Majski sabor 1848. Atanacković je naslikan pored baldahina. Atanacković, kome je tada bilo 22 godine, učestvovao je u Srpskoj revoluciji 1848ā€”1849, jednoj od liberalno-nacionalnih revolucija koje su izbile Å”irom Evrope proleća te godine. Bio je član izaslanstva, koje je tražilo od patrijarha Josifa Rajačića da iznese i pred narodom pročita stare privilegije, koje su austrijski carevi izdali srpskom narodu. Učestvovao je u Velikoj, majskoj, narodnoj skupÅ”tini u Sremskim Karlovcima 13. maja. Zbog učeŔća u radu Majske skupÅ”tine, ali i zbog agitovanja u narodu, mađarski preki sud počeo je da traži Atanackovića kako bi ga osudio na smrt. Znajući da se pred prekim sudom teÅ”ko može odbraniti, Atancković je pobegao u Beč, a potom u Pariz.[8] U Francuskoj je naučio francuski jezik i usvojio francuske kulturne obrasce kojih će se držati do kraja života. Vratio se u Baju u jesen 1849.[9] Od polovine 1850. krenuo je na putovanje po Evropi sa koga se Å”est meseci redovito javljao putopisima u ā€žSrpskim novinamaā€[10] Tokom 1848. i 1850. putovao je po Nemačkoj, Å vajcarskoj, Francuskoj, Holandiji i Italiji. Tokom 1851. i 1852. godine Atanacković je radio kao sekretar kod bačkog vladike Platona Atanackovića u Novom Sadu.[11] To je ujedno i period njegovog najaktivnijeg književnog delovanja. Atanacković se u svoj rodni grad Baju vratio 1852. Tamo je otvorio advokatsku kancelariju. Ubrzo nakon dolaska zaljubio se u Helenu Stojanović. Ipak do venčanja nije doÅ”lo, najverovatnije zbog protivljenja njene majke. Atanacković se oženio drugom devojkom Marijom Davidović iz Budima 1855. Sa njom je dobio dvoje dece. Postao je vrlo uspeÅ”an advokat i opÅ”tinski savetnik. Takođe, napustio je pisanje i književnost. Kako Skerlić ističe: Sentimenatlni i romantični poeta iŔčaurio se u imućnog i vrlo prozaičnog građanina.[12] Umro je od tuberkuloze u Baji 9. septembra 1858, u trideset i drugoj godini života.[13] Jovan Đorđević je uā€žSrpskom letopisuā€, beležeći Atanackoviću smrt, istakao da su s njime: mnoge nadežde saranjene a Antonije Hadžić je u nekrologu u Srpskom dnevniku zabeležio da je sa Atanackovićevom smrću srpska književnost izgubila radnika retke valjanosti, radnika: koji je takoreći od postanka svoga pa sve do poslednjeg trenutka neprekidno i neumorno radio za sreću, napredak i prosvetu srbskoga roda, koje je iz sveg srca žarko ljubio i za nj viÅ”e puta znatne žrtve, bez ikakve svoje koristi, prineo.[14] Njegova praunuka Jelena je 1930-tih bila članica PraÅ”kog baleta i `najbolja klizačica u Čehoslovačkoj`.[15] Književno stvaralaÅ”tvo Atanacković se u srpskoj književnosti prvo oglasio poezijom. Prva pesma pod nazivom ā€žPosestrimiā€ Å”tampana je u časopisu ā€žPeÅ”tansko-budimska skorotečaā€ u 7. broju 23. januara 1844. Prema Skerlićevom miÅ”ljenju ova pesma osamnaestogodiÅ”njaka sadrži ceo Atanackovićev budući književni program: njegov sentimentalno-patriotski pravac, ljubav prema ženi i ljubav prema Srpkinji koje se spajaju u jednu skladnu i nerazdvojnu celinu.[16] Druga pesma ā€žZvezdi Daniciā€ je, takođe, objavljena u ā€žPeÅ”tansko-budimskoj skorotečiā€ iste godine (br. 23).[16] U istoriji srpske književnosti prozno stvaralaÅ”tvo Bogoboja Atanackovića se određuje kao prelazna karika koja povezuje barokno-sentimentalistički tip romana Milovana Vidakovića (slika levo) sa protorealističnim, druÅ”tvenim romanom Jakova Ignjatovića (slika desno) Iste 1844. godine u ā€žPeÅ”tansko-budimskoj skorotečiā€ objavio je i svoje prve novele: ā€žKrvava osvetaā€ (br. 30-31), ā€žEfrosinaā€ (br. 38-39), i ā€žDve sestreā€ (br. 45-46). Sve tri novele su nastale pod snažnim uticajem proze Milovana Vidakovića, najpopularnijeg srpskog pisca prve polovine 19. veka, ali se u njima oseća i težnja mladog autora da se tog uticaja oslobodi, tim pre Å”to je Vidakovićeva proza u to vreme već počela da izlazi iz mode. ā€žKrvavu osvetuā€ i ā€žDve sestreā€ karakteriÅ”e neobuzdana romantičnost i meÅ”anje istorijskih elemenata sa izmiÅ”ljenim događajima, dok je ā€žEfrosinaā€ smeÅ”tena u savremeno doba i prikazuje život običnih ljudi, Å”to je nagoveÅ”taj novog književnog smera koji će iznedriti Atanackovićeva najvažnija ostvarenja.[17] Naslovna strana druge sveske novela Darak Srbkinji (1846) Bogoboja Atanackovića Sledeće godine, 1845, u Budimu je objavio prvu svesku novela pod naslovom ā€žDarak Srpkinjiā€ (Š”Š°Ń€Š°Šŗъ Š”рŠ±ŠŗŠøŠ½ŃŒŠø). Druga sveska izaÅ”la je u Subotici 1846. Najveći broj Atanackovićevih novela nalazi se u tim dvema sveskama. U prvoj svesci su se naÅ”le novele ā€žLjubeznik i udvaračā€, ā€žUbicaā€, ā€žMati i kćiā€ i preÅ”tampana iz ā€žSkorotečeā€ novela ā€žKrvava osvetaā€. U drugoj svesci Å”tampane su novele ā€žNankaā€ i ā€žHajduciā€.[18] Nakon pauze usled učestvovanja u Revoluciji 1848. i kasnijim progonom u Francusku, Atanacković se u književnosti ponovo javio 1851. i 1852. Ovaj period karakteriÅ”u dela napisana novim, reformisanim pravopisom Vuka Karadžića. Tri novele: ā€žRukavicaā€, ā€žTri zelene Å”ibljikeā€ i ā€žBunjevkaā€ izaÅ”le su 1852. ā€žBunjevkaā€ zauzima posebno mesto u njegovom stvaralaÅ”tvu i smatra se Atanckovićevom najboljom novelom. VeÅ”tom kompozicijom, tečnim i čistim jezikom, izvesnim realističkim karakterom, ova novela se izdvaja od ostalih. Jedna od ideja koja se razvija u njoj je ideja da nacionalnost mora stajati iznad vere i po tome je Atanacković nastavljač prosvetiteljske ideje Dositeja Obradovića o Srbima sva tri zakona, to jest, vere.[19] Najznačajnije ostvarenje Bogoboja Atanckovića je roman ā€žDva idolaā€. Izdat je iz dva dela, to jest, u dve sveske ā€žPupoljakaā€ (svojevrsne zbirke dela), od kojih je prva Å”tampana u Beču 1851, a druga u Novom Sadu 1852. Roman je dobio ime po tome Å”to glavni junak Mladen u svom životu ima dva idola, to jest, dve ljubavi: ljubav prema srpskom narodu i ljubav prema devojci Ruži. Roman se zasniva na složenoj i zapletenoj fabuli karakterističnoj za tradicionalni tip romana i nadovezuje se na stvaralaÅ”tvo Milovana Vidakovića i njegove barokno-sentimentalističke romane. U njemu imamo obe varijante osnovne fabule romana Vidakovićevskog tipa: priču o rastavljenim ljubavnicima i priču o rastavljenim srodnicima. Međutim, svi ti elementi tradicionalne fabule doživeli su kod Atanackovića transformacije, te se roman ne odigrava u svetu pseudoistorijske, neobavezne fikcije, već je smeÅ”ten u Atanackovićevu savremenost, a srpski roman prvi put dobija ambijent ili sredinu koja se javlja kao druÅ”tveno-kulturna-istorijska i nacionalno-politička pozadina romanesknog zbivanja (opisuje se druÅ”tveni život Srba u tadaÅ”njoj Vojovodini, kao i propast i posledice Revolucije iz 1848, i drugi aktuelni istorijski događaji) Iz ovih razloga ā€žDva idolaā€ predstavljaju važnu kariku u sagledavanju razvoja romana u srpskoj književnosti kao delo koje spaja barokno-sentimentalistički roman Milovana Vidakovića sa protorealističnim, druÅ”tvenim romanom Jakova Ignjatovića.

Prikaži sve...
2,290RSD
forward
forward
Detaljnije
Nazad
Sačuvaj