Barbie krevet iz 1990 godine. Potpuno ocuvan. Zavese mogu da se spuste ili vezu kao na slici.

Опис Часна трпеза (грч: ή αγία τράπεζα, το θυσιαστήριον – трапеза, Свети престо, Часни престо, Олтар, Велики олтар), у Православној Цркви, четвороугаони сто на једном, четири или пет стубова; седиште је и најважнији део олтарског простора у коме се врши Евхаристија, с честицом мошти која се приликом освећења храма ставља испод или у њу. Над олтаром постављан је балдахин, одн. циборијум (према Православној традицији у живопису и иконопису, приказивање унутрашњости храма је у оквиру архитектонских скраћеница, неретко само с циборијумом над часном трпезом).

Autor: Jolanda KastanjoTOLIKO PUTA PROĐOH OVUDA… A NIKAD VAS PRE NE VIDEHPravimo detaljni popis,poput herbarijuma nekog nepredvidljivog sazvežđa.Prvo idu ljiljani, koji cvetaju dok padaju zvezde,pa dalije i hrizanteme,ne smemo izostaviti ni bulke jer i stidljivo, sitno cvećevalja prebrojati.Cvet smokve je neprimetan.I najnačitaniji od svih, cvetni ukras u zaglavlju knjige.Orhideja je, naravno, erotičan cvet,Kad liči na, ma, da ne nastavljam.Hibiskus doskočicama ispunjava predvečerje.Hortenzije: pričajte mi koliko sam ovde bila srećna.Tu su i iris, lavanda, takozvana čajna ruža.A onda i magnolija koja je, kao što joj već ime sluti,sigurno nekada bila na grbu nekog mongolskog carstva.Kale, sase, i gruba nota rododendrona.Tu su zatim i druga čudesa iz daleka,poput neopisivog cveta ćilamatekoji miriše, ali se ne vidi, kaota duboka ljubav koja ti se uz nogu vije poput puzavice.Pa onda,tu su i beli ljiljani, patuljaste ruže, maslačci.Tu su i zanovetak, žilavka, prkos, ali to je većKonceptualnije cveće.Hristov venac je prestolje odgovora,baldahin razumevanja.Neko cveće zauvek nosi ime prvog oka koje ga je ugledalo.Jorgovan, neven, bela rada.Ne smem zaboraviti ni mimoze, roj sićušnih upozorenja,niti meni najmilije: bezobrazni žamor bogumile.Ali kao što rekoh, ne znam, baš čudno,toliko puta prođoh ovuda, ali…ne,nikad vas prene videh.

Detaljni popis TOLIKO PUTA PROĐOH OVUDA… A NIKAD VAS PRE NE VIDEH Pravimo detaljni popis, poput herbarijuma nekog nepredvidljivog sazvežđa. Prvo idu ljiljani, koji cvetaju dok padaju zvezde, pa dalije i hrizanteme, ne smemo izostaviti ni bulke jer i stidljivo, sitno cveće valja prebrojati. Cvet smokve je neprimetan. I najnačitaniji od svih, cvetni ukras u zaglavlju knjige. Orhideja je, naravno, erotičan cvet, Kad liči na, ma, da ne nastavljam. Hibiskus doskočicama ispunjava predvečerje. Hortenzije: pričajte mi koliko sam ovde bila srećna. Tu su i iris, lavanda, takozvana čajna ruža. A onda i magnolija koja je, kao što joj već ime sluti, sigurno nekada bila na grbu nekog mongolskog carstva. Kale, sase, i gruba nota rododendrona. Tu su zatim i druga čudesa iz daleka, poput neopisivog cveta ćilamate koji miriše, ali se ne vidi, kao ta duboka ljubav koja ti se uz nogu vije poput puzavice. Pa onda, tu su i beli ljiljani, patuljaste ruže, maslačci. Tu su i zanovetak, žilavka, prkos, ali to je već Konceptualnije cveće. Hristov venac je prestolje odgovora, baldahin razumevanja. Neko cveće zauvek nosi ime prvog oka koje ga je ugledalo. Jorgovan, neven, bela rada. Ne smem zaboraviti ni mimoze, roj sićušnih upozorenja, niti meni najmilije: bezobrazni žamor bogumile. Ali kao što rekoh, ne znam, baš čudno, toliko puta prođoh ovuda, ali… ne, nikad vas pre ne videh.

TOLIKO PUTA PROĐOH OVUDA… A NIKAD VAS PRE NE VIDEH Pravimo detaljni popis, poput herbarijuma nekog nepredvidljivog sazvežđa. Prvo idu ljiljani, koji cvetaju dok padaju zvezde, pa dalije i hrizanteme, ne smemo izostaviti ni bulke jer i stidljivo, sitno cveće valja prebrojati. Cvet smokve je neprimetan. I najnačitaniji od svih, cvetni ukras u zaglavlju knjige. Orhideja je, naravno, erotičan cvet, Kad liči na, ma, da ne nastavljam. Hibiskus doskočicama ispunjava predvečerje. Hortenzije: pričajte mi koliko sam ovde bila srećna. Tu su i iris, lavanda, takozvana čajna ruža. A onda i magnolija koja je, kao što joj već ime sluti, sigurno nekada bila na grbu nekog mongolskog carstva. Kale, sase, i gruba nota rododendrona. Tu su zatim i druga čudesa iz daleka, poput neopisivog cveta ćilamate koji miriše, ali se ne vidi, kao ta duboka ljubav koja ti se uz nogu vije poput puzavice. Pa onda, tu su i beli ljiljani, patuljaste ruže, maslačci. Tu su i zanovetak, žilavka, prkos, ali to je već Konceptualnije cveće. Hristov venac je prestolje odgovora, baldahin razumevanja. Neko cveće zauvek nosi ime prvog oka koje ga je ugledalo. Jorgovan, neven, bela rada. Ne smem zaboraviti ni mimoze, roj sićušnih upozorenja, niti meni najmilije: bezobrazni žamor bogumile. Ali kao što rekoh, ne znam, baš čudno, toliko puta prođoh ovuda, ali… ne, nikad vas pre ne videh.

Zbirka poezije. Odlomak: TOLIKO PUTA PROĐOH OVUDA… A NIKAD VAS PRE NE VIDEH Pravimo detaljni popis, poput herbarijuma nekog nepredvidljivog sazvežđa. Prvo idu ljiljani, koji cvetaju dok padaju zvezde, pa dalije i hrizanteme, ne smemo izostaviti ni bulke jer i stidljivo, sitno cveće valja prebrojati. Cvet smokve je neprimetan. I najnačitaniji od svih, cvetni ukras u zaglavlju knjige. Orhideja je, naravno, erotičan cvet, Kad liči na, ma, da ne nastavljam. Hibiskus doskočicama ispunjava predvečerje. Hortenzije: pričajte mi koliko sam ovde bila srećna. Tu su i iris, lavanda, takozvana čajna ruža. A onda i magnolija koja je, kao što joj već ime sluti, sigurno nekada bila na grbu nekog mongolskog carstva. Kale, sase, i gruba nota rododendrona. Tu su zatim i druga čudesa iz daleka, poput neopisivog cveta ćilamate koji miriše, ali se ne vidi, kao ta duboka ljubav koja ti se uz nogu vije poput puzavice. Pa onda, tu su i beli ljiljani, patuljaste ruže, maslačci. Tu su i zanovetak, žilavka, prkos, ali to je već Konceptualnije cveće. Hristov venac je prestolje odgovora, baldahin razumevanja. Neko cveće zauvek nosi ime prvog oka koje ga je ugledalo. Jorgovan, neven, bela rada. Ne smem zaboraviti ni mimoze, roj sićušnih upozorenja, niti meni najmilije: bezobrazni žamor bogumile. Ali kao što rekoh, ne znam, baš čudno, toliko puta prođoh ovuda, ali… ne, nikad vas pre ne videh.

Opis TOLIKO PUTA PROĐOH OVUDA… A NIKAD VAS PRE NE VIDEH Pravimo detaljni popis, poput herbarijuma nekog nepredvidljivog sazvežđa. Prvo idu ljiljani, koji cvetaju dok padaju zvezde, pa dalije i hrizanteme, ne smemo izostaviti ni bulke jer i stidljivo, sitno cveće valja prebrojati. Cvet smokve je neprimetan. I najnačitaniji od svih, cvetni ukras u zaglavlju knjige. Orhideja je, naravno, erotičan cvet, Kad liči na, ma, da ne nastavljam. Hibiskus doskočicama ispunjava predvečerje. Hortenzije: pričajte mi koliko sam ovde bila srećna. Tu su i iris, lavanda, takozvana čajna ruža. A onda i magnolija koja je, kao što joj već ime sluti, sigurno nekada bila na grbu nekog mongolskog carstva. Kale, sase, i gruba nota rododendrona. Tu su zatim i druga čudesa iz daleka, poput neopisivog cveta ćilamate koji miriše, ali se ne vidi, kao ta duboka ljubav koja ti se uz nogu vije poput puzavice. Pa onda, tu su i beli ljiljani, patuljaste ruže, maslačci. Tu su i zanovetak, žilavka, prkos, ali to je već Konceptualnije cveće. Hristov venac je prestolje odgovora, baldahin razumevanja. Neko cveće zauvek nosi ime prvog oka koje ga je ugledalo. Jorgovan, neven, bela rada. Ne smem zaboraviti ni mimoze, roj sićušnih upozorenja, niti meni najmilije: bezobrazni žamor bogumile. Ali kao što rekoh, ne znam, baš čudno, toliko puta prođoh ovuda, ali… ne, nikad vas pre ne videh.

Broj strana: 133 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 19 cm Godina izdanja: 2019. Izdavač: Treći trg TOLIKO PUTA PROĐOH OVUDA… A NIKAD VAS PRE NE VIDEH Pravimo detaljni popis, poput herbarijuma nekog nepredvidljivog sazvežđa. Prvo idu ljiljani, koji cvetaju dok padaju zvezde, pa dalije i hrizanteme, ne smemo izostaviti ni bulke jer i stidljivo, sitno cveće valja prebrojati. Cvet smokve je neprimetan. I najnačitaniji od svih, cvetni ukras u zaglavlju knjige. Orhideja je, naravno, erotičan cvet, Kad liči na, ma, da ne nastavljam. Hibiskus doskočicama ispunjava predvečerje. Hortenzije: pričajte mi koliko sam ovde bila srećna. Tu su i iris, lavanda, takozvana čajna ruža. A onda i magnolija koja je, kao što joj već ime sluti, sigurno nekada bila na grbu nekog mongolskog carstva. Kale, sase, i gruba nota rododendrona. Tu su zatim i druga čudesa iz daleka, poput neopisivog cveta ćilamate koji miriše, ali se ne vidi, kao ta duboka ljubav koja ti se uz nogu vije poput puzavice. Pa onda, tu su i beli ljiljani, patuljaste ruže, maslačci. Tu su i zanovetak, žilavka, prkos, ali to je već Konceptualnije cveće. Hristov venac je prestolje odgovora, baldahin razumevanja. Neko cveće zauvek nosi ime prvog oka koje ga je ugledalo. Jorgovan, neven, bela rada. Ne smem zaboraviti ni mimoze, roj sićušnih upozorenja, niti meni najmilije: bezobrazni žamor bogumile. Ali kao što rekoh, ne znam, baš čudno, toliko puta prođoh ovuda, ali… ne, nikad vas pre ne videh.

Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Format: 13x20 cm Broj strana: 200 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Godina izdanja: 19. oktobar 2022.

Najnovija Ninova nagrada za knjigu. Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim Čitaj dalje

Autor: Danica VukićevićPušila samA sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće.DevojčicePsuju. Depiliraju se. Piju.AlkoholPotreban je.Ima nadeSunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Unutrašnje more Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Opis proizvoda Pušila sam, a sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice. Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol. Potreban je. Ima nade. Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Odlomak: Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

PUŠILA SAM A sad više ne. Nedostaju mi cigarete. Nedostaje mi strepnja koju su izazivale. Bila je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. DEVOJČICE Psuju. Depiliraju se. Puše. ALKOHOL Potreban je. IMA NADE Sunce obasjava poluuveli svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? Posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako čest u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Opis proizvoda Pušila sam, a sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice. Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol. Potreban je. Ima nade. Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Voda paučina Novi roman Voda, paučina Nade Gašić, najzagrebačkije spisateljice, počinje legendarnom poplavom Zagreba 1964. godine, dramatičnim opisom evakuacije stanovnika naselja Trešnjevke i nadiranja vode koja sa sobom donese i balvane i smeće i smrti, uvuče nas u svoje virove i ponese u dubine, zavrti i preplavi, sve dok nas kraj romana ne izbaci na svoje tvrde korice, kao brodolomnike, iscrpljene od njegova intenziteta, samozagledane i – ako je u nama iole ukusa i samokritičnosti – katarzično ispražnjene i ispunjene. Malo je romana koji bešavno spajaju različite žanrove u harmoniku, pardon, harmoniju. U ovom romanu naći ćete bajke, ispovijedi, struju polusvijesti, materijale skinute s Interneta, psiho-profile ubojica… sav onaj materijal od kojega se život u njegovoj punini i složenosti i jezičnom šarenilu sastoji. Materijal koji je visoko artificijeliziran, e da bi se priveo dubini realiteta. No, to je sve samo carsko carevo ruho ispod kojega se krije priča koja razgolićava; priča o eskortnoj prostituciji, o žrtvovanom djetetu, o tri sestre, raspadnutim obiteljima, o vjenčanju i sprovodu, zdravoj hrani i nezdravim idejama, o retardiranom čovjeku Dečec Damiru i Djevici Mariji, kvartu – Trešnjevki – o mafiji i politici, policiji… ako već treba sve to reći u jednoj riječi: o Gradu (i Svijetu?), pomalo kiklopskom, pomalo Kirkinom. Opet, ni širok pojam Grada ne zahvaća dovoljno duboko u ovaj roman, pa ako ćemo pokušati ići pravo, zanemariti sve meandre i pritoke koje život znače, riskirati opasnost banalnosti, smijemo reći da je ovo roman o – krivnji. A s krivnjom se teško nositi, kao i s oprostom, kao i sa zaboravom. Sve što vrijedi je teško. A ovaj roman je ono najljepše i najteže; kraljevski baldahin protkan zlatom koji će spavača, padne li na njega, ugušiti. Prikaži više

Broj strana: 404 Povez: Tvrd Izdavač: Algoritam media Novi roman Voda, paučina Nade Gašić, najzagrebačkije spisateljice, počinje legendarnom poplavom Zagreba 1964. godine, dramatičnim opisom evakuacije stanovnika naselja Trešnjevke i nadiranja vode koja sa sobom donese i balvane i smeće i smrti, uvuče nas u svoje virove i ponese u dubine, zavrti i preplavi, sve dok nas kraj romana ne izbaci na svoje tvrde korice, kao brodolomnike, iscrpljene od njegova intenziteta, samozagledane i – ako je u nama iole ukusa i samokritičnosti – katarzično ispražnjene i ispunjene. Malo je romana koji bešavno spajaju različite žanrove u harmoniku, pardon, harmoniju. U ovom romanu naći ćete bajke, ispovijedi, struju polusvijesti, materijale skinute s Interneta, psiho-profile ubojica… sav onaj materijal od kojega se život u njegovoj punini i složenosti i jezičnom šarenilu sastoji. Materijal koji je visoko artificijeliziran, e da bi se priveo dubini realiteta. No, to je sve samo carsko carevo ruho ispod kojega se krije priča koja razgolićava; priča o eskortnoj prostituciji, o žrtvovanom djetetu, o tri sestre, raspadnutim obiteljima, o vjenčanju i sprovodu, zdravoj hrani i nezdravim idejama, o retardiranom čovjeku Dečec Damiru i Djevici Mariji, kvartu – Trešnjevki – o mafiji i politici, policiji… ako već treba sve to reći u jednoj riječi: o Gradu (i Svijetu?), pomalo kiklopskom, pomalo Kirkinom. Opet, ni širok pojam Grada ne zahvaća dovoljno duboko u ovaj roman, pa ako ćemo pokušati ići pravo, zanemariti sve meandre i pritoke koje život znače, riskirati opasnost banalnosti, smijemo reći da je ovo roman o – krivnji. A s krivnjom se teško nositi, kao i s oprostom, kao i sa zaboravom. Sve što vrijedi je teško. A ovaj roman je ono najljepše i najteže; kraljevski baldahin protkan zlatom koji će spavača, padne li na njega, ugušiti.

FRIDRIH GERKEKASNA ANTIKA I RANO HRIŠĆANSTVOPrevod - Aleksandrina Cermanović-KuzmanovićIzdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1973280 strana24 cmEdicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnovePovez - TvrdStanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenjaSADRŽAJ:PredgovorUvodI. POČECI (PRE KONSTANTINA)II. OD KONSTANTINA DO GRACIJANASudbonosna godina 313. u rimskoj carskoj umetnostiIII. DOBA TEODOSIJA IV. DOBA JUSTINIJANAV. KRAJ — IRAKLIJEVA DINASTIJA DODATAKObjašnjenja uz ilustrovani dodatak (244). Ilustrovani dodatak (245). Spisak literature (253). Objašnjenje stručnih izraza (255). Geografska karta (258). Spisak slika u boji, podaci o poreklu slika (260). Spisak crteža (261). Registar (262)Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.Friedrich Spätantike und frühes Christentum Adam I Eva Adventus Agnelus Akvileja Alarih Amor I Psihe Amvrosie Iz Milana Anastasije Antependije Apostoli Apoteoza Arhanđeli Arl Arkadije Avelj Avram Baldahin Bavit Bema Blagosiljanje Boetije Bogorodica Breša Carigrad Celus Christus Victor Crux Invicta Damasus Danilo David Diptisi Dobri Pastir Državna Umetnost Efes Elizijum Epifanija Evharistija Gala Placidija Galijen Gavrilo Golgota Građevinska Plastika Gracijan Helije Honorije Hristovo Krštenje Vaznsesenje Ignatije Iz Antiohije Ikone Imago Clipeata Imperator Ambulans Super Apsidem Inkarnacija Inkrustacija Isceljenje Slepih Jaganjci Jakov Jerusalim Jevanđelisti Jona Jevrejska Crkva Jov Jovan Zlatousti Juda Junije Basuss Justin Justinijan Kain Kana Kapua Kartagina Katakombe Kiprijan Knezovi Konstancije Konstantin Veliki Krstionice Krštenje Lav Veliki Lazar Logos Luna Magi Maksimilijan Marko Marsej Mihajlo Milano Milano Mojsije Mozaici Murano Narteks Nebeska Crkva Neon Noje Obožavanje Maga Oltar Oratorijum Pantokrator Pastoforije Pavle Petar Pilat Pons Milvius Postanje Prezviterijum Principat Prokpije Proroci Pula Rabulin Kodeks Rajski Breg Ravena Rim Sabina Sabor Sarkofazi Sarkofag Sergiopolis Sikst Sinagoga Sinaj Slonova Kost Solun Stradanje Hristovo Sveti Grob Štit Teodorih Veliki Teodora Teodosije Tetrarhijsko Doba Toma Traditio Legis Trijer Trijumfalni Luci Valentijan Vaskresenje Večera Viktorije Vitlejem Vonički Carevi Zemaljska Crkva Lopta Žena U Molitvi

Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuveli svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade. Naslov: UNUTRAŠNJE MORE Izdavač: Futura Publikacije Strana: 218 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: cm Godina izdanja: 2022 ISBN: 978-86-7188-206-4

DETALJNIJE Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi… Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim. Karakteristike: Format: 13x20 cm Broj strana: 200 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Godina izdanja: 19. oktobar 2022. Dobitnik nagrade Vladan Desnica.

Opis proizvoda Kakva je ovo zemlja po kojoj i svetac posrće?! Kakva je ovo zemlja gde svetac ne sme ni na tren da prispe, inače sa njegovog oreola zlato sastrugaše? Kakva je ovo zemlja iz koje se čak i kože odranih životinja trude da pobegnu? Kakva je ovo zemlja u kojoj iguman ne prima ikonu na prenoćište? Kakva je ovo zemlja koja vara namernike, gde se sela premeštaju, napuštena troskišta se smradno puše, ljudi gase zvezde-žežnice?! Kakva je ovo zemlja gde se stena, tvrdi kamen pod mekom, nežnom mahovinom – samo pravi da nikoga neće da ubije?! Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi… Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.