Nolit, 1977. 208 strana. Očuvana, sem korica (kao na slici). s

AKCIJA 1 knjiga 200-3 za 240 dinara (važi za sve knjige od 200 dinara) Godina izdanja;1977. Format 20 cm Mek povez, klapna Strana 208 Zadnji predlist išaran hem olovkom i drvenom bojicom, vrlo dobrom stanju. Sve moje predmete možete pogledati ovde: https://www.kupindo.com/Clan/budnispokoj/SpisakPredmeta

Ocuvana S5

Spolja ima manju fleku kao na slici, rub malo ostecen po ivicama, iznutra odlicna, bez pisanja, cista i kompletna

SADRZAJ KOMPLETAN

Barbie krevet iz 1990 godine. Potpuno ocuvan. Zavese mogu da se spuste ili vezu kao na slici.

panoramini romani izdaje NARODNA PROSVJETA`Beograd tvrdi povez 247 str dobro očuvana

Опис Часна трпеза (грч: ή αγία τράπεζα, το θυσιαστήριον – трапеза, Свети престо, Часни престо, Олтар, Велики олтар), у Православној Цркви, четвороугаони сто на једном, четири или пет стубова; седиште је и најважнији део олтарског простора у коме се врши Евхаристија, с честицом мошти која се приликом освећења храма ставља испод или у њу. Над олтаром постављан је балдахин, одн. циборијум (према Православној традицији у живопису и иконопису, приказивање унутрашњости храма је у оквиру архитектонских скраћеница, неретко само с циборијумом над часном трпезом).

170 strana, mek povez, izdanje Rad - Narodna knjiga - Bigz 1977 OCUVANO Slavko Lebedinski (Moskva, 20. jun 1939) je srpski književnik. Od 1945. godine živeo je u Beogradu, gde je diplomirao na grupi za opštu književnost sa teorijom književnosti, pri Filološkom fakultetu. Od 1992. godine živi u Beču, a povremeno u Beogradu. Objavio je zbirke pripovedaka Poznanik Isak Belj, Baldahin, Košulja sa adresama i Slatka gugutka, kao i romane Kasni orasi i Jevrejska perika. Izbor iz njegovog proznog opusa, pod naslovom Laska pana Balzaka, objavljen je na poljskom jeziku u Krakovu. Preveo je sa ruskog jezika studiju Viktora Šklovskog Sergej Ajzenštajn i tri knjige proze Alekseja Remizova - Sestre po krstu, Peta čuma i U zatočeništvu. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 SMD

Autor: Jolanda KastanjoTOLIKO PUTA PROĐOH OVUDA… A NIKAD VAS PRE NE VIDEHPravimo detaljni popis,poput herbarijuma nekog nepredvidljivog sazvežđa.Prvo idu ljiljani, koji cvetaju dok padaju zvezde,pa dalije i hrizanteme,ne smemo izostaviti ni bulke jer i stidljivo, sitno cvećevalja prebrojati.Cvet smokve je neprimetan.I najnačitaniji od svih, cvetni ukras u zaglavlju knjige.Orhideja je, naravno, erotičan cvet,Kad liči na, ma, da ne nastavljam.Hibiskus doskočicama ispunjava predvečerje.Hortenzije: pričajte mi koliko sam ovde bila srećna.Tu su i iris, lavanda, takozvana čajna ruža.A onda i magnolija koja je, kao što joj već ime sluti,sigurno nekada bila na grbu nekog mongolskog carstva.Kale, sase, i gruba nota rododendrona.Tu su zatim i druga čudesa iz daleka,poput neopisivog cveta ćilamatekoji miriše, ali se ne vidi, kaota duboka ljubav koja ti se uz nogu vije poput puzavice.Pa onda,tu su i beli ljiljani, patuljaste ruže, maslačci.Tu su i zanovetak, žilavka, prkos, ali to je većKonceptualnije cveće.Hristov venac je prestolje odgovora,baldahin razumevanja.Neko cveće zauvek nosi ime prvog oka koje ga je ugledalo.Jorgovan, neven, bela rada.Ne smem zaboraviti ni mimoze, roj sićušnih upozorenja,niti meni najmilije: bezobrazni žamor bogumile.Ali kao što rekoh, ne znam, baš čudno,toliko puta prođoh ovuda, ali…ne,nikad vas prene videh.

Detaljni popis TOLIKO PUTA PROĐOH OVUDA… A NIKAD VAS PRE NE VIDEH Pravimo detaljni popis, poput herbarijuma nekog nepredvidljivog sazvežđa. Prvo idu ljiljani, koji cvetaju dok padaju zvezde, pa dalije i hrizanteme, ne smemo izostaviti ni bulke jer i stidljivo, sitno cveće valja prebrojati. Cvet smokve je neprimetan. I najnačitaniji od svih, cvetni ukras u zaglavlju knjige. Orhideja je, naravno, erotičan cvet, Kad liči na, ma, da ne nastavljam. Hibiskus doskočicama ispunjava predvečerje. Hortenzije: pričajte mi koliko sam ovde bila srećna. Tu su i iris, lavanda, takozvana čajna ruža. A onda i magnolija koja je, kao što joj već ime sluti, sigurno nekada bila na grbu nekog mongolskog carstva. Kale, sase, i gruba nota rododendrona. Tu su zatim i druga čudesa iz daleka, poput neopisivog cveta ćilamate koji miriše, ali se ne vidi, kao ta duboka ljubav koja ti se uz nogu vije poput puzavice. Pa onda, tu su i beli ljiljani, patuljaste ruže, maslačci. Tu su i zanovetak, žilavka, prkos, ali to je već Konceptualnije cveće. Hristov venac je prestolje odgovora, baldahin razumevanja. Neko cveće zauvek nosi ime prvog oka koje ga je ugledalo. Jorgovan, neven, bela rada. Ne smem zaboraviti ni mimoze, roj sićušnih upozorenja, niti meni najmilije: bezobrazni žamor bogumile. Ali kao što rekoh, ne znam, baš čudno, toliko puta prođoh ovuda, ali… ne, nikad vas pre ne videh.

TOLIKO PUTA PROĐOH OVUDA… A NIKAD VAS PRE NE VIDEH Pravimo detaljni popis, poput herbarijuma nekog nepredvidljivog sazvežđa. Prvo idu ljiljani, koji cvetaju dok padaju zvezde, pa dalije i hrizanteme, ne smemo izostaviti ni bulke jer i stidljivo, sitno cveće valja prebrojati. Cvet smokve je neprimetan. I najnačitaniji od svih, cvetni ukras u zaglavlju knjige. Orhideja je, naravno, erotičan cvet, Kad liči na, ma, da ne nastavljam. Hibiskus doskočicama ispunjava predvečerje. Hortenzije: pričajte mi koliko sam ovde bila srećna. Tu su i iris, lavanda, takozvana čajna ruža. A onda i magnolija koja je, kao što joj već ime sluti, sigurno nekada bila na grbu nekog mongolskog carstva. Kale, sase, i gruba nota rododendrona. Tu su zatim i druga čudesa iz daleka, poput neopisivog cveta ćilamate koji miriše, ali se ne vidi, kao ta duboka ljubav koja ti se uz nogu vije poput puzavice. Pa onda, tu su i beli ljiljani, patuljaste ruže, maslačci. Tu su i zanovetak, žilavka, prkos, ali to je već Konceptualnije cveće. Hristov venac je prestolje odgovora, baldahin razumevanja. Neko cveće zauvek nosi ime prvog oka koje ga je ugledalo. Jorgovan, neven, bela rada. Ne smem zaboraviti ni mimoze, roj sićušnih upozorenja, niti meni najmilije: bezobrazni žamor bogumile. Ali kao što rekoh, ne znam, baš čudno, toliko puta prođoh ovuda, ali… ne, nikad vas pre ne videh.

Zbirka poezije. Odlomak: TOLIKO PUTA PROĐOH OVUDA… A NIKAD VAS PRE NE VIDEH Pravimo detaljni popis, poput herbarijuma nekog nepredvidljivog sazvežđa. Prvo idu ljiljani, koji cvetaju dok padaju zvezde, pa dalije i hrizanteme, ne smemo izostaviti ni bulke jer i stidljivo, sitno cveće valja prebrojati. Cvet smokve je neprimetan. I najnačitaniji od svih, cvetni ukras u zaglavlju knjige. Orhideja je, naravno, erotičan cvet, Kad liči na, ma, da ne nastavljam. Hibiskus doskočicama ispunjava predvečerje. Hortenzije: pričajte mi koliko sam ovde bila srećna. Tu su i iris, lavanda, takozvana čajna ruža. A onda i magnolija koja je, kao što joj već ime sluti, sigurno nekada bila na grbu nekog mongolskog carstva. Kale, sase, i gruba nota rododendrona. Tu su zatim i druga čudesa iz daleka, poput neopisivog cveta ćilamate koji miriše, ali se ne vidi, kao ta duboka ljubav koja ti se uz nogu vije poput puzavice. Pa onda, tu su i beli ljiljani, patuljaste ruže, maslačci. Tu su i zanovetak, žilavka, prkos, ali to je već Konceptualnije cveće. Hristov venac je prestolje odgovora, baldahin razumevanja. Neko cveće zauvek nosi ime prvog oka koje ga je ugledalo. Jorgovan, neven, bela rada. Ne smem zaboraviti ni mimoze, roj sićušnih upozorenja, niti meni najmilije: bezobrazni žamor bogumile. Ali kao što rekoh, ne znam, baš čudno, toliko puta prođoh ovuda, ali… ne, nikad vas pre ne videh.

Opis TOLIKO PUTA PROĐOH OVUDA… A NIKAD VAS PRE NE VIDEH Pravimo detaljni popis, poput herbarijuma nekog nepredvidljivog sazvežđa. Prvo idu ljiljani, koji cvetaju dok padaju zvezde, pa dalije i hrizanteme, ne smemo izostaviti ni bulke jer i stidljivo, sitno cveće valja prebrojati. Cvet smokve je neprimetan. I najnačitaniji od svih, cvetni ukras u zaglavlju knjige. Orhideja je, naravno, erotičan cvet, Kad liči na, ma, da ne nastavljam. Hibiskus doskočicama ispunjava predvečerje. Hortenzije: pričajte mi koliko sam ovde bila srećna. Tu su i iris, lavanda, takozvana čajna ruža. A onda i magnolija koja je, kao što joj već ime sluti, sigurno nekada bila na grbu nekog mongolskog carstva. Kale, sase, i gruba nota rododendrona. Tu su zatim i druga čudesa iz daleka, poput neopisivog cveta ćilamate koji miriše, ali se ne vidi, kao ta duboka ljubav koja ti se uz nogu vije poput puzavice. Pa onda, tu su i beli ljiljani, patuljaste ruže, maslačci. Tu su i zanovetak, žilavka, prkos, ali to je već Konceptualnije cveće. Hristov venac je prestolje odgovora, baldahin razumevanja. Neko cveće zauvek nosi ime prvog oka koje ga je ugledalo. Jorgovan, neven, bela rada. Ne smem zaboraviti ni mimoze, roj sićušnih upozorenja, niti meni najmilije: bezobrazni žamor bogumile. Ali kao što rekoh, ne znam, baš čudno, toliko puta prođoh ovuda, ali… ne, nikad vas pre ne videh.

Broj strana: 133 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 19 cm Godina izdanja: 2019. Izdavač: Treći trg TOLIKO PUTA PROĐOH OVUDA… A NIKAD VAS PRE NE VIDEH Pravimo detaljni popis, poput herbarijuma nekog nepredvidljivog sazvežđa. Prvo idu ljiljani, koji cvetaju dok padaju zvezde, pa dalije i hrizanteme, ne smemo izostaviti ni bulke jer i stidljivo, sitno cveće valja prebrojati. Cvet smokve je neprimetan. I najnačitaniji od svih, cvetni ukras u zaglavlju knjige. Orhideja je, naravno, erotičan cvet, Kad liči na, ma, da ne nastavljam. Hibiskus doskočicama ispunjava predvečerje. Hortenzije: pričajte mi koliko sam ovde bila srećna. Tu su i iris, lavanda, takozvana čajna ruža. A onda i magnolija koja je, kao što joj već ime sluti, sigurno nekada bila na grbu nekog mongolskog carstva. Kale, sase, i gruba nota rododendrona. Tu su zatim i druga čudesa iz daleka, poput neopisivog cveta ćilamate koji miriše, ali se ne vidi, kao ta duboka ljubav koja ti se uz nogu vije poput puzavice. Pa onda, tu su i beli ljiljani, patuljaste ruže, maslačci. Tu su i zanovetak, žilavka, prkos, ali to je već Konceptualnije cveće. Hristov venac je prestolje odgovora, baldahin razumevanja. Neko cveće zauvek nosi ime prvog oka koje ga je ugledalo. Jorgovan, neven, bela rada. Ne smem zaboraviti ni mimoze, roj sićušnih upozorenja, niti meni najmilije: bezobrazni žamor bogumile. Ali kao što rekoh, ne znam, baš čudno, toliko puta prođoh ovuda, ali… ne, nikad vas pre ne videh.

Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Format: 13x20 cm Broj strana: 200 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Godina izdanja: 19. oktobar 2022.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Detaljni popis - Jolanda Kastanjo Izdavač: Treći trg Godina izdanja: 2019 Broj strana: 133 Format: 19 cm Povez: Broširani TOLIKO PUTA PROĐOH OVUDA… A NIKAD VAS PRE NE VIDEH Pravimo detaljni popis, poput herbarijuma nekog nepredvidljivog sazvežđa. Prvo idu ljiljani, koji cvetaju dok padaju zvezde, pa dalije i hrizanteme, ne smemo izostaviti ni bulke jer i stidljivo, sitno cveće valja prebrojati. Cvet smokve je neprimetan. I najnačitaniji od svih, cvetni ukras u zaglavlju knjige. Orhideja je, naravno, erotičan cvet, Kad liči na, ma, da ne nastavljam. Hibiskus doskočicama ispunjava predvečerje. Hortenzije: pričajte mi koliko sam ovde bila srećna. Tu su i iris, lavanda, takozvana čajna ruža. A onda i magnolija koja je, kao što joj već ime sluti, sigurno nekada bila na grbu nekog mongolskog carstva. Kale, sase, i gruba nota rododendrona. Tu su zatim i druga čudesa iz daleka, poput neopisivog cveta ćilamate koji miriše, ali se ne vidi, kao ta duboka ljubav koja ti se uz nogu vije poput puzavice. Pa onda, tu su i beli ljiljani, patuljaste ruže, maslačci. Tu su i zanovetak, žilavka, prkos, ali to je već Konceptualnije cveće. Hristov venac je prestolje odgovora, baldahin razumevanja. Neko cveće zauvek nosi ime prvog oka koje ga je ugledalo. Jorgovan, neven, bela rada. Ne smem zaboraviti ni mimoze, roj sićušnih upozorenja, niti meni najmilije: bezobrazni žamor bogumile. Ali kao što rekoh, ne znam, baš čudno, toliko puta prođoh ovuda, ali… ne, nikad vas pre ne videh.

Izdavač:PROSVETA Beograd Broj strana:217 Pismo:latinica Povez:Broširan Dimenzije knjige:20 x 13 cm Godina:2000 Odlično očuvana knjiga,unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Iz recenzije Čedomira Mirkovića: Ispričan iz dvostruke pozicije - iz pozicije dečaka koji spoznaje svet da bi odrastao i iz pozicije odrasle osobe koja zna koliko je spoznavanje sveta bolno - roman Slavka Lebedinskog Jevrejska perika poseduje omamljivu naporedost surovosti i nežnosti, skladan spoj groteske i realističnosti. Razuđenost ove proze oslonila se na postupnost naracije, na pažljivo oblikovanje scena i povezivanje detalja, na dramaturgiju koja više računa sa ambijentima, sa osećanjem života i s prisnim tonom nego sa spoljašnjom dinamikom i s faktografijom fabule. A sugestivan jezik, sazdan na stilizaciji govora svojstvenog književnim junacima i pozornici zbivanja (prevashodno beogradski Dorćol iz godina posle Drugog svetskog rata), obezbedio je bliskost onim vidovima života koji su svedeni na elementarne - u ovom slučaju, to znači: arhetipske i simbolične - oblike i prizore. O piscu: Slavko Lebedinski rodio se u Moskvi, 1939. godine. Od 1945. godine živeo je u Beogradu, gde je diplomirao na Grupi za opštu književnost sa teorijom književnosti, pri filološkom fakultetu. Od 1992. godine živi u Beču, a povremeno u Beogradu. Objavio je zbirke pripovedaka Poznanik Isak Belj, Baldahin, Košulja sa adresama i Slatka gugutka, kao i roman Kasni orasi. Izbor iz njegovog proznog opusa, pod naslovom Laska Pana Balzaka, objavljen je, na poljskom jeziku u Krakovu. Preveo je sa ruskog jezika studiju Viktora Šklovskog Sergej Ejzenštajn i tri knjige proze Alekseja Remizova - Sestre po krstu, Peta čuma i U zatočeništvu.

Najnovija Ninova nagrada za knjigu. Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim Čitaj dalje

Autor: Danica VukićevićPušila samA sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće.DevojčicePsuju. Depiliraju se. Piju.AlkoholPotreban je.Ima nadeSunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Unutrašnje more Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Pušila sam A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol Potreban je. Ima nade Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

Opis proizvoda Pušila sam, a sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće. Devojčice. Psuju. Depiliraju se. Piju. Alkohol. Potreban je. Ima nade. Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.