Miodrag Bulatović CRVENI PETAO LETI PREMA NEBU Biblioteka MILENIJUM Knjiga je NOVA..... ---------------------------------- L2

mikrokozma, Šćepan Mali, Novosti, biblioteka milenijum, odlično stanje, str.,tvrdi povez,20cm, š s99

Ivo Andric Travnicka hronika Izdavac: Novosti, biblioteka Milenijum, Beograd, 2006 tvrd povez, zastitini omot, 295 strana

DOKTOR ŽIVAGO - Boris Pasternak NOVOSTI Beograd 2006. biblioteka MILENIJUM broj 27 tvrd povez, 478 strana knjiga je dobro očuvana

TRAVNIČKA HRONIKA - Ivo Andrić NOVOSTI Beograd 2006. biblioteka MILENIJUM broj 12 tvrd povez, 395 strana knjiga je dobro očuvana

OČEVI I OCI - Slobodan Selenić NOVOSTI Beograd 2006. biblioteka MILENIJUM broj 26 tvrd povez, 257 strana knjiga je dobro očuvana

Tarvnička hronika, Ivo Andrić biblioteka Milenijum Novosti, Beograd, 2006. tvrd povez sa zaštitnim omotom veoma dobro očuvana knjiga 389 strana

KROZ PUSTINJU I PRAŠUMU - Henrik Sjenkjevič NOVOSTI Beograd 2006. biblioteka MILENIJUM broj 24 tvrd povez, 299 strana knjiga je dobro očuvana

36259) HADRIJANOVI MEMOARI , Margerit Jursenar , Novosti Beograd 2004 , biblioteka Milenijum, tvrd povez, zaštitni omot , ćirilica, format 12,5 x 21 cm , 348 strana

Emili Bronte ORKANSKI VISOVI Biblioteka MILENIJUM...NOVOSTI..... ---------------------------- Tvrd povez sa omotom,ĆIRILICA....318.strana,21.cm,2005.god Knjiga je NOVA..... ---------------------------- 2k stan

GORSKI VIJENAC - LUČA MIKROKOZMA - ŠĆEPAN MALI - P. P. Njegoš NOVOSTI Beograd 2006. biblioteka MILENIJUM broj 8 tvrd povez, 312 strana knjiga je dobro očuvana

20.000 Milja pod morem Žil Vern Biblioteka MILENIJUM...NOVOSTI..... ---------------------------- Tvrd povez sa omotom,ĆIRILICA....275.strana,21.cm,2005.god Knjiga je NOVA..... ---------------------------- 2k stan

VERNIK - Dobrica Ćosić NOVOSTI Beograd 2006. biblioteka MILENIJUM broj 18 tvrd povez, 553 strana knjiga je dobro očuvana ( neznatno oštećenje korica u predelu rikne, sa gornje strane, vidi se na slici )

Naslov: Očevi i sinovi, Uoči novih dana Autor: Ivan Sergejevič Turgenjev Izdavač: Podgorica : Daily Press Godina izdanja: 2004, 316 str. ; 23 cm Zbirka: Biblioteka Vijesti. Milenijum ; 13 Povez: Tvrd sa omotom Latinica Stanje 4 S5 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija

Treći milenijum, Beograd, 2018. Biblioteka Političko-istorijski pamflet Hadži Dragan Antić Slučaj tzv. humoreske Vojko i Savle -Memorandum SANU -Uvod u 8. sednicu CKSKS -Anonsa o Dr. Živoradu Minoviću 268 STR. / MEKI POVEZ AUTOGRAM, posveta autora na predlistu STANJE ODLIČNO

ISTORIJA BEOGRADSKE NADBISKUPIJE NA UŠĆU ISTOKA I ZAPADA: Zoran M. Jovanović Naslov Istorija Beogradske nadbiskupije na ušću Istoka i Zapada / Zoran M. Jovanović ; [registar Milica Jovančićević] Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradska nadbiskupija, 2013 (Beograd : Svelto) Fizički opis 453 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Hočevar, Stanislav, 1945- Jovančićević, Milica Zbirka Biblioteka `Treći milenijum` ISBN 978-86-89179-01-9 (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Str. 5-6: Reći `da` ušću / Stanislav Hočevar Na koricama beleška o autoru Bibliografija uz svako poglavlje Bibliografija: str. 405-422 Registar. Predmetne odrednice Rimokatolička crkva -- Istorija -- Srbija Beogradska nadbiskupija (Beograd) -- Istorija Fali predlist, ostalo je odlično očuvano. jd

Fascinantan roman autora bestselera Zavera gral, ponovo će vam oduzeti dah dok ne pročitate i poslednju stranu. Još jednom novinarka Stoun će dokazati svetu da ju je njena novinarska radoznalost postavila za heroinu novog milenijuma. Triler pun neizvesnosti, koji opravdava toliko interesovanje za religijsko-istorijske romane. biblioteka Megahit ,NOVO , tvrd povez, latinica, 329 strana ,

IDENTITET I NASILJE: Mikel Asurmendi **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Identitet i nasilje : ogledi o baskijskom nacionalizmu / Mikel Asurmendi (ur.) ; preveli sa španskog Aleksandra Mančić i Ivan Radosavljević Vrsta građe zbornik URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Čigoja štampa : Knjižara Krug, 2002 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 222 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Azurmendi, Mikel Mančić, Aleksandra, 1961- = Mančić, Aleksandra, 1961- Radosavljević, Ivan Zbirka Biblioteka XX vek ; 131 ISBN 86-7562-015-2 Napomene Str. 5-10: Predgovor / Mikel Asurmendi Bibliografija i beleške uz tekst. Predmetne odrednice Nacionalizam -- Baski -- Zbornici UDK 323.14(=361)(082) COBISS.SR-ID 181028359 Mikel Asurmendi (Mikel Azurmendi, 1942) je profesor socijalne antropologije na Baskijskom univerzitetu (Universidad del País Vasco). Neke od njegovih novijih knjiga: Nombrar, embrujar. Para una historia del sometimiento de la cultura oral en el País Vasco ( 1993); La herida patriótica ( 1998); Estampas de El Ejido (2001). Ovaj zbornik radova o baskijskom nacionalizmu sadrži sledeće tekstove: Pačo Unsueta: Baskijsko društvo i nacionalistička politika u predvečerje trećeg milenijuma. – Karlos Martines Goriaran: Suština jedne imaginarne otadžbine. – Jon Huaristi: Izmišljanje baskijske tradicije. – Mikel Asurmendi: Identitet i nasilje na baskijskom tlu. .Mikel Asurmendi: Baski kojima je, da bi to bili, potreban neprijatelj. – Huan Aransadi: Nekro-logika ETA. – Aurelio Arteta: Zastrašujuće ideje. – Fernando Savatar: Tri kratka ogleda o nacionalizmu i terorizmu.

Autor - osoba Lemesirije, Piter, 1936- = Lemesurier, Peter, 1936- Naslov Nostradamusova proročanstva : stvarnost i mit / Piter Lemesirije ; [preveli s engleskog Sergej Macura, Lazar Macura] Jedinstveni naslov ǂThe ǂEssential Nostradamus. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1999 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga-Neven, 1999 (Lapovo : Kolorpres) Fizički opis 120 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Macura, Sergej, 1976- = Macura, Sergej, 1976- Macura, Lazar, 1948- = Macura, Lazar, 1948- Zbirka ǂBiblioteka ǂPosebna izdanja / Narodna knjiga-Neven, Beograd ; ǂknj. br. ǂ105 (Broš.) Napomene Prevod dela: The Essential Nostradamus / Peter Lemesurier Prema CIP-u Narodne biblioteke Srbije naziv izdavača je Narodna knjiga-Alfa O autoru: str. [121]. Predmetne odrednice Proročanstva Ako želite da saznate istinu o Nostradamusu i da naučite kako da dešifrujete njegova proročanstva, ovo je knjiga za vas. Nostradamusova proročanstva – stvarnost i mit predstavlja savremeni i fascinantan vodič ovog izuzetnog vidovnjaka. Nostradamus je često pogrešno shvaćen i tumačen prorok, ali u ovoj knjizi Piter Lemesirije vam nudi ključ za njegovo dešifrovanje i omogućava da saznate: • Nove činjenice o Nostradamusu • Nostradamusov značaj za godinu 1999. i za novi milenijum • Kako je ovaj vidovnjak proricao buduće događaje • Kako su se njegova proročanstva obistinila • Datume proročanstava za sledeću deceniju • Kako datirati i poređati Nostradamusova proročanstva za budućnost • Kako sami da primenite njegove proročanske tehnike MG139

„Živimo u dobu u kojem je tržište preplavljeno knjigama za samopomoć, te na rafovima knjižara i biblioteka vidimo sve više djela iz oblasti nazvane „popularna psihologija“ (iako je od ta dva termina tačniji ovaj da se radi o nečemu popularnom nego da se radi istinski o psihologiji, čast izuzecima) koja nerijetko nude, kao da se radi o dijetama, savjete kako da poboljšate svoj poslovni, ljubavni, porodični ili generalni život za određen vremenski period. „Vrelo mudrosti“ nije takva knjiga. U tri stotine Grasijanovih maksima vi ćete naći pregršt dobrih savjeta o tome kako da se ponašate, šta da radite, kako da budete mudriji i da vas drugi percipiraju kao mudrije. Iako su pisane prije više od tri stotine godine, ove maksime su potpuno prikladne današnjem društvu, kao da su pisane za čovjeka trećeg milenijuma. Kao što su berzanski špekulanti prigrlili „Umijeće ratovanja“ Sun Cua kao svoju novu Bibliju, mogu da zamislim kako politički savjetnici i aktivisti prihvataju i upotrebljavaju „Vrelo“ kao svoju. To ne znači da ovo nije knjiga za apsolutno svakog čovjeka, jer praktična mudrost je nešto čemu svi treba da težimo.“ Stefan Đukić Čitaj dalje

IDENTITET I NASILJE - Mikel Asurmendi Izdanje: XX VEK Beograd, 2002 F: 12x17 cm O: 222 str Mek povez, latinica Knjiga je potpuno N O V A. Mikel Asurmendi (Mikel Azurmendi, 1942) je profesor socijalne antropologije Universidad del País Vasco. Neke od njegovih novijih knjiga: Nombrar, embrujar. Para una historia del sometimiento de la cultura oral en el País Vasco (1993), La herida patriótica (1998), Estampas de El Ejido (2001). Asurmendi je ovu knjigu priredio za Biblioteku XX vek. On i autori koji su ovde zastupljeni su Baski, profesori univerziteta, osim jednog novinara, koji su već niz godina angažovani u borbi protiv baskijskog nacionalizma. Sadržaj: M. Asurmendi: UPOZORENJE NEPRIPREMLJENOM ČITAOCU (Predgovor), Pačo Unsueta: BASKIJSKO DRUŠTVO I NACIONALISTIČKA POLITIKA U PREDVEČERJE TREĆEG MILENIJUMA, Karlos Martines Goriaran: SUŠTINA JEDNE IMAGINARNE OTADŽBINE, Jon Huaristi: IZMIŠLJANJE BASKIJSKE TRADICIJE, Mikel Asurmendi: IDENTITET I NASILJE NA BASKIJSKOM TLU, Mikel Asurmendi: BASKI KOJIMA JE, DA BI TO BILI, POTREBAN NEPRIJATELJ, Huan Aransadi: NEKRO-LOGIKA ETA, Aurelio Arteta: ZASTRAŠUJUĆE IDEJE, Fernando Savater: TRI KRATKA OGLEDA O NACIONALIZMU I TERORIZMU.

Slepi spomenik - Dragi Bugarćić `Slepi spomenik` je treći roman Dragog Bugarčića o sudbini vršačkih Nemaca i naravno Šinteraju, mestu nepomena, zločina, sramote svih nas, našeg sećanja i nesećanja. Svi oni su pokušavali da prihvate vršačku varoš, ali i da joj se podsmehnu, da odbrane vlastitu mladost i sanje neodvojive od njenih sokaka i večno budne Kule. Sa njom se identifikuje i Dragi Bugarčić. Poput njenog nepristrasnog pogleda kroz izraubovani otvor sa vrha Vršačkog brega i Bugarčić posmatra Vršac. Na naslovnici najnovijeg Bugarčićevog romana `Slepi spomenik` je Ulica Stefana Nemanje sa Kulom u daljini. Knjiga prati ratne i poratne sudbine Gerharda Šmita, Tereze Veber i, ponajviše, Beatriks Fiksman odnosno njen neuspeli pokušaj da predsednika opštine ubedi u nužnost podizanja krsta na Šinteraju. Težina mučnih sudbina/povesti o detinjim nadanjima i željama prekinutim ratom i progonstvom, s jedne strane, o ljubavi prema rodnom gradu, želji da se patnja i mučeništvo ne zaborave, s druge strane, biva poništena ravnodušnošću i kalkulantstvom lokalnog moćnika koji čuva svoju karijeru i primer je sveprisutnog širomaštva duhom, nesposobnosti da se izmakne iz ustajale mrtvaje provincijalizma. Otuda i podnaslov romana „Filosofija nove palanke ili Nova filosofija palanke“ za kojim sledi novi „Roman o događajima sredinom dvadesetog veka s početka trećeg milenijuma i u hromom vremenu“. Izdavač: Čigoja, Beograd Godina: 2015 Broj strana: 140 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5. Vidi slike. Skladište: TR1 Težina: 120 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Slepi spomenik - Dragi Bugarćić `Slepi spomenik` je treći roman Dragog Bugarčića o sudbini vršačkih Nemaca i naravno Šinteraju, mestu nepomena, zločina, sramote svih nas, našeg sećanja i nesećanja. Svi oni su pokušavali da prihvate vršačku varoš, ali i da joj se podsmehnu, da odbrane vlastitu mladost i sanje neodvojive od njenih sokaka i večno budne Kule. Sa njom se identifikuje i Dragi Bugarčić. Poput njenog nepristrasnog pogleda kroz izraubovani otvor sa vrha Vršačkog brega i Bugarčić posmatra Vršac. Na naslovnici najnovijeg Bugarčićevog romana `Slepi spomenik` je Ulica Stefana Nemanje sa Kulom u daljini. Knjiga prati ratne i poratne sudbine Gerharda Šmita, Tereze Veber i, ponajviše, Beatriks Fiksman odnosno njen neuspeli pokušaj da predsednika opštine ubedi u nužnost podizanja krsta na Šinteraju. Težina mučnih sudbina/povesti o detinjim nadanjima i željama prekinutim ratom i progonstvom, s jedne strane, o ljubavi prema rodnom gradu, želji da se patnja i mučeništvo ne zaborave, s druge strane, biva poništena ravnodušnošću i kalkulantstvom lokalnog moćnika koji čuva svoju karijeru i primer je sveprisutnog širomaštva duhom, nesposobnosti da se izmakne iz ustajale mrtvaje provincijalizma. Otuda i podnaslov romana „Filosofija nove palanke ili Nova filosofija palanke“ za kojim sledi novi „Roman o događajima sredinom dvadesetog veka s početka trećeg milenijuma i u hromom vremenu“. Izdavač: Čigoja, Beograd Godina: 2015 Broj strana: 140 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5. Vidi slike. Skladište: TR Težina: 120 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Sadržaj: VRELO MUDROSTI ili pravila za život – Baltasar Grasijan Sa španskog originala verno i brižljivo preveo Artur Šopenhauer. Srpski prevod od Dragutina Nježića. „Vrelo mudrosti ili pravila za život “ izvod je iz dvanaest dela Baltasara Grasijana , učenog jezuite Katalonskog. Taj izvod sastavio je godine 1653. na svet izdao njegov prijatelj poznati aragonski numizmatičar i učenjak Don Vicencio Huan de Lastanosa. Od tada ovo delo prevedeno je na italijanski, francuski, engleski, latinski, madjarski i nemački jezik. Najbolji prevod je svakako Artura Šopenhauera, jer ovo je jedini srpski prevod Šopenhauerovog nemačkog prevoda španskog originala. Ovu knjigu svakako neće biti dovoljno jednom pročitati. Nju treba nositi sa sobom i uvek joj se vraćati. „Živimo u dobu u kojem je tržište preplavljeno knjigama za samopomoć, te na rafovima knjižara i biblioteka vidimo sve više djela iz oblasti nazvane „popularna psihologija“ (iako je od ta dva termina tačniji ovaj da se radi o nečemu popularnom nego da se radi istinski o psihologiji, čast izuzecima) koja nerijetko nude, kao da se radi o dijetama, savjete kako da poboljšate svoj poslovni, ljubavni, porodični ili generalni život za određen vremenski period. „Vrelo mudrosti“ nije takva knjiga. U tri stotine Grasijanovih maksima vi ćete naći pregršt dobrih savjeta o tome kako da se ponašate, šta da radite, kako da budete mudriji i da vas drugi percipiraju kao mudrije. Iako su pisane prije više od tri stotine godine, ove maksime su potpuno prikladne današnjem društvu, kao da su pisane za čovjeka trećeg milenijuma. Kao što su berzanski špekulanti prigrlili „Umijeće ratovanja“ Sun Cua kao svoju novu Bibliju, mogu da zamislim kako politički savjetnici i aktivisti prihvataju i upotrebljavaju „Vrelo“ kao svoju. To ne znači da ovo nije knjiga za apsolutno svakog čovjeka, jer praktična mudrost je nešto čemu svi treba da težimo.“ Izvod iz dvanaest dela Valtazara Gracijana, učenog katalonskog jezuite, koje se proslavilo prevodom slavnog nemačkog filozofa Šopenhauera. Ovo je knjiga kojoj se treba stalno ponovo vraćati i napajati na izvorima njene mudrosti. VRELO MUDROSTI ili pravila za život – Baltasar Grasijan Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Autor - osoba Damar, G.L. Naslov Astrološki tumač : praktični priručnik za tumačenje natalnog horoskopa / G.L. Dammar Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Đ. Damjan, 1987 (Beograd : Dereta) Fizički opis 164 str. : ilustr. ; 20 cm. Predmetne odrednice Astrologija „Astrološki tumač“ je knjiga u kojoj je na jednom mestu spojena esencija hiljadugodišnjeg iskustva generacija vrhunskih astrologa i rezultati najnovijih istraživanja u ovoj oblasti, izvršenih nakon otkrića ranije nepoznatih planeta. Veoma pregledan, pisan jasno i popularno, „Astrološki tumač“ predstavlja temelje astrologije i pomoći će Vam da brzo i efikasno da protumačite svoj ili tuđi horoskop. Astrologija (grč. αστρολογία – nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd. Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te `zvezdane poruke` i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία – pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e. koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit doprinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120–175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[4], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika između zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astromedicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd. MG128 (N)