Biblioteka Atlasi znanja, 10 knjiga komplet , izdanje Vuk Karadžić .Tvrd povez, u odličnom stanju, nekorišćeno! 1.Anatomija životinja 2.Botanika 3.Geologija 4.Zoologija 5.Opšta biologija 6.Fizika 7.Anatomija čoveka 8.Hemija 9.Astronomija 10.Mineralogija

1. Citanka - Vulkan znanje - 2019 2. Gramatika - Vulkan znanje - 2020 3. Radna sveska - Vulkan znanje - 2020 4. Matematika - Matematiskop -2019 5. Matematika zbirka - Matematiskop -2019 6. Fizika - Saznanje - 2019 7. Fizika praktikum - Saznanje - 2019 8. Informatika i racunarstvo - Vulkan znanje - 2019 9. Tehnika i tehnologija - Vulkan znanje - 2020 10. Biologija - Vulkan znanje - 2019 11. Geografija - Bigz - 2019 12. Likovna kultura - Bigz - 2019 13. Istorija - Klett - 2019 14. Muzicka kultura - Eduka - 2019 15. Engleski jezik - Logos - 2019 16. Radna sveska za Engleski - Logos - 2019 17. Francuski jezik - Klett - 2019 18. Radna sveska za Francuski - Klett - 2019 19. Komplet za tehnicko Neke knjige su sa vidljivim znakovima koriscenja, neke su kao nove. Na vecini je podvlaceno markerom. Sve su kompletne

godina izdanja:1961,1957,1960 izdavac: gradjevinska knjiga broj strana:747+1030+1410 -sadrzaj/ 1. opste tablice 2. matematika 3. tehnicko crtanje 4. nacrtana geometrija 5. fizika 6. hemija 7. geodezija 8. statika i otpornost materijala 9. gradjevinske masine 10. gradjevinski alat 11. gradjevinski materijali 12. tehnologija betona

Kiadás éve: 1963 Kiadó: Közgazdasági és Jogi Kötés típusa: vászonkötés Nagyon szép, megkímélt állapotú. A kultúra világa (10 darabból álló sorozat) Közgazdasági és Jogi Könyvkiadó A kiadás évei: 1963-tól 1966-ig Vékony (biblia) papíron Sorozatcímek: 1) A világmindenség Az élő világ 2) A zene A tánc A színház A film 3) A képzőművészetek története 4)Az emberiség története 5) Az egészség Lélektan-Nevelés Sport és Testkultúra 6) Matematika Fizika Kémia 7) Világirodalom Filozófia 8) A Föld országai A világ népei 9) Magyar irodalom A magyar nép története 10) A technika fejlődése Postoji mogućnost slanja u Mađarsku

FIZIKA ATOMA - Univerzitetska izdanja - Fizički fakultet 1. izdanje - 2013. god. Ovaj udžbenik je nastao na temelju višedecenijskog iskustva u držanju nastave iz predmeta Fizika atoma na smeru Teorijska i eksperimentalna fizika Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Udžbenik se grubo može podeliti u dva dela. U prvom delu data je fizika atoma zasnovana na rezultatima klasične fizike, uključujući Borov model atoma (prva tri poglavlja), a u drugom delu je opisana fizika atoma zasnovana na kvantnoj mehanici, uključujući i Dirakovu formulu fine strukture. U četvrtom poglavlju dat je kratak uvod u kvantnu mehaniku, sa naglaskom na formalizmu koji se direktno koristi u fizici atoma. Struktura energetskih nivoa atoma vodonika i vodoniku sličnih atoma i jona opisana je na nivou grube i fine strukture i data zajedno sa kratkim opisom radijativnih prelaza u atomu (poglavlja od 5. do 7). U osmom poglavlju opis drugih atoma počinje sa helijumom, koji se ujedno može posmatrati kao predstavnik atomskih sistema sa dva elektrona. Kako je za višeelektronske sisteme (poglavlje 9) kvantnomehanički račun izuzetno komplikovan, dat je pregled metoda izračunavanja energetskih nivoa i određivanje momenata impulsa, odnosno opis strukture preko sistema termova. Poslednja tri poglavlja opisuju interakciju atoma sa spoljašnjim poljima, magnetnim i električnim (poglavlja 10 i 11), kao i uticaj jezgra na energetske nivoe atoma (poglavlje 12). Na kraju udžbenika nalazi se dodatak, kao i spisak literature. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-17991-3 Povez Broširan Godina izdanja 2013 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 343 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

FIZIKA ATOMA - Univerzitetska izdanja - Fizički fakultet 1. izdanje - 2013. god. Ovaj udžbenik je nastao na temelju višedecenijskog iskustva u držanju nastave iz predmeta Fizika atoma na smeru Teorijska i eksperimentalna fizika Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Udžbenik se grubo može podeliti u dva dela. U prvom delu data je fizika atoma zasnovana na rezultatima klasične fizike, uključujući Borov model atoma (prva tri poglavlja), a u drugom delu je opisana fizika atoma zasnovana na kvantnoj mehanici, uključujući i Dirakovu formulu fine strukture. U četvrtom poglavlju dat je kratak uvod u kvantnu mehaniku, sa naglaskom na formalizmu koji se direktno koristi u fizici atoma. Struktura energetskih nivoa atoma vodonika i vodoniku sličnih atoma i jona opisana je na nivou grube i fine strukture i data zajedno sa kratkim opisom radijativnih prelaza u atomu (poglavlja od 5. do 7). U osmom poglavlju opis drugih atoma počinje sa helijumom, koji se ujedno može posmatrati kao predstavnik atomskih sistema sa dva elektrona. Kako je za višeelektronske sisteme (poglavlje 9) kvantnomehanički račun izuzetno komplikovan, dat je pregled metoda izračunavanja energetskih nivoa i određivanje momenata impulsa, odnosno opis strukture preko sistema termova. Poslednja tri poglavlja opisuju interakciju atoma sa spoljašnjim poljima, magnetnim i električnim (poglavlja 10 i 11), kao i uticaj jezgra na energetske nivoe atoma (poglavlje 12). Na kraju udžbenika nalazi se dodatak, kao i spisak literature. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-17991-3 Povez Broširan Godina izdanja 2013 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 343 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

FIZIKA ATOMA - Univerzitetska izdanja - Fizički fakultet 1. izdanje - 2013. god. Ovaj udžbenik je nastao na temelju višedecenijskog iskustva u držanju nastave iz predmeta Fizika atoma na smeru Teorijska i eksperimentalna fizika Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Udžbenik se grubo može podeliti u dva dela. U prvom delu data je fizika atoma zasnovana na rezultatima klasične fizike, uključujući Borov model atoma (prva tri poglavlja), a u drugom delu je opisana fizika atoma zasnovana na kvantnoj mehanici, uključujući i Dirakovu formulu fine strukture. U četvrtom poglavlju dat je kratak uvod u kvantnu mehaniku, sa naglaskom na formalizmu koji se direktno koristi u fizici atoma. Struktura energetskih nivoa atoma vodonika i vodoniku sličnih atoma i jona opisana je na nivou grube i fine strukture i data zajedno sa kratkim opisom radijativnih prelaza u atomu (poglavlja od 5. do 7). U osmom poglavlju opis drugih atoma počinje sa helijumom, koji se ujedno može posmatrati kao predstavnik atomskih sistema sa dva elektrona. Kako je za višeelektronske sisteme (poglavlje 9) kvantnomehanički račun izuzetno komplikovan, dat je pregled metoda izračunavanja energetskih nivoa i određivanje momenata impulsa, odnosno opis strukture preko sistema termova. Poslednja tri poglavlja opisuju interakciju atoma sa spoljašnjim poljima, magnetnim i električnim (poglavlja 10 i 11), kao i uticaj jezgra na energetske nivoe atoma (poglavlje 12). Na kraju udžbenika nalazi se dodatak, kao i spisak literature. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-17991-3 Povez Broširan Godina izdanja 2013 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 343 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

FIZIKA ATOMA - Univerzitetska izdanja - Fizički fakultet 1. izdanje - 2013. god. Ovaj udžbenik je nastao na temelju višedecenijskog iskustva u držanju nastave iz predmeta Fizika atoma na smeru Teorijska i eksperimentalna fizika Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Udžbenik se grubo može podeliti u dva dela. U prvom delu data je fizika atoma zasnovana na rezultatima klasične fizike, uključujući Borov model atoma (prva tri poglavlja), a u drugom delu je opisana fizika atoma zasnovana na kvantnoj mehanici, uključujući i Dirakovu formulu fine strukture. U četvrtom poglavlju dat je kratak uvod u kvantnu mehaniku, sa naglaskom na formalizmu koji se direktno koristi u fizici atoma. Struktura energetskih nivoa atoma vodonika i vodoniku sličnih atoma i jona opisana je na nivou grube i fine strukture i data zajedno sa kratkim opisom radijativnih prelaza u atomu (poglavlja od 5. do 7). U osmom poglavlju opis drugih atoma počinje sa helijumom, koji se ujedno može posmatrati kao predstavnik atomskih sistema sa dva elektrona. Kako je za višeelektronske sisteme (poglavlje 9) kvantnomehanički račun izuzetno komplikovan, dat je pregled metoda izračunavanja energetskih nivoa i određivanje momenata impulsa, odnosno opis strukture preko sistema termova. Poslednja tri poglavlja opisuju interakciju atoma sa spoljašnjim poljima, magnetnim i električnim (poglavlja 10 i 11), kao i uticaj jezgra na energetske nivoe atoma (poglavlje 12). Na kraju udžbenika nalazi se dodatak, kao i spisak literature. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-17991-3 Povez Broširan Godina izdanja 2013 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 343 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

DOJČINOVIĆ P. IVAN , PURIĆ M.JAGOŠ Ovaj udžbenik je nastao na temelju višedecenijskog iskustva u držanju nastave iz predmeta Fizika atoma na smeru Teorijska i eksperimentalna fizika Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Udžbenik se grubo može podeliti u dva dela. U prvom delu data je fizika atoma zasnovana na rezultatima klasične fizike, uključujući Borov model atoma (prva tri poglavlja), a u drugom delu je opisana fizika atoma zasnovana na kvantnoj mehanici, uključujući i Dirakovu formulu fine strukture. U četvrtom poglavlju dat je kratak uvod u kvantnu mehaniku, sa naglaskom na formalizmu koji se direktno koristi u fizici atoma. Struktura energetskih nivoa atoma vodonika i vodoniku sličnih atoma i jona opisana je na nivou grube i fine strukture i data zajedno sa kratkim opisom radijativnih prelaza u atomu (poglavlja od 5. do 7). U osmom poglavlju opis drugih atoma počinje sa helijumom, koji se ujedno može posmatrati kao predstavnik atomskih sistema sa dva elektrona. Kako je za višeelektronske sisteme (poglavlje 9) kvantnomehanički račun izuzetno komplikovan, dat je pregled metoda izračunavanja energetskih nivoa i određivanje momenata impulsa, odnosno opis strukture preko sistema termova. Poslednja tri poglavlja opisuju interakciju atoma sa spoljašnjim poljima, magnetnim i električnim (poglavlja 10 i 11), kao i uticaj jezgra na energetske nivoe atoma (poglavlje 12). Na kraju udžbenika nalazi se dodatak, kao i spisak literature.

OGLEDI FIZIKA– kutija sa priborom i radnim listovima Kutija sadrži: • Pribor za izvođenje ogleda sadrži: dinamometar, solarni autić, menzuru, metalne tegove i matice, vagu, plastične polukugle, eksere, medicinski špric, lopticu za ping pong, plastične čaše, bočice… • Radne listove sa uputstvom za izvođenje ogleda iz fizike za osnovnu školu SPISAK OGLEDA ZA 6. RAZRED: Ispitivanje istezanja opruge Оdređivanje površine Оdređivanje zapremine pravilnog tela Оdređivanje zapremine nepravilnog tela Оdređivanje gustine matice Uticaj atmosferskog pritiska SPISAK OGLEDA ZA 7. RAZRED: Istražujemo trenje Istraživanje ravnoteže tela Istraživanje ravnoteže poluge Istraživanje sile potiska Pretvaranje energije Toplotno širenje tela SPISAK OGLEDA ZA 8. RAZRED: Oscilacije Istraživanje svetlosnih pojava Električna struja Istraživanje magnetnog polja

Na prodaju odlično očuvane knjige,iz Toma koji sadrži komplet 10 knjiga,prodajem 8 perfektno očuvanih knjiga iz edicije Toma:Atlasi Znanja-izdavač: Vuk Karadžić -Bg-1980- tvrd povez,21cm,potkrepljena slikama, naslovi:1. Anatomija Čoveka2. Zoologija..3. Fizika, 4. hemija--- 5.Geologija--6. Opšta biologija-- 7. Anatomija Životinja 8. Mineralogija

TOMISLAV PETKOVIĆ MODERNA EKSPERIMENTALNA FIZIKA I SPOZNAJNA TEORIJA Izdavač - Školska knjiga, Zagreb Godina - 1990 323 strana 20 cm Edicija - Moderna fizika ISBN - 86-03-99204-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: SADRŽAJ1. OD MODERNE EKSPERIMENTALNE FIZIKE DO FILOZOFIJE I NATRAG 2. METODA KAO FILOZOFIJSKO I ZNANSTVENO PITANJE 2.1. Geometrijski način mišljenja kao metoda metafizike 2.2. Hegelovsko prevladavanje geometrijske metode i pitanje o biti geometrijske metode . . 2.3. Znanstvena metoda - logika novovjekog kretanja znanosti 3. ENGELSOVA INTERPRETACIJA FILOZOFIJE PRIRODE I NOVE ZNANSTVENE SPOZNAJE 4. FILOZOFIJA FIZIKE NA NOVIM PUTOVIMA SPOZNAJE 5. SPOZNAJNA TEORIJA I MODERNA FIZIKA5.1. Odnos znanstvene metode istraživanja prirode i svakodnevnog jezika 5.2. Susret moderne fizike i spoznajne teorije 5.3. Standardna kvantnomehanička teorija mjerenja - osnovne formulacije 5.3.1. Dinamika kvantnih sustava u standardnoj kvantnoj mehanici 5.4. Prigovori kopenhagenskoj interpretaciji 5.4.1. Da li je kvantnomehanički opis fizičke realnosti potpun 5.4.2. Bohm-Aharonov misaoni pokus i Bellov teorem 5.5. Kvantna filozofija i eksperiment 5.6. Identičnosti odnosa subjekta i objekta u kopenhagenskoj interpretaciji i Tezama o Feuerbachu 6. FILOZOFIJA I TEHNIKA 7. ZNANOST I DRUŠTVO U ZAMAHU KOMPLEMENTARNOG RAZVOJA 7.1. Znanstveno-tehnološki park - najveći impuls razvoju' 7.2. Znanstveno-tehnološki park i sveučilište 7.3. Međuigra znanosti, industrije i društva 8. ALBERT EINSTEIN - ČOVJEK I DJELO8.1. Albert Einstein - životni put, pogledi i trajno traganje za logosom prirode 8.2. Znanstveno djelo Alberta Einsteina 9. EKSPERIMENTALNA POIESIS MODERNE FIZIKE . . 9.1. Epistemologijska građa modernih visokoenergetskih eksperimenata 9.2. Michelson-Morleyev pokus 9.3. Jednostavnost logike Michelson-Morleyeva pokusa 9.4. Standardni model i visokoenergijski pokus 9.4.1 Standardni model9.5. Otkriće bozona w i Z u akceleratoru Spps u CERN-u 9.5.1. Kratka povijest pokusa UA1 – otkriće slabih, baždarskih bozona W+, Zº u CERNU-u 9.6. Eksperimentalna potraga za raspadom protona9.6.1. Detekcijski sustavi za mjerenje nukleonske nestabilnosti 9.6.2. Rezultati mjerenja protonskog raspada9.7. Zagonetka neutrina - odgovori bez akceleratorskih pokusa 9.7.1. Izravno mjerenje mase neutrina - eksperimentalni rezultati 9.7.2. Otkrivanje solarnih neutrina . . . . . 9.8. Složenost i kušnje modernih pokusa u fizici9.8.1. Teorije supersimetrije i teorije superstruna 9.8.2. Kompjutorski pokus i numerički laboratoriji9.8.3. Složenost logike modernih pokusa u fizici Dodatak A. Što je duboko neelastično raspršenje lepton-nukleon koje čini eksperimentalnu osnovu partonske fizike Dodatak B. Kvarkovi - elementarni sastojci hadrona Dodatak C. Kinematika sraza dviju čestica u uvjetima Lorentzovih transformacija 10. ODABRANE FOTOGRAFIJE KOJE DIJELOM POKAZUJU EKSPERIMENTALNE METODE MODERNE FIZIKE Kazalo imena Kazalo pojmova   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Aristotel Ernst Bloch David Bohm Dejvid bom Niels Bohr Nils Bor Max Born Maks Augustin Louis Cauchy Avgustin Luis Kauči Demokrit Rene Descartes Dekart AAjnštajn Friedrich Engels Fridrih Enrico Fermi Enriko Richard Philips Feynman Ričard Filips Fajnman Fajnmen Fajmen Fajman Galileo Galilei Galilej Sheldon Glashow Šeldon Glašo Georg Wilhelm Friedrich Hegel Vilhelm Fridrih Martin Heidegger Hajdeger Werner Karl Heisenberg Verner Hajzenberg Hermann Von Helmholtz Herman Helmholc David Hume Dejvid Hjum Kelvin Lord Thomson William Viljem Tomson Immanuel Imanuel Kant Pierre Simon de Laplace Pjer Laplas Gottfired Wilhelm Leibniz Gotfrid Lajbnic Vladimir Iljič Lenjin Hendrik Antoon Lorentz Lorenc Karl Marks Marx James Clerk Maxwell Džejms Klerk Maksvel Albert Abraham Michelson Mikelson Edward Williams Morley John von Neumann Džon Von Nojman Isaac Newton Isak Njutn Max Planck Maks Plank Platon Jules Henri Poincare Žil Anri Poenkare karl Raimund Popper Poper Carlo Rubbia Karlo Rubija Bertrand Russell Rasel Rasl Erwin Schrodinger Ervin Šredinger Baruh de Spinoza Baruch Ludwig Wittgenstein Ludvig Vitgenštajn Bozon Akcelerator CERN Čestice Čestica Dijalektika Elektron Neutrino Filozofija Nauke Hadron Kopenhagen Logički Pozitivizam Metafizika Michelson-Morley

Bigzov komplet iz fizike za starije razrede osnovne škole (šesti, sedmi i osmi). Kutija sadrži: • Pribor za izvođenje ogleda sadrži: dinamometar, solarni autić, menzuru, metalne tegove i matice, vagu, plastične polukugle, eksere, medicinski špric, lopticu za ping pong, plastične čaše, bočice… • Radne listove sa uputstvom za izvođenje ogleda iz fizike za osnovnu školu SPISAK OGLEDA ZA 6. RAZRED: Ispitivanje istezanja opruge Оdređivanje površine Оdređivanje zapremine pravilnog tela Оdređivanje zapremine nepravilnog tela Оdređivanje gustine matice Uticaj atmosferskog pritiska SPISAK OGLEDA ZA 7. RAZRED: Istražujemo trenje Istraživanje ravnoteže tela Istraživanje ravnoteže poluge Istraživanje sile potiska Pretvaranje energije Toplotno širenje tela SPISAK OGLEDA ZA 8. RAZRED: Oscilacije Istraživanje svetlosnih pojava Električna struja Istraživanje magnetnog polja

Autor - osoba Šild, Erih Kaselman, H. F. Damen, Ginter Polenc, Rajner Naslov Građevinska fizika : projektovanje i primena / Erih Šild ... [et al.] ; preveo Aleksandar Flašar Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1985 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Građevinska knjiga, 1985 (Beograd : Savremena administracija) Fizički opis 215 str., [15] listova s tablama : ilustr., graf. prikazi ; 29 cm Drugi autori - osoba Flašar, Aleksandar Napomene Prevod dela: Bauphysik Planung und Anwendung / Erich Schild ... [et al.] Bibliografija: str. 207-213 Registar. Predmetne odrednice Građevinarstvo – Izolacija MG108 (N) Toplotna zaštita, difuzija pare, promene oblika, osvetljenje, zaštita od osunčavanja, prostorna akustika, zaštita od buke... Građevinska fizika-projektovanje i primena Pobude zbog kojih je pisana ova knjiga/1 Sadržina i svrha knjige/1 Izbor materijala/1 Položaj građevinske fizike/1 Građevinsko-fizički obračuni/2 ( odgovornosti – pravna pitanja/3 Uputstvo za upotrebu knjige/4 TOPLOTNA IZOLACIJA Projektni zadaci/5 Osnovna razmatranja 1. Toplotne izolacije pojedinih građevinskih elemenata/5 2. Gubitak toplote spoljnjeg omotača zgrade/7 8. Značaj temperature unutrašnjih površina/8 Poilsetnik-konstrukcije i projektna uputstva/9 Zahtevi i ocena 1. Toplotna izolacija pojedinog građevinskog elementa (najmanja toplotna zaštita)/10 2. Toplotna zaštita spoljnjeg omotača zgrade (povećana toplotna zaštita)/ll 3. Obezbeđenje optimalne temperature unutrašnjih površina (potpuna toplotna zaštita)/ 4. Primedbe uz zahteve 1 ... 3/12 Primer /14 DIFUZIJA VODENE PARE Projektni zadaci/18 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine/19 1.2. Difuzija pare kroz građevinske elemente/2O 2. Pritisci pare i temperature u preseku građevinskog elementa/21 I. Stvaranje rose u preseku građevinskog elementa/23 VI. Jednoslojni građevinski elementi/23 1.2. Višeslojni građevinski elementi/24 I. Isušivanje rose stvorene tokom leta/25 I I. Jednoslojni građevinski elementi/25 I 2. Višeslojni građevinski elementi/26 S. Uticaj rose na toplotnu izolaciju/28 (>. Rosa na unutrašnjim površinama spoljnjih građevinskih elemenata/29 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Sprečavanje površinske robe/31 2. Sprečavanje rose u preseku građevinskog elementa/31 2.1. Opšte/31 2.2. Zidovi/31 2.3. Jednoslojni neprovetreni krov (topli krov)/32 2.4. Dvoslojni provetreni krov (hladni krov)/32 2.5. „Obrnuti krov“/35 Podsetnik/35 Zahtevi i ocena 1. „Postupak gotovih elemenata“ /37 2. Proračun pomoću srednjih mesečnih vrednosti/37 3. Proračun rose na površinama/38 4. Primedbe uz zahteve 1 ... 3/39 Primer Ispitivanje stvaranja rose A Stvaranje rose u preseku krovne konstrukcije/40 В Sprečavanje rose u preseku zidne konstrukcije/45 C Stvaranje rose na unutrašnjim površinama zida/49 DEFORMACIJE Projektni zadaci/51 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine/52 2. Procena deformacija/53 2.1. Deformacije građevinskih elemenata koji se međusobno graniče/53 2.2. Savijanje armirano-betonskih tavanica/55 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Sprečavanje suviše velikih promena dužina/56 1.1. Toplotno izdužen je 1.2. Skupljanje 1.3. Oslonac krovne tavanice 2. Sprečavanje suviše velikih savijanja tavanica Podsetnik/58 Zahtevi i ocena 1. Granični klimatski uslovi/59 2. Dozvoljene razlike izduženja ДЕ i horizontalni ugao pomeranja у tan/59 3. Primedbe uz zahteve 1 ... 2/60 OSUNCAVANJE Ispitivanje deformacija na osloncu krovne tavanice/61 A Razlike izdužen ja između zida i krovne tavanice/62 В Pomeranje između krovne tavanice i sprat- ne tavanice ispod nje/66 DNEVNO SVETLO Projektni zadaci/68 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine 1.1. Sunčevo zračenje/68 1.2. Dnevna svetlost-veštačka svetlost/68 1.3. Osnovni pojmovi svetlosne tehnike/69 1.4. Ravnomernost/69 1.5. Bleštanje/69 1.6. Senovitost/70 1.7. Meteorološki podaci/70 1.8. Količnik dnevne svetlosti/70 2. Proračun količnika dnevne svetlosti za prostorije sa bočnim prozorima zastakljenim staklom 2.1. Deo svetlosti sa vidnog delà neba Т /71 2.2. Deo refleksije spolja Tv /72 2.3. Deo unutrašnje refleksije Ta /72 2.4. Faktori slabljenja svetlosti/72 3. Prosečno određivanje svetlo-tehničkih zadovoljavajućih dimenzija prozora/73 Projektni zadaci/82 Osnovna razmatranja 1. Dijagram položaja sunca/82 2. Merač ugla senke/83 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Orijentisanje zgrade/84 2. Oblikovanje osnove/84 Zahtevi i ocena/85 Primer Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno zasenčenja fasade i nekog mesta/86 A Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno zasenčenja fasade F/86 В Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno zasenčenja mesta P/86 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Raspored prozora/74 3. Dimenzije prostorije/74 4. Količnik dnevne svetlosti/75 5. Ravnomernost osvetljenosti/75 6. Nepostojanje bleštanja/75 7. Zasenčenje i pravac pada svetlosti/75 Podsetnik/75 Zahtevi i ocena 1. Veličina količnika dnevne svetlosti/76 2. Ravnomernost/77 Primer Ispitivanje dovoljne osvetljenosti dnevnom svetlošću za prostorije sa prozorima raspoređenim na jednoj strani i providnim zastakljenjem/78 ZAŠTITA OD SUNCA Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine 1.1. Uticaj usmeravanja prozora na uslove temperature u prostorijama/90 1.2. Zaštitne mere/91 2. Propustljivost energije kroz staklo/91 3. Upijanje toplote građevinskih elemenata unutar prostorije/92 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Orijentacija zgrade i oblikovanje osnove/94 2. Površine prozora/94 3. Građevinski elementi koji ograđuju prostoriju/94 4. Prozorska propustljivost energije/94 OSUNCAVANJE Ispitivanje deformacija na osloncu krovne ta- vanlce/61 Л Razlike izduženja između zida i krovne ta- vanice/62 В Pomeranje između krovne tavanice i sprat- ne tavanice ispod nje/66 DNEVNO SVETLO Projektni zadaci/68 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine 1.1. Sunčevo zračenje/68 1.2. Dnevna svetlost-veštačka svetlost/68 1.3. Osnovni pojmovi svetlosne tehnike/69 1.4. Ravnomemost/69 1.5. Bleštanje/69 1.6. Senovitost/70 1.7. Meteorološki podaci/70 1.8. Količnik dnevne shvetlosti/70 2. Proračun količnika dnevne svetlosti za prostorije sa bočnim prozorima zastaklje¬nim staklom 2.1. Deo svetlosti sa vidnog delà neba Тн /71 2.2. Deo refleksije spolja Tv /72 2.3. Deo unutrašnje refleksije Тв, /72 2.4. Faktori slabljenja svetlosti/72 3. Prosečno određivanje svetlo-tehničkih za-dovoljavajućih dimenzija prozora/73 Projektni zadaci/82 Osnovna razmatranja 1. Dij agram p oložaj a sunca/82 2. Merač ugla senke/83 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Orijentisanje zgrade/84 2. Oblikovanj e osnove/84 Zahtevi i ocena/85 Primer Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno za- senčenja fasade i nekog mesta/86 A Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno zasenčenja fasade F/86 В Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno zasenčenja mesta P/86 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Raspored prozora/74 3. Dimenzije prostorije/74 4. Količnik dnevne svetlosti/75 5. Ravnomernost osvetljenosti/75 6. Nepostojanje bleštanja/75 7. Zasenčenje i pravac pada svetlosti/75 Podsetnik/75 Zahtevi i ocena 1. Veličina količnika dnevne svetlosti/76 2. Ravnomernost/77 ZAŠTITA OD SUNCA Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine 1.1. Uticaj usmeravanja prozora na uslove temperature u prostorijama/90 1.2. Zaštitne mere/91 2. Propustljivost energije kroz staklo/91 3. Upijanje toplote građevinskih elemenata unutar prostorije/92 Konstrukcije i projektna uputstva Primer Ispitivanje dovoljne osvetljenosti dnevnom svetlošću za prostorije sa prozorima raspoređenim na jednoj strani i providnim zastakljenjem/78 1. Orijentacija zgrade i oblikovanje osnove/94 2. Površine prozora/94 3. Građevinski elementi koji ograđuju prostoriju/94 4. Prozorska propustljivost energije/94 5. Zaštitne mere/94 5.1. Opšti zahtevi za zaštitne uređaje/94 5.2. Konstrukciono oblikovanje zaštitnog sistema/94 5.3. Zaštitni uređaji koji su na spoljnoj strani zgrade/95 5.4. Zaštitni uređaji u ravni prozora/97 5.5. Uređaji unutrašnje zaštite od sunca/98 6. Prirodno provetravanje/98 7. Klimatizacija/98 Podsetnik/98 2.1. Reflektori/118 2.2. Difuzori/118 2.3. Apsorberi/118 2.4. Zaštitni zidovi i parcijalne kapsule/120 Konstrukcije-projektna uputstva 1.1. Zapremina prostorije/121 1.2. Oblik prostorije/121 1.3. Površine koje ograničavaju prostoriju/121 2. Prostorije grupe 2/124 Podsetniik/124 Zahtevi i ocena 1. Zagrevanje unutrašnjosti prostorije/99 2. Proračun potrebnih zaštitnih mera/79 Zahtevi i ocena/125 Primer Rešenje jedne male dvorane za predavanje/126 Primer Ispitivanje mera za sprečavanje suviše velikog zagrevanja prostorija tokom leta/101 ZVUČNA IZOLACIJA Projektni zadaci/129 Osnovna razmatranja ZAŠTITA OD ZVUKA Fizika-fiziologija 1. Zvuk kao talasno kretanje/103 2. Zvuk kao prenosilac energije/104 1. Zvuk kao fiziološko-psihološka veličina/107 1. Pojmovi i uticajne veličine/130 2. Zvučna izolacija jednostrukih građevinskih elemenata/132 3. Zvučna izolacija dvostrukih građevinskih elemenata/135 4. Zvučna izolacija višestrukih građevinskih elemenata/137 5. Uticaj spojnica i otvora/138 SPOLJNA BUKA Konstrukcija i projektna uputstva Projektni zadaci/110 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine/110 2. Izvori buke/110 1. Rasprostiranje buke/111 1.1. Prigušivanje rasprostiranjа/111 1.2. Prepreke prostiranja – zaklonjenosti/111 1. Koncepcija osnove objekta/140 2. Jednostruki zidovi/140 3. Dvoslojnii zidovi/141 4. Spojnice i otvori/143 5. Tavanice/144 6. Prozori/144 7. Vrata/145 Podsetnik/146 Projektni zadaci Zahtevi i ocena/147 1. Zaštitna rastojanja/113 2. Zaštitne mere/113 Podsetnik/113 Primer Predlog rešenja pregradnog zida sa vratima/ 148 AKUSTIKA PROSTORIJE Projektni zadaci/115 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine/115 Elementi za poboljšanje akustike prostora/118 ZAŠTITA OD ZVUKA UDARA Projektni zadaci/150 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine/150 2. Izolacija od zvuka udara jednostrukih građevinskih elemenata/153 MG108 (N)

Informatika i racunovodstvo nije nikad korisceno izdavac je vulkan znanje. Fizika udzbenik okej stanje izdavac vulkan znanje. Fizika zbirka izdavac vilkan znanje okej stanje. Matematika zbirka okej stanje izdavac klett. Radna sveska srpski jezik stanje je okej samo trena da se obrisu resenja zadataka izdavac je vulkan znanje. Citanka iz srpskog stanje okej izdavac je vulkan znanje. Geos okej stanje samo je podvlaceno markerom ono najbitnije sto treba da se nauci izdavac je logos. Biologija ima dva dela okej je stanje i tu je isto podvlaceno markerom ono najbotnije izdavac je logos. Hemija zbirka izdavac je vulkan znanje treba da se obrisu resenja zadataka stanje je onako. Istorija okej stanje samo sto je podvlaceno ono sto je najbitnije markerom izdavac je vulkan znanje. Hemia udzbenik okej stanje ali je i ovde takodje podvlaceno najbitnije markerom izdavac je vulkan znanje. Matematika udzbenik stanje okej izdavac je klett. Tehnika i tehnologija stanje predobro izdavac vulkan znanje. Muzicko okej stanje izdavac logos. Engleski radna sveska super stanje izdavac je klett. Engleski udzbenik okej stanje izdavac klett. Sve u svemu u dobrom su stanju knjige za 7 razred.

savremena ilustrovana enciklopedija, 7 knjiga, vuk karadžić – mladinska 1968 stanje kao na fotografijama. jezik srpski, latinica, 365 + 363 + 361 + 375 + 366 + 367 + 368 + 363 str. (ukupno: 2928 str. za svih 8 knjiga). komplet sadrži sledeće knjige (po redu kako su navedene u samim knjigama): - nauka: hemija, fizika, astronomija - priroda: zemlja, biljke, životinje - geografija: naša planeta, narodi, prirodna bogatstva - istorija: od početaka civilizacije do danas - tehnika: od točka do rakete - komunikacija i jezik: znaci, govor, pismo - umetnost: čovek, stvaralac lepog - zdravlje i bagostanje: borba čoveka protiv bolesti i nemaštine stanje vrlo dobro očuvane. .. .unutrašnjost odlična

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Temeljno Aristotelovo delo iz ontologije prirode koje daje pojmovni okvir za svaku potonju artikulaciju nauke o prirodi. Nećemo ništa pogrešiti ako kažemo da je Aristotel zaslužan za konstituciju fizike kao opšte prirodne nauke. Od njega potiče ne samo naziv („fizika“) nego i dobar deo pojmovnog, terminološkog i problematskog sadržaja ove nauke. Aristotel (grč. Αριστοτέλης;[2] 384. p. n. e. — 322. p. n. e.)[3] bio je starogrčki filozof i besednik, Platonov učenik i jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji evropske misli.[4][5][6] Aristotel je bio grčki filozof i naučnik koji je rođen makedonskom gradu Stagira, Halkidiki, na severnoj periferiji klasične Grčke.[7] Njegov otac, Nikomah, je umro kad je Aristotel bio dete, nakon čega je Proksenus od Atarneusa postao njegov staratelj. U svojoj osamnaestoj godini, pošao je na Platonovu akademiju u Atini i ostao je tamo do svoje 37. godine (c. 347 p. n. e.). Njegovi rukopisi pokrivaju mnoge teme – uključujući fiziku, biologiju, zoologiju, metafiziku, logiku, etiku, estetiku, poetiku, pozorište, muziku, retoriku, lingvistiku, politiku i vladu – i čine prvi sveobuhvatni sistem zapadne filozofije. Ubrzo nakon Platonove smrti, Aristotel je napustio Atinu i, na zahtev Filipa Makedonskog, podučavao je Aleksandara Velikog počevši od 343 p. n. e.[5] Prema pisanju Encyclopædia Britannica, „Aristotel je bio prvi istinski naučnik u istoriji ... [i] svaki naučnik mu duguje.“[6] Podučavanje Aleksandra Velikog je pružilo Aristotelu mnoge mogućnosti i obilje materijala. On je osnovao biblioteku u Liceju koja je pomagala u produkciji mnogih od njegovih stotina knjiga. Činjenica da je Aristotel bio Platonov učenik je doprinela njegovom ranom gledištu platonizma, međutim nakon Platonove smrti, Aristotel se uronio u empirijska izučavanja i udaljio se od platonizma u korist empirizma.[8] On je verovao da svi ljudski koncepti i svo njihovo znanje ultimativno bazirani na percepciji. Aristotelovo gledište na prirodne nauke predstavlja podlogu u osnovi mnogih njegovih radova. Aristotelovi pogledi na fizičke nauke temeljno je oblikovalo gledište srednovekovnih učenjaka. Njegov uticaj doseže do renesanse i nije bio sistematski zamenjen do prosvetiteljstva i teorija kao što je klasična mehanika. Neka od Aristotelovih zooloških opažanja, kao što je hectocotyl (reproduktivna) ruka oktopusa, nisu potvrđena, niti osporena do 19. veka. Njegovi radovi sadrže najraniju poznatu studiju logike, koja je inkorporirana u kasnom 19. veku u modernu formalnu logiku. Aristotel je rođen u Stagiri, grčkoj koloniji na makedonskom poluostrvu. Njegov otac, Nikomah, radio je kao dvorski lekar kod kralja Amintasa III Makedonskog, dede Aleksandra Velikog. Veruje se da su Aristotelovi preci bili na ovoj dužnosti i kod ranijih makedonskih kraljeva. Pretpostavlja sa da je, kada je otišao u Atinu sa 18 godina, Aristotel imao i neka znanja iz medicine koja je dobio od oca. Od 18. do 37. godine pohađa Akademiju kao Platonov učenik. Razlike u filozofskim stavovima bile su osnova za stvaranje raznih legendi o odnosima Platona i Aristotela. Evidentno je da su neslaganja u stavovima postojala, pošto Aristotel vrlo rano pokazuje interesovanje za prirodne činjenice i zakone za razliku od Platonovih idealističkih stavova. Bilo kako bilo, nema nikakvih dokaza da su za vreme Aristotelovog boravka na Akademiji odnosi između dvojice filozofa bili zategnuti ili prekinuti. Zapravo, Aristotelovo ponašanje posle Platonove smrti, njegova stalna saradnja sa Ksenokratom i ostalim platonistima, te reference na Platonovo učenje u njegovim delima dokazuju da je, iako je i bilo sukoba mišljenja između Aristotela i Platona, među njima postojalo duboko razumevanje i tolerancija. Takođe, priče kažu da je Aristotel najviše neslaganja imao sa epikurejcima, koji su bili poznati i kao „klevetnici“. Iako se ovakve legende često nalaze kod ranih hrišćanskih pisaca kao što su Justin Isposnik i Grigorije Nazijazin, razlog leži najviše u čvrstom sistemu vrednosti koji su Aristotelu usadili rani hrišćanski jeretici, a ponajmanje u nekom dobro utemeljenom istorijskom verovanju. Posle Platonove smrti (346. p. n. e.), Aristotel sa Ksenokratom odlazi na dvor Hermijasa, vladara Atarnije u Maloj Aziji i ženi se sa Pitijom, vladarevom nećakinjom i pokćerkom. Godine 344. p. n. e., Hermijas gine u pobuni i Aristotel sa porodicom odlazi u Mitilenu. Posle godinu-dve, na poziv kralja Filipa II Makedonskog odlazi u rodnu Stagiru da bi postao tutor Aleksandra Velikog, koji je tad imao 13 godina. Plutarh piše da Aristotel Aleksandra nije poučavao samo etici i politici već ga je upućivao i u daleko dublje tajne filozofije. Mnoštvo je dokaza da je Aleksandar mnogo naučio od Aristotela, a i da je Aristotel imao koristi poučavajući mladog princa (iako se Bertrand Rasel ne slaže s ovim navodima). Zahvaljujući ovom uticaju, Aristotel je od Aleksandra dobijao značajna novčana sredstva za nabavku knjiga, a po svemu sudeći, obnovljena moć Aleksandrove vojske posledica je, barem delimično, i Aleksandrovog odnosa sa Aristotelom. Po navodima Plutarha i Diogena, Filip je 340. p. n. e. godine do temelja spalio Stagiru, Aristotelov rodni grad, ali je Aristotel uspeo nagovoriti Aleksandra da ga obnovi. Oko 335. p. n. e., Aleksandar odlazi u pohod na Aziju a Aristotel, koji je od Aleksandrovog dolaska na makedonski tron imao ulogu neslužbenog savetnika, odlazi ponovo u Atinu i otvara sopstvenu filozofsku školu. Moguće je da je Aristotel, po kazivanju Aula Gelijusa, vodio školu retorike za vreme svog prethodnog boravka u Atini; ali, sada, sledeći Platonov primer, on počinje davati redovne časove iz filozofije u gimnazijumu sagrađenom u čast Apolona Likijskog, po kojem je škola dobila ime Licej.[9] (Škola je takođe bila poznata i kao peripatetička škola pošto je Aristotel voleo da raspravlja o filozofskim pitanjima sa svojim učenicima šetajući gore-dole, peripateo (lagana šetnja), peripatoi (oko gimnazijuma).[10] Za vreme trinaestogodišnjeg perioda (335. p. n. e. — 322. p. n. e.) koji je proveo poučavajući u Liceju, Aristotel je napisao većinu svojih dela. Po uzoru na Platona, piše „Dijaloge“ u kojima popularnim jezikom iznosi osnove svog učenja. Takođe je napisao nekoliko studija (o kojima će biti govora kasnije) o fizici, metafizici itd; u kojima je stil formalniji, a jezik učeniji nego u „Dijalozima“. Ovi tekstovi otkrivaju u kojoj meri su mu bili korisni materijali i pisani izvori koje mu je Aleksandar svojevremeno obezbedio. Oni posebno pokazuju povezanost njegovog učenja sa radovima grčkih filozofa, njegovih prethodnika, te kako je nastavio, lično ili preko drugih filozofa, istraživanja prirodnih pojava. Plinije tvrdi da je Aleksandar stavio pod Aristotelov nadzor sve lovce, ribare i ptičare u svom kraljevstvu te sve nadzornike kraljevskih šuma, jezera, močvara i pašnjaka što je bilo vrlo verovatno uzevši u obzir Aristotelova radove iz zoologije. Aristotel je izuzetno dobro poznavao radove svojih prethodnika tako da Strabon konstatuje da je Aristotel među prvima počeo stvarati veliku biblioteku. U poslednjim godinama Aristotelovog života odnosi između njega i Aleksandra postaju veoma zategnuti zahvaljujući stradanju i kazni Kalistenovoj kojeg je Aristotel svojevremeno preporučio Aleksandru. Bez obzira na sve, u Atini su i dalje smatrali Aristotela Aleksandrovim prijateljem i predstavnikom Makedonije. Naravno, nakon što je u Atinu stigla vest o Aleksandrovoj smrti i nakon što izbili nemiri koji su doveli do Lamijskog rata Aristotel postaje nepopularan kao i svi Makedonci. Atmosferu nepoštovanja i omraženosti, koju su svojevremeno osetili Anaksagora i Sokrat, doživeo je, još bezrazložnije, i sam Aristotel. Napušta Atinu izjavljujući (po svedočenjima mnogih antičkih autoriteta) da neće pružiti Atinjanima šansu da se po treći put ogreše o filozofiju. Nalazi utočište na svom seoskom imanju u Kalkisu u Eubeji gde i umire sledeće godine, 322. p. n. e. od dugogodišnje bolesti. Priče da je njegova smrt posledica trovanja kukutom, kao i legenda da se bacio u more „jer nije mogao objasniti talase“ nemaju istorijske osnove. Vrlo malo se zna o Aristotelovom fizičkom izgledu osim iz njemu nenaklonjenih izvora. Njegove očuvane statue i biste, koje verovatno datiraju iz prvih godina delovanja peripatetičke škole, prikazuju čoveka prosečne visine, oštrih crta lica i pronicljivog pogleda. Na osnovu njegovih tekstova, testamenta (nesumnjivo verodostojnog), odlomaka iz njegovih pisama te svedočenja njegovih objektivnih savremenika zaključujemo da se radilo o visokomoralnom čoveku blage naravi, posvećenog porodici i prijateljima, koji je blago postupao sa svojim robovima, bio milostiv prema svojim neprijateljima i protivnicima i zahvalan svojim dobročiniteljima. Kada je platonizam prestao da dominira svetom hrišćanske misli i kada su se Aristotelovi radovi počeli proučavati objektivno i bez straha, u delima hrišćanskih pisaca 13. veka (isto kao i kod objektivnih pisaca njegovog vremena) Aristotel se opisuje kao čovek blage naravi, dostojanstvene pojave, skroman i bez ijednog moralnog nedostatka, „najveći od onih koji znaju“. Oblici državnog uređenja Aristotel je, za razliku od Platona, više bio orijentisan na istraživanje postojećeg društva. Analizom 158 ustava grčkih polisa, on je podelio državna uređenja na: dobra (monarhija, aristokratija i republika) i loša (tiranija, oligarhija i demokratija).[11] Aristotelovi spisi Glavni članak: Aristotelovi spisi Dela: `Organon` (sakupljeni Aristotelovi logički spisi), Poetika (O pesničkoj umetnosti), `Retorika`, `Nikomahova etika` (Nikomah je bio njegov otac), `Politika`, `Metafizika`, `Fizika`, `O duši`. Njegovi naslednici su učili po njegovim knjigama i po knjigama koje su pisane na osnovu njegovih dela. A, on je prvi koji je objektivno opisao svo dotadašnje znanje. Naglasak na `objektivno`, jer drugi filozofi su pisali dela, pesme, dijaloge. Aristotel je pisao udžbenike, u kojima je prvi put uredno pobrojao sva dotadašnja znanja (i, naravno, dopisao otkrića do kojih je i sam došao). Anticka filozofija, Platon, Drzava, Organon, Metafizika, Fizika...

Kurs iz fizike I za srednje specijalizovane obrazovne ustanove (КУРС ФИЗИКИ),u dobrom je stanju. Autori:L.S.Ždanov;V.A.Marandžjan. Izdavač:Nauka,Moskva 1966. Format:20,5cm x 13,5cm. Broj Strana:463 strane,tvrd povez. Deo 1. Mehanika i molekularna fizika. Sadržaj: Odeljak I. FIZIČKE VREDNOSTI. Poglavlje 1. Fizika kao nauka o prirodi. Poglavlje 2. Fizičke veličine i njihovo merenje. Odeljak II. OSNOVI MEHANIKE. Poglavlje 3. Osnovi kinematike. Poglavlje 4. Osnove dinamike. Poglavlje 5. Osnove statike. Poglavlje 6. Deformacije. Poglavlje 7. Rad i energija. Zakon o očuvanju energije. Poglavlje 8. Krivolinijsko i rotaciono kretanje. Poglavlje 9. Univerzalna gravitacija. Poglavlje 10 Oscilacije i talasi. Poglavlje 11. Zvuk. Poglavlje 12. Elementi hidrodinamike i aerodinamike. Odeljak III. MOLEKULARNA FIZIKA I TOPLINA. Poglavlje 13. Temelji molekularne kinetičke teorije. Poglavlje 14. Osobine tečnosti i čvrstih tela. Poglavlje 15. Termičko širenje tela. Poglavlje 16. Osobine gasova. Poglavlje 17. Toplina i rad. Prvi zakon termodinamike. Poglavlje 18. Promena agregatnog stanja materije. Poglavlje 19. Toplotni motori. Ukupno 464. stranice. Postoje problemi sa rešenjima i u obliku samostalnih vežbi. Deo 2. Električna energija. Optika. Atomska fizika. Odeljak IV. ELEKTRIČNA ENERGIJA. Poglavlje 20. Električno polje. Poglavlje 21. Konstantna električna struja i njeni zakoni. Poglavlje 22. Rad i toplotni efekat električne struje. Poglavlje 23. Termička emisija. Termoelektričnost i piezoelektričnost. Poglavlje 24. Elektromagnetizam. Poglavlje 25. Elektromagnetna indukcija. Poglavlje 26. Električna struja u elektrolitima. Poglavlje 27. Galvanske ćelije i akumulatori. Poglavlje 28. Električna struja u gasovima i vakuumu. Poglavlje 29. Naizmenična električna struja. Poglavlje 30. Električna svojstva poluprovodnika. Poglavlje 31. Elektromagnetne vibracije i talasi. Odeljak V. OPTIKA Poglavlje 32. Priroda svetlosti. Širenje svetlosti. Poglavlje 33. Fotometrija. Poglavlje 34. Refleksija i refrakcija svetlosti. Poglavlje 35. Dobijanje slika pomoću sfernih naočara i ogledala. Poglavlje 36. Očni i optički uređaji. Poglavlje 37. Pojave objašnjene talasnim svojstvima svetlosti. Poglavlje 38. Raspršivanje svetlosti. Vrste elektromagnetnih talasa. Poglavlje 39. Pojave objašnjene kvantnim svojstvima zračenja. Odeljak VI. ATOMSKA FIZIKA. Poglavlje 40. Građa atoma. Poglavlje 41. Nuklearna fizika. Upotreba nuklearne energije u miroljubive svrhe. Postoje problemi sa rešenjima i u obliku samostalnih vežbi.

Prodajem faksimil-reprint izdanja iz 1964 originalnih Njutnovih radova (1643-1727) nemačke izdavačke kuće “Friedrich Frommann Verlag” u 5 tomova. Veoma retke i izuzetno vredne knjige na latinskom i na engleskom jeziku. Ovo Njutnovo izdanje je do danas nezamenjivo. Pored Njutnovog dubokog uticaja na prirodne nauke često se previdi da su ključni delovi njegovih naučnih radova posvećeni filozofskim i teološkim problemima,o tome svedoči i ovo izdanje koje sadrži velike Njutnove teološke spise u potpunosti. Kao religiozan mislilac Njutn se bavio spisima Jacoba Bohmea u engleskom izdanju “sparrows” iz 1661 g. i u svom tumačenju apokalipse i Danijelove knjige (Biblija) obradio Bohmeove mistične misli...... ISBN 978-3-7728-0231-7.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi u kompletu! 1946 god. Elekrotehnika je nauka, deo fizike koja se, zbog svoje obimnosti i široke primene, a takođe i zato što se u određenim delovima znatno više približila matematici, vremenom izdvojila iz nje i sada predstavlja zasebnu naučnu disciplinu, sa svojim poddisciplinama. Kao glavni predmet proučavanja elektrotehnike najlakše se može reći da je upitanju električna struja. Međutim to nije najsretnije rešenje jer ono što elektrotehnika proučava počiva na samom elektronu kao nasiocu naelektrisanja, pa preko mnogih definicija električnih struja, uključujući i onu da struju možemo posmatrati kao fluid, i to sve od dejstva naelektrisanja na atomskom nivou, preko makroskopskih struja pa sve do struja visokog napona kakve se koriste u elektroenergetici....

HARALD FRITZSCH KVARKOVI - pratvar našega svijeta Predgovor - Herwig Schopper Ilustracije - Damir Švob Prevod - Neven Bilić i Branko Guberina Izdavač - Školska knjiga, Zagreb Godina - 1988 264 strana 20 cm Edicija - Moderna fizika Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima potpis prethodnog vlasnika, 20ak stranica podvlačeno grafitnom olovkom   SADRŽAJ: Predgovor Herwiga Schoppera Uvod1. Pogled u unutrašnjost atoma 2. Ujedinjena teorija elektriciteta i magnetizma3. Jake jezgrene sile 4. Koliko ima elementarnih čestica 5. Mezoni, barioni i kvarkovi 6. Kalifornijska rendgenska analiza protona 7. Čudni novi kvark 8. Čestice sa šarmom i nova prirodna sila 9. Crveni, zeleni i plavi kvarkovi 10. Kvantna kromodinamika — teorija hadrona i jakog međudjelovanja 11. Kvarkovi i kromoelektrične sile 12. Kromomagnetske sile 13. Kvarkovi i njihova fina struktura 14. Iznenađenje u PETRA-i: kvarkovi se > > vide« 15. Protoni se razlažu na kvarkove 16. Gluoni postaju vidljivi 17. Slaba međudjelovanja leptona i kvarkova 18. Jedinstvena teorija elektromagnetskih i slabih procesa 19. Ima li fizika kraja 20. LEP, HERA i fizika budućeg 21. Tumač22. Leptoni i kvarkovi 23. Kazalo "Negdje otprilike 1970. započela je revolucija u fizici. Male čestice neobičnih svojstava - kvarkovi - pokazuju se kao osnovni konstituenti materije i glavni učesnici u događajima u fizici elementarnih čestica i atomske jezgre. Elementarne čestice istražuju se u laboratorijima s velikim ubrzivačima: na primjer u Evropskom istraživačkom centru CERN kod Geneve. Harald Fritzsch, kao fizičar elementarnih čestica, aktivno sudjeluje u tim istraživanjima. Opisujući stanje naše spoznaje o elementarnim česticama i kvarkovima, jezikom oslobođenim od stručnog žargona, nudi nam istraživanje iz prve ruke. Kvarkovi posjeduju jedno za istraživače fatalno svojstvo: ne opažaju se izolirano kao stvarne čestice. O njihovu prisustvu fizičari sude studirajući procese s elementarnim česticama kod najviših energija. Danas znamo da među kvarkovima unutar čestica jezgre djeluju jake sile. Fizičari su, korak po korak, razotkrili tajanstvena svojstva tih sila. Grade se novi veliki ubrzivački pogoni u kojima će se testirati pojedinosti otkrivenih teorija. Da li će konačno biti moguće razviti jedinstvenu teoriju čitave materije? U ovom su stoljeću mnogi fizičari, među kojima Albert Einstein i Werner Heisenberg, pokušali konstruirati takvu teoriju, doduše bez uspjeha. S obzirom na nova saznanja, nije isključeno da će jedinstvena teorija materije biti postavljena do kraja stoljeća. Time bi temeljno istraživanje postiglo svoj konačni cilj: čovjek bi došao na granicu shvatljivog u prirodnim znanostima. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Harold Friš Quarks Urstoff Unserer Welt Sveta Hervig Šoper Albert Ajnštajn Verner Hajzenberg

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Brojevi od 1933 do 1948. - 1933, 7. Brojeva - 1934, 3. Broja - 1936, 4. Broja - 1937, 7. Brojeva - 1938, 3. Broja - 1939, 5. Brojeva - 1940, 3. Broja - 1946, 4. Broja - 1948, 2. Broja Prelepe ilustracije Jako zanimljivi tekstovi Preporuka! Priroda je časopis Hrvatskoga prirodoslovnoga društva za popularizaciju prirodnih znanosti. Povijest Priroda je jedan je od najstarijih časopisa takve vrste u svijetu. Pokrenut je 1911. godine u Zagrebu kao popularno-znanstveni prilog Glasnika biološke sekcije Hrvatskoga prirodoslovnog društva. Od 1915. godine obavljuje se kao zasebno izdanje. Časopis je pod uredništvom zoologa Miroslava Hirtza (1926. – 1941.) počeo promicati ekološku kulturu, zbog čega se smatra najstarijim ekološkim glasilom u svijetu. Priroda danas izlazi 10 puta godišnje. Dosadašnji urednici časopisa bili su: Ljudevit Gutschy, Antun Heinz, Fran Bubanović, Fran Tućan, Nikola Fink, Fran Šuklje, Miroslav Hirtz, Ivan Supek, Milan Butorac, Drago Grdenić, Leo Randić, Fran Kušan, Franjo Krleža, Teodor Varićak, Dragutin Mayer, Zlatko Pavletić, Nikola Ljubešić, Stanimir Vuk-Pavlović, Danko Škare, Zlatko Pepeonik, Borislav Aleraj, Tomislav Krčmar, Oskar P. Springer, Nenad Raos, Nenad Judaš, Vladimir Stilinović i Dario Hrupec. Sadržaj Časopis donosi priloge iz biologije, kemije, fizike, astronomije, ekologije, zaštite prirode, antropologije, medicine i srodnih područja. Tags: Biologija hemija fizika prirodne nauke ...

Predmet prodaje je očuvan komplet udžebenika za šesti razred osnovne škole koji se sastoji od sledećih knjiga: 1. Matematika - Udžbenik i Zbirka zadataka, Autori: S. Ješić, J. Blagojević, A. Rosić, T. Njaradi, Izdavač: Gerundijum. 2. Informatika i računarstvo: Udžbenik, Autori: M. Papić, D. Čukljević, Izdavač: Vulkan Znanje. 3. Nemački jezik - Udžbenik i Radna sveska, Autori: Đ. Mota, E. Krulak-Kempisti, K. Bras, D. Glik, J. K. Veber, L. Šober, Izdavač: Klett. 4. Engleski jezik - Udžbenik i Radna sveska, Autori: H. Q. Mitchell, M. Malkogianni, Izdavač: Data Status. 5. Srpski jezik i književnost - Gramatika, Čitanka i Radna sveska, Autori: D. Milićević, S. Rakonjac-Nikolov, K. Kolaković, A. Petrović, A. Jerkov, Izdavač: Vulkan Znanje. 6. Muzička kultura - Udžbenik, Autori: G. Grujić, M. Sokolović Ignjačević, S. Kesić, B. Lekovič, Izdavač: Klett. 7. Tehnika i tehnologija - Udžbenik, Autori: M. Sekulić, Z. Luković, Izdavač: Vulkan Znanje. 8. Biologija - Udžbenik, Autori: M. Markelić, I. Lakić, K. Zeljić, N. Kuzmanović, Izdavač: Vulkan Znanje. 9. Fizika - Udžbenik i Zbirka zadataka sa laboratorijskim vežbama, Autori: K. Stevanović, M. Krneta, R. Tošović, Izdavač: BIGZ. 10. Geografija - Udžbenik, Autor: J. Popović, Izdavač: Vulkan Znanje. 11. Istorija - Udžbenik sa odabranim istorijskim izvorima i Testovi za proveru znanja, Autori: D. Lopandić, I. Petrović, Izdavač: Logos.

Knjiga je kao nova. Filosofska beda marksizma - Boris Petrovič Višeslavcev Izdavač: Logos Godina izdanja: 2014 Broj strana: 194 Format: 21 cm Povez: Broširani DIJALEKTIČKI MATERIJALIZAM 1. Dijalektički princip 2. Heraklitov luk i lira 3. Rat i mir 4. Identitet suprotnosti 5. Zakon protivurečnosti 6. Dijalektika kao razvitak i progres 7. Kvantitet i kvalitet 8. Dve metafizike 9. Dijalektika i metafizika 10. Dijalektika i materijalizam — dve nespojive stvari 11. Svaki materijalizam je „vulgaran” 12. Savremena nauka o materiji i dijamat. Teorija „odraza” i stvar po sebi 13. Problemi savremene fizike. Korpuskularna i dinamička teorija materije 14. Psihofizički problem

Притом не смемо испустити из вида да Шелинг ниједног тренутка није осуђивао емпиријске науке. Његова намера се не може разумети уколико фаворизовање спекулације поистоветимо са потискивањем емпирије, будући да у пропедеутици спекулативне физике није могуће пронаћи места на којима се потцењује искуство...Спекулација не посматра искуство као нешто наспрамно, она не жели да започне и оконча трагајући за законитостима које се могу ишчитати са природних појава. Напротив, спекулативно приступити природи значи одустати од узалудног кокетирања са њеним продуктима и захватити природу као продуктивност. Речено Шелинговим речима: "Филозофирати о природи значи издићи је из мртвог механизма у којем се она чини укочена, уједно је оживети слободом и преместити је у властити слободни развој - то другим речима значи, самог себе отргнути од простог становишта које оно што се дешава у природи у најбољем случају сагледава као фактичко делање, а не сагледава само делање у делању". <б>САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР, 7 ОСНОВ ЦЕЛИНЕ, 9 <б>ПРВИ ГЛАВНИ ДЕО, 9 Доказ да је природа у својим изворним продуктима органска, 9 <б>ДРУГИ ГЛАВНИ ДЕО, 12 Дедукција услова неорганске природе, 12 <б>ТРЕЋИ ГЛАВНИ ДЕО, 14 Узајамно одређење органскеи неорганске природе, 14 Консеквенције за филозофију природе, 24 Треба а приори извести динамички степенасти след у природи уопште, 85 Решење, 85 Последице, 1 03 Први систем, 116 Други систем, 120 Трећи могући систем, 125 Последице, 151 б) Задатак: пронаћи ту акцију, 152 Решење, 152 Доказ, 232 Последице, 242 Додатак претходном поглављу, 259 Опште запажање, 279 Општа теорија хемијског процеса, 281 Појам хемијског процеса, 281 Материјални услови хемијског процеса, 283 ОНО ШТО ИМЕНУЈЕМО ФИЛОЗОФИЈОМ ПРИРОДЕ ЈЕСТЕ НАУКА КОЈА ЈЕ НУЖНА У СИСТЕМУ НАУКА, 315 НАУЧНИ КАРАКТЕР ФИЛОЗОФИЈЕ ПРИРОДЕ, 317 ФИЛОЗОФИЈА ПРИРОДЕ ЈЕ СПЕКУЛАТИВНА ФИЗИКА, 319 О МОГУЋНОСТИ СПЕКУЛАТИВНЕ ФИЗИКЕ, 320 О СИСТЕМУ СПЕКУЛАТИВНЕ ФИЗИКЕ УОПШТЕ, 325 УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА СИСТЕМА СПЕКУЛАТИВНЕ ФИЗИКЕ, 328 ПОГОВОР, 380 Наслов: Први нацрт система филозофије природе Издавач: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Страна: 410 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 20.5 x 14.5 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-7543-189-3