Na predlistu je posveta Deroka patrijarhu Germanu. Turistička štampa, Beograd, ne vidim godinu izdanja, ali je najverovatnije reč o prvom izdanju. Tvrd povez, četvrtasti format. Korice oštećene, unutra lepo očuvana.

Petotomna edicija Leksikoni nacionalnih parkova Srbije zajednički je poduhvat Službenog glasnika, nacionalnih parkova Đerdap, Kopaonik, Tara, Fruška gora i Šarplanina, i Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU. Priređena je u uverenju da se priroda i njena čudesna lepota mogu sačuvati i zaštititi i knjigom. Posvećena je zaljubljenicima prirode, svima koji su makar jednom kročili u zaštićene predele i sa vidikovaca pogledali ka rekama, jezerima, planinama ili šumama koje ih okružuju. Posvećena je još pre onima koji će to tek učiniti, sa svešću o istinskoj nužnosti učenja i znanja o prirodi. - Djerdap - Fruska Gora - Kopaonik - Tara - Sar planina Knjige su nove i nekoriscene

HILANDAR časopis, Sveta Gora Atonska Brojevi iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog

Kirurgija glave i vrata Ivo Čupar 1-3 komplet Izdavač: Izdavački zavod Jugoslovenske akademije, Zagreb 1976, 1978; tvrd povez sa omotom, strana XLIII+1281, ilustracije, 27cm, stanje: Veoma dobro, neznatno oštećenje omota.

Naslov: Komplet BIBLIOTEKA SKRIVANA ISTORIJA 1 - 10 RAVNOGORSKI POKRET 1941 - 1945 Autor: Grupa autora Izdavač: Institut za savremenu istoriju Beograd Godina izdanja: 2004 Povez: tvrdi povez sa zlatotiskom Opis i stanje: Veoma dobro - odlično očuvano Spisak knjiga: 1. Ivan Avakumović : MIHAILOVIĆ PREMA NEMAČKIM DOKUMENTIMA 2. Jovan Đonović : MOJE VEZE SA DRAŽOM MIHAILOVIĆEM 3. Neđeljko Plećaš : RATNE GODINE 4. Živko Topalović : SRBIJA POD DRAŽOM 5. Albert Sajc : MIHAILOVIĆ - PREVARANT ILI HEROJ? 6. Miloš Mladenović : LAŽNI IDOLI I VARLJIVI IDEALI 7. Dragan Sotirović / Branko Jovanović : SRBIJA I RAVNA GORA 8. Bojan Dimitrijević / Kosta Nikolić : ĐENERAL MIHAILOVIĆ BIOGRAFIJA 9. Radoje Vukčević : NA SUDBONOSNOJ RASKRNICI 10. Džasper Rutam : PUCANJ U PRAZNO Teme: Jugoslovenska vojska u otadžbini | U uspomenama | Ravnogorski pokret / Mihailović, Draža, 1893-1946 | Topalović, Živko, 1886-1972 | Četnički pokret | 1941-1945 / Rootham, Jasper, 1910-1990 | Memoari | Drugi svetski rat 1939-1945 | Jugoslavija | Narodnooslobodilačka borba 1941-1945 | Saveznici | Međunarodni odnosi | Velike sile | 1941-1945 / Đonović, Jovan, 1883-1963 | Istorijska građa | Mihailović, Draža, 1893-1946 | Međunarodni odnosi | Jugoslavija | 1941-1945 / Mihailović, Draža, 1893-1946 | Istorijska građa | Ravnogorski pokret | Istoriografija / U uspomenama | Jugoslovenska vojska u otadžbini | Ravnogorski pokret | Drugi svetski rat 1939-1945 | Jugoslavija / Mladenović, Miloš, 1924-1990 | Biografije | Memoari | Četnički pokret | 1941-1945 | U uspomenama | Narodnooslobodilačka borba 1941-1945 Tags: EMIGRACIJA EMIGRANTNA IZDANJA DRUGI SVETSKI RAT ĐENERAL DRAŽA MIHAILOVIĆ ČETNICI Ravna Gora 30.10.2022.

Kao NOVA knjiga Luksuzno izdanje 1997 3550 grama Publisher ‏ : ‎ Holy Community of Mount Athos; 2. ekd edition (January 1, 1997) Language ‏ : ‎ English Perfect Paperback ‏ : ‎ 695 pages TREASURES OF MOUNT ATHOS, JEDINSTVENA PRILIKA KUPLJENA U KULTURNOJ PRESTONICI EVROPE ZA 1997. GODINU - SOLUNU, ODLICNO OCUVANA IZ NEPUSACKOG DOMA OVO JE IZVANREDNA PRILIKA DA STEKNETE UVID U RIZNICU I ARHIVU SVETOGORSKIH MANASTIRA A luxurious edition, featuring descriptions, historical data and photographic material from most of the Monasteries and Sketes of Mount Athos. The texts are written by distinguished scholars. The modules discussed in the volume are: Painting (monumental painting, portable icons, flower prints, paper pictures, illustrated manuscripts). Sculpture (Byzantine sculptures, wood carvings). Miniature-Embroidery (miniature, pottery, embroidery, antimension). Historical Archives (Greek documents, Ottoman documents, Slavic documents, Romanian documents, monastery seals). Libraries (Greek manuscripts, Slavic manuscripts, Georgian manuscripts, musical manuscripts). Pages 671, Dimensions 30 x 21 cm, Photos 571

Kao sa slike, koriscena, ocuvana G2 OVO JE IZVANREDNA PRILIKA DA STEKNETE UVID U RIZNICU I ARHIVU SVETOGORSKIH MANASTIRA A luxurious edition, featuring descriptions, historical data and photographic material from most of the Monasteries and Sketes of Mount Athos. The texts are written by distinguished scholars. The modules discussed in the volume are: Painting (monumental painting, portable icons, flower prints, paper pictures, illustrated manuscripts). Sculpture (Byzantine sculptures, wood carvings). Miniature-Embroidery (miniature, pottery, embroidery, antimension). Historical Archives (Greek documents, Ottoman documents, Slavic documents, Romanian documents, monastery seals). Libraries (Greek manuscripts, Slavic manuscripts, Georgian manuscripts, musical manuscripts). Pages 671, Dimensions 30 x 21 cm, Photos 571

Skrivana istorija 1-10 Ravnogorski pokret deset knjiga u tvrdom,kožnom povezu,sve u odličnom stanju. NEKORIŠĆENE ...... RAVNOGORSKI POKRET 1941 - 1945 Autor: Grupa autora Izdavač: Institut za savremenu istoriju Beograd Godina izdanja: 2004 Povez: tvrdi povez sa zlatotiskom Opis i stanje: Veoma dobro - odlično očuvano Spisak knjiga: 1. Ivan Avakumović : MIHAILOVIĆ PREMA NEMAČKIM DOKUMENTIMA 2. Jovan Đonović : MOJE VEZE SA DRAŽOM MIHAILOVIĆEM 3. Neđeljko Plećaš : RATNE GODINE 4. Živko Topalović : SRBIJA POD DRAŽOM 5. Albert Sajc : MIHAILOVIĆ - PREVARANT ILI HEROJ? 6. Miloš Mladenović : LAŽNI IDOLI I VARLJIVI IDEALI 7. Dragan Sotirović / Branko Jovanović : SRBIJA I RAVNA GORA 8. Bojan Dimitrijević / Kosta Nikolić : ĐENERAL MIHAILOVIĆ BIOGRAFIJA 9. Radoje Vukčević : NA SUDBONOSNOJ RASKRNICI 10. Džasper Rutam : PUCANJ U PRAZNO Teme: Jugoslovenska vojska u otadžbini | U uspomenama | Ravnogorski pokret / Mihailović, Draža, 1893-1946 | Topalović, Živko, 1886-1972 | Četnički pokret | 1941-1945 / Rootham, Jasper, 1910-1990 | Memoari | Drugi svetski rat 1939-1945 | Jugoslavija | Narodnooslobodilačka borba 1941-1945 | Saveznici | Međunarodni odnosi | Velike sile | 1941-1945 / Đonović, Jovan, 1883-1963 | Istorijska građa | Mihailović, Draža, 1893-1946 | Međunarodni odnosi | Jugoslavija | 1941-1945 / Mihailović, Draža, 1893-1946 | Istorijska građa | Ravnogorski pokret | Istoriografija / U uspomenama | Jugoslovenska vojska u otadžbini | Ravnogorski pokret | Drugi svetski rat 1939-1945 | Jugoslavija / Mladenović, Miloš, 1924-1990 | Biografije | Memoari | Četnički pokret | 1941-1945 | U uspomenama | Narodnooslobodilačka borba 1941-1945

Skrivana istorija 1-10 Ravnogorski pokret deset knjiga u tvrdom,kožnom povezu,sve u odličnom stanju. NEKORIŠĆENE ...... RAVNOGORSKI POKRET 1941 - 1945 Autor: Grupa autora Izdavač: Institut za savremenu istoriju Beograd Godina izdanja: 2004 Povez: tvrdi povez sa zlatotiskom Opis i stanje: Veoma dobro - odlično očuvano Spisak knjiga: 1. Ivan Avakumović : MIHAILOVIĆ PREMA NEMAČKIM DOKUMENTIMA 2. Jovan Đonović : MOJE VEZE SA DRAŽOM MIHAILOVIĆEM 3. Neđeljko Plećaš : RATNE GODINE 4. Živko Topalović : SRBIJA POD DRAŽOM 5. Albert Sajc : MIHAILOVIĆ - PREVARANT ILI HEROJ? 6. Miloš Mladenović : LAŽNI IDOLI I VARLJIVI IDEALI 7. Dragan Sotirović / Branko Jovanović : SRBIJA I RAVNA GORA 8. Bojan Dimitrijević / Kosta Nikolić : ĐENERAL MIHAILOVIĆ BIOGRAFIJA 9. Radoje Vukčević : NA SUDBONOSNOJ RASKRNICI 10. Džasper Rutam : PUCANJ U PRAZNO Teme: Jugoslovenska vojska u otadžbini | U uspomenama | Ravnogorski pokret / Mihailović, Draža, 1893-1946 | Topalović, Živko, 1886-1972 | Četnički pokret | 1941-1945 / Rootham, Jasper, 1910-1990 | Memoari | Drugi svetski rat 1939-1945 | Jugoslavija | Narodnooslobodilačka borba 1941-1945 | Saveznici | Međunarodni odnosi | Velike sile | 1941-1945 / Đonović, Jovan, 1883-1963 | Istorijska građa | Mihailović, Draža, 1893-1946 | Međunarodni odnosi | Jugoslavija | 1941-1945 / Mihailović, Draža, 1893-1946 | Istorijska građa | Ravnogorski pokret | Istoriografija / U uspomenama | Jugoslovenska vojska u otadžbini | Ravnogorski pokret | Drugi svetski rat 1939-1945 | Jugoslavija / Mladenović, Miloš, 1924-1990 | Biografije | Memoari | Četnički pokret | 1941-1945 | U uspomenama | Narodnooslobodilačka borba 1941-1945

P4-1) ODLIČNO OČUVANA.BESPLATNA DOSTAVA KAO PREPORUČENA TISKOVINA ILI PAKET, UNUTAR SRBIJE.DOBRO OČUVANE, IMAJU MANJA OŠTEĆENJA OMOTA. `Stolarstvo` je knjiga koju na polici mora imati svatko tko voli i bavi se ovim zanatom, a dobro je došla i obrtnicima, đacima, studentima drvne industrije, arhitektima, građevinarima te nastavničkom kadru kod pripreme svojih predavanja i nizu stručnjaka srodnih profila. Autor knjige Pavao Roščić svojim dugogodišnjim iskustvom na razradi stolarskih detalja, kalkulacija, faznog normiranja i projektiranja različitih stolarskih artikala, stekao bogato iskustvo pretočeno u 17. poglavlja, na 1.477 stranica, s 4.250 crteža i 450 normativa materijala za sve tipove prozora, balkonskih i sobnih vrata uključujući sav stolarski alat s nizom profesionalnih strojeva.

Naslov: Fila Filota ISTINA O ŠEFKI Autor: Fila Filota Izdavač: Novinsko izdavačko preduzeče Beograd Godina izdanja: Nema godine izdanja Broj strana: 233 Povez: Meki povez Opis i stanje: Ilustrovano, dobro očuvano STINA O NAJVEĆOJ JUGOSLOVENSKOJ HOROR PRIČI: Zločin i kazna Šefke Hodžić Leave a Comment / ŽIVA ISTORIJA / By admin „SRAMOTO I ZLOČINU, DABOGDA TI SE SEME ZATRLO“ Pred istražnim sudijom nije ćutala. Ispričala je kako je u aprilu prvo mislila da je trudna, pa kako se ispostavilo da nije, i da je „jednog dana, negde u doba žetve“ na sokaku srela Rama Hasanovića, pet godina mlađeg suseda. „Ja sam ga videla tužnog i pitala sam ga što je tužan“, opisala je taj susret, da bi u nastavku ispričala sledeće: Ramovu sestru Ajišu prvi muž oterao je od kuće s malim detetom, a ni sada, u drugom braku, „ne živi dobro s mužem“, pa bi se vratila svojima da se porodi, ali je otac ne prima nazad. „Ja sam tada rekla Rami i fino ga zamolila da Ajiša rodi dijete i da ga meni da, te da narod misli da sam se ja porodila.“ Kasnije joj je, nastavila je svoj iskaz, Ramo rekao da je Ajiša pristala. Događaj na dan Alijinog ubistva opisala je ovako: „Negdje oko sedam časova naveče neko je zakucao na vrata. Bila sam u kuhinji. Pitala sam ko je, odgovorio je: ‘Ramo.’ Otvorila sam vrata i Ramo mi je s vrata dodao dijete. Izvadio ga je iz cegera zelenkaste boje… Ja nemam nikakve veze sa izvršenim ubistvom Hasanović Alije. Žao mi je što je Alija ubijena.“ Izgledalo je da je slučaj rešen, ali istražnog sudiju već sutradan čekalo je iznenađenje. „Ja nisam sudu sve rekla. Ja imam još da kažem…“, počela je, i taj će uvod i ona izjava na kraju da „nikakve veze nema sa izvršenim ubistvom“ biti jedine rečenice koje će se ponavljati tokom istrage i suđenja. Sve ostalo u iskazu Šefka će menjati bez pravdanja i objašnjavanja. Jednom će reći da joj je Ramo bio ljubavnik, da je bila u Kamenjači kad je Ramo silovao Aliju i potom je ubio i rasporio, a kad je ustanovljeno da je Ramo cele noći bio na drugom mestu, rekla je: „Ja nisam sudu sve rekla… Moj ljubavnik bio je Ibrahim Hodžić, brat moga muža Nedžiba. On je…“ Zatim je izjavila da su joj dete doneli jedan Nedžibov brat i njegova žena. Tako je pola sela prošlo kroz istragu. Kasnije, na suđenju, njeni je suseljani nisu štedeli: muž Nedžib i prvi kojeg je osumnjičila, Ramo Hasanović, pljunuli su je. Alijina sestra ju je klela: „Sramoto i zločinu, dabogda ti se seme zatrlo“, a Ramov otac ni posle izričitog traženja sudije nije hteo da se okrene i pogleda je pri suočenju. Jedna Alijina sestra bila je udata za Šefkinog brata i s njim je imala dete. Braća su je odvela u Anđeliće, da više nikad ne vidi ni muža ni sina.... Tags: ŠEFKA HODŽIĆ 09.11.2022.

Ganter Norm Katalog orginal nemački 18.0 ( engleski na upit ) dok traju zalihe Šaljem o svom trošku osigurano. OGRANIČENE ZALIHE ! ! ! Detalji vidi slike. + dodatak novi katalog ( dok traju zalihe ). Katalog 18.0 - Gesamtausgabe (2208 stranica) Каталог стандардних елемената Руковање ручкама и дугмадима Руковање ручкама машине Окретање ручним точковима и полугом Подешавање, закључавање са и без индикатора положаја Стезање, стезање, пребацивање помоћу полуга Стезање, стезање са ручкама Стезање са ексцентриком или клином Стезање са стезним механизмом Причвршћивање, закључавање, закључавање вијцима и куглицама Причвршћивање, позиционирање, нивелисање помоћу вијка, стезних и потпорних елемената Окретно, закључавање Поставите врата и клапне, имајте их. Пригушивање са подесивим ножицама, ременима Контролисање, одзрачивање, заптивање течности и гасова Померање, преношење осовинама и спојевима Повезивање, постављање помоћу стезних и спојних елемената Подешавање, померање помоћу вођица, вретена и ваљка Држање магнетима

Stanje vrlo blizu nekorišćenom 288 strana 360 grama Pred čitaocima je važna knjiga Ina Stjuarta, najistaknutijeg evropskog transakcionog analitičara. U trideset tajni veštine savetovanja Stjuart daje dobar izbor moćnih koncepata transakcione analize koji će najviše pomoći savetniku ili terapeutu da postigne ugovorene ciljeve. Knjiga je dragocena u radu sa klijentima jer pomaže da obogatite svoj savetodavni rad i ovladate procesima kompleksnog odnosa klijenta i praktičara i postignete pozitivnu psihosocijalnu promenu i uspešno završite tretman. Stjuart je pregledno, jasno i razumljivo predstavio trideset praktičnih saveta o tome kako možete povećati i razviti svoju efikasnost i veštine u korišćenju transakcione analize. Iako je jedan od ciljeva ove knjige da zadovolji potrebe onih koji su tek zakoračili u savetodavni rad kako bi izbegli uobičajene greške, namenjena je i iskusnim terapeutima i savetnicima jer će u njoj pronaći mnoge delove teksta koji se po prvi put objavljuju u vidu knjige. Trideset tajni veštine savetovanja Kako ugovarati ciljeve savetovanja? Šta su destruktivni `otvori za bekstvo` i kako ih zatvoriti? Mišljenje, osećanje ili ponašanje – koja su klijentova `vrata za kontakt`? Kako se kretati kroz prošlost, sadašnjost i budućnost? Na koje koncepte i tehnike transakcione analize se treba osloniti? Kako iz trenutka u trenutak voditi klijenta Dobar izbor moćnih koncepata transakcione analize koji najviše mogu pomoći savetniku ili terapeutu

KNJIGA JE IZDANJE EKONOMSKOG INSTITUTA N.R.SRBIJE IZ 1953.G. OBRADJEN JE PERIOD ..KRAJ XVIII.VEKA ..XIX.VEK..OKUPACIJA TURSKE U VREME SRPSKIH USTANAKA ..PERIOD POSLE TOGA SA POSEBNOM OBRADOM DRUGE POLOVINE XIX.VEKA..PERIOD PRED I.SV.RAT...PERIOD IZMEDJU DVA RATA I POSLERATNI PERIOD DO 1953.G...KNJIGA JE FORMATA VECEG OD A4..TVRDI POVEZ I IMA 630.STR.. STANJE KNJIGE JE VRLODOBRO ..KORICE MALO POKAZALE NA COSKOVIMA PA SU ZASTICENE OD DALJEG OSTECENJA SA SIROKIM SELOTEJPOM..UNUTRASNJOST ODLICNA NIGDE SARANA CEPANA PODVLACENA I SL...TEMATIKA JE IZUZETNO BRADJENA SA TABELAMA I PROCENTIMA DO U DETALJA..SVAKI OD GORE POMENUTIH PERIODA JE I TEKSTUALNO OBRADJEN SA ISTORIJSKIM I POLITICKIM I VOJNIM STANJEM U SRBIJI..SVAKA OBLAST KOJA JE OBRADJENA IMA I SPISAK LITERATURE KOJA JE KORISCENA TOKOM PISANJA KNJIGE ..RETKO DOBRA I STRUCNA KNJIGA SA PODACIMA KOJI POTPUNO OSLIKAVAJU STANJE U SRBIJI I NAVODE NA RAZMISLJANJE ..KAKVA JE SRBIJA BILA I KAKVA JE SADA..OSTALE INFORMACIJE NA UPIT..CENA JE STO HILJADA DINARA..

Lux izdanje za svaki mesec u godini na preko 7500 stranica, veći format, zlatotiska, KAPITALNO, odavno rasprodato, gotovo nenalazivo u ponudi kao komplet. Odlično očuvano, verovatno nekorišćeno (jedino knjga april ima malu ogrebotinu na rikni. SADRŽAJ Knjiga 1 - Januar Knjiga 2 - Februar Knjiga 3 - Mart Knjiga 4 - April Knjiga 5 - Maj Knjiga 6 - Jun Knjiga 7 - Jul Knjiga 8 - Avgust Knjiga 9 - Septembar Knjiga 10 - Oktobar Knjiga 11 - Novembar Knjiga 12 - Decembar Kapitalno izdanje manastira Kaona iz šabačke eparhije organizovano je u 12 knjiga sa akatistima za svaki mesec u godini. Svaka knjiga sadrži po dva akatista za svaki dan sa kratkim životopisom svetitelja kome je upućena molitva kroz akatist. Žitija svetih ava justin popović U 730 akatista nalaze se i akatisti pred Bogorodičinim ikonama: Presveta Bogorodica Kazanska - 1. Januar U Nevolji Svetoj Bogorodici - 3. Januar Sveta Mariupoljska Bogorodica - 8. Januar Sveta Elicka Bogorodica - 11. Januar Bogorodica Mlekopitateljnica - 12. Januar Jedina Nada Očajnih Bogorodica - 15. Januar Sveta Leušenska Bogorodica - 16. Januar Presveta Bogorodica Utešiteljka - 22. Januar Bogorodica Ublaži Moje Žalosti - 26. Januar Sveta Kozeljščanska Bogorodica - 27. Januar Sveta Tinoska Bogorodica - 29. Januar Sveta Bogorodica Lepavinska - 6. Februar Presveta Bogorodica Iverska - 9. Februar Sveta Besedna Bogorodica - 21. Februar Sveta Beočinska Bogorodica - 22. Februar Sveta Pokroviteljka Bogorodica - 24. Februar Bogorodica Umekšanje zlih srca - 25. Februar Kijevsko Pečerska Bogorodica - 26. Februar Bogorodica Ja sam sa vama - 27. Februar Sveta Lilecka Bogorodica - 29. Februar Presveta Bogorodica Čenstohovska - 6. Mart Sveto Blagodatno Nebo Bogorodice - 8. Mart Presveta Bogorodica Vaspitanje - 9. Mart Sveta Igumanija Svečasna Bogorodica - 10. Mart Presvetoj Bogorodici ia Izgnanike - 16. Mart Presveta Bogorodica Milosrđa - 18. Mart Presveta Bogorodica Zastupnica Crkve - 20. Mart Presveta Bogorodica Gora Izobilja - 24. Mart Bogorodica Posrednica Grešnika - 27. Mart Bogorodica Tri Radosti - 30. Mart Presveta Bogorodica Deržavnaja - 31. Mart Sveta Zinovinska Bogorodica - 2. April Bogorodica Cvet Neuvenljivi - 3 . April Sveta Muromska Bogorodica - 12. April Sveta Beljinička Bogorodica - 13. April Sveta Ostrobramska Bogorodica - 14. April Bogorodica Ekonimisa - 15. April Sveta Tambovska Bogorodica - 17. April Živonosni Izvor Bogorodice - 22. April Sveta Molčenska Bogorodica - 24. April Presveta Bogorodica Smolinska - 27 . April Sveta Pečerska Bogorodica - 3. Maj Presveta Bogorodica Neispivena Čaša - 6. Maj Sveta Žirovicka Bogorodica - 7. Maj Sveta Vidropuska Bogorodica - 14. Maj Sv. Vladimirska Mirotočiva Bogorodica, - 20. Maj Sve Ikone Majke Božije - 29. Maj Presveta Bogorodica Pećka - 3. Jun Presveta Bogorodica Bezdinska - 4. Jun Sveta Tabinska Bogorodica - 6. Jun Sveta Čokešinska Bogorodica - 7. Jun Presveta Bogorodica Pesčanska - 8. Jun Bogorodica Iverska Montrealska - 8. Jun Presveta Bogorodica Dostojno Jest - 11. Jun Bogorodica Umilenje Divjejevsko - 14. Jun Presveta Bogorodica Bogoljubovska - 18. Jun Presveta Bogorodica Kosinsko-Modenska - 21. Jun Sveto Umilenje Bogorodice - 22. Jun Sveta Putivljanska Bogorodica - 24. Jun Presveta Bogorodica Tihvanska - 28. Jun Sveta Baljikinska Bogorodica - 29 . Jun Sveta Turkovska Bogorodica - 1. Jul Presveta Bogorodica Ahgirska - 2. Jul Riza Presvete Bogorodice - 2. Jul Bogorodica Trojeručica - 12. Jul Sveta Jelisavetogradska Bogorodica - 15. Jul Presveta Bogorodica Abalicka - 21. Jul Presveta Bogorodica Počajevska - 23. Jul Sveta Trebljanska Bogorodica - 25. Jul Presveta Bogorodica Tolgska - 6. Avgust Presveta Bogorodica Stradalna, - . Avgust Uspenje Presvete Bogorodice - 15. Avgust Sveta Mozdovska Bogorodica - 15. Avgust Presveta Bogorodica Donska - 19. Avgust Sveta Surdetska Bogorodica - 20. Avgust Sveta Portarturska Bogorodica - 21. Avgust Presveta Bogorodica Vladimirska - 23. Avgust Presveta Bogorodica Svecarica - 31. Avgust Bogorodica Igumanija Atonska - 1. Septembar Avgustovska Pobeda Bogorodice - 3. Septembar Bogorodica kupina neopaliva - 4. Septembar Sveta Glinska Bogorodica, - 5. Septembar Sveta Holmska Bogorodica - 6. Septembar Presveta Bogorodica Znamenje - 7. Septembar Rođenje Presvete Bogorodice - 8. Septembar Sveta Zimnenska Bogorodica - 11. Septembar Sveta Bojanska Bogorodica - 12. Septembar Sveta Lesninska Bogorodica - 13. Septembar Presveta Bogorodica „Pogledaj Na Smirenje“ - 15. Septembar Presveta Bogorodica Isceliteljka - 18. Septembar Presveta Bogorodica Pskovsko-Pečerska - 3. Oktobar Pokrov Presvete Bogorodice - 4. Oktobar Bogorodica za izbavljenje od pohota telesnih - 5. Oktobar Sveta Brailovska Bogorodica - 6. Oktobar Sveta Korsunska Bogorodica - 9. Oktobar Presveta Bogorodica Kaluška - 13. Oktobar Bogorodica Umnožiteljka žita - 15. Oktobar Presveta Bogorodica LJubečka - 16. Oktobar Presveta Bogorodica Izbaviteljnica - 17. Oktobar Bogorodica Svih žalosnih radost - 24. Oktobar Bogorodica Ozarenje uma - 26. Oktobar Bogorodica Nerazrušiva tvrđava - 2. Novembar Bogorodica Nerazrušiva tvrđava - 13. Novembar Presveta Bogorodica Gruzinska - 17. Novembar Vavedenje Presvete Bogorodice - 21. Novembar Presveta Bogorodica Brzopomoćnica - 25. Novembar Sveta Pjuticka Bogorodica - 26. Novembar Bogorodica Izbavljenje Od Nedaća - 29. Novembar Sveto Znamenje Novogorodsko Bogorodica - 29. Novembar Sveta Ozerjanska Bogorodica - 30. Novembar Bogorodica Neočekivana Radost - 9. Decembar Sveta Lenkovska Bogorodica - 12. Decembar Sveta Barska Bogorodica - 14. Decembar Bogorodica Spasiteljka onih koji propadaju - 22. Decembar Za porodilje Pomoćnica Bogorodica - . Decembar SADRŽAJ Knjiga 1 - Januar Knjiga 2 - Februar Knjiga 3 - Mart Knjiga 4 - April Knjiga 5 - Maj Knjiga 6 - Jun Knjiga 7 - Jul Knjiga 8 - Avgust Knjiga 9 - Septembar Knjiga 10 - Oktobar Knjiga 11 - Novembar Knjiga 12 - Decembar Kapitalno izdanje manastira Kaona iz šabačke eparhije organizovano je u 12 knjiga sa akatistima za svaki mesec u godini. Svaka knjiga sadrži po dva akatista za svaki dan sa kratkim životopisom svetitelja kome je upućena molitva kroz akatist. U 730 akatista nalaze se i akatisti pred Bogorodičinim ikonama: Presveta Bogorodica Kazanska - 1. Januar U Nevolji Svetoj Bogorodici - 3. Januar Sveta Mariupoljska Bogorodica - 8. Januar Sveta Elicka Bogorodica - 11. Januar Bogorodica Mlekopitateljnica - 12. Januar Jedina Nada Očajnih Bogorodica - 15. Januar Sveta Leušenska Bogorodica - 16. Januar Presveta Bogorodica Utešiteljka - 22. Januar Bogorodica Ublaži Moje Žalosti - 26. Januar Sveta Kozeljščanska Bogorodica - 27. Januar Sveta Tinoska Bogorodica - 29. Januar Sveta Bogorodica Lepavinska - 6. Februar Presveta Bogorodica Iverska - 9. Februar Sveta Besedna Bogorodica - 21. Februar Sveta Beočinska Bogorodica - 22. Februar Sveta Pokroviteljka Bogorodica - 24. Februar Bogorodica Umekšanje zlih srca - 25. Februar Kijevsko Pečerska Bogorodica - 26. Februar Bogorodica Ja sam sa vama - 27. Februar Sveta Lilecka Bogorodica - 29. Februar Presveta Bogorodica Čenstohovska - 6. Mart Sveto Blagodatno Nebo Bogorodice - 8. Mart Presveta Bogorodica Vaspitanje - 9. Mart Sveta Igumanija Svečasna Bogorodica - 10. Mart Presvetoj Bogorodici ia Izgnanike - 16. Mart Presveta Bogorodica Milosrđa - 18. Mart Presveta Bogorodica Zastupnica Crkve - 20. Mart Presveta Bogorodica Gora Izobilja - 24. Mart Bogorodica Posrednica Grešnika - 27. Mart Bogorodica Tri Radosti - 30. Mart Presveta Bogorodica Deržavnaja - 31. Mart Sveta Zinovinska Bogorodica - 2. April Bogorodica Cvet Neuvenljivi - 3 . April Sveta Muromska Bogorodica - 12. April Sveta Beljinička Bogorodica - 13. April Sveta Ostrobramska Bogorodica - 14. April Bogorodica Ekonimisa - 15. April Sveta Tambovska Bogorodica - 17. April Živonosni Izvor Bogorodice - 22. April Sveta Molčenska Bogorodica - 24. April Presveta Bogorodica Smolinska - 27 . April Sveta Pečerska Bogorodica - 3. Maj Presveta Bogorodica Neispivena Čaša - 6. Maj Sveta Žirovicka Bogorodica - 7. Maj Sveta Vidropuska Bogorodica - 14. Maj Sv. Vladimirska Mirotočiva Bogorodica, - 20. Maj Sve Ikone Majke Božije - 29. Maj Presveta Bogorodica Pećka - 3. Jun Presveta Bogorodica Bezdinska - 4. Jun Sveta Tabinska Bogorodica - 6. Jun Sveta Čokešinska Bogorodica - 7. Jun Presveta Bogorodica Pesčanska - 8. Jun Bogorodica Iverska Montrealska - 8. Jun Presveta Bogorodica Dostojno Jest - 11. Jun Bogorodica Umilenje Divjejevsko - 14. Jun Presveta Bogorodica Bogoljubovska - 18. Jun Presveta Bogorodica Kosinsko-Modenska - 21. Jun Sveto Umilenje Bogorodice - 22. Jun Sveta Putivljanska Bogorodica - 24. Jun Presveta Bogorodica Tihvanska - 28. Jun Sveta Baljikinska Bogorodica - 29 . Jun Sveta Turkovska Bogorodica - 1. Jul Presveta Bogorodica Ahgirska - 2. Jul Riza Presvete Bogorodice - 2. Jul Bogorodica Trojeručica - 12. Jul Sveta Jelisavetogradska Bogorodica - 15. Jul Presveta Bogorodica Abalicka - 21. Jul Presveta Bogorodica Počajevska - 23. Jul Sveta Trebljanska Bogorodica - 25. Jul Presveta Bogorodica Tolgska - 6. Avgust Presveta Bogorodica Stradalna, - . Avgust Uspenje Presvete Bogorodice - 15. Avgust Sveta Mozdovska Bogorodica - 15. Avgust Presveta Bogorodica Donska - 19. Avgust Sveta Surdetska Bogorodica - 20. Avgust Sveta Portarturska Bogorodica - 21. Avgust Presveta Bogorodica Vladimirska - 23. Avgust Presveta Bogorodica Svecarica - 31. Avgust Bogorodica Igumanija Atonska - 1. Septembar Avgustovska Pobeda Bogorodice - 3. Septembar Bogorodica kupina neopaliva - 4. Septembar Sveta Glinska Bogorodica, - 5. Septembar Sveta Holmska Bogorodica - 6. Septembar Presveta Bogorodica Znamenje - 7. Septembar Rođenje Presvete Bogorodice - 8. Septembar Sveta Zimnenska Bogorodica - 11. Septembar Sveta Bojanska Bogorodica - 12. Septembar Sveta Lesninska Bogorodica - 13. Septembar Presveta Bogorodica „Pogledaj Na Smirenje“ - 15. Septembar Presveta Bogorodica Isceliteljka - 18. Septembar Presveta Bogorodica Pskovsko-Pečerska - 3. Oktobar Pokrov Presvete Bogorodice - 4. Oktobar

10 knjiga „Kao mirisavi koren koji što ga više tareš, to više miriše, tako i što više čitaš vladiku Nikolaja, ti se više moliš kroz Njegova čitanja i osećaš koliko nebeskog mirisa Arhanđelskog u njegovim delima.” Ove reči prepodobnog Justina Ćelijskog može da potvrdi svako ko je imao priliku da pročita bar jedno pisano delo svetog vladike Nikolaja. Njegove reči su neodoljive i snažno potresaju dušu čovečju a tajna ove neobične siline leži u smernoj i svečovečanskoj Nikolajevoj ljubavi. On je očinski grlio svoj napaćeni narod i svu njegovu muku, patnju i brigu sabirao u svom golemom i jevanđelskom srcu nalazeći za svakoga živu reč utehe i pouke. Sa druge strane, njegova velika učenost i mnoga zvanja nisu ga omeli da i on, upravo u tom neukom i prostosrdačnom narodu prepozna „izvor vode žive” (Jn.7,38) kojim je i sam sebe često pojio i o kome je sa udivljenjem pričao: „Prošao sam mnogo sveta i učio mnogo škola, ali pobožnost sam našao u našem narodu”… Ova zdrava rodoljubivost i duboka čovekoljubivost svetog vladike Nikolaja čini njegove pouke življim, modernijim i lekovitijim od mnogih izgovorenih reči savremenih teoloških naučnika, tumača, psihologa, te je to razlog više zašto smo se odlučili da priredimo ovaj široki odabir njegovih najpoznatijih i najcenjenijih dela. Knjiga broj 1: (512 str.): Duhovne pouke Knjiga broj 2: (372 str.) Misli o dobru i zlu Molitve na jezeru Kasijana Knjiga broj 3: (464 стр.) Teodul Indijska pisma Knjiga broj 4: (542 стр.) Misionarska pisma Knjiga broj 5: (224 стр.) Rat i Biblija Žetve gospodnje Niče i Dostojevski Knjiga broj 6: (296 стр.) Vera svetih Tumačenja Knjiga broj 7: (302 стр.) Emanuil Simboli i signali Jedini čovekoljubac Knjiga broj 8: (438 стр.) Religija Njegoševa Carev zavet Život Svetog Save Knjiga broj 9: (340 стр.) Besede pod gorom Iznad istoka i zapada Srpski narod kao Teodul Knjiga broj 10: (326 стр.) Kroz tamnički prozor

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Čudesna i misteriozna knjiga koja konačno otkriva tajnu istoriju Srba, nepoznate i zabranjene istine o srpskom narodu, ona je nacionalna sveta knjiga Srba. Enciklopedija je objavljena u dva toma, impozantnih 1850 stranica dragocenog materijala, ima 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim karata. Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, toj svetskoj vetrometini, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića i mnogih drugih…. Catena je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U Cateni piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim mapa, daje odgovore na sledeća pitanja:Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? Ko je tvorac jugoslovenske ideje? Da li su Hrvati konvertiti? Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? ..... Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim strdanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga „Katena mundi“ je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca.

Odlično očuvano !!! minimalni tragovi korišćenja 1413 strana 467+501+445 2630 grama 875+925+830 Arhipelag GULAG umetničko je i istorijsko delo o represiji u Sovjetskom Savezu u periodu od 1918. do 1956. godine, izatkano na pismima, sećanjima i usmenom kazivanju 257 zatvorenika, kao i na ličnom iskustvu autora. Solženjicin je ovo delo tajno pisao od 1958. do 1968. godine (završio ga je 2. juna 1968); prvi tom objavljen je u Parizu decembra 1973. Sam Solženjicin odredio je taj svoj epohalni rad kao književno istraživanje. Na dokumentovan i publicistički način izneo je nebrojene činjenice staljinističke represije. Potkrepljene brutalnim dokazima, one svakom čitaocu omogućuju da se i sam oseti kao sužanj Gulaga; sužanj koji bez krivice biva uhapšen, koji je iz noći u noć potom mrcvaren ispitivanjima i podvrgavan sofisticiranim mučenjima sve dok ne potpiše priznanje za neučinjene zločine. Atmosfera totalnog terora s jedne strane i sveproždirućeg straha s druge, kao da prži svest i rađa unutrašnji protest protiv nehumanog sistema što obogaljuje dušu velikog naroda s obe strane bodljikave žice. Roman Arhipelag Gulag sudbonosno je uticao na život autora. Zbog njega, Solženjicina su proterali kao izdajnika, zbog njega su ga, potom, kao da se ništa nije desilo, pozvali da se vrati. Bez obzira na to kako se na ovo delo gledalo tada, ili kako se ono čita u sadašnjem trenutku, svoju građansku dužnost pisac je ispunio. I pred živima i pred mrtvima. Roman Arhipelag GULAG mora se p

Odlično očuvano Ima posvetu Retko Izdavač: Prosveta, Beograd 1970; Sabrana dela Georgija Ostrogorskog: knj. 4. Detaljnije: tvrd povez sa omotom, strana 654+ilustracije, 22cm Georgije Aleksandrovič Ostrogorski (rus. Георгий Александрович Острогорский; Sankt Peterburg, 19. januar 1902 — Beograd, 24. oktobar 1976) bio je istoričar, profesor vizantijske istorije na Beogradskom univerzitetu i osnivač Vizantološkog instituta SANU. Jedan je od najvećih vizantologa dvadesetog veka i dobitnik mnogih domaćih i stranih naučnih priznanja. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u Sankt-Peterburgu, školovao se u velikim univerzitetskim centrima Nemačke i Francuske. Georgije Ostrogorski se 1933. godine, posle odbranjene doktorske disertacije 1927. i nekoliko godina profesure na univerzitetu u Vroclavu, doselio u Srbiju, tadašnju Jugoslaviju. Dobio je mesto na Beogradskom univerzitetu, na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za istoriju, gde je na predmetu Istorija Vizantije radio čitavog života. Osnovao je Vizantološki institut[1] SANU, koji je, zahvaljujući njegovom ugledu, postao važna institucija svetske vizantologije. Georgije Ostrogorski je napisao Istoriju Vizantije publikovanu 1963 godine u Monaku→ [1].Ha nemačkom jeziku izašla je u čuvenoj Milerovoj seriji „Handbuch der Altertumswissenschaft“. Ovo delo ima nekoliko srpskih izdanja, a prevedeno je i na sve svetske jezike i danas se još uvek smatra jednim od najsveobuhvatnijih jednotomnih pregleda vizantijske istorije. U svojim mnogobrojnim delima proučavao je gotovo sve vidove života Vizantije: političku istoriju, socijalno-ekonomsku istoriju, istoriju ideja, odnose sa slovenskim svetom. Supruga mu je bila Fanula Papazoglu. Važniji radovi[uredi | uredi izvor] Ostrogorsky, Georg (1929). Studien zur Geschichte des byzantinischen Bilderstreites (1. izd.). Breslau: Marcus. Ostrogorski, Georgije (1935). „Sinajska ikona sv. Jovana Vladimira” (PDF). Glasnik Skopskog naučnog društva. 14: 99—106. Arhivirano iz originala 27. 06. 2023. g. Pristupljeno 27. 06. 2023. Ostrogorski, Georgije (1935). „Avtokrator i Samodržac: Prilog za istoriju vladalačke titulature u Vizantiji i u Južnih Slovena”. Glas SKA. 164: 95—187. Ostrogorski, Georgije (1939). „Pismo Dimitrija Homatijana Sv. Savi i odlomak Homatijanovog pisma patrijarhu Germanu o Savinom posvećenju”. Svetosavski zbornik. 2. Beograd: SKA. str. 90—113. Ostrogorski, Georgije (1948). „Uticaj Slovena na društveni preobražaj Vizantije”. Istoriski glasnik. 1 (1): 12—21. Ostrogorski, Georgije (1949). „Porfirogenitova hronika srpskih vladara i njeni hronološki podaci”. Istoriski časopis. 1 (1948): 24—29. Ostrogorski, Georgije (1951). „Dušan i njegova vlastela u borbi sa Vizantijom”. Zbornik u čast šeste stogodišnjice Zakonika Cara Dušana. Beograd: Srpska akademija nauka. str. 79—86. Ostrogorski, Georgije (1951). Pronija: Prilog istoriji feudalizma u Vizantiji i u južnoslovenskim zemljama. Beograd: Naučna knjiga. Ostrogorski, Georgije (1952). „Postanak tema Helada i Peloponez”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 1: 64—77. Ostrogorski, Georgije (1953). „Taktikon Uspenskog i Taktikon Beneševića: O vremenu njihovog postanka”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 2: 39—59. Ostrogorski, Georgije, ur. (1955). Vizantiski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 1. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorsky, George (1956). History of the Byzantine State. Oxford: Basil Blackwell. Ostrogorsky, George (1957). History of the Byzantine State. New Brunswick: Rutgers University Press. Ostrogorsky, George (1968). History of the Byzantine State. Oxford: Basil Blackwell. Ostrogorsky, George (1969). History of the Byzantine State. New Brunswick: Rutgers University Press. Ostrogorsky, George (1956). „The Byzantine Emperor and the Hierarchical World Order”. The Slavonic and East European Review. 35 (84): 1—14. Ostrogorski, Georgije, ur. (1959). Vizantiski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 2. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorsky, George (1959). „The Byzantine Empire in the World of the Seventh Century”. Dumbarton Oaks Papers. 13: 1—21. Ostrogorsky, George (1959). „Byzantine Cities in the Early Middle Ages”. Dumbarton Oaks Papers. 13: 45—66. Ostrogorski, Georgije (1963). „Gospodin Konstantin Dragaš”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 7 (1): 287—294. Ostrogorski, Georgije (1964). „Hristopolj između Srba i Vizantinaca”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 8 (1): 333—342. Ostrogorsky, George (1965). „The Byzantine Background of the Moravian Mission”. Dumbarton Oaks Papers. 19: 1—18. Ostrogorski, Georgije (1965). Serska oblast posle Dušanove smrti. Beograd: Naučno delo. Ostrogorski, Georgije; Barišić, Franjo, ur. (1966). Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 3. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorski, Georgije (1968). „O serskom mitropolitu Jakovu”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 10 (1): 219—226. Ostrogorski, Georgije (1968). „Prostagme srpskih vladara”. Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. 34 (3-4): 245—257. Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1969). O vizantijskom feudalizmu. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1969). Privreda i društvo u Vizantijskom carstvu. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). Vizantija i Sloveni. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). Iz vizantijske istorije, istoriografije i prosopografije. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). O verovanjima i shvatanjima Vizantinaca. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). „Sveta Gora posle Maričke bitke”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 11 (1): 277—282. Ostrogorski, Georgije; Barišić, Franjo, ur. (1971). Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 4. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorski, Georgije (1971). „Komitisa i svetogorski manastiri”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 13: 221—256. Ostrogorsky, George (1971). „Observations on the Aristocracy in Byzantium”. Dumbarton Oaks Papers. 25: 1—32. Ostrogorsky, Georg (1974). Byzanz und die Welt der Slawen: Beiträge zur Geschichte der byzantinisch-slawischen Beziehungen. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. Ostrogorski, Georgije (1975). „Srbija i vizantijska hijerarhija država”. O knezu Lazaru. Beograd-Kruševac: Filozofski fakultet. str. 125—137. Reference[uredi | uredi izvor] ^ „Ostrogorski i Beogradska vizantološka škola”. Arhivirano iz originala 02. 10. 2016. g. Pristupljeno 28. 09. 2016. Istorija Vizantije

Izdavači: Ibarske novosti, Kraljevo / Matica Srba i iseljenika Srbije, Beograd Biblioteka Vekovi Srbije Priredio: Predrag Rajić Kijuk Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 880 + 952 Bogato ilustrovano. Besprekorno očuvane. Catena Mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a medju mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića i mnogih drugih.... „Katena“ je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Kad se malo razmisli, ona je pravi kovčeg dragocenosti, kao one tablice koje se, povremeno, sa naše planete šalju u kosmos, da bi sa njih, neko tamo, mogao da pročita ko su stanovnici Zemlje. U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. S A D R Ž A J: 1. Fenomenologija večnog kretanja 2. Evropa, Sloveni, autohtonost 3. Srpski mediteranski kulturološki znak 4. Srbi u ilirskoj kopči 5. Primarna identifikacija i polarizovanje konfesionalnosti 6. Rimokatolički prozelitizam 7. Srbi i seobe 8. Istorija interegnuma na „svetskim verigama“ 9. Balkan - istok na zapadu i zapad na istoku 10. Novovekovni egzodus 11. Verski fanatizam i anihilacija 12. Jugoslavizam i politički pragmatizam 13. Psihopatologija istorije ili politička kontraproduktivnost 14. Srbi u rasejanju 15. Pod žigom Drugog svetskog rata 16. Duhovno biće i varvarstvo 17. Dokumenti 18. Istorija savremenog izgonstva Srba 19. Svedočanstva 20. Drama ateizacije 21. „Hegemonistički greh“ i revolucionarni ekspanzionizam 22. Srpsko pitanje ili politika permanentne „kosovizacije“ 23. Istina i egzistencija na vratima XXI veka 24. Catena Mundi ili fenomenologija duha (K-115)

CATENA MUNDI - SRPSKA HRONIKA NA SVETSKIM VERIGAMA, TOM I i II Grupa autora Žanrovi: Enciklopedije, Istorija Izdavač: Catena Mundi Broj strana: 1826 Povez: Tvrd, zaštitni omot Format: 31 cm Opis Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Šta je Catena mundi? Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, vladike Nikolaja Velimirovića i mnogih drugih…. Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Ko je tvorac Catene mundi? KijukPredrag Dragić Kijuk, tvorac Catene mundi, bio je i ostao remetnik: borio se protiv zaborava, a za trajne vrednosti, neodvojive od uspravnog stajanja pred Bogom i ljudima. U Kembridžovom enciklopedijskom izdanju (Cambridge, England) „2.000 intelektualaca u 21. veku”dobio je odrednicu na urednički poziv. Internacionalni biografski centar (St. Thomas Place, England) proglasio ga je 2010. godine za jednog od 100 slobodnih mislilaca u svetu. Bio je jedan od osnivača „Fonda istine“ (Beograd), Svetskog sabora Srba (Hajdelberg), Crkveno-narodnog sabora (Prizren), „Centra za hrišćanske studije“ (Beograd), udruženja intelektualaca „Srpska nacionalna svest“ (Niš) i izdavačke kuće „Euro Epistel“ (Ašafenbrug). Sva ova udruženja borila su se za istinu o Srbima u doba kada je ta istina, po nalozima Imperije, bila zabranjena, i kada je Vol strit zaratio protiv Kosovskog zaveta. Inicirao je i bio jedan od autora deklaracije na pet jezika („Slovo o srpskom jeziku“, 1998), koja je tražila hitnu obnovu srbistike umesto štetočinske serbokroatistike. Pokrenuo je i uređivao biblioteke – „Srpska dijaspora“ i „Srpska porodična biblioteka“. Enciklopedija Catena mundi nastajala je godinama u Kijukovoj radnoj sobi. Konačno, 1992. godine, ukazala se prilika da se ovako maestralno delo objavi. Iako je enciklopedija trebalo da predstavlja temelj nove srpske društvene, intelektualne i naučne svesti, ona nije u dovoljnoj meri pronikla u javno mnjenje, niti je doživela ozbiljniju promociju i put do čitalaca. Naime, čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio preostali tiraž, koji nije unapred prodat u pretplati, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih mapa, daje odgovore na sledeća pitanja: - Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? - Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? - Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? - Ko je tvorac jugoslovenske ideje? - Da li su Hrvati konvertiti? - Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? - Zašto Albanci kriju istinu o svojoj pravoj postojbini? - Zašto istorija prećutkuje srpsku državu u Tesaliji i Srbe na Peloponezu? - Gde su živeli Srbi, prema starim kartama? - Gde su sve u 17. veku naseljeni Srbi u Sloveniji? - Šta je vatikanska ideologija? - Kako se Vatikan odnosio prema srpskom pitanju? - Ko prećutkuje da je vinčansko pismo najstarije pismo na svetu? - Da li će se stvoriti nova Alpe-Adria-Nemačka? - Zašto karte nazivaju Bosnu i Hercegovinu vojvodstvom Svetog Save? - Gde je sakrivena arhiva o masakru nad Srbima? - Šta je istina o povijesnom pravu Hrvata? - Ko su i šta su u stvari bili oficiri NDH? - Da li je ostvariva ideja podunavske federacije? - Zašto je baron Sarkotić početak uspona NDH? - Gde su dečija stratišta u „Svetoj Hrvatskoj“? - Šta je istina o Srbima u Habzburškoj monarhiji? - Ko je odgovoran za podelu Srpske Crkve? - Da li su ustaše porušile 500 ili više srpskih crkava? - Zašto Rimokatolička crkva krije istinu o konkordatu sa Hitlerom? - Gde je arheološko blago Starčeva, Vinče, Banjice? - Je li Balkan kolevka svetske civilizacije? - Šta su Srbi dali mediteranskoj kulturi? - Otkud srpski knezovi na ostrvu Samos? - Kada je srpski istoričar napisao prvu hrvatsku istoriju? - Zašto NDH i HDZ imaju slične planove? - Čemu nas uče Kvaternik, Starčević i Pavelić? - Kako su nestali Srbi katolici? - Ko je federalizovao Drugu Jugoslaviju? - Da li se sudbina Srbije kroji za stolom velikih sila? Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim stradanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga Catena mundi je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca. O tekstovima zbornika Knjiga je riznica izuzetnih, i u vreme ono, a i danas, često prikrivenih tekstova o istorijskoj sudbini Srba. Ona se bavila skrivenom istorijom drevnog srpstva i Slovenstva, u tekstovima poput onog M. Gimbutasa o vinčanskom, kao najstarijem, pismu, ili onom, V. Rudeljeva, o istoriji etničkog imena Srba i Hrvata. Radivoje Pešić bavio se autohtonošću Slovena na Balkanu, a Srboljub Živanović antropološkim dokazima slovenskih drevnosti na ovom prostoru. Tu su bili i prilozi Crnjanskog i Petrovića o našim toponimima u Engleskoj, koji potiču iz drevnosti srpsko-keltske. srpska-oaza-u-italijiKijuk je, kao i Vladika Nikolaj, znao da smo drevnog porekla; nedavno je ruski genetičar Kljosov, modelom praćenja jednog genetskog markera, pokazao da svi Indoevropljani potiču sa Balkana, sa teritorije današnje Srbije, uključujući i Staru Srbiju –Kosmet i Makedoniju (a teza o Srbima na Peloponezu, istaknuta u „Kateni“, dokazana je, ponovo, knjigom, izašlom i kod nas, Grka Dimitrija Petalasa, koji daje reči slovenskog porekla u svom peloponeskom zavičaju, i tvrdi da je tamošnje stanovništvo slovenskog porekla, što grčka država od 19. veka sistematski poriče, menjajući toponime, hidronime i grcizirajući imena.) „Katena“ se, takođe, bavila, i to više nego ozbiljno, stavovima naših neprijatelja prema srpskom nacionalnom pitanju: Kijuk je objavio i Kvaternikov tekst o Hrvatima, tekst Ante Pavelića o konvertitskom narodu, stvorenom od Vatikana i Beča, kome je pripadao, kao i najvažnije stavove Ante Starčevića. U knjizi je i nezaobilazan tekst Artura Evansa o Srbima, Hrvatima i evropskoj politici, kao i tekstovi episkopa Nikodima Milaša, Jovana Olbine, Sime Simića i drugih o prekrštavanju srpskog naroda… Nezaobilazne su analize porekla Albanaca iz pera Hrvata Šuflaja i članak Vladana Đorđevića o albanskom pitanju i odnosu evropskih sila prema njemu. Veliki deo knjige bavio se središtem „hrišćanstva bez Hrista“, Vatikanom, i njegovom srboubilačkom politikom, kao i najbolje čuvanom tajnom Vatikana, Nezavisnom Državom Hrvatskom i Jasenovcem i drugim logorima i jamama kojima se, po ko zna koji put, dokazivalo da je u pravu bio Dostojevski kada je pisao da je rimokatolicizam gori od ateizma jer nameće izopačeni Hristov lik. Srbi u Sloveniji, Srbi u Hrvatskoj, Srbi u Bosni i Hercegovini, Srbi u Vojvodini i na Kosovu i u Metohiji, Srbi u Makedoniji – sve je to bila tema „Katene“. Naravno, Kijuk je želeo da osvetli i zločinačku politiku Komunističke partije prema srpstvu – objavio je niz ogleda na tu temu, među kojima se isticao tekst Koste Čavoškog o KPJ i srpskom pitanju. Autora u knjizi ima preko 260! Stanje odlično maltene novo K.D.S. 2.+

Veliki format, tvrd povez sa omotom druga i treca knjiga su nekoriscene a prvi tom sam samo ja procitao SRPSKA HRONIKA NA SVETSKIM VERIGAMA Broj strana: 1826 Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. ; ; Šta je Catena mundi? ; ; Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. ; ; Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. ; ; Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, vladike Nikolaja Velimirovića i mnogih drugih…. Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. ; ; U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. ; ; Ko je tvorac Catene mundi? ; ; KijukPredrag Dragić Kijuk, tvorac Catene mundi, bio je i ostao remetnik: borio se protiv zaborava, a za trajne vrednosti, neodvojive od uspravnog stajanja pred Bogom i ljudima. U Kembridžovom enciklopedijskom izdanju (Cambridge, England) „2.000 intelektualaca u 21. veku”dobio je odrednicu na urednički poziv. Internacionalni biografski centar (St. Thomas Place, England) proglasio ga je 2010. godine za jednog od 100 slobodnih mislilaca u svetu. ; ; Bio je jedan od osnivača „Fonda istine“ (Beograd), Svetskog sabora Srba (Hajdelberg), Crkveno-narodnog sabora (Prizren), „Centra za hrišćanske studije“ (Beograd), udruženja intelektualaca „Srpska nacionalna svest“ (Niš) i izdavačke kuće „Euro Epistel“ (Ašafenbrug). Sva ova udruženja borila su se za istinu o Srbima u doba kada je ta istina, po nalozima Imperije, bila zabranjena, i kada je Vol strit zaratio protiv Kosovskog zaveta. Inicirao je i bio jedan od autora deklaracije na pet jezika („Slovo o srpskom jeziku“, 1998), koja je tražila hitnu obnovu srbistike umesto štetočinske serbokroatistike. Pokrenuo je i uređivao biblioteke – „Srpska dijaspora“ i „Srpska porodična biblioteka“. ; ; ; Enciklopedija Catena mundi nastajala je godinama u Kijukovoj radnoj sobi. Konačno, 1992. godine, ukazala se prilika da se ovako maestralno delo objavi. ; ; Iako je enciklopedija trebalo da predstavlja temelj nove srpske društvene, intelektualne i naučne svesti, ona nije u dovoljnoj meri pronikla u javno mnjenje, niti je doživela ozbiljniju promociju i put do čitalaca. Naime, čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio preostali tiraž, koji nije unapred prodat u pretplati, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. ; ; ; Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih mapa, daje odgovore na sledeća pitanja: ; ; -Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? ; -Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? ; -Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? ; -Ko je tvorac jugoslovenske ideje? ; -Da li su Hrvati konvertiti? ; -Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? ; -Zašto Albanci kriju istinu o svojoj pravoj postojbini? ; -Zašto istorija prećutkuje srpsku državu u Tesaliji i Srbe na Peloponezu? ; -Gde su živeli Srbi, prema starim kartama? ; -Gde su sve u 17. veku naseljeni Srbi u Sloveniji? ; -Šta je vatikanska ideologija? ; -Kako se Vatikan odnosio prema srpskom pitanju? ; -Ko prećutkuje da je vinčansko pismo najstarije pismo na svetu? ; -Da li će se stvoriti nova Alpe-Adria-Nemačka? ; -Zašto karte nazivaju Bosnu i Hercegovinu vojvodstvom Svetog Save? ; -Gde je sakrivena arhiva o masakru nad Srbima? ; -Šta je istina o povijesnom pravu Hrvata? ; -Ko su i šta su u stvari bili oficiri NDH? ; -Da li je ostvariva ideja podunavske federacije? ; -Zašto je baron Sarkotić početak uspona NDH? ; -Gde su dečija stratišta u „Svetoj Hrvatskoj“? ; -Šta je istina o Srbima u Habzburškoj monarhiji? ; -Ko je odgovoran za podelu Srpske Crkve? ; -Da li su ustaše porušile 500 ili više srpskih crkava? ; -Zašto Rimokatolička crkva krije istinu o konkordatu sa Hitlerom? ; -Gde je arheološko blago Starčeva, Vinče, Banjice? ; -Je li Balkan kolevka svetske civilizacije? ; -Šta su Srbi dali mediteranskoj kulturi? ; -Otkud srpski knezovi na ostrvu Samos? ; -Kada je srpski istoričar napisao prvu hrvatsku istoriju? ; -Zašto NDH i HDZ imaju slične planove? ; -Čemu nas uče Kvaternik, Starčević i Pavelić? ; -Kako su nestali Srbi katolici? ; -Ko je federalizovao Drugu Jugoslaviju? ; -Da li se sudbina Srbije kroji za stolom velikih sila? ; ; Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… ; ; To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim stradanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga Catena mundi je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca. ; ; O tekstovima zbornika ; ; Knjiga je riznica izuzetnih, i u vreme ono, a i danas, često prikrivenih tekstova o istorijskoj sudbini Srba. Ona se bavila skrivenom istorijom drevnog srpstva i Slovenstva, u tekstovima poput onog M. Gimbutasa o vinčanskom, kao najstarijem, pismu, ili onom, V. Rudeljeva, o istoriji etničkog imena Srba i Hrvata. Radivoje Pešić bavio se autohtonošću Slovena na Balkanu, a Srboljub Živanović antropološkim dokazima slovenskih drevnosti na ovom prostoru. Tu su bili i prilozi Crnjanskog i Petrovića o našim toponimima u Engleskoj, koji potiču iz drevnosti srpsko-keltske. ; ; srpska-oaza-u-italijiKijuk je, kao i Vladika Nikolaj, znao da smo drevnog porekla; nedavno je ruski genetičar Kljosov, modelom praćenja jednog genetskog markera, pokazao da svi Indoevropljani potiču sa Balkana, sa teritorije današnje Srbije, uključujući i Staru Srbiju –Kosmet i Makedoniju (a teza o Srbima na Peloponezu, istaknuta u „Kateni“, dokazana je, ponovo, knjigom, izašlom i kod nas, Grka Dimitrija Petalasa, koji daje reči slovenskog porekla u svom peloponeskom zavičaju, i tvrdi da je tamošnje stanovništvo slovenskog porekla, što grčka država od 19. veka sistematski poriče, menjajući toponime, hidronime i grcizirajući imena.) ; ; „Katena“ se, takođe, bavila, i to više nego ozbiljno, stavovima naših neprijatelja prema srpskom nacionalnom pitanju: Kijuk je objavio i Kvaternikov tekst o Hrvatima, tekst Ante Pavelića o konvertitskom narodu, stvorenom od Vatikana i Beča, kome je pripadao, kao i najvažnije stavove Ante Starčevića. U knjizi je i nezaobilazan tekst Artura Evansa o Srbima, Hrvatima i evropskoj politici, kao i tekstovi episkopa Nikodima Milaša, Jovana Olbine, Sime Simića i drugih o prekrštavanju srpskog naroda… ; ; Nezaobilazne su analize porekla Albanaca iz pera Hrvata Šuflaja i članak Vladana Đorđevića o albanskom pitanju i odnosu evropskih sila prema njemu. Veliki deo knjige bavio se središtem „hrišćanstva bez Hrista“, Vatikanom, i njegovom srboubilačkom politikom, kao i najbolje čuvanom tajnom Vatikana, Nezavisnom Državom Hrvatskom i Jasenovcem i drugim logorima i jamama kojima se, po ko zna koji put, dokazivalo da je u pravu bio Dostojevski kada je pisao da je rimokatolicizam gori od ateizma jer nameće izopačeni Hristov lik. Srbi u Sloveniji, Srbi u Hrvatskoj, Srbi u Bosni i Hercegovini, Srbi u Vojvodini i na Kosovu i u Metohiji, Srbi u Makedoniji – sve je to bila tema „Katene“. ; ; Naravno, Kijuk je želeo da osvetli i zločinačku politiku Komunističke partije prema srpstvu – objavio je niz ogleda na tu temu, među kojima se isticao tekst Koste Čavoškog o KPJ i srpskom pitanju. U1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje ! - Knjiga I - 1937. godina - Knjiga II - 1938. godina - Knjiga III - 1939. godina - Knjiga IV - 1940. godina (u malkice losijem stanju u odnosu na ostale knjige iz kompleta) - Knjiga V - 1940. godina Komentar zakona o izvršenju i obezbedjenju Ivo Matijević, Ferdo Čulinović Ferdo Čulinović (Karlovac, 17. maj 1897 — Zagreb, 15. septembar 1971) je bio pravni istoričar i profesor na Sveučilištu u Zagrebu. Rođen je 17. maja 1897. u Karlovcu. Detinjstvo je proveo, osnovnu i srednju školu (1915) je završio u Senju.[1] Nakon Prvog svetskog rata, pošto se vratio iz austrougarske vojske završio je Pravni fakultet u Zagrebu, a već 1922. je i doktorirao na istom fakultetu.[1] Najpre se zaposlio u carinskoj službi u Splitu (1919—1924), a nakon toga je radio u pravosuđu.[2] prvo kao državni tužilac u Subotici 1924—1928, a zatim na reznim stepenima sudijske karijere. Bio je predsednik okružnih sudova u Beloj Crkvi, Požarevcu, Pančevu, Gospiću i Varaždinu.[2] Takođe je bio starešina državnog tužilaštva u Novom Sadu.[1] Istovremeno, pokazao je veliki interes za književnošću i prevođenjem. Značajan rad mu je zbirka novela „Bura”, objavljena 1927. godine u Subotici. Bavio se i naučnim istraživanjima, a od značajnijih radova u međuratnom periodu su mu bile naučne studije „Statut grada Senja” i „Dušanov zakonik”.[1] Napisao je i više rasprava o zemljoknjiškom pravu.[3] Uz Baltazara Bogišića je bio jedan od najistaknutijih predstavnika pravne etnologije. Koristeći kao materijal narodne uzrečice, pesme, pripovetke, na teritoriji Jugoslavije,[4] objavio je knjigu „Narodno pravo: zbornik pravnih misli iz naših narodnih umotvorina”, koju je objavio u Beogradu 1938. godine.[5] Uređivao je časopise „Pravosuđe” (1931−36) i reviju „Pravni život” (1935−36).[2] Zbog istaknutog antiustaškog delovanja je nakon uspostavljanja NDH smenjen sa mesta okružnog sudije u Gospiću i neko vreme je bio nezaposlen boraveći u Splitu, a nakon toga je ponovo postavljen za sudiju Okružnog suda u Varaždinu. Decembra 1941. godine se priključio NOP. Godine 1943. je prešao na slobodnu teritoriju. Kraće vreme se zdržao u štabu 13. proleterske brigade i u Glavnom štabu Hrvatske.[3] Bio je jedan od osnivača narodne vlasti u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.[1] Kao članu ZAVNOH, poverena mu je organizacija sudstva na oslobođenoj teritoriji u Hrvatskoj.[5] Na oslobođenoj teritoriji je započeo izdavanje čaospisa „Narodni pravnik” i u njemu objavio više svojih članaka.[6] Aktivno je sarađivao u izradi materijalnih i organizatorskih propisa o radu sudova u Hrvatskoj. Ove propise je nakon rata objavio u Zborniku Pravnog fakulteta, pod naslovm „Propisi o sudstvu Hrvatske za NOB” (1951).[7] Bio je potpresednik odeljenja pravosuđa za Hrvatsku, sekretar Zakonodavne komisije ZAVNOH i Zemaljske komisije za ratne zločine u Hrvatskoj. Za rad u toku rata je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom zasluga za narod.[1] Juna 1945. godine je izabran za profesora Pravnog fakulteta na Sveučilištu u Zagrebu i vodio je katedru za pravnu istoriju.[8] Dva puta je biran za dekana Pravnog fakulteta školske 1948/49. i 1958/59. godine.[6] Predavao je najpre „Razvitak narodne vlasti za vreme NOB”, i napisao prvi univerzitetski udžbenik iz te oblasti (1946), zatim je predavao „Opštu istoriju države i prava” i „Teoriju države i prava”, a od 1950. Istoriju države i prava naroda Jugoslavije.[7] Osnivač je postdiplomskih studija iz državnopolitičkih nauka (1963).[2] Jedan od njegovih poznatih đaka bio je Hodimir Sirotković.[5] Nastavio je da se bavi naučnim radom, posebno iz oblasti revolucionarnih promena u tada najnovijoj istoriji,[8] državno-pravne i političke istorije,[8] kao i nacionalnog pitanja.[8] Osnivač je Instituta za istoriju države i prava naroda Jugoslavije na Pravnom fakultetu u Zagrebu i bio je njegov prvi direktor (1953).[2] Pod njegovim rukovodstvom, Institut je sakupio obimnu dokumentaciju iz državnopravne i političke istorije.[6] Osim predavanja koja je držao na diplomskim i podstdiplomskim studijama, održao je brojna predavanja iz oblasti državno pravne i političke istorije na drugim pravnim fakultetima u državi i inostranstvu, akadiemije nauke i umetnosti, narodnim i radničkim univerzitetima, domovima JNA i drugo.[9] Inicijator je i organizator brojnih naučnih skupova, kao što su „Petrova gora” (1969), „Lika u Narodnooslobodilačkom ratu” (1970), „Drugi svetski rat i mir među narodima” (1970).[9] Iz zdravstevnih razloga je penzionisan na jesen 1967. godine, a njegov naslednik na katedri bio je Konstantin Bastaić.[5] I nakon penzionisanja je nastavio da se bavi naučnim radom. Tako je nastalo i njegovo najznačajnije delo „Okupatorska podela Jugoslavije”, koje je 1970. godine u Beogradu objavio Vojnoistorijski zavod.[8] Sahranjen je na Mirogoju 19. maja. Od njega se u ime JAZU oprostio akademik Vlasislav Brajković, u ime SANU akademik Vaso Čubrilović, a u ime SAZU akademik Lado Vavpetič.[6] Akademik Zbog brojnih i zapaženih naučnih rezultata u istraživanju državnopravne istorije Jugoslavije, 10. juna 1955. izabran je za dopisnog, a 16. juna 1962. za redovnog člana JAZU u Zagrebu, kada je postao i član Odbora za narodni život i običaje, u čijem radu je učestvovao do smrti.[9][5] JAZU je uedno bio izdavač brojnih njegovih radova. Dopisni člana SANU u Beogradu je postao 1965. godine. [8] Dobitnik je Nagrade „Božidar Adžija” za životno delo (1967),[2] koja je predstavljala najviše naučno priznanje u SR Hrvatskoj.[6] Oktobra 1970. Moskovski državni univerzitet Lomonsov mu je svečano dodelio počasnu titulu dokotra iz istorijskih nauka, za njegov celokupan naučni rad, kao prvom jugoslovenskom naučnom radniku.[9] Dela Ostavio je za sobom čitavu biblioteku naučnik i stručnih radova. Napisao je 48 knjiga i posebno štampanih monografija, 35 naučnih radova u raznim zbirkama, 115 rasprava objavljenih u časopisima, kao i niz recenzija, prikaza i novisnkih članaka.[7] „O slobodi volje” (1929) „Upisi u zemljišnu knjigu” (1930) „Dušanov zakonik” (1931) „Komentar zemljišnoknjižnih zakona” (1931) „Zemljišna knjiga i njeno osnivanje” (1931) „Komentar zakona o izdavanju tapija” (1932) „Baštinsko pravo tapijskog sistema” (1932) „Zemljišnoknjižno pravo” (1933) „Žena u našem krivičnom pravu” (1934)[10] „Statut grada Senja” (1934) „Narodno pravo: zbornik pravnih misli iz naših narodnih umotvorina” (1938) „Komentar zakona o izvršenju i obezbeđenju” knjige 1—5, sa Ivom Matijevićem (!937-1940) „O pravu uopće” (1946) „Pravosuđe u Jugoslaviji” (1946) „Sudovi nove Jugoslavije” (1946) „Opća istorija države i prava”, knjiga 1:„Robovlasnička država”, knjiga 2: „Feudalna - buržoaska - socijalistička država” (1949) „Seljačke bune u Hrvatskoj” (1951) „Devetsto osamnaesta na Jadranu” (1951) „Revolucionarni pokret u Istri 1921.” (1951) „Razvitak jugoslovenskog feudalizma” (1952) „Riječka država” (1953) „Državnopravna istorija jugoslovenskih zemalja XIX i XX vijeka”, 1 i 2 (1953) „Nacionalno pitanje u jugoslovenskim zemljama” (1955) „Odjeci Oktobra u jugoslovenskim krajevima” (1957) „Slom stare Jugoslavije” (1958) „Stvaranje jugoslovenske države” (1959) „Jugoslavija između dva rata” (1961) „Razvitak jugoslavenskog federalizma” (1962) „Pomorska politika stare Jugoslavije” (1962) „Državnopravni razvitak Jugoslavije” (1963) „Šta je nacija” (1964) „Dvadesetsedmi mart” (1965) „Narodnost i ustavi Jugoslavije” (1965) „Dokumenti o Jugoslaviji” (1968) „Državnopravni razvitak Vojne krajine (s posebnim osvrtom na Slavoniju)” (1969) „Okupatorska podela Jugoslavije” (1970) Mnogi njegovi radovi su štampani u „Radovima” i „Starinama” JAZU i Pomorskom zborniku u Zadru.

Burski rat 1899-1902 / đeneral Kristijan de Vet Beograd 1903. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 508 strana + 4 strane sa fotografijama. Napomena: na predlistu pečat prethodnog vlasnika; ako se to izuzme, knjiga je veoma dobro / odlično očuvana J13 . Po izbijanju Drugog burskog rata, celokupna evropska javnost na Kontinentu je jednodušno stala uz dve burske republike u borbi za slobodu, protiv britanske imperije. U tome se nije razlikovala ni javnost u Srbiji,tako da je paralelno sa holandskim, nemačkim i ruskim izdanjem objavljeno i srpsko izdanje ratnih memoara generala Slobodne Države Oranje Kristijana de Veta (Christiaan de Wet). Ovo nije delo kakvoga spisatelja, nego čoveka uverena da rat, koji je naš mali narod vodio za odbranu slobode i pravde, nije znan onoliko, koliko zaslužuje Ja sam sudio, da je dužnost moja, da ispričam njegove uzbudljive peripetije. One zaslužuju da ih zna ne samo narod afrikanderski, nego i ceo svet. Prihvatio sam tu zadaću stoga, što su me na to hrabrili ne samo odlični ljudi iz moje zemlje, nego i iz drugih naroda, pa čak i engleski oficiri. Na stranama koje dolaze, čitalac neće naći ni priča natenani smišljenih, ni književnih ukrasa, koji će ulepšavaši dela. Sama će ća dela govoriti za mene i bolje od mene. Ona će reći svu istinu o ratu, koji čovečanstvo ne treba da zaboravi. Kristijan DEVET Sadržaj: Kao prost burger odlazim u svoju komandu. Nikolsonov klanac. Opsada Ledismita. Postavljen sam za bornog đenerala. Lord Robers stupa na pozornicu s većom silom. Pardenberg. Poraz kod Poplar Grova i zauzeće Blumfontajna. Burgerima se dopušta da se za neko vreme vrate na svoja ognjišta Sanaspost. Četiri stotine i sedamdeset Engleza budu zarobljeni kod Redersburga Jedna opsada omane Englezi se kao velika reka razliju po našoj zemlji Naša snaga krajem maja 1900. Rodeval. Poznajem se s lordom Kičenerom. Englezi zauzimaju Vitlejem. Zašto sam otišao iz Slabertsneka i neke pojedinosti o predaji đenerala Prinslo Pred velikom Engleskom silom moram da se povučem u Transval . S nekolicinom ljudi vraćam se u Slobodnu Državu Oranž. Burgeri, koji su se zakleli na neutralnost, opet se laćaju oružja. Porazi kod Frederikstata i Botavila. Odlazim na jug da se dohvatim Kapske naseobpne. Zauzeće Devetsdorpa. Ne uspe mi namera da upadnem u Kapsku naseobinu. Rat protivu žena. Nov pokušaj da upadnemo u Kapsku naseobinu Noć koja se u dobri čas spušta. Da li su Buri bili četnici Pregovori s Englezima. Bitka kod Graspana blizu Rajca. Sastanak s transvalskom vladom. Predsednik Stajn u opasnosti da ga uhvate Englezi Poslednja engleska proklamacija. Blokhauzi i noćni napadi. Sastavim komandu od sedam stotina ljudi. Osvojenje engleskog logora kod Tvifontajna. Prokrčim sebi put kroz vojsku od šeset hiljada ljudi, Pratim Predsednika ka Južno-Afričkoj Republici Pregovori započeti u pogledu mira. Rešenje narodnih predstavnika. Kraj rata. Prepiska

Autor: Aleksandar Solženjicin Izdavač: Rad Broj strana: 465+499+443 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm Roman Arhipelag GULAG umetničko je i istorijsko delo o represiji u Sovjetskom Savezu u periodu od 1918. do 1956. godine, izatkano na pismima, sećanjima i usmenom kazivanju 257 zatvorenika, kao i na ličnom iskustvu autora. Solženjicin je ovo delo tajno pisao od 1958. do 1968. godine (završio ga je 2. juna 1968); prvi tom objavljen je u Parizu decembra 1973. Sam Solženjicin odredio je taj svoj epohalni rad kao književno istraživanje. Na dokumentovan i publicistički način izneo je nebrojene činjenice staljinističke represije. Potkrepljene brutalnim dokazima, one svakom čitaocu omogućuju da se i sam oseti kao sužanj Gulaga; sužanj koji bez krivice biva uhapšen, koji je iz noći u noć potom mrcvaren ispitivanjima i podvrgavan sofisticiranim mučenjima sve dok ne potpiše priznanje za neučinjene zločine. Atmosfera totalnog terora s jedne strane i sveproždirućeg straha s druge, kao da prži svest i rađa unutrašnji protest protiv nehumanog sistema što obogaljuje dušu velikog naroda s obe strane bodljikave žice. Roman Arhipelag GULAG sudbonosno je uticao na život autora. Zbog njega, Solženjicina su proterali kao izdajnika, zbog njega su ga, potom, kao da se ništa nije desilo, pozvali da se vrati. Bez obzira na to kako se na ovo delo gledalo tada, ili kako se ono čita u sadašnjem trenutku, svoju građansku dužnost pisac je ispunio. I pred živima i pred mrtvima. Roman Arhipelag GULAG mora se pročitati ako ni zbog čega drugog, onda radi toga da ljudski rod nikad više olako ne dozvoli nešto slično, da svakog trenutka bude svestan koliko čoveku vredi sloboda. „Svi književni pravci imaju svoje periferije i svoje centre, odnosno vrhove. Autora knjige Arhipelag GULAG ja bih nazvao genijem `socijalističeskog realizma`. Ako sovjetska vlast nije imala svoga Homera, u liku Solženjicina ona ga je dobila. Ova knjiga bezuslovno jeste pisana u prvom redu za ruskog čitaoca, ali uzeti to kao razlog da se ona ne čita bilo bi isto što i odustati od čitanja Ilijade zbog nepoznavanja grčke mitologije i jer se imena njenih junaka teško izgovaraju. Zajednički imenilac za ova dva dela jeste tema razaranja: u prvom slučaju – grada, u drugom – nacije. Moguće je da će za dve hiljade godina čitanje GULAG-a biti jednako prijatno kao i čitanje Ilijade danas. Ali ako GULAG ne pročitamo danas, sasvim je moguće da će se mnogo pre negoli za dve hiljade godina desiti to da neće imati ko da čita ni jednu ni drugu.“ – Josif Brodski Tvrd povez sa zaštitnim koricama. Knjige su dobro očuvane, izuzev što je na poslednjem, belom listu prve knjige zapisano par reči vezanih za knjigu. Na slikama priložen sadržaj.