➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Ikone dvadesetog veka - Icons of the 20th century by Barbara Cady Veliki format albuma od dve stotine retkih crno-belih fotografija i eseja. Slavi najpoznatije figure dvadesetog veka i istražuje njihova dostignuća i likove. Format knjige je 26,6cm x 36,8cm x 3cm na 432 strane. Omot same knjige je loše očuvan. Knjiga je jednom ispala a prilično je teška pa se rikna malo ulubila što može da se vidi na zadnjoj slici. Što se tiće unutrašnjosti knjiga je kao nova. Obavezno pogledajte slike za trenutno stanje knjige i omota.

Bez obzira na to da li slavu doživljavamo kao verski obred, porodičnu svetkovinu ili obeležje nacionalne pripadnosti, ono je jedino nasleđe koje se prenosi sa oca na sina a koje se ne može prodati, poharčiti, propiti, založiti. Zato je važno da slavu čuvamo i održavamo. Zato nam je bitno da je poznajemo i proslavljamo. Ova knjiga spomenik je toj nasušnoj srpskoj potrebi. Pored toga ko je bio svetac kog slavite kao zaštitnika roda i doma, u ovoj knjizi saznaćete i: • zašto se slava održala samo u našem narodu i čijom zaslugom • u kom veku je slavljenje krsnog imena dobilo oblik koji danas poznajemo • ko su Srbi svetitelji koje slavimo kao krsno ime • koliko porodica kojeg svetog slavi • koje su najčešće a koje najređe krsne slave u Srba • koja je najveća pokretna slava • zašto Srbi nekad promene slavu • koje slave su slavile srpske vladarske porodice • šta sve danas Srbi slave • zašto najviše slava slavimo u kasnu jesen i zimu, od Sv. Tome (19. oktobra) do Sv. Trifuna (14. februara) • koji dan, kao slavski, nadmašuje sve ostale dane u godini • koliko se dana slavi slava • kako je pre pojave mobilnih telefona i ličnih asistenata narod po slavama pamtio kad se koji posao valja obaviti • šta je to bez čega se ne može proslavljati slava • u koju prostoriju i na koji zid se po pravilu postavlja slavska ikona • kako se na đurđevdanskoj ikoni predstavlja Sveti Đorđe, a kako na onoj koja se ističe za Đurđic • kada je i na čiji predlog počelo proslavljanje Svetog Save kao školske slave • koja je simbolika ukrasa od posnog testa na slavskom kolaču. • 21 × 28 cm, 336 strana • u raskošno ukrašenom povezu od eko-kože, • biografije 121 sveca koji se slave kao krsne slave • više od 100 ikona i fresaka slavskih svetitelja Format : 21 x 28 cm Br. Str. : 336 Povez knjige : tvrd Pismo : ćirilica Open publication - Free publishing - More ethnology

Izdavač: Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture - Novi Sad,papirni omot,iskrzan,novi sad,1981g 1981. god. Tvrd povez, 27 cm. 186 str. Kunstdruk, ilustrovano DVOJEZICKO SRPSKO - ENGLESKI Srpska pravoslavna crkva u Sremskoj Kamenici je podignuta u periodu od 1737. do 1758. godine, pod zaštitom je države kao spomenik kulture u kategoriji nepokretnih kulturnih dobara od velikog značaja. Crkva je posvećena Rođenju Presvete Bogorodice, predstavlja jednobrodnu građevinu, izgrađenu u duhu srpske tradicionalne arhitekture sa elementima baroka. Spolja petostrana oltarska apsida, zasvedena je polukalotom, dok pripratu od naosa odvajaju stubovi međusobno spojeni lukovima. Kupolu nose četiri slobodna stupca, spolja je ukrašena limenom kapom u barokno-klasicističkom duhu. Fasade crkve su zidane opekom i kamenom, ukrašene su kordonskim vencem i dvostrukim frizom nejednakih slepih arkada. Uz zapadno pročelje dozidan je sredinom 18. veka kameni trospratni zvonik sa tremom i baroknom kapom. Prvobitni ikonostas iz 1753. godine kao i živopis u polukaloti apside i svodu naosa (1754) oslikali su Jovan Vasilijevič i Vasilije Ostojić. Oltarska pregrada, rezbarski rad Marka Vujatovića 1797. godine, dekorisana je u baroknom maniru. Ikonostas s kraja 18. veka, ostvario je 1802. godine Stefan Gavrilović. Kamenička crkva poseduje i ikonu arhanđela Mihaila, rad Steve Todorovića iz 1856. godine, koja pored likovnih ima i istorijske vrednosti. Konzervatorsko-restauratorski radovi vršeni su na tronovima i pevnicama u dva maha, 1968–1969. i 1994. godine a sanacioni radovi na arhitekturi izvedeni su 1996. godine. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 MS

John Z. Komurki Stationery Fever From Pencils to Paper Clips and Everything In Between, Hardcover, 208 pages, 21,0 x 27,0 cm, 230 color illustrations ISBN: 978-3-7913-8272-2 Published: US November 01, 2016 UK October 03, 2016 Knjiga je na engleskom jeziku. Kolekcionarstvo; Kancelarijski pribor. Očuvanost 4+. Uzbudljivi pribor: od spajalica do olovaka i svega između Džona Z. Komurkija je velika knjiga koja veličinom i formatom podseća na udžbenik ispunjen člancima o olovkama, gumicama, sveskama i raznim kancelarijskim materijalom. Ispunjena je prelepim fotografijama predmeta, a neke su obezbedili vrsni dopisnici, Present & Correct. Postoje članci o sjajnim kancelarijskim radnjama širom sveta u gradovima poput Tokija, Njujorka, Londona, Pariza, Milana i Berlina. A neke od naših omiljenih ljubimaca kancelarijskog materijala poput C.V. Pencil Enterprises, Erasable Podcast, David Rees i Rad + Hungri takođe imaju funkcije. Knjiga je definitivno usmerena na Evropu, što je prosvetljujuće za čitanje perspektiva o Birosu protiv Bics-a i Pritt Sticks-a protiv lepka i drugim kulturnim razlikama. U celoj knjizi nalaze se članci o bočnim trakama o prepoznatljivim predmetima poput bojica Craiola, italijanskih studentskih sveska Museo del Kuaderno i mnogim drugim fascinantnim predmetima. Saznao sam da bi klasični dozator trake 3M C-15 iz 70-ih mogao potencijalno biti napunjen radioaktivnim peskom kao balast. U Sjedinjenim Državama postoji nekoliko snimaka jer su jedna od samo tri zemlje koje nisu prešle na standard ISO216 za papir (zajedno sa Mjanmarom i Liberijom). Detalji o izumima highlightera, lepljivih beležaka, spajalica, koverti, legalnih jastučića, makaza i sello / škotske trake bili su fascinantni i naterali su me da shvatim koliko su svi neverovatno sveprisutni. Toliko da su mnogi od ovih predmeta ikone, funkcije, pa čak i aplikacije na našim računarima koje neki ljudi više možda i ne koriste u stvarnom životu. Čudno za razmišljanje, zar ne? Sve u svemu, knjiga je ispunjena informacijama na koje ćete se morati vraćati iznova i iznova. Treba da znate različite vrste oštrilica za olovke? Ko je izumeo spajalicu? Ko je izumeo flomaster ili highlighter? Sve je u ovom jednom svesku i lepo je predstavljeno i lako se čita i referencira.

Godišnji običaji u Srba sa drvenom kutijom ODLIČNO OČUVANO • 110 prazničnih dana s pratećim običajima • 16 vrsta obrednih povorki • 5 vrsta slava • na osnovu građe sakupljene sa svih prostora na kojima su Srbi živeli ili žive (Vojvodina, Mačva, Jasenica, Stari Vlah, Negotinska Krajina, Župa, Levač, Leskovačka Morava, Rudničko, Aleksinačko i Vranjsko Pomoravlje, Metohija..., Lika, Banija, Knin, Bosanska Krajina, Baranja, Semberija, Kuči, Vasojevići...). • sa ilustracijama Marka Markovića, slikama naivnih umetnika iz bogate zbirke Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, fotografijama, ikonama i freskama – njih više od 300 • u zaštitnoj drvenoj kutiji 470 страница. Издаје: Младинска књига, Београд КАЛЕНДАР, И ТО КАКАВ! И много више од календара • ЧУВАР ТРАДИЦИЈЕ • ОБИЧАЈНИК • ПОДСЕТНИК НА ВЕРСКЕ ПРАЗНИКЕ • ПРИРУЧНИК ЗА ПРЕДВИЂАЊЕ ВРЕМЕНСКИХ ПРИЛИКА ИЛИ ОДБРАНУ ОД „ЛОШОТИЊЕ” • САВЕТНИК ЗА СЕЗОНСКЕ РАДОВЕ У КУЋИ И ПОЉУ • РИЗНИЦА НАРОДНИХ ИЗРЕКА – По данима од Петозарних мученика (26. дец) до Божића (7. јан) гледа се какво ће време бити у наредној години. Један дан је један месец – ако неког од тих дана пада снег, онда ће бити кишан онај месец што га тај дан представља у идућој години, а ког дана је ведро, тај ће месец бити без кише. – Од Светог Николе (19. дец) дан бива дужи онолико колико петао може да скочи с прага. – До Светога Луке (31. окт) тур’ ђе оћеш руке, од Светога Луке, у џепове руке. – Кад ко кога удеси, у сваком смислу те речи, каже се да га је удесио кô за Врбицу (друга субота пред Ускрс). – Светог Спиридона (25. дец) славе папучари – и они што папуче израђују и они што се плаше својих жена. – Јануар је у Вуковом речнику био сјечањ, у цркви богојављенски месец, а у народу и големи месец; јули – илински месец и жетвар; септембар – малогостојински месец и гроздобер; новембар – аранђеоски месец и студен. – Пре појаве Деда Мраза деца су поклоне добијала на Никољдан (19. дец), Материце (друга недеља пред Божић), Очеве (прва недеља пред Божић) и Божић (7. јан), а давала на Детињце (трећа недеља пред Божић). – Од змија штите јеремије (око Јеремијиног дана, 14. мај), кишу призивају прпоруше и додоле (кад је сушно лето), добар род доносе крстоноше (о заветинама и литијама), караконџуле растерују сировари (уочи Малог Божића, 14. јан), а комендије терају комендијаши (у белој недељи, првој пред ускршњи пост). – У чистој недељи (првој у ускршњем посту) пере се и чисти све у кући, у гостинској недељи (првој пред ускршњи пост) дочекују се гости, у загонетној (првој пред ускршњи пост) оштри се дух и огледа у домишљатости, а у шареној недељи (четвртој пред ускршњи пост) дозвољено је да се „шара”. У народу се, дакле, тачно зна кад је чему време, јер је целина живљења календарски усклађена и цела година пропраћена је одређеним радњама – тачно се зна откад и докад се нешто ради, песма пева, игра изводи, и чему све то служи. О ТОМ ЖИВОТУ ПО НАРОДНОМ КАЛЕНДАРУ ГОВОРИ КЊИГА ГОДИШЊИ ОБИЧАЈИ У СРБА.