Biblioteka XX vek 1972. Mek povez, strana 151 Zaprljana sa strane i ponesto podvuceno Sadrzaj: Zasto moramo ukinuti skole Fenomenologija skole Ritualizacija napretka Sekretar ustanova Iracionalne delatnosti Mreze za ucenje Ponovno rodjenje Epimetejevskog coveka

VASPITANJE DECE RANOG UZRASTA - Ivan Ivić ZAVOD ZA UDŽBENIKE Beograd i SVJETLOST Sarajevo 1983. prvo izdanje mek povez, 257 strana knjiga je solidno očuvana ( korice su iskrzane po ivicama, sadržaj kompletan i dobarm ponegde podvlačeno ) Ц14

priručnik za primenu aktivnih metoda učenja nastave odlično očuvana kup

Biblioteka XX vek 1972. odlično očuvana Sadrzaj: Zasto moramo ukinuti skole Fenomenologija skole Ritualizacija napretka Sekretar ustanova Iracionalne delatnosti Mreze za ucenje Ponovno rodjenje Epimetejevskog coveka. JES.19/11

Biblioteka XX vek 1972. odlično očuvana Sadrzaj: Zasto moramo ukinuti skole Fenomenologija skole Ritualizacija napretka Sekretar ustanova Iracionalne delatnosti Mreze za ucenje Ponovno rodjenje Epimetejevskog coveka. JES.20/12

š u6

mek povez dobro ocuvano 420

1772 - 1997 Istorija Dolova Izdavac - Knjizara Prota Vasa, Pancevo Godina - 1997. Osnovna skola Aksentije Maksimovic, Dolovo, Pancevo, Istorija prosvete Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,ilustracije,format 24 cm,414 str. (63)

odlično stanje, potpis na predstrani, 135str.,meki povez,24cm, š t29

Opis Ivan Ivić, Ana Pešikan I dr Institut za psihologiju 1997

Opis Ivan Ivić, Ana Pešikan I dr Institut za psihologiju 2003

Miodrag Sijakovic i Ivan Cekovic Dve knjige,tvrde korice,dobro ocuvane 880 strana M-59

DRUŠTVO ZNANJA - SOCIETY of KNOWLEDGE zbornik radova - selected topics Autori: Dragana Soleša i Ivan Gerlič Izdavač: Univerzitet u Novom Sadu, Pedagoški fakultet Maribor Broj strana: 257 Povez: mek VL/1

Ivan Ivić Ana Pešikan Slobodanka Antić VODIČ ZA DOBAR UDŽBENIK Opšti standardi kvaliteta udžbenika Klett ВОДИЧ ЗА ДОБАР УЏБЕНИК Klett - Београд - 2012. 224 стране Meке корице Димензије књиге 16,5 x 23,5 cm Одлично очувана књига

233str;tabele,graf.prikazi 24cm.Odlicno ocuvana,kao nova k129

Naslov: Šta da se radi Autor: Ivan Ivić Praktično uputstvo za korišćenje `Bukvara dečjih prava` Izdavač: Prijatelji dece Srbije, Odbor za zaštitu prava deteta, Beograd Obim strana: 24 Format: 16,5 x 22,5 cm Povez: Meki Tiraž: 4000 Naslov: Kako da se radi Autor: Ljubica Beljanski-Ristić Praktično uputstvo za stvaranje i vođenje radionica `Bukvara dečjih prava` Izdavač: Prijatelji dece Srbije, Odbor za zaštitu prava deteta, Beograd Obim strana: 24 Format: 16,5 x 22,5 cm Povez: Meki Tiraž: 2000 Izdanja ilustrovao Dobrosav Bob Živković Izdanja su odlično očuvana, nekorišćena su. Izdanja šaljem kao preporučenu tiskovinu nakon uplate na tekući račun, a moguće je i lično preuzimanje u Novom Sadu na mojoj adresi.

Polovna knjiga, kao nova. Izdavač: Prometej - Novi Sad, 2010. god. Tvrd povez, 23 cm 100 str. Prof. dr Milan Ratković, rođen je 1930. godine u Medarima kraj Nove Gradiške. Bio je redovni profesor i dekan Pedagoškog fakulteta u Osijeku, profesor i prodekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu. Napisao je 29 knjiga, stotine stručnih i naučnih članaka, koordinirao je više istraživačkih projekata iz oblasti obrazovanja. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, poljski i mađarski jezik. Primio je više stručnih i naučnih nagrada, među kojima je i republička nagrada za istraživanja u obrazovanju „Ivan Filipović“, Zagreb. Redovan je član Srpske akademije obrazovanja, Beograd. „Ratković nije tip naučnik koji se nadmudruju u salonskim razgovorima, niti je zarobljenik kabinetskih tišina. Okrenut je vatri školske prakse. Njegovi zaključci izviru iz istraživanja. Zato je čvrsto na zemlji, strogo realističan, jer zrnca mudrosti iskapa iz života i na tim temeljima gradi viziju moderne škole.“ Prof. dr Mladen Vilotijević

PREDSTAVE O OBRAZOVNIM PROMENAMA U SRBIJI REFLEKSIJE O PROSLOSTI, VIZIJE BUDUCNOSTI Urednici: Milja Vujacic - Jelena Pavlovic - Dejan Stankovic - Vladimir Dzinovic - Ivana Djeric Izdavac: Institut za pedagoska istrazivanja Beograd Mek povez 178 str. Prvi list knjiznog boka je pecatiran i upisan je datum.

Autor - osoba Đorđević, Živojin Naslov Vaspitanje u Srba : udžbenik nacionalne istorije pedagogike / Živojin Đorđević Omotni naslov Istorija vaspitanja u Srba Vrsta građe knjiga odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1958 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Naučna knjiga, 1958 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 111 str. ; 24 cm (Broš.) Napomene Kor. stv. nasl.: Istorija vaspitanja u Srba Bibliografija: str. 106-109. Predmetne odrednice Pedagogija -- Istorija – Srbija PREGLED SADRŽINE 1 Važnost i zadatak istorije nacionalnog vaspitanja 2 Podela 3 Izvori I Vaspitanje u rodovsko-plemenskim zajednicama 1 Najstarije vaspitanje u Južnih Slovena 2 Promene u dodiru s Grcima i Rimljanima 3 Slovenska pismenost i prve škole II Feudalizam 1 Društveno-ekonomski odnosi 2 Škole: crkvene, dvorske, privatne. 3 Nastava 4 Umetnosti 5 Šesnaesti i sedamnaesti vek 6 Osamnaesti vek: a) Opšti položaj naroda b) Školstvo pod Turcima v) Srpske škole severno od Save i Dunava Teodor Janković Mirijevski Dositej Obradović III Kapitalizam A – Devetnaesti vek 1 Društveni i ekonomski odnosi 2 Školstvo u Srbiji: a) Razvoj b) Izdržavanje v) Upravljanje g) Nastava d) Nastavna metoda đ) Udžbenici e) Nastava ručnog rada ž) Nastava moralnih pouka z) Učenici i) Školska disciplina j) Nastavnici k) Narodno prosvećivanje l) Kulturno-prosvetne ustanove m) Pedagoška nauka u Srbiji Pedagozi: 3 Školske i prosvetne prilike u Crnoj Gori 4 Školstvo i prosveta u Srba u Habsburškoj monarhiji 5 Školstvo u Otomanskom carstvu: a) Škole u Bosni i Hercegovini b) Škole u drugim krajevima Otomanskog carstva 6 Pedagoški časopisi i listovi 7 Književnost za decu B – Dvadeseti vek 1 Ekonomske i društvene prilike početkom ovog veka 2 Školstvo u Srbiji: a) Narodne škole b) Srednje škole v) Učiteljske škole g) Visoke škole i univerzitet d) Ustanove za narodno prosvećivanje 3 Školstvo u Crnoj Gori 4 Srpsko školstvo u Austrougarskoj 5 Razvitak pedagoške nauke: a) Tradicionalna pedagogika b) Herbartijanska ili naučna pedagogika v) Eksperimentalna pedagogika g) Radna, aktivna škola (pedagogika) d) Drugi pedagoški pravci 6 Pedagoška književnost: a) Udžbenici b) Pedagoške zbirke v) Pedagoški časopisi i listovi g) Književnost za decu 7 Pedagoško društvo DODATAK 1 Kiril Pejčinović 2 Ivan Filipović 3 Davorin Trstenjak 4 Stjepan Basariček 5 Viktor Bežek 6 Henrih Šrajner Literatura MG48

VRŠAC 2009 nekorišćena (presavijena korice pa ostao trag) meke korice 649 str MEĐUNARODNI NAUČNI SKUP `DAROVITI I DRUŠTVENA ELITA` SADRŽAJ: Zoran Avramović: DRUŠTVENE ELITE I DAROVITI UČENICI Milica Andevski, Dušan Ristić: ELITNO OBRAZOVANJE – OBRAZOVANJE ELITE Olja Arsenijević, Goran Bulatović, Ljiljana Lj. Bulatović: ZNAČAJ TIMSKOG RADA ZA RAZVOJ KREATIVNOSTI STUDENATA Vesna Bedeković, Marko Jurčić, Ante Kolak: SOCIOMETRIJSKI STATUS DAROVITOG UČENIKA I NJEGOV POLOŽAJ U DRUŠTVENOJ (RAZREDNOJ ELITI Radmila Bodrič: DAROVITI, NACIONALNI POTENCIJAL ZNANJA – NACIONALNA BRIGA Euđen Činč: MUZIČKO OBRAZOVANjE U FUNKCIJI STVARANjA ELITE ILI OPŠTE KULTURNE EMANCIPACIJE Mara Cotič, Darjo Zuljan: MATEMATIČKO – TEHNIČKE RADIONICE U VRTIĆU I RAZVOJ DETETOVOG TALENTA Zorica Cvetanović: GOVORNI UZORI UČENICIMA DAROVITIM ZA VEŠTINU GOVORENjA Radojko Damjanović, Branislav Jovanović, Srđana Svetozarević: DAROVITI – DRUŠTVENA ELITA – AVANGARDA Bosiljka Đorđević, Grozdanka Gojkov, Aleksandar Stojanović: VREDNOSTI POTENCIJALNE DRUŠTVENE ELITE Jovan Đorđević: DAROVITI I DRUŠTVENA ELITA Ivan Ferbežer: POVEZOVANJE RAZUMA IN MORALNEGA KARAKTERJA NADARJENIH Valerija Večei-Funda, Jelena Portner Pavićević: VAŽNOST DOBRE SURADNJE S RODITELJIMA DAROVITIH UČENIKA Olivera Gajić, Milica Andevski, Biljana Lungulov: PODRŠKA DAROVITIM STUDENTIMA – STVARANJE DRUŠTVENE ELITE I RAZVOJNOG RESURSA Aleksandra Gojkov-Rajić: VRŠAČKA POZORIŠNA SCENA – MAGNET ZA VRŠAČKU KULTURNU ELITU Radovan Grandić, Milena Letić: STANJE, PROBLEMI I POTREBE U PODRUČJU BRIGE O DAROVITIM UČENICIMA U NAŠEM OBRAZOVNOM SISTEMU Stanoje Ivanović: SELEKTIVNA ULOGA OBRAZOVANjA I DAROVITI Bisera Jevtić: STRUKTURA KOMPETENCIJA DAROVITE PREDŠKOLSKE DECE Stipan Jukić: DRUŠTVENA ELITA I NJENA ULOGA U STVARANJU NOVE ELITE Gabriela Kelemen: MODELE EDUCATIVE ADAPTATE COPIILOR SUPRADOTAŢI Ljupčo Kevereski: DRUŠTVENA ELITA I DAROVITI DRUŠTVENI TRETMAN DAROVITIH RAZLOG ODLIVA MOZGOVA Mara Knežević: ULOGA NAUČNE ELITE U SAVREMENOM DRUŠTVU Ljiljana Krneta: PERCEPCIJE POTREBA DAROVITIH KAO DRUŠTVENE ELITE Zora Krnjaić: PODRŠKA OBRAZOVANJU I USAVRŠAVANJU MLADIH Danilo Ž. Marković: POVEZANOST POJMOVNOG ODREĐENjA ELITE I ELITNOG OBRAZOVANjA I OBRAZOVANjA DAROVITIH Dragan Martinović: FIZIČKA VEŽBA KAO OSNOVNO SREDSTVO FIZIČKOG VASPITANjA U OBRAZOVANjU DAROVITIH UČENIKA Lizica MihuŢ, Anton Ilica: EMOŢIONALITATEA ÎN CONSTRUIREA MODELELOR CREATIVE Božo Milošević: INTELEKTUALNA DAROVITOST I STRUČNJAČKA RUTINA: IZMEĐU PRAKTIČNE I TEHNIČKE RACIONALNOSTI Jovana Milutinović, Slađana Zuković: OBRAZOVANJE DAROVITIH: IZVRSNOST I/ILI JEDNAKOST? Milan Nedeljković: DRUŠTVENA I PEDAGOŠKA PODRŠKA FORMIRANjU ELITE ZNANjA Tanja Nedimović: STRUKTURA MOTIVA POSTIGNUĆA, DAROVITOST I DRUŠTVENA ELITA Gordana Budimir –Ninković, Mara Knežević: OBRAZOVANJE DAROVITIH ZA ODREĐENU DRUŠTVENU ELITU Adam Ninković: DAROVITOST I MORALNOST - Istorijska iskustva Srba Viorika Paser, Adrijan Božin: DAROVITI KAO POTENCIJALNA ELITA Zoran Pavlović, Slavica Maksić: ODNOS SRPSKE DRUŠTVENE ELITE PREMA DEČIJOJ MAŠTI I KREATIVNOSTI Aleksandar M. Petrović: DAROVITOST I ELITE U ANTIČKOM DRUŠTVU Ružica Petrović: INDIVIDUALNI I DRUŠTVENI ASPEKT ODNOSA ELITE I DAROVITIH Romina Plešec: DELO UČITELJA ANGLEŠČINE Z NADARJENIM UČENCEM Jelena Portner Pavićević: KAKO JE NASTALA ELITA VODENGRADA Jelena Prtljaga, Slavica Komatina: ULOGA DRUŠTVENIH ELITA U AFIRMACIJI INTERKULTURALNOSTI Predrag Prtljaga: IT ELITA VIŠE NE STANUJE OVDE Prtljaga Snežana: ŠKOLA KAO PODRŠKA DAROVITIMA I STVARANJE DRUŠTVENE ELITE Ranko Rajović, Slavica Dautović, Lucija Andre: NEUROFIZIOLOGIJA – primena novih otkrića u formiranju inetelektualne elite Miroslava Ristić: E-UČENJE – POTENCIJALI ZA PODRŠKU DAROVITIM UČENICIMA Nataša Sturza Milić: INTEGRACIJA OBRAZOVNOG I SPORTSKOG SISTEMA NA PUTU KA STVARANJU SPORTSKE ELITE Tomislav Suhecki: DAROVITI I DRUŠTVENA ELITA Milojica Šutović: DAROVITOST KAO DRUŠTVENA STIGMA Uroš Šuvaković: DRŽAVA I DAROVITI: MEĐUUTICAJ ILI ODVOJENO POSTOJANjE Valerija Večei-Funda: PRIČA O VLADIMIRU Valerija Večei-Funda: DAROVITI I/ILI DRUŠTVENA ELITA Mira Vidaković: PREPREKE NA PUTU OD DAROVITOSTI KA ELITNOSTI INDIVIDUE Biljana Vujasin: DAROVITI I INTELEKTUALNA ELITA Bosiljka Đorđević: Grozdanka Gojkov: METODOLOŠKI PROBLEMI ISTRAŽIVANJA DAROVITOSTI Viorika Paser: Nataša Sturza-Milić: IDENTIFIKACIJA MOTORIČKI DAROVITIH UČENIKA MLAĐEG ŠKOLSKOG UZRASTA Cornel Haranguş: METAPHYSICS AND THE ACCESS TO REALITY Victor Neumann: ORIENT ŞI OCCIDENT: AMBIVALENŢELE CULTURII ROMÂNE

Autor - osoba Bojanin, Svetomir Naslov Škola kao bolest / Svetomir Bojanin Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Beograd : I. Čolović : I. Mesner : S. Bojanin, 1990 (Beograd : Metem) Fizički opis 150 str. ; 20 cm Zbirka Biblioteka XX vek ; 72 Napomene Tiraž 1000. Predmetne odrednice Obrazovanje -- Ideologija Škole -- Vaspitna uloga Deca -- Mentalna higijena Kako da škola ne postane bolest nego da bude korisna deci u pripremi za život možete čitati u knjizi Škola kao bolest. ŠKOLA KAO BOLEST! Zašto mnoga deca ne vole školu? Zašto se mnoga deca plaše škole i u njoj se razbolevaju? Zašto je škola često izvor sukoba između dece i roditelja, dece i nastavnika i dece i druge dece? Zbog čega se vaspitanje i obrazovanje često izvrću u agresiju? Profesor govori i o nastavi matematike, srpskog jezika, istorije… o fizičkom vaspitanju… Psihijatar dr Svetomir Bojanin (rođen 1932), zaposlen u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, jedan je od najpoznatijih jugoslovenskih stručnjaka za mentalne probleme dece i omladine. U knjizi „Škola kao bolest“ dr Bojanin daje odgovore na niz pitanja koja se odnose na sadašnjost i budućnost škole, na život i razvoj pojedinca, porodice i društva: zašto mnoga deca ne vole školu, zašto se mnoga deca plaše škole i u njoj razbolevaju, zašto je škola često izvor sukoba između dece i roditelja, dece i nastavnika i dece i druge dece, zbog čega se vaspitanje i obrazovanje često izvrću u agresiju, indoktrinaciju i jednoumlje?... Škola kao bolest Svetomira Bojanina pripada onom krugu ubedljivih i nadahnutih dela kakva su, na primer, „Slobodna deca Samerhila“ K. S. Nila i „Dole škole!“ Ivana Iliča, dela ranije objavljena u Biblioteci XX vek. MG9 (N)

Uvažavanje različitosti u funkciji pozitivnog razvoja dece i mladih / urednice Rajka Đević , Nikoleta Gutvajn Beograd 2018. Mek povez, 218 strana. Knjiga je odlično očuvana. R4 Knjiga predstavlja rezultat rada na projektima „Od podsticanja inicijative, saradnje i stvaralaštva do novih uloga i identiteta u društvu“ i „Unapređivanje kvaliteta i dostupnosti obrazovanja u procesima modernizacije Srbije“. „Monografija je korisna, zanimljiva, inovativna, informativna i dobro strukturirana. Odabrani problem razmatran je sa stanovišta savremenih teorijskih shvatanja, ali je i empirijski detaljno istraživan.“ – Prof. dr Slobodanka Gašić-Pavišić „Teorijske rasprave i nalazi empirijskih istraživanja koje nudi ova publikacija doprinose boljem razumevanju pretpostavki uspešnog ostvarivanja inkluzivnog obrazovanja, ali i načina na koje je moguće delovati u pravcu obezbeđivanja kvalitetnije podrške razvoju pozitivnih potencijala deteta.“ – Prof. dr Vera Spasenović „Monografija sadrži obuhvatan, sistematičan kritički pregled teorijskih razmatranja i istraživanja u oblasti inkluzivnog obrazovanja. Pisana je jasnim i razumljivim jezikom.“ – Prof. dr Vera Radović Sadržaj: Predgovor / Rajka Đević i Nikoleta Gutvajn Paradigma pozitivnog razvoja: mogućnost inoviranja praksi inkluzivnog obrazovanja / Nada Polovina Pravno regulisanje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji i pojedinim zemljama u regionu / Danilo Rončević i Aleksandar Antić Inkluzivno obrazovanje u Srbiji iz perspektive nastavnika osnovnih škola / Milja Vujačić, Nikoleta Gutvajn i Jelena Stanišić Inicijalno obrazovanje vaspitača i njihove profesionalne kompetencije za rad u inkluzivnom okruženju / Isidora Korać, Marijana Kosanović i Jasmina Klemenović Kako nastavnici u Hrvatskoj procenjuju sopstvenu praksu u poučavanju učenika sa teškoćama u ponašanju / Nataša Vlah i Sanja Grbić Pisano izražavanje: kompetencije učenika sa smetnjama u razvoju u razrednoj nastavi / Jelena Stevanović, Emilija Lazarević i Jadranka Milošević Socijalna prihvaćenost učenika sa smetnjama u razvoju u nižim razredima redovne osnovne škole / Rajka Đević Procena razvojnih prednosti učenika sa teškoćama u emocionalnom i socijalnom razvoju / Branislava Popović-Ćitić i Lidija Bukvić Kvalitet odnosa vaspitača i dece sa smetnjama u razvoju / Milana Rajić i Ivana Mihić Etnokulturalna empatija srednjoškolaca u kulturološki raznovrsnoj sredini kao mehanizam jačanja pozitivnih stavova prema različitim etničkim grupama / Tijana Jokić Zorkić Unapređivanje programa neformalnog obrazovanja mladih Roma iz nehigijenskih naselja: uvažavanje sociokulturnih i obrazovnih specifičnosti / Sanja Grbić, Sara Ristić i Marko Tomašević SUMMARY: Recognition of diversity as a function of the positive development of children and youth / Rajka Đević and Nikoleta Gutvajn BELEŠKA O AUTORIMA INDEKS AUTORA

Fototipsko izdanje iz 1979. prvog srpskog pedijatrijskog priručnika za negu dece koji je napisao vršački lekar Gavril Pekarović. Autor - osoba Pekarović, Gavrilo Naslov Čadolюb ili negovanѣ dece u pervыm života godinama / [GavrіilЪ PekarovićЪ] Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1978. Izdavanje i proizvodnja [Novi Sad : Lekarsko društvo Vojvodine, 1978] Fizički opis 104, [4] str. ; 17 cm. Napomene Impresum prema usmenoj izjavi izdavača Fototipsko izd.: VЪ Budinѣ : Pismenы Kr. Sveučiliщa PeštanskogЪ, 1836. Predmetne odrednice Deca -- Nega – Priručnik PRIJATELJSTVO slavnog pisca Jovana Sterije Popovića i uglednog vršačkog doktora Gavrila Pekarovića, autora prve pedijatrijske knjige u Srba – „Čadoljub`, ostavilo je dubok trag u istoriji srpske književnosti. Da nije bilo Pekarovićevog insistiranja, Sterija verovatno nikada ne bi napisao jedno od svojih najčuvenijih dela „Tvrdicu`. Stoga je tu knjigu i zvanično posvetio svom večnom prijatelju, objasnivši u predgovoru da je ona nastala nakon njihovog razgovora o srebroljublju. Dva srpska velikana upoznala su se 1836. godine u Vršcu, kada je Pekarović, inače rodom iz Banatskog Aranđelova, počeo da radi u vršačkoj bolnici. Bilo mu je to prvo zaposlenje nakon što je u Pešti završio medicinu. Vrlo brzo je postao piščev lični lekar i veliki prijatelj, sa kojim je imao mnogo tema za razgovor, budući da je i sam bio zainteresovan za književnost. Pre studija je pisao poeziju i, kao veliki poliglota, prevodio pesme i pozorišne komade na srpski jezik. - Pekarović je tečno govorio mađarski, nemački, rumunski, engleski i francuski jezik, kao i latinski i starogrčki, koji su mu bili neophodni za školovanje. Njegovi prevodi su izlazili u „Letopisu Matice srpske“. Ipak, najznačajnije njegovo delo je „Čadoljub`, stručna knjiga o negovanju dece u prvim godinama života. Napisao ju je još tokom studija, ali je izdata tek 1836. u Budimu. Iako nije originalno autorsko delo, smatra se prvom pedijatrijskom knjigom u nas – kazuje nam vršački hroničar Ivan Babić. Uprkos činjenici da se pojedini saveti iz te knjige i danas koriste, o Pekaroviću se slabo šta može pročitati u literaturi o istoriji medicine. Generalno, o njemu se malo zna. Ipak, njegov rad nije ostao potpuno zaboravljen. Više od veka nakon njegove smrti, Društvo lekara Vojvodine je simbolično, baš 1979, kada se obeležavala Međunarodna godina deteta, postavio njegove spomenike na tri lokacije – u rodnom Banatskom Aranđelovu, ispred bolnice u Vršcu i u dvorištu Dečje bolnice u Novom Sadu. Umro šest godina pre pisca Do kraja života Gavrilo Pekarović je ostao u Vršcu. Umro je veoma mlad, u 39. godini. Iza sebe je ostavio šestoro dece i suprugu Saru, ćerku uglednog vršačkog trgovca Mite Nančića. Sterija je preminuo pet godina kasnije. - Rado t` druže dižem pamjatnike, posvećujuć` tebi svoje knjige. Samo nemoj da se red izmeni, da pamjatnik ti dižeš meni – napisao je Sterija u posveti svog „Tvrdice`, ne sluteći da će njegov „ljubezni prijatelj` preminuti pre njega. - Zanimljivo je to što inicijatori ove ideje nisu mogli da pronađu nijednu Pekarovićevu sliku. Nisu znali kako je on zapravo izgledao, pa su odlučili da za izradu njegovog poprsja iskoriste lik njegovog velikog prijatelja Sterije – objašnjava Babić. Spisak literature Za pisanje „Čadoljuba` Pekaroviću je poslužila knjiga nemačkog higijeničara Huflandova. Smatra se i dopunom knjige dr Konstantina Pejčića „Rukovoditelj`. Ima svega 104 stranice, od kojih je na 12 napisana literatura koju je koristio – preko 80 bibliotečkih jedinica. Sadrži 46 poglavlja sa uputstvima za negovanje male dece, kako bi se sačuvala od brojnih bolesti, telesnih mana i smrtnosti. Novac za izradu Pekarovićevih spomenika Društvo lekara Vojvodine sakupilo je prodajom njegove knjige „Čadoljub`. Te 1979, prvi put su je fototipski umnožili u 3000 primeraka. Do tada su postojala samo dva primerka i to pisana predvukovskom ćirilicom. DOKTOR GAVRILO PEKAROVIĆ Gavrilo Pekarović rođen je 15. marta 1812. godine u Oroslamošu (današnje Banatsko Aranđelovo u novokneževačkoj Opštini), od oca Dimitrija i majke Roze. Osnovnu školu je završio u Oroslamošu, dok je gimnaziju pohađao u Segedinu. Medicinu je studirao u Pešti, gde je promovisan za lekara, s pravom da praktikuje medicinu na prostoru cele Mađarske i njoj pridodatim provincijama (znači i u Vojvodini), kao i na teritoriji austrijske monarhije. Interesovanje za književnost Pekarović je pokazao kada je u letopisu Matice srpske objavio prvo prevod pesme „Snoviđenje“, a kasnije još dve pesme. Svoju knjigu o negovanju dece u prvim godinama života „Čadoljub“, Pekarović je napisao još kao student medicine, daleke 1836. Knjiga je štampana u Budimu, u Kraljevskom peštanskom sveučilištu. Nakon završetka studija medicine, lekar Pekarović dolazi u Vršac, gde se i oženio Sarom Nančić, kćerkom uglednog trgovca. Takođe, u Vršcu, upoznaje slavnog komediografa Jovana Steriju Popovića. Poznanstvo lekara i pisca veoma brzo je preraslo u iskreno prijateljstvo. Tako je Jovan Sterija Popović svom prijatelju Gavrilu Pekaroviću posvetio komediju „Tvrdica“. Visoko ceneći istorijske zasluge dr Gavrila Pekarovića, pisca prve pedijatrijske knjige kod nas, Društvo lekara Vojvodine ponovo je štampalo ovu izuzetno retku knjigu u tiražu od 3.000 primeraka. Prodajom ove knjige sakupljen je novac za podizanje biste Gavrilu Pekaroviću. Društvo lekara Vojvodine predložilo je 1979. godine da se upravo tokom Međunarodne godine deteta (1980) podigne spomen bista doktoru Pekaroviću u Novom Sadu, Vršcu i Banatskom Aranđelovu. Pošto ni nakon dužeg traganja nije pronađen portret Gavrila Pekarovića, odlučeno je da se za vajanje poprsja biste pozajmi lik slavnog komediografa Jovana Sterije Popovića, velikog lekarevog prijatelja. Kulturno umetničko društvo u Banatskom Aranđelovu nosi ime „Dr Gavrilo Pekarović“. MG149 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Imanuel Kant (/kænt/;[2] 22. april 1724 — Kenigzberg, 12. februar 1804) je bio rodonačelnik klasičnog nemačkog idealizma i po mnogima jedan od najvećih filozofa svih vremena.[3] Kant je smatrao da ljudski um stvara strukturu iskustva, da je razum izvor morala, da estetika proističe iz sposobnosti nezainteresovanog rasuđivanja, da su prostor i vreme forme naše čulnosti, i da je svet kakav jeste sam po sebi nezavisan od naše spoznaje. Kant je smatrao da su njegovi stavovi ekvivalent Kopernikanske revolucije u filozofiji, u smislu Kopernikovog opovrgavanja gledišta starog sveta da Sunce rotira oko Zemlje. Njegova gledišta i danas imaju bitan uticaj na savremenu filozofiju, posebno na poljima metafizike, epistemologije, etike, političke teorije, i estetike. Politički, Kant je bio jedan od najranijih zastupnika ideje da perpetualni mir može da bude ostvaren putem univerzalne demokratije i međunarodne kooperacije. On je verovao da će to biti konačni ishod univerzalne istorije, mada nije racionalno planiran. Tačna priroda Kantovih religioznih ideja je i dalje predmet posebno vrućih filozofskih debata, pri čemu su gledišta u opsegu od ideje da je Kant bio rani i radikalni zastupnik ateizma što je konačno kulminiralo ontološkim argumentom za postojanje Boga, do znatno kritičnijih gledišta koja se oličavaju u Ničeu koji tvrdi da je Kant imao „teološku krv“[4] i da je Kant bio samo sofisticirani apologetičar za tradicionalna hrišćanska religiozna verovanja, pišući da „Kant je želeo da dokaže, na način koji bi zapanjio običnog čoveka, da je obični čovek u pravu: to je bila tajna šala te duše.“[5] U jednom od Kantovih glavnih radova, Kritici čistog uma (Kritik der reinen Vernunft, 1781),[6] on je pokušao da objasni odnos između razuma i ljudskog iskustva i da se pođe izvan neuspeha tradicionalne filozofije i metafizike. Kant je želeo da okonča eru uzaludnih i spekulativnih teorija ljudskog iskustva, istovremeno se odupirući skepticizmu mislilaca poput Dejvida Hjuma. Kant je smatrao da on završava postojeće stanje i otvara put izvan stranputice koja je modernu filozofiju dovela između racionalizma i empirizma,[7] on je pokušao da objasni odnos između razuma i ljudskog iskustva i da se pođe izvan neuspeha tradicionalne filozofije i metafizike. Široko je prihvaćeno da je on spojio te dve rane moderne tradicije u svojim razmišljanjima.[8] Kant je tvrdio da su naša iskustva strukturirana neophodnim karakteristikama naših umova. Po njegovom mišljenju, um daje oblike i strukture iskustva tako da, na apstraktnom nivou, sva ljudska iskustva imaju izvesne zajedničke esencijalne osobine. Između ostalog, Kant je smatrao da su prostor i vreme integralni svim ljudskim iskustvima na nivou čulnosti, kao što su i pojmovi uzroka i posledice na nivou razuma.[9] Jedna važna posledica njegovog stajališta je da je naše iskustvo uvek odraz pojavnog sveta spoznatog našim čulima: mi nemamo direktan pristup samim stvarima, noumenalnom svetu. Kant je objavio niz drugih važnih radova o etici, religiji, pravu, estetici, astronomiji, i istoriji. Time su obuhvaćeni Kritika praktičnog uma (Kritik der praktischen Vernunft, 1788), Metafizika morala (Die Metaphysik der Sitten, 1797), koja se bavi etikom, i Kritika moći suđenja (Kritik der Urteilskraft, 1790), koja je usredsređena na estetiku i teleologiju. Kant i psihologija Kantovo mjesto u razvoju psihologije je, na izvjestan način, paradoksalno. Čuvena je njegova tvrdnja da nema nade da zbivanja mentalnog života postanu predmet nauke. Iako se Kant samo uzgred bavio i mentalnim životom, Kantovo djelo je značajno uticalo na razvoj psihologije. Psihologija u djelima filozofa osamnaestog vijeka je psihologija duševnih moći. Kada se stanovišta „psihologije“ moći iskažu jezikom savremene psihologije, onda je suština ove ideje u tome da je svaka mentalna funkcija odraz aktivnosti organizma u cjelini. Svako iskustvo i svaki akt ponašanja odražava tu individualnu cjelovitost. Značajan je bio Kantov stav da je nemoguće deduktivnim metodama pokazati realnost duševnih zbivanja. Neophodna je, po Kantu, temeljna analizna naših racionalnih moći da bismo saznali šta svijest može aktivno obaviti, a šta joj je nedostupno. Proučavanjem složenih mentalnih procesa došao je do uvjerenja da se ovi procesi mogu svesti na tri bitne podvrste mentalne aktivnosti: saznavanje, osjećanje i htijenje. Po Kantu, dalje svođenje ovih osnovnih mentalnih aktivnosti na osnovnije jedinice nije moguće. Detaljna analiza procesa saznanja izložena je u „Kritici čistog uma“, a osjećanje i htijenje su opisani u „Kritici praktičnog uma“, kao i u drugim djelima. Od Kantovih brojnih ideja od značaja za psihologiju posebno je uticajna bila ideja o iskustvenom jedinstvu. Akt i percepcija su, po Kantu, jedinstveni. Saznanje jednog predmeta odvija se na sljedeći način: kada jedan čvrst predmet dodirnemo prstima, suočavamo se sa izvjesnim mentalnim stanjima koja su, prividno, sačinjena od senzornih kvaliteta. Međutim, naš doživljaj je cjelovit. Svijest, kaže Kant, obavlja izvjesne operacije organizujući senzorne dijelove u jedinstevno iskustvo. Shvatanje prostora i vremena, kao osnovni okvir za razumijevanje opaženog, je po Kantu, urođeno. Sve što opažamo smještamo u jedan širi okvir čije su bitne odrednice prostor i vrijeme. Kant upozorava da je krajnja priroda spoljnih stvari nedostupna opažanju. Isto tako i onaj koji saznaje, unutrašnje „ja“, takođe je nedostupno opažanju. Krajnji objašnjavajući principi leže sasvim izvan sadržaja bilo kakvog iskustva. Da bismo saznali suštinu stvari neophodno je transcendirati realnost. Iskustvo koje se ne oslanja na transcendentalne zakone, za Kanta je besmisleni haos. Kant i pedagogija Bio je profesor na Univerzitetu u svom rodnom mestu. Kao profesor je počeo da radi u svojoj pedesetoj godini. Za pedagogiju je značajan, po tome, što je smatrao da čovek poseduje mnoge skrivene sposobnosti, koje se tek putem vaspitanja razvijaju i dolaze do punog izražajaPedagoška enciklopedija. Potkonjak, Nikola, 1924-, Šimleša, Pero., Furlan, Ivan, 1920-2000, Knaflič, Vladislava. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 1989. ISBN 978-86-17-00977-7. OCLC 444136944.. Kant je održao niz predavanja o vaspitanju. Vaspitanju je pridavao veliki značaj. Vaspitanje se mora usavršavati i prenositi kroz mnoge generacije. U vaspitanju se krije velika tajna usavršavanja ljudske prirode. Čovek je jedini stvor koji mora biti vaspitan[11]. Kant navodi misao, da je čovek samo ono što od njega učini vaspitanje. Ukoliko vaspitanje ne pokaže dobre rezultate, onda razloge treba tražiti među vaspitačima, koji su često gori od onih koje treba vaspitavati. Čovek je odojče - vaspitanik i učenik. Cilj vaspitanja je, po Kantu, voditi ljudski rod ka savršenstvu, pomagati čoveku da se razvije. Za razliku od Rusoa, koji traži da se čovek potpuno vrati prirodi, Kant želi da se priroda čoveka usavrši i da se podigne na što viši stepen razvoja. Javlja se ideja o pojmu o savršenosti. Dužnosti čoveka su da samog sebe izgradi, da sebe obrazuje i razvija u sebi moralne osobine[12]. U svojim pedagoškim razmatranjima, najveću pažnju pridaje moralnom vaspitanju. Kao najviši vaspitni cilj, Kant je postavio strogu moralnost, život u skladu sa neizbežnom svešću o dužnosti, koja je čoveku data unapred, jer tada čovek može da vlada svojom čulnom prirodom i tako dođe do samostalne ličnosti. Moralno vaspitanje usko povezuje sa religijskim. Kant se nije protivio pozitivnom vaspitanju kao Ruso i uveren je da je vaspitanje čoveka potrebno i moguće. Čovek mora, da učini sebe boljim, da razvije sebe samoga. Čovek treba da bude mudar, da je prihvatljiv za ljudsko društvo, da je omiljen i da ima uticaja u društvu. Čovekovo znanje ostaje u granicama mogućeg iskustva, a ono što prelazi čovekovo iskustvo, to je nemoguće saznati. Čoveku je potrebno kako vaspitanje tako i obrazovanje. Obrazovanje sadrži u sebi nastavu. Nastava je pozitivni deo vaspitanja. Kod nastave treba spojiti ono što se zna sa onim što se može uraditi. Javno vaspitanje je ono koje obuhvata i nastavu i moralno obrazovanje. Javno vaspitanje je korisnije od domaćeg. Domaće vaspitanje se stiče u školi. Mnoge su klice sadržane u čovečanstvu i na nama je sada da razvijemo prirodne dispozicije. Čovek najpre treba da razvije svoje lične dispozicije. Nasuprot Rusou, da se priroda čoveka sasvim slobodno razvija, Kant se zalaže da se čovek: Disciplinuje - (da se na taj način očuva njegova ljudskost), onaj ko nije disciplinovan, divalj je. Ono što je u disciplini propušteno, ne može se nadoknaditi; Kultiviše - (da na taj način obrazuje duh), onaj ko nije kulturan, sirov je; Civilizuje - (na taj način navikava na lepo ponašanje); Moralno izgrađuje - (da sve što uradi bude upotrebljeno u dobre svrhe). Traži da se dete više drži na čistom vazduhu, da se ne povija i da fizičko vaspitanje bude u skladu sa prirodnim razvojem deteta. Dete se može igrati u slobodnom vremenu, ali ga treba rano navikavati na posao. Onaj ko ne gubi hrabrost u odnosu na svoje fizičko ili moralno stanje, taj ne napušta ni nadu. Decu treba naučiti da misle. Deca treba da pamte samo ono što ih interesuje i što je povezano sa realnim životom. Deca bi trebalo prvo, da upoznaju dužnosti, misiju i sam značaj čoveka, da im se daju detaljna znanja o stvaranju sveta, a tek onda objasni pojam o višem biću (Bogu). Za razliku od Rusoa, prema Kantu je nužno, da deca u ranom detinjstvu upoznaju religiozne pojmove. Vaspitanika treba uputiti, da se svakog dana presliša i da napravi pregled o tome šta je radio tokom čitavog, prethodnog života. Kant je izvršio veliki uticaj na Herbarta. Herbart je bio Kantov naslednik....