MK2 60498) MORNARI NEBA , Radovan Bigović , Hrišćanski kulturni centar Beograd 2007 , razgovori sa o. Stamatisom Sklirisom i o. Markom Ivanom Rupnikom o savremenoj hrišćanskoj umetnosti mek povez, format 11,5 x 17 cm , ćirilica, 78 strana

60174) Zakonik kanonskoga prava , Codex Iuris Canonici , Glas koncila Zagreb 1988 ,proglašen vlašću pape Ivana Pavla II ; tvrd povez, fromat 16 x 20,5 cm , zlatotisak, latinica, LXVII + 1029 strana , u predgovoru pojedine rečenice senčene crvenom drvenom bojicom ,

BOGDAN JANJUŠEVIĆ, POKRAJINSKI ZAVOD ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE, SA BLAGOSLOVOM NJEGOVOG PREOSVEŠTENSTVA EPISKOPA SREMSKOG GOSPODINA VASILIJA, PARALELNO NA SRPSKOM I ENGLESKOM JEZIKU, PREVOD NA ENGLESKI IVANA KNEŽEVIĆ, NOVI SAD 2017. ODLIČNO URAĐENA SA MNOGO ILUSTRUJA U BOJI. K32

55446) ARHIEPISKOP DANILO II I NJEGOVO DOBA, grupa autora , Srpska akademija nauka i umetnosti Beograd 1991 , međunarodni naučni skup povodom 650 godina od smrti , decembar 1987 , urednik akademik Vojislav Đurić, sadržaj : Pozdravna reč akademika Miroslava Pantića, sekretara Odeljenja jezika i književnosti SANU 1. Božidar Ferjančić, Arhiepiskoй Danilo II i Vizantija 2. Ljubomir Maksimović, Vizantinci u Srbiji Danilovog vremena 3. Sotirios К. Кisas, Danilo II i solunska okolina. Beleške o vizantijsko-srpskim odnosima početkom XIV veka 4. Jovanka Кalić, Raško nasleđe u vreme Danila II 5. Sima Ćirković, Biografija kralja Milutina u Ulijarskoj povelji 6. Leonidas Mavromatis. O ideji monarhije u srednjovekovnoj Srbiji 7. Mirjana Živojinović. Svetogorski dani Danila II 8. Marija Janković, Danilo, banjski i humski episkop 9. Radomir Popović, Arhiepiskoй Danilo II i upravljanje crkvom 10. Pribislav Simić, Arhiepiskoй Danilo II i crkveni ustavi 11. Atanasije Jevtić, jeromonah. Eklisiologija arhiepiskopa Danila Drugog (Osnovni aspekti) ... 12. Dimitrije M. Кalezić, Arhiepiskop Danilo II i pitanje njegova pripadanja isihazmu 13. Stanislav Hafner, Danilo II kao srednjovekovni istoriograf 14. Miloš Blagojević, Srpsko kraljevstvo i ’’države` u delu Danila II 15. Srbobran Milojević, Ekonomija u ogledalu Danilovih žitija 16. Ivan Đurić. Deževski sabor u delu Danila 17. Ljubomir Кotarčić, Zbornik Danila II kao izvor pri sastavljanju žitija Nikodimu Tismanskom 18. Damjan Petrović, Dela arhiepiskopa Danila II u Sopoćanskom zborniku iz 1526. g. 19. Aleksandar Naumov. Prepis Danilovog zbornika koji je bio u Lavovu (BUL 198 III), a danas se čuva u varšavskoj Narodnoj biblioteci ( Aks 10780 ) 20. Gordon L. Mak Daniel, Genezis i sastavljanje Danilovog zbornika 21. Radmila Marinković, Кako proučavati Danilov zbornik 22. Miodrag Pavlović, Čitati Danila II 23. Ljiljana Juhas-Georgievska, Domentijan i arhiepiskop Danilo II 24. Ninoslava Radošević, Danilo II i vizantijska dvorska retorika 25. Tatjana Subotin-Golubović, Mineji u Danilovom 26. Aleksandar Mladenović, Neke jezičke osobine žitija kraljice Jelene arhiepiskopa Danila II (Prepis iz 1536. godine) 27. Biljana Jovanović-Stipčević, O sređivanju srpskoslovenskog pravopisa u prvim decenijama XIV veka 28. Vojislav J. Đurić, Sveti pokrovitelji arhiepiskopa Danila II i njegovih zadužbina 29. Milka Čanak-Medić, Arhiepiskop Danilo II i arhitektura Pećke pašrijaršije 30. Janko Maglovski, Skulptura Pećke pašrijaršije. Motivi, značenja 31. Danica Popović, Grob arhiepiskopa Danila II 32. Srđan Đurić, Portret Danila II iznad ulaza u Bogorodičinu crkvu u Peći 33. Кristofer Valter, Značenje portreta Danila II kao ktitora u Bogorodičinoj crkvi u Peći. 34. Branislav Todić, Ikonografski program fresaka iz XIV veka u Bogorodičinoj crkvi i priprati u Peći 35. Gordana Babić, Liturgijske teme na freskama u Bogorodičinoj crkvi u Peći 36. Mirjana Tatić-Đurić, Bogorodica u delu arhiepiskopa Danila II 37. Vesna Milanović, Proroci su te nagovestili u Peći 38. Svetlana Tomeković, Monaška tradicija o zadužbinama i spisima arhiepiskopa Danila II 39. Ljubica Popović, Figure proroka u kupoli Bogorodice Odigitrije u Peći: identifikacija i tumačenje tekstova 40. Zaga Gavrilović, Pogledi arhiepiskopa Danila II i teme kraljevstva i krštenja u srpskom slikarstvu XIV veka 41. Ivan M. Đorđević, Prozne i pesničke slike Danila II i srpske freske crve polovine XIV veka tvrd povez, format 20 x 28,5 cm , ilustrovano, ćirilica, 495 strana

Hermenegildo Herman - KRISTOV BORAC Lik i djelo Sv. Ivana Kapistranskog 2. izdanje Priredili: fra Tadej Vojnović, fra Kornelije Zvonimir Šojat Izdavač: Hrvatska franjevačka provincija Sv. Ćirila i Metoda Godina izdanja: 2006 Broj strana: 362 Povez: Mek Knjiga je veoma dobro očuvana, samo postoji neznatna talasavost vrha listova u uglu spajanja; na koricama sitni tragovi korišćenja - stanje možete videti na fotografijama. s

GRADAC - časopis za književnost, umetnost i kulturu. Dvobroj: 98-99. Tema broja: Ovčarsko - kablarski manastiri. Градац - Оврарско - кабларски манастири. (Историја, духовност, архитектура, иконографија...) Izdavač: Dom kulture Čačak i Umetničko društvo Gradac. Godina izdanja: 1991. Povez: broš. Format: 24 x 18,5 cm. Pismo: ćirilica. Broj strana: 189 + 21 str. sa slikama, grafikama i nacrtima. Urednik: Branko Kukić. Dizajn: Mile Grozdanić. Uredio: Radomir Stanić. Ilustracije: crno-bele slike, nacrti, crteži, grafike, faksimili... Časopis je u dobrom stanju, polovan, tj.čitan, sa vidljivim tragovima stajanja, ali bez oštećenja, tekst i ilustracije pregledni i čisti. Za kompletan izgled i SADRŽAJ pogledajte slike. O ovom broju časopisa: ` Manastiri: Vavedenje, Sretenje, Nikolje, Preobraženje, Blagoveštenje, Trojica, Jovanje, Vaznesenje... BRANKO KUKIĆ: Vraćanje prošlosti, danas. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ: Početak opisanija srpskih manastira. JOAKIM VUJIĆ: Ovčarsko-kablarski manastiri. FELIKS KANIC: O ovčarsko-kablarskim manastirima. DR. VLAD. R. PETKOVIĆ: Srpski spomenici XVI-XVIII. RADOMIR KREČKOVIĆ: Manastir Nikolje pod Kablarom i njegovi znatniji duhovnici (odlomak). SINIŠA PAUNOVIĆ: Manastir Nikolje (odlomci). MILISAV D. PROTIĆ: Sretenje i Trojica. ĐURĐE BOŠKOVIĆ, IVAN ZDRAVKOVIĆ, MILUTIN GARAŠANIN, JOVAN KOVAČEVIĆ: Spomenici kulture u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. DUŠANKA RANKOVIĆ VUČIĆEVIĆ: Manastir Nikolje (odlomak). DUŠANKA RANKOVIĆ VUČIĆEVIĆ: Grafički izvori zidnog slikarstva u naosu. crkve manastira Nikolja pod Kablarom. MILKA ČANAK MEDIĆ: Blagoveštenje pod Kablarom. DRAGOMIR S. POPOVIĆ: Manastir Vavedenja. MILKA ČANAK MEDIĆ: Trojica pod Ovčarom. DRAGOMIR S. POPOVIĆ: Prepisivačka delatnost ovčarsko-kablarskih manastira. RADOMIR STANIĆ: Ikonostas crkve manastira Sretenje na Ovčaru. RADOMIR STANIĆ: Prilog poznavanju slikarske delatnosti u ovčarsko-kalbarskim manastirima. RADOVAN M. MARINKOVIĆ, RADOŠ Ž. MADŽAREVIĆ: Podaci o manastirima iz turskih deftera. - Odlomci iz studija. - Zapisi i natpisi. -Izbor iz bibliografije Ovčarsko-kablarskih manastira. - Tumač manje poznatih termina i reči.

Autorski primerak knjige. Hronika o Jevrejskoj čitaonici u Beogradu koja je postojala 12 godina (1929-1941). Ubraja se u najznačajnije jevrejske organizacije u kulturnom životu prestoničkih Jevreja između dva svetska rata. U njoj se putem popularnih predavanja gajila jevrejska tradicija, nauka i kultura. Bila je to javna tribina na kojoj su govorili najveći intelektualci iz redova srpske i jevrejske inteligencije (Žak Konfino, Albi Vajs, Bukić Pijade, Hugo Klajn, rabin Isak Alkalaj, Rikard Švarc, Milutin Milanković, Mika Alas, Vladimir Ćorović, Ivan Đaja, Ksenija Atanasijević, Juda Levi, Aron Alkalaj, Branislav Petronijević...) U knjizi se nalaze biografije najpoznatijih ličnosti kao što su: Mojsije, Ezra, Isaija, Baruh Spinoza, Hajnrih Hajne, Žorž Klemanso, Mozes Mendelson, Mozes Majmonides, Alfred Drajfus, Kadmi Koen, Sabataj Cevi, Hajim Nahman Bjalik, Baal Šem Tov, Arnold Šenberg, Maks Liberman, Leon Koen, Maks Nordau, Julije Filon Aleksandrijski, Anri Bergson, David Frišman, Benjamin-Bendžamin Dizraeli, Ahad Haam, Herman Koen, Jozef Poper Linkeus Objavljena su predavanja o temama: O hasidizmu O antisemitizmu, Eseni, Falaši, Semiti i Jevreji, Helenizam Jevreji kao socijalni problem, Koncerti jevrejske muzike, Jevrejski folklor, Srednjovekovna jevrejska filozofija, Mojsijevi zakoni, Hrišćansvo u jevrejstvu, Nova jevrejska književnost, Cionizam i njegov značaj, Jevrejski univerzitet u Jerusalimu, Sefardski Jevreji, O postanku sveta, Psihopatologija jevrejstva, Značaj reforme kalendara na jevrejstvo, O postanku sveta, Jevreji i Arapi u Palestini, Kongres Pen-klubova u Dubrovniku 1933.godine, Engleska i rasni problem, Uloga Jevreja u našoj istoriji, Utisci iz Abisinije (Etiopije) Tomaš Masarik, Privredna kriza i Beograd, i mnoge druge teme. Rukopis knjige dobio je drugu nagradu na konkursu Saveza jevrejskih opština Srbije za 2015. godinu. Knjiga je ilustrovana sa 68 kvalitetnih fotografija i crteža. Recenzent knjige je književnik Filip David. Broj strana: 224. Povez: broširan

Kalenić 2019. Mek povez sa klapnama, ćirilica, ilustrovano, 452 strane. Knjiga je, bukvalno, kao nova. B2 Sadržaj: Jovan, Episkop šumadijski: Put ka istinskoj svetlosti Gosponjoj Marko Jeftić, jerej: Reč priređivača Srećko Zečević, jerej: Sveštenička porodica kao parohija u malom Željko Ivković, jerej: Vaskrsenje i delotvorna ljubav u Crkvi (1. kor 15) Nemanja Mladenović, jerej: Duhovni darovi i jedinstvo Crkve kao Tela Hristovog Aleksandar Novaković, jerej: Mogu li se mladi zainteresovati za Crkvu? Pastirski rad sa mladima Ivan Teodosić, jerej: Dobro zaveštanje sačuvaj Duhom Svetim koji obitava u nama (2. Tim 1, 14) Marko Stevanović, jerej: Svetost — mera ljudskog Dostojanstva Srećko Zečević, jerej: Hrišćansko i ateističko shvatanje sveta i života Aleksandar Senić, đakon: Farisejstvo kao trajno svešteničko iskušenje Zoran Aleksić, jerej: Samožrtveni jevanđeljski etos naspram savremene narcisiodnosti Dragan Popović, jerej: Crkva, ikona, Evharistija Petar Leskovac, đakon: Misionarski rad među mladima Goran Živković, protonamesnik: Crkva i savremeni način komunikacije Darko Pavlović, đakon: Hrišćansko usavršavanje u Božanskoj Evharistiji Milan Đorđević, jerej: Jezik propovedi i misije Uroš Kostić, đakon: Jedinstvo vere u Hrista i dobrih dela Miloš Mijatović, jerej: Himna ljubavi kao suštinski etos Crkve Vladimir Dimić, protonamesnik: Zastupnička (hodatajstvena) molitva Vladan Kostadinović, jerej: Položaj naroda i Crkve u vreme cara Dušana Miloš Marinković, jerej: Sveštenik i samoodricanje Zoran Stanković, đakon: Kakav doprinos životu u Hristu daje Sveto pričešće Dragiša Bogičević, jerej: Značaj molitve za pastira Crkve Milić Marković, protojerej: O ljubavi prema neprijateljima - zbog čega nas Gospod trpi Nikola Ilić, jerej: Evharistija — izvor i uvir svih Svetih Tajni Dragan Popović, protonamesnik: Podvig i pokajanje Dragan Ikić, protonamesnik: Pravoslavna duhovnost i savremeni čovek Miloš Đurić, jerej: Crkva zajednica vernih Nebojša Rakić, protojerej: Vrata pakla neće nadvladati Crkvu Božiju Marko Jeftić, jerej: Ako veruješ, videćeš slavu Božiju

SUFIZAM Priredili i preveli - Darko Tanasković i Ivan Šop Izdavač - Vuk Karadžić, Beograd Godina - 1981 236 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Zodijak Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: DARKO TANASKOVIĆ - Privlačne zagonetke sufizma FREDERIK HAPOLD - Večita filozofija MARIJAN MOLE - Poreklo i izvorišta sufizma ŽORŽ ANAVATI - Borba za opstanak IGNAC GOLDCIER - Indijski uticaj u sufizmu ARTUR Dž. ARBERI - Struktura sufijske teorije i prakse VILIJAM STODART - Islamski ezoterizam ALESANDRO BAUSANI - Sufizam i pravoverje TITUS BURKHART - Sufizam i panteizam RIHARD HARTMAN - Tarik - put sufija po Alkušajrijevom tumačenju LUJ GARDE - Verska bratstva HANS JOAHIM KISLING - Derviški redovi i pučki islam MORO BERGER - Vidovi sufijskog organizvanja i delovanja I. S. BRAGINSKI - Vlast srca ANEMARI ŠIMEL - Ruža i slavuj - persijska i turska mistična poezija JEVGENIJ EDUARDOVIČ BERTELJS - Beleške o pesničkoj terminologiji persijskih sufija REJNOLD A. NIKOLSON - Rumi: pesnik i mistik E. D. DŽAVELIDZE - Pesnička reč i simbol ŽAN ŠEVALIJE - Muzika i igra u sufizmu SEJID HOSEIN NASR - Ekološki problem u svetlu sufizma - osvajanje prirode i pouke istočne nauke RENE GENON - Beleške o angelologiji arapskog alfabeta DŽAFR Glosar - sastavio Darko Tanasković Izvori prevedenih tekstova Odabrana literatura Indeks imena Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Frederick Crossfield Happold Marian Mole Georges Chehata Anawati Ignaz Goldziher Arthur John Arberry William Stoddart Alessandro Bausani Titus Burckhardt Richard Hartmann Louis Gardet Hans Joachim Kissling Morroe Berger I. S. Braginsk Annemarie Schimmel Evgenii Eduardovich Bertels Reynold A. Nicholson E. D. Džavelidze Jean Chevalier Seyyed Hossein Nasr Rene Guenon Atar Ferdudin Hasan Basri Abu Jazid Bistami Abu Ali Dakak Depon Emil Dermengem Abdurahman Džami Džunajd Majstor Ekhart Abu Hamid Muhamed Gazali Ignac Goldcier Al Husajn Ibn Mansur Haladž Hasan Ibn Muhamed Ibn Hasan Ibn Ahi Turk Husamudin Ibrahim Ibn Adham Koopolani Kušajri Luj Masinjon Muhamed Sejid Hosein Nasr Rejnold Nikolson Platon Al Adavija Rabija Dželaludin Rumi Saradž Veled Sultan Šemsudin Šibli Toluk Sahl Tustari Al Misri Zunun

SV 5 59127) Naš trag časopis br 1-4 / 2018 Časopis za književnost, umetnost i kulturu , Velika Plana 2018 ; iz sadržaja : Ivana Lužaić: Hajdegerovo tumačenje suštine poezije Petar Ivanković: Veberova koncepcija harizmatske vlasti Prof. dr Žarko Trebješanin: Juntov doprinos psihologiji religije Episkop Ignatije Midić: Кoje su to suštinske tačke u teologiji mitropolita pergamskog Jovana Mitropolit Jovan (Zizijulas): Slovo o „provaliji između` Boga i čoveka i sveta Mitropolit Jovan (Zizijulas): Doprinos pravoslavne crkve svetu tokom proteklih dve hiljada godina njene istorije Mitropolit Jovan (Zizijulas): Identitet crkve Mitropolit Jovan (Zizijulas): Evharistija i carstvo božje ... mek povez, format 13 x 20 cm , ćirilica, ilustrovano, 400 strana

LIJEČNIČKE I ZNANSTVENE STUDIJE O UKAZIVANJIMA U MEĐUGORJU-Prof.H.Joyeux,Abbe R.Laurentin uz saradnju profesora J.Cadihlac,doktora B.Hoarau,F.Reauqeuerol,J.Philippot,R.Volpilire,M.Rene Dubois-Chabert DRUGO NEPROMENJENO IZDANJE. S francuskog preveo:dr.fra Ivo Bagarić MEĐUGORJE....GOSPA...Hrvatska...ukazivanje GOSPE.... Nismo se prevarili. Naš znanstveni zaključak je jasan: ono što se događa u Međugorju ozbiljno je, treba biti ozbiljno shvaćeno”, izjavio je prof. dr. Henri Joyeux, francuski kirurg i kancerolog, profesor na medicinskom fakultetu u Montpellieru u Francuskoj. Taj ugledni liječnik time je i službeno objavio rezultate medicinskih ispitivanja koja je 25. lipnja 2005. godine u Međugorju proveo nad vidiocima Marijom Pavlović-Lunetti i Ivanom Dragićevićem. A rezultati su iznova potvrdili da ono što međugorski vidioci doživljavaju u vrijeme ekstaze – znači, u času kad tvrde da vide Gospu – nije nikakva prijevara. Uglednom profesoru pomagao je tada dr. Philippe Loron, neurolog iz pariške klinike Salpetrire, koji je donio najmodernije uređaje za snimanje i istraživanje. S njima su bile još četiri osobe, dva muškarca i dvije žene koji još nikada nisu bili u Međugorju te su vidioce promatrali izrazito kritički. Jedan od njih je specijalist za snimanje mozga i dišnih organa. Mariju i Ivana – kojima se, prema njihovim riječima, Majka Božja ukazuje i dan-danas, već gotovo 25 godina – francuski je tim testirao prije, za vrijeme i poslije ekstaze. Ivan je tada izjavio kako je malo negodovao, čemu testiranje na obljetnicu ukazanja, no pristao je jer je to ispitivanje tražila Crkva. – Inače ne bismo željeli biti pokusni kunići – rekao je Ivan i otkrio kako rezultati najnovijih testova idu u Vatikan, papi Benediktu XVI. Snimanje ukazanja Zanimljivo je napomenuti da je prof. Joyeux bio na čelu francuskog tima stručnjaka koji je međugorske vidioce ispitivao i 1984. godine. Francuzi su tada snimili prve elektroencefalografe vidjelaca. – Dvadeset godina poslije – kaže prof. Joyeux – naš se zaključak nije promijenio. Snimili smo velik broj tih izvanrednih fenomena koje nazivamo “ukazanje”, “ekstaza”. Analizirali smo ih na najdetaljniji mogući način, tražili smo prijevaru snimajući te fenomene stotine puta kamerom i drugim sredstvima. Naš je tim obavio najstrože psihološke testove i jednoglasni je zaključak da su svi ti mladi vidioci, koji su u međuvremenu odrasli, zdravi i fizički i psihički, u osobnom, obiteljskom i društvenom životu. Može se reći da su zdraviji od općeg prosjeka u Francuskoj. Znanost je, dakle, ponovno utvrdila da je ono što međugorski vidioci doživljavaju istinito, da njihova ekstaza nije ni sanjarija, ni padavica, ni halucinacija, ni histerija, da ona nema ništa bolesno te da nije poremećaj identiteta. No treba napomenuti da znanost ne može odgovoriti na pitanje s kime vidioci komuniciraju u vrijeme ekstaze, ona ne zna što ili koga oni vide. – Mi ni u jednom trenutku nismo mogli uhvatiti sliku ili zvuk osobe, Gospe, za koju vidioci kažu da je vide i čuju. Mogli smo ispitivati samo primatelje tog izvanrednog fenomena – objašnjava prof. Joyeux i ističe: – Nije na znanosti, pa bila ona i najrazvijenija, da potvrdi ili negira da se Gospa ukazuje u Međugorju. Mislim da se to nikad neće moći dokazati znanstvenim, pa ni najmodernijim testovima. To trebaju reći crkveni autoriteti. Crkveno očitovanje Napominjem da od 1981. do danas Crkva nikada nije osudila međugorska događanja, dopustila ih je, što nije njezin običaj kad fenomeni nisu ozbiljni. Zašto se Crkva još nije očitovala? Jednostavno zato što fenomeni nisu zaključeni. No, ne bi me iznenadilo da se Crkva, kad sve bude završeno, pozitivno očituje o ovim fenomenima koji, uostalom, donose iznenađujuće plodove u današnjem svijetu – zaključuje francuski stručnjak, koji je uvjeren da se u Međugorju događaju važne stvari. Atmosfera koja zrači – Mnoge sam potaknuo da odu u Međugorje: zdrave i bolesne, nevjernike i vjernike, skeptične redovnike, znanstvenike i neznanstvenike, mlade koji traže svoj put, teške narkomane… – otkriva prof Joyeux. – Svi su se vratili dirnuti tim mjestom, atmosferom koju zrači. Mnogi su o tome govorili i svjedočili, drugi su diskretno zadržali za sebe ono što su tamo primili. Treba reći da još nikada u povijesti nijedan fenomen ukazanja nije bio podvrgnut tako brojnim i strogim medicinsko-znanstvenim ispitivanjima kao što je to slučaj s međugorskim ukazanjima. Stručnjaci različitih usmjerenja i stavova, liječnici, neuropsihijatri, psihijatri, psiholozi, parapsiholozi, teolozi iz Italije, Francuske, Slovenije..., služeći se sofisticiranim uređajima, brojnim su metodama provjeravali istinitost tvrdnji šestero međugorskih vidjelaca i njihovo psihofizičko stanje. Sva ispitivanja pokazala su da vidioci ne manipuliraju. SVETA BAŠTINA DUVNO,1987.god.,177.strana. ---------------------------- Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```,najviša moguca ocena⭐️ ---------------------------- 1k

Odgovori na neka pitanja - `Abdu`l-Baha SADRŽAJ Pretraži 1 – Prirodom upravlja jedan univerzalni zakon 2 – Dokazi o postojanju Boga 3 – Potreba za Odgajateljem 4 – Abraham 5 – Mojsije 6 – Krist 7 – Muhamed 8 – Báb 9 – Bahá’u’lláh 10 – Tradicionalni dokazi u primjerima iz Knjige Danijela 11 – Komentar jedanaestog poglavlja Otkrivenja Svetog Ivana 12 – Komentar jedanaestog poglavlja Izaije 13 – Komentar dvanaestog poglavlja Otkrivenja Svetog Ivana 14 – Duhovni dokazi 15 – Istinsko bogatstvo 16 – Vanjski oblici i simboli moraju se koristiti za prenošenje intelektualnih koncepcija 17 – Rođenje Krista 18 – Veličina Kristova dolazi od Njegovih savršenstava 19 – Kristovo krštenje 20 – Nužnost krštenja 21 – Simbolizam kruha i vina 22 – Čuda 23 – Uskrsnuće Kristovo 24 – Silazak Svetoga Duha na apostole 25 – Sveti Duh 26 – Drugi Kristov dolazak i Sudnji Dan 27 – Trojstvo 28 – Objašnjenje stiha pet, sedamnaestog poglavnja Evanđelja Sv. Ivana 29 – Objašnjenje stiha dvadeset i dva, petnaestog poglavlja prve poslanice Sv. Pavla Korinćanima 30 – Adam i Eva 31 – Objašnjenje bogohuljenja protiv Svetoga Duha 32 – Objašnjenje stiha “Jer premda su mnogi zvani, ipak ih je malo izabranih” 33 – “Povratak” o kojem govore proroci 34 – Petrovo ispovijedanje vjere 35 – Predodređenost 36 – Pet aspekata duha 37 – Božanstvo se može pojmiti jedino kroz Božanske Objave 38 – Tri stanja Božanskih Objava 39 – Ljudsko i duhovno stanje Božanskih Objava 40 – Znanje Božanskih Objava 41 – Univerzalni ciklusi 42 – Snaga i utjecaj Božanskih Objava 43 – Dvije klase Proroka 44 – Objašnjenje primjedbi koje je Bog uputio Prorocima 45 – Objašnjenje stiha iz Kitáb-i-Aqdas: “Nema druga onome koji je osvit…” 46 – Promjena vrsta 47 – Univerzum je bez početka; Podrijetlo čovjeka 48 – Razlika između čovjeka i životinje 49 – Rast i razvoj ljudske rase 50 – Duhovni dokazi o podrijetlu čovjeka 51 – Duh i um čovjeka postojali su od početka 52 – Pojava duha u tijelu 53 – Odnos između Boga i stvorenja 54 – O nastanku ljudskog duha od Boga 55 – Duša, duh i um 56 – Tjelesne i intelektualne moći 57 – Uzroci razlika u karakteru ljudi 58 – Stupanj znanja koje čovjek posjeduje i Božanske Objave 59 – Čovjekovo znanje o Bogu 60 – Besmrtnost duha (1) 61 – Besmrtnost duha (2) 62 – Savršenosti su bez granica 63 – Napredak čovjeka u drugom svijetu 64 – Stanje čovjeka i njegov napredak poslije smrti 65 – Objašnjenje jednog stiha iz Kitáb-i-Aqdas 66 – Postojanje racionalne duše nakon smrti tijela 67 – Vječni život i ulazak u Kraljevstvo Božje 68 – Sudbina 69 – Utjecaj zvijezda 70 – Slobodna volja 71 – Vizije i komunikacija s duhovima 72 – Duhovno iscjeljivanje 73 – Materijalno iscjeljivanje 74 – Nepostojanje zla 75 – Dvije vrste mučenja 76 – Pravda i milost Božja 77 – Ispravan način postupanja prema zločincima 78 – Štrajkovi 79 – Stvarnost vanjskog svijeta 80 – Stvarno prapostojanje 81 – Reinkarnacija 82 – Panteizam 83 – Četiri metode stjecanja znanja 84 – Potreba za slijeđenjem učenja Božanskih Objava Zagreb 324 str L. 1 KUT. 48

STRUKTURA OBMANE IZDAVAČ: NAKLADA JESENSKI I TURK GODINA IZDANJA: 2015, ZAGREB BROJ STRANA: 365 POVEZ: MEK STANJE KNJIGE: OČUVANA - NEČITANA DOSTA JE KNJIGA NAPISANO O PAPAMA, NJIHOVIM DOBRIM I LOŠIM, ZA EUROPSKU, ALI I SVJETSKU I CRKVENU POVIJEST ZNAČAJNIM I MANJE ZNAČAJNIM, KORISNIM I ŠTETNIM POSTUPCIMA I ODLUKAMA, ALI NI U JEDNOJ OD NJIH KAO U OVOJ PAPINSKI GRIJEH. STRUKTURE OBMANE AUTORA GARRYJA WILLSA, INAČE PRAKTIČNOGA VJERNIKA KATOLIKA, NIJE BILO MOGUĆE NAĆI NA POVIJESNIM DOKUMENTIMA TE TEOLOŠKIM I FILOZOFSKIM DJELIMA UTEMELJENU ANALIZU `NEKIH` PAPINSKIH ODLUKA I STAVOVA KAO NPR. ONIH O HOLOKAUSTU, ANTISEMITIZMU, KONTROLI RAĐANJA, POBAČAJU, SVEĆENIČKOM CELIBATU, RASTAVI BRAKA, ŽENAMA-SVEĆENICAMA, HOMOSEKSUALNOSTI, PEDOFILIJI, MARIJANSKIM POBOŽNOSTIMA, DRUGIM RELIGIJAMA, ZNANOSTI I UMJETNOSTI, ITD. OVA KNJIGA DONOSI RELEVANTAN ZNANSTVENI MATERIJAL ZA PROSUDBU PONAJPRIJE CRKVENO-POVIJESNIH OKOLNOSTI PRI DONOŠENJU NEKIH VAŽNIH CRKVENIH ODLUKA, ALI I ZA PROSUDBU (NEGATIVNIH) POSLJEDICA TIH ODLUKA NE SAMO U OKVIRU KATOLIČKE CRKVE KAO VJERSKE ORGANIZACIJE, NEGO I DRUŠTAVA IZGRAĐENIH NA ZASADAMA ZAPADNOEUROPSKE KRŠĆANSKE CIVILIZACIJE U KOJIMA TA CRKVA DJELUJE. SVOJIM IZUZETNO DOBRIM POZNAVANJEM CRKVENE POVIJESTI, ALI I POVIJESTI PAPINSTVA POSEBNO, G. WILLS OVIM DJELOM U SREDIŠTE ZANIMANJA I RAZMATRANJA DOVODI RELEVANTNA PITANJA IZ DALJNJE I BLIŽE POVIJESTI KATOLIČKE CRKVE I NJEZINIH STRUKTURA TE UVIJEK IZNOVA SUGERIRA DALJNJE SMJEROVE U ISTRAŽIVANJU OVE TEMATIKE A SVE DA BI SE SKINUO `VEO TAJNE` S MNOGIH DOKTRINARNIH PITANJA I ODLUKA O NJIMA, A KOJE DONOSE OSOBE ZAŠTIĆENE „DOGMOM“ PAPINE NEPOGREŠIVOSTI. U TOM SMISLU OVA ĆE KNJIGA, U KOJOJ AUTOR NA TAKO SUSTAVAN I ZNANSTVENO UTEMELJEN NAČIN ISTRAŽUJE U KOJOJ MJERI JE CRKVENA POVIJEST „POVIJEST PREŠUĆIVANJA, PRIKRIVANJA I LAŽI“ TE U KOJOJ MJERI JE CRKVENA HIJERARHIJA SPREMNA AUTOKRITIČKI PROMATRATI SVOJU VLASTITU POZICIJU, BITI OD VELIKE KORISTI NE SAMO ONIMA KOJI SE U OKVIRU SVOJE STRUKE (TEOLOGIJA, OPĆA POVIJEST, POVIJEST CRKVE, POVIJEST PAPINSTVA, ITD.) BAVE OVOM TEMATIKOM, NEGO I MNOGIMA IZ DRUŠTVENIH ZNANOSTI (NPR. SOCIOLOZIMA RELIGIJE), ALI I ZAINTERESIRANIM LAICIMA. PROF. DR. SC. IVAN MARKEŠIĆ, INSTITUT DRUŠTVENIH ZNANOSTI IVO PILAR

34878) BOG PRED KRIŽEM zbornik u čast Jurgena Moltmanna , Ex libris Rijeka 2007 , Priredio: Zoran Grozdanov , Je li danas, nakon strašnih iskustava ratnih pošasti XX. stoleća, sveuništavajuće tehnike i globalizacije, još uvek moguće onkraj svake teologije i filozofije kao vernik stati pred Hriistov krst, preuzeti ga na sebe u bespogovornom služenju Drugom? Je li upravo s obzirom na taj krst moguće prekoračiti i prevladati sve bezdane predrasuda koji nas dele od tog drugog i drugačijeg, kako bismo uopšte mogli razumeti ne samo tuđu, nego i Hristovu vlastitu patnju, patnju Isusa kao Hrista? To su samo neka od pitanja koja na neponovljiv i krajnje dojmljiv način tematizira Moltmannova knjiga Raspeti Bog. Ovo ga je delo učinilo ne samo jednim od najvećih teologa XX. stoleća, nego pre svega Vernikom koji u svojim promišljanjima nikako ne želi ostati kod kazanog, već pre svega nastoji svojim životom svedočiti tu veru. Bio je to jedan od temeljnih razloga zbog kojih se naklada Ex libris odlučila na objavljivanje Raspetoga Boga, a sada i Zbornika koji se u bitnome odnosi na referate izložene prigodom promocije spomenute Moltmannove knjige 20. Maja, 2005. godine u dvorani Vijenac Katoličkoga bogoslovnog fakulteta u Zagrebu. O važnosti i dometu Moltmannove teologije najbolje svedoči podatak o opsegu Moltmannova istraživanja, unutar kojega su obuhvaćena gotovo sva područja hrišćanske teologije, a o njegovom delu do danas je napisano preko dve stotine doktorata. Zbog toga nas još više raduje činjenica da je tokom osamdesetih godina prošloga stoleća pet hrvatskih teologa (barem koliko je nama poznato) doktoriralo na Moltmannovoj teologiji. Većina njih sudeluje u ovom Zborniku. Sadržaj : Nakon Moltmanna : promišljanja o budućnosti eshatologije – Miroslav Volf Božija pasija : Jurgen Moltmann Crux probat omnia : propast omto teologije pred križem : Željko Pavić Političnost k(o)ristoljublja : Entoni Šperić Razvitak teološke misli u Jurgena Moltmanna : Marko Matić Perihoreza u službi trinitarizacije : Ciril Sorč Teološki put Jurgena Moltmanna : Ivan Karlić Simpatični Bog : razmišljanje uz teološku misao Jurgena Moltmanna : Ante Mateljan Tvrd povez, zaštitni omot, format 14 x 21 cm , latinica, 262 strane ,

Stanje: Kao Novo - Nekorišćeno Naslov: O Mandukja upanišadi Autor: Gaudapada KARIKA Izdavač: Trikona Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21cm Str: 34 _____ Gaudapada je po predanju bio učitelj Govinde, Šankarinog učitelja. Smatra se da je živeo oko 550. god. n.e. Njegova Karika (strofe) na Mandukja upanišadu je najstarije poznato sistematsko izlaganje advaita vedante. Gaudapada pokazuje jasne znake srodnosti sa budističkom filozofijom, takođe njegov jezik i učenje bliski su budističkim izvorima. Neke njegove teze su identične s Nagarđuninim. To je navelo mnoge istraživače na pomisao da je Gaudapada bio najpre budista. Karika je komentar u stihovima na Mandukja upanišadu. Deli se na četiri dela: 1. Agama prakarana (Predaja ili dokazivanje izvornosti znanja) 2. Vaitathya (O iluziji) 3. Advaita (Nedvojstvo) 4. Alatašanti („Gašenje požara”) Prvi deo je kratko i sistematsko izlaganje teksta upanišade, koje sledi njeno razlikovanje četiri stanja svesti. Neki od najvažnijih indijskih komentatora tretiraju 29 strofa Agama prakarane kao originalni deo Mandukja upanišade. Drugi deo se kreće izvan teksta upanišade da bi ustanovio nerealnost objekata koji se javljaju u snovima i, uz pomoć analogije, objekata koji se javljaju u budnom stanju. Čista svest autentičnog Sopstva (atmana) transcendira oba ova stanja, koja nisu ništa drugo do maja, iluzija. Gaudapada izlaže suštinsko jedinstvo budnosti i sanjanja, dokazujući da je ispoljeni svet isto tako nerealan kao i svet snova. Šankara će isticati razliku između ta dva, da bi izbegao iluzorni subjektivizam. Advaitu u Kariki predstavlja jasna, pozitivna tvrdnja o nedvojstvu: samo atman-brahman je stvarnost, sve drugo je iluzija. Gaudapada izlaže ađata doktrinu, učenje o nenastajanju. Četvrti deo Karike izlaže sredstva za uklanjanje iluzije dualiteta. U suštini to je asparša joga, spomenuta u trećem delu. Ukazujući na relativnost svih iskustava koja imamo, i na javi i u snu, Gaudapada postavlja realnost nečega što nadilazi iskustvo i relativnost. To je atman-brahman, transcendentalni duh koji omogućava svako moguće iskustvo, svest, kao i sámo postojanje. Njegova spoznaja jedino je čovekovo spasenje. - Ivan Antić

CRKVA I SAMOSTAN DOMINIKANACA U SPLITU Fotomonografija TVRD lux povez....ILUSTROVANA bogato u boji...SPLIT,1999.god....142.strane...23.cm... Urednik Deša Dijana ----------------------- Područje dana š njeg pazara prije dolaska dominikana ca U srednjem vijeku jugoistočni dio D iok l ecijanove palače obuhva- ćala je na d biskupska kuri ja, ko j oj je pripadala i jugoistočna ugaona ku- la Palače (Na d bisk u pska kula)! S vanjske strane istočnog zida Palače , na području današnje g l avne tržnice (pazara), pružao se nad b iskupski vrt. 3 Pretpostavljam da je na tom području u 5. ili 6. stoljeću bila sagra- đena starokršćanska crkva posvećena sv. Katarini Djevici i Mučenici. `a Za tu pretpostavku navo d im podatke iz rukopisnog djela dominikanca L. Matijace u kojem je z abilježeno da su prigodom kopanja temelja za proširenje dominikanske barokne crkve 1932. godine »jz z emlje stršjle z jdjne prvotne kapele , koja je Nla u obhku potko ve, a ne kao današnja --------------------- IZ PROŠLOSTI SPLITA I OKOLICE DOMINIKANSKI SAMOSTAN U SPLITU OD UTEMELJENJA DO KRAJA 13. STOLJEĆA dr. sc. IVAN ARMANDA Leksikografski zavod „Miroslav Krleža“ Frankopanska 26 10000 Zagreb, HR [email protected] UDK: 2-523.6:27-789.33](497.583Split)“12“ Primljeno: 18. svibnja 2020. Izvorni znanstveni rad U članku se, temeljem analize povijesnih vrela i literature o dominikanskom samostanu u Splitu u 13. stoljeću, opisuju počeci tog samostana. Opovrgava se legenda da ga je 1217. utemeljio o. Grgur Splićanin, ali i teza da najstariji povijesno potvrđeni spomen dominikanaca u Splitu seže iz 1243. godine te se iznosi tvrdnja da je samostan utemeljen između 1221. i 1229. Opisuju se položaj i posjed samostana u Splitu, iznose se podaci o dominikancima koji su u 13. stoljeću živjeli u tom samostanu i o njegovu bogoslovnom učilištu, a potom se ana- lizira uloga splitskih dominikanaca u crkvenom i društvenom životu Splita i Splitske metropolije. Budući da su splitski domi- nikanci dobili posjed u Trogiru i ondje podignuli samostan, govori se i o počecima tog samostana. Ključne riječi: dominikanci, samostan, Split, Splitska metro- polija, Trogir Knjiga je NOVA..... -------------------------------- R1

Alojzije Vincetić 1909 Ukoričeni brojevi za celu godinu Jako dobro stanje Sadržaj uslikan Srijemska biskupija je biskupija u Srbiji. Obuhvaća dio Vojvodine i dio Beograda. Srijemska biskupija Dioecesis Sirmiensis Područje Država Hrvatska, Srbija Metropolija Đakovačko-osječka Statistika Površina 3.766 km2 Katolici 50.000 Podatci Obred Latinski Promjena statusa 18. lipnja 2008. ponovno osamostaljena Katedrala Katedrala sv. Dimitrija Vodstvo Papa Franjo Biskup mons. Đuro Gašparović Generalni vikar mons. Eduard Španović Ostalo Službene stranice http://www.srijembiskupija.rs Stanje od 13. srpnja 2015. Zemljopisni smještaj Uredi Biskupija obuhvaća područje čitavoga istočnog Srijema s gradom Petrovaradinom (Novi Sad priprada Subotičkoj biskupiji) u današnjoj Vojvodini, ali i župe koje se danas nalaze izvan granica te pokrajine u Srbiji (Zemun i Novi Beograd). Povijest Uredi Bulom pape Klementa XIV. `Universi orbis Ecclesiis` od 9. srpnja 1773., spojene su Bosanska i Srijemska biskupija, i otad je nosila ime Srijemska biskupija`, nastala je proširena Srijemska biskupija. 18. studenog 1963. promijenjeno joj je ime u `Đakovačka ili Bosanska i Srijemska biskupija`, često skraćeno nazivana `Đakovačka i Srijemska` ili `Đakovačko-srijemskom` biskupijom. 18. lipnja 2008. odlukom pape Benedikta XVI. ponovno je uspostavljena Srijemska biskupija. Za prvog je biskupa ponovno osamostaljene biskupije papa postavio mons. Đuru Gašparovića, koji je do tada bio pomoćnim biskupom Đakovačko-srijemske biskupije.[1] Prema papinoj odluci, Srijemska biskupija pripada Đakovačko-osječkoj metropoliji, ali srijemski biskup nije član Hrvatske biskupske konferencije, već Međunarodne biskupske konferencije sv. Ćirila i Metoda sa sjedištem u Beogradu.Sama biskupija podjeljena je na tri dekanata Srijemsko mitrovački, Petrovaradinski i Zemunski. Popis župa Srijemske biskupije Uredi 1 Srijemsko mitrovački dekanat [2] Katedralna župa sv. Dimitrija, đakona i mučenika, Srijemska Mitrovica Župa sv. Katarine, Sot Župa Presvetog srca Isusova, Šid Župa Uzvišenja svetog Križa, Ruma Župa sv. Ivana Nepomuka, Putinci Župa sv. Antuna Padovanskog, Nikinci Župa sv. Roka, Morović Župa sv. Ane, Laćarak Župa Presvetog Trojstva, Kukujevci Župa Svi Svetih, Irig Župa sv. Klementa, Hrtkovci Župa sv. Ivana Nepomuka,Gibarac Župa Čalma - nominalna Župa sv.Mihaela, Erdevik 2 Petrovaradinski dekanat [3] Župa sv. Barbare, Beočin Župa sv. Josipa, Čerević Župa sv. Rudolfa, Banoštor - nominalna Župa sv. Jurja, Pertovaradin I. Župa Uzvišenja svetog Križa, Petrovaradin II. Župa sv. Roka, Petrovaradin III. Župa Našašća svetog Križa, Srijemska Kamenica Župa Presvetog Trojstva, Srijemski Karlovci Biskupijsko svetište Majke Božje snježne - Tekije Kapela mira - Srijemski Karlovci 3 Zemunski dekanat [4] Župa sv. Terezije od Djeteta Isusa, Beška Župa sv. Jurja, Golubinci Župa sv. Petra, Inđija Župa sv. Ane, Maradik Župa Rođenja BDM, Novi Banovci Župa sv. Ivana Kapistrana, Novi Beograd Župa sv. Mihaela, Novi Slankamen Župa presvetog Trojstva, Surčin Župa Uznesenja BDM, Zemun Poznati svećenici Uredi Poznati svećenici koji su djelovali u ovoj biskupiji, bilo po svom svećenićkom radu, bilo po inim područjima ljudskog djelovanja (znanost, prosvjeta, politika). Petar Bakić, biskup Josip Juraj Strossmayer, biskup Miroljub Ante Evetović, narodni preporoditelj bačkih Hrvata Josip Gunčević, profesor teologije, ubijen 1945. Emerik Gašić, povjesničar Jeronim Andrić, pisac prve knjige pastoralne teologije u Hrvata Pero Ivanišić Crnkovački, crkveni glazbenik i skladatelj Stjepan Lovrić, crkveni glazbenik i skladatelj Ilija Okrugić, pjesnik Mitar Dragutinac, pjesnik

LOT od 3 male religiozne knjižice za jednu cenu. 1. Svetlost Svetu Evanđelske slike dela stare srpske umetnosti Izdavač: Svetog Arhierejskog sinoda srpske pravoslavne crkve - Beograd Štampa: ČGP - Ljubljana 1976. godine Format: 11,5 x 16,5 cm; 28 strana u boji + korice u boji Očuvanost: Korice meki povez 4+ ka 5- (bez oštećenja) Unutrašnjost 4+ ka 5- (bez oštećenja) 2. RISTO GRBIĆ - Srpska Crkva Na Istorijskoj Prekretnici Biblioteka: 2 Mala Biblioteka Pravoslavlja Izdavač: Pravoslavni Narodni Univerzitet - Beograd Štampa: Glas - Beograd 1969. godine Format: 10 x 14 cm; 32 stranice + korice u boji Očuvanost: Korice meki neglazirani povez bez oštećenja 4 ka 4+ Unutrašnjost malo požutela bez oštećenja 4+ 3. Istinito Svjetlo - Evanđelje Po Ivanu Izdavač: Stvarnost Štampa: 1968. godina Format: 7,5 x 11,5 cm; 126 stranica + korice Očuvanost: Korice meki povez u boji bez oštećenja malo presavijano 4+ Unutrašnjost bez oštećenja 4+

Књига је некоришћена. Стање 9/10 Марко С. Марковић, „Стопама Христовим“. Једина мањкавост је што има печат личне библиотеке. Издавач: Манастир Хиландар, Библиотека `Каково` година 1996. страна: 186 стр. формат: 20cm писмо: ћирилица Главне теме: 1. Светски поглед на хришћанство 2. Српска философија историје: а) Православље б) Сава, свети (1174-1235) в) Косовска битка 1389 г) ВЕЛИМИРОВИЋ НИКОЛАЈ (1880-1956) Хришћанско-философско дело (190 стр.) др Марка Марковића, једног од најзначајнијих српских емигрантских писаца, кога су упоређивали са славним руским боготражитељем Иваном Иљином. Још у раној младости издвајао се нарочитим образовањем и поимањем српског хришћанског пута, те ће стога, на препоруку вл. Николаја, постати подсекретар Верско-идеолошког одсека при ЈВуО, да би крај рата дочекао у војним формацијама СДК. Плодоносну каријеру наставио је у Француској, где је и докторирао на Сорбони. С највишом оценом одбранио је тезу `Филозофија неједнакости и политичке идеје Николаја Берђајева`, стекавши докторско звање из политичких наука. Комисији је, иначе, председавао лично председник Сорбоне.

BOG - ZBORNIK RADOVA - filum RELIGIJSKI MOTIVI , SRPSKA KNJIZEVNOST, RELIGIJA -2012 GODINA ,KRAGUJEVAC - 540 stranica VRLO dobro ocuvana ,sadrzaj je cist // О Зборнику / 5 Снежана Д. Самарџија Када бог крпи опаклију (представе о богу у усменој прози) / 11 Бошко Сувајџић Убог Небог Бог / 25 Јасмина С. Јокић Кад се Христос на Земљу родио: Рођење и крштење Исуса Христа у фолклорној традицији / 39 Драгољуб Ж. Перић Бог и срећа јуначка (веровања у судбину, срећу и вишу силу у вуковим записима српске усмене епике) / 53 Анка Ж. Ристић Присуство у одсуству као топос старе српске књижевности / 73 Iva Lj. Draškić Vićanović Bog: književnost, kultura i kriza humaniteta. Jedan pokušaj razrešenja krize humaniteta – apoteoza racionalnosti, morala i lepote u 18. veku / 79 Svetlana S. Kalezić Radonjić Pakao – planeta bez smisla za otmenost ili Sioranove vježbe nepokornosti / 85 Драган Б. Бошковић Месија: Књижевност и хришћанско преусмеравање Левинасове идеје Богочовека / 97 Михаило З. Смиљанић Теолошки поглед на метахумани идентитет / 105 Jasmina Ahmetagić Merilo života / 113 Лидија Д. Делић Божанство без емпатије (Мит о Атлантиди: опет то, само потпуно другачије) / 123 Ина Илиева Христова Градът в стария завет – стратегии на изображение и символизация / 135 Иван M. Коларић Богочовештво и/или човекобоштво / 145 Predrag R. Milidrag O (ne)dovoljnom razlogu za egzistenciju Boga u metafizici novog veka / 157 Јасмина А. Теодоровић Божански „пакт“ (не)раздвојености: Барнсов Пулс и Албахаријев Цинк / 169 Александар Петровић Крај света или још историје / 175 Марија В. Лојаница Божански откуцаји срца: теологија и космогонија Едгара Алана Поа / 181 Ivana V. Đurić Paunović Tehnologija kao (post)religija u prozi Daglasa Koplanda / 187 Ђорђе М. Деспић Говор о ничем или шта би то било бог / 195 Ирена П. Арсић Дубровачки парац Свети Влахо: од светог до популарног / 203 Снежана М. Милосављевић Милић Јерес читања – рецепција Станковићевих Божјих људи у књижевној критици / 213 Драгана Б. Вукићевић Бог који одустаје / 225 Ана С. Живковић Фигура (не)верујућег свештеника у реалистичком роману / 235 Елена Ив. Дараданова Ангелът в южнославянската поезия / 243 Branko Tošović Bog u Andrićevom stvaralaštvu do 1941. godine / 255 Часлав Николић Антиномије Бога у роману Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице / 269 Никола М. Бубања Идеолошко-религијска критика у роману Шахт Андрије Матића и роману Врли Нови Свет Олдуса Хакслија / 277 Sofija Kalezić Đuričković Danilo Kiš između judaizma i hrišćanstva / 285 Биљана Ђ. Ђорић-Француски Религија, мит и традиција у постколонијалној књижевности / 293 Danijela Maksimović Apokalipsa u italijanskoj književnosti unutar ljubavne tematike / 305 Мирјана M. Секулић Бог и писац: стварање речима – творац, створено, побуна и спасење у делу мигела де унамуна / 313 Никола М. Поповић „Историја наполитанског милосрђа“ Терезе Раваскјери: мотиви и парелеле / 321 Владимир Ј. Карановић Идеолошки оквири клариновог пан(ен)теизма: атеизам и религиозност у роману la regenta / 331 Marjana M. Đukić Koegzistencija paganskog i hrišćanskog u kurtoaznom romanu – autorstvo nasuprot istoriji / 341 Марија В. Лојаница Божански откуцаји срца: теологија и космогонија Едгара Алана Поа / 181 Ivana V. Đurić Paunović Tehnologija kao (post)religija u prozi Daglasa Koplanda / 187 Ђорђе М. Деспић Говор о ничем или шта би то било бог / 195 Ирена П. Арсић Дубровачки парац Свети Влахо: од светог до популарног / 203 Снежана М. Милосављевић Милић Јерес читања – рецепција Станковићевих Божјих људи у књижевној критици / 213 Драгана Б. Вукићевић Бог који одустаје / 225 Ана С. Живковић Фигура (не)верујућег свештеника у реалистичком роману / 235 Елена Ив. Дараданова Ангелът в южнославянската поезия / 243 Branko Tošović Bog u Andrićevom stvaralaštvu do 1941. godine / 255 Часлав Николић Антиномије Бога у роману Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице / 269 Никола М. Бубања Идеолошко-религијска критика у роману Шахт Андрије Матића и роману Врли Нови Свет Олдуса Хакслија / 277 Sofija Kalezić Đuričković Danilo Kiš između judaizma i hrišćanstva / 285 Биљана Ђ. Ђорић-Француски Религија, мит и традиција у постколонијалној књижевности / 293 Danijela Maksimović Apokalipsa u italijanskoj književnosti unutar ljubavne tematike / 305 Мирјана M. Секулић Бог и писац: стварање речима – творац, створено, побуна и спасење у делу мигела де унамуна / 313 Никола М. Поповић „Историја наполитанског милосрђа“ Терезе Раваскјери: мотиви и парелеле / 321 Владимир Ј. Карановић Идеолошки оквири клариновог пан(ен)теизма: атеизам и религиозност у роману la regenta / 331 Marjana M. Đukić Koegzistencija paganskog i hrišćanskog u kurtoaznom romanu – autorstvo nasuprot istoriji / 341 О Зборнику Бог! Тајна над тајнама, религиозна, егзистенцијална и антрополошка енигма, загонетно место наших идентитета и постојања, загонетка апсолутне Другости, Бог се упорно објављује у нашој историји, а тако и у овом зборнику. Личан и безличан, светлост и тама, смртан и бесмртан, далек и ближи нам од себе самих, он је онтолошка извесност или само троп, теолошки промишљан, откривен у догађајима и писму, хуманистички прогањан, психолошки сневан, „камен спотицања“ или „камен угаони“. О том Богу, боговима, божанствима, светости, метафизичким ентитетима и силама, о псеудобоговима, демијурзима, божијим супституцијама, судбини, о том непреусшном и неограниченом простору који опседа литературу и културу од њених првих трагова до данас, посвећена је ова свеска зборника радова са Шестог међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност, одржаног 28-29. октобра 2011. године на Филолошкоуметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. У књижевно-антрополошкој секцији научног скупа – која се реализује као разултат истраживања у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије 178018: Друштвене кризе и савремена српска књижевност и култура: национални, регионални, европски и глобални оквир – поднесено је шездесет и осам реферата иностраних и домаћих учесника, док у овом зборнику објављујемо педесет и три достављена, прихваћена и рецензирана рада. Радови који чине зборник Бог, заправо сажимају различите филозофске, књижевнотеоријске и културолошке елаборације шире теме Бог: књижевност, култура и криза хуманитета. На подтематске блокове – Религија и књижевност; Хришћанство и књижевна традиција; Бог(ови) и књижевност, Бог(ови) књижевности; Жртве хуманитета: ко је истерао Бога из хуманистичке историје?; Да ли човек/књижевност постоје без Бога?; Метахумани идентитет и Бог; Књижевност и историја спасења; Књижевност: последње уточиште прогнаног Бога?; „Вратите нам Бога!“ – окупљени радови су очекивано одговорили на теоријско квалитетан и научноистраживачки компентентан начин. У наведеним подтематским оквирима, текстови наших колегиница и колега дијахронијски (од најстаријих култура до постмодернизма) и синхронијски (различите културе и литературе) конструишу и деконструишу антрополошка, културолошка и књижевнотеоријска питања присутног/одсутног Бога, проблеме односа човека и Бога, Бога и ђавола, анђела и среће, Божијег дискурса и места литературе у спознаји Бога, Божијег писма и писања Бога, проблеме хришћанског идентитета, Бога као алтеритета, критике и изгона Бога, атеизма и теизма, архајских и футуристичких космогонија, симбологије и тропологије божанстава. (Де)конструкција фигуре Бога, као и узајамно дефинисање и дешифровање књижевноисторијске, теолошке и антрополошке слике о Богу, као и „одговоре“ Бога, отворила је неке диференцијалне истраживачке хоризонте. Херменеутика (хибридног) идентитета Бога, различитих „маски“ Бога и онтолошких аспеката књижевности, раскри-ва амбивалентан однос човека и Бога, и реконструише утицај доминантних и маргиналних дискурзивних пракси на његову репрезентацију, артикулишући га унутар сложене конфигурације материјалнога и нематеријалнога, умног и безумног, религиозног и рационалног, метафизичког и нихилистичког, кризе Бога и кризе хуманитета, а све то унутар једне перманентне теолошко-нихилистичколитерарне апокалипсе. Можемо зато констатовати да је у потпуности остварен истраживачка жеља да се задата проблематика научно и теоријски осветли, не би ли се темом одређени аспекти узајамног осмишљавања Бога и књижевности (српске, јужнословенске, европске, светске) довели у непосредну везу и из ње дедуковао перманентни процес (кон)фигурације, интерференције и интеракције ових феноменолошких и културолошких поља. Све наведено указује да у овом зборнику сакупљени текстови одражавају актуелне теоријске интересе, као и актуелну теоријску проблематику проучавања литературе и културе на домаћим и иностраним универзитетима и институтима, и индивидуалне теоријске и научноистраживачке амбиције и пројекте. Самим тим, зборник Бог представља релевантну слику садашњих проучавања наговештених проблема и велики извор идеја и теоријских елаборација. Он, заправо, представља само низ текстова, само један текст или једно писмо, из кога се, тихо и ненаметљиво, може изнова чути Божији глас. А шта вам говори, схватићете док будете читали стр (kutija 2)

Dr Gerhard Paderac je tokom noćnog leta iz Sjedinjenih Američkih Država u Nemačku razgovarao u avionu sa putnicom koja je sedela pored njega. Tokom razgovora, sagovornica mu je postavljala zanimljiva pitanja o Bogu: da li se pored tolike patnje u svetu može verovati u postojanje sažaljivog i milostivog Boga; ako je Bog ljubav, zašto tako često stradaju dobri, a napreduju zli ljudi; kuda ide čovek posle smrti; da li postoje pakao i raj; da li postoji večni život; ako postoji kako ga dobiti. Za Gerharda Paderaca, ovo su pitanja od najveće važnosti zato što odgovori na njih mogu da na sudbonosan način utiču na naš život. Može li jedan razgovor tokom višesatnog noćnog leta otkriti nešto i nama čitaocima? Ivana K.G. 27.07.2020 Knjiga je za svaku preporuku. Na veoma interesantan nacin objasnjava Bozje delovanje u nasem zivotu, Njegovu ulogu u proslosti i buducnosti i zasto je Bog pravedan, cak i kada se cini da nije! Knjiga je preprican razgovor izmedju vernika i osobe koja ne vidi razlog da veruje u Boga, za vreme osmocasovnog leta preko okeana. Cita se u jednom dahu, brzo i lako. Autor: Dr Gerhard Paderac Povez: mek povez, srpski, latinica

ALEKSANDRA KUČEKOVIĆ SAKRALNA BAŠTINA SRBA U ZAPADNOJ SLAVONIJI Izdavač - Srpsko kulturno društvo `Prosvjeta`, Zagreb Godina - 2015 352 strana 30 cm ISBN - 978-953-7611-71-2 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod Registar sakralnih spomenika BASTAJI (VELIKI) Crkva svetog Georgija BATINJANI Crkva svetog Dimitrija BENKOVAC Crkva Rođenja svetog Jovana Preteče BIJELA Crkva svetih arhanđela Mihajla i Gavrila BOGIĆEVCI (DONJI) Crkva svetog Haralampija BODEGRAJI Crkva Uspenja Bogorodice BOLOMAČE Crkva svetog Ilije BOROVA Crkva Uspenja Bogorodice BRESTOVAC (DARUVARSKI) Crkva svetih Petra i Pavla BUKOVICA (GORNJA) Crkva svetog Ilije BUČJE Crkva svetog Nikole VETOVO Crkva svetih Petra i Pavla VIROVITICA Crkva Vaznesenja Gospodnjeg VOĆIN Crkva svetih Bogonosnih otaca VRBOVLJANI Crkva svetog Save VRHOVCI (CRKVENI) Crkva Uspenja Bogorodice GAZIJE Crkva Sošestvija svetog Duha GAĆIŠTE Crkva Rođenja Bogorodice GRADINA Crkva svetog Pantelejmona GRADIŠTE (BEKTEŠKO) Crkva Rođenja Bogorodice GRAHOVLJANI (DONJI)Crkva svetih Petra i Pavla GREĐANI Crkva svete Petke DAVOR Crkva svetih Petra i Pavla DARUVAR Crkva svetih Bogonosnih otaca DOBROVIĆ Crkva Vaznesenja Hristovog DOLJANI Crkva svetog Ilije DRAGOVIĆ Crkva svetog Stefana DRENOVAC (SLATINSKI) Crkva svetog Georgija IMSOVAC Crkva Pokrova Bogorodice JABLANAC Crkva svetog Ilije JASENOVAC Crkva Rođenja svetog Jovana Preteče KAMENSKA Crkva svetog Ilije KAPELNA Crkva Sošestvija Svetog Duha KATINCI Crkva svetih Petra i Pavla KLISA (VELIKA) Crkva svete Trojice KLOKOČEVIK Crkva svete Trojice KOBAŠ (SLAVONSKI) Crkva svetog Georgija KORENIČANI Crkva svetog Nikole KUKUNJEVAC Crkva svete Petke KUSONJE Crkva svetog Georgija KUĆANCI Crkva svetih Petra i Pavla LATINOVAC Crkva Uspenja Bogorodice LISIČINE Crkva svetog Georgija LOVSKA Crkva svetog Teodora Tirona LONDŽICA Crkva svetog Ilije…… MARTINCI (MIHOLJAČKI) Crkva svetog Ilije MACUTE Crkva Uspenja Bogorodice MAŠIĆ Crkva svetog Ilije MEDARI Crkva Preobraženja Hristovog MEDINCI Crkva svete Petke MELJANI (DONJI) Crkva Preobraženja Hristovog MIKLEUŠ Crkva svete Trojice MIHOLJAC (GORNJI) Crkva svete Trojice MLAKA Crkva svetog kneza Lazara NABRĐE (VELIKO) Crkva Uspenja Bogorodice NOVA GRADIŠKA Crkva svete Trojice OBRADOVCI Crkva svete Petke OBRIJEŽ (DONJA) Crkva svetog Jovana Bogoslova OKUČANI Crkva svetog Dimitrija ORAHOVICA Crkva Rođenja Bogorodice ORAHOVICA Manastir Prenosa moštiju svetog Nikole PAKA Crkva svetih apostola Petra i Pavla PAKLENICA Crkva Vaznesenja Hristovog PAKRA Manastir Vavedenja Bogorodice PAKRAC Saborna crkva svete Trojice / Episkopski dvor / Crkva svetog Ilije Crkva Rođenja Bogorodice POŽEGA (SLAVONSKA) Crkva svetog Georgija PUKLICA Crkva svetih Petra i Pavla RAJIĆ Crkva Preobraženja Hristovog RATKOVAC Crkva Pokrova Bogorocice RATKOVICA Crkva svete Petke (svetog Dimitrija) ROGOLJI (DONJI) Crkva svetog Georgija SVETA ANA Manastir Sveta Ana SIRAČ Crkva Uspenja Bogorodice SLAVONSKI BROD Crkva svetog Georgija SLATINA Crkva svetih Petra i Pavla SLATINIK (STARI) Crkva svetog kneza Lazara SLOBOŠTINA Crkva Prenosa moštiju svetog Nikole SMOLJANOVCI Crkva svetog Nikole SMRTIĆ Crkva Rođenja Bogorodice SMUDE Crkva Vaznesenja Hristovog STARA GRADIŠKA Crkva Prenosa moštiju svetog Nikole STARO PETROVO SELO Crkva svetog Luke SUBOCKA Crkva svetog arhanđela Gavrila SUHA MLAKA Crkva Uspenja Bogorodice TOPOLJE (NOVO) Crkva svetog Ilije TORANJ Crkva svetog Pantelejmona TREŠTANOVCI Crkva Vaznesenja Hristovog TROJEGLAVA Crkva svetog četvorodnevnog Lazara ULJANIK Crkva svetog Jovana Preteče CAGE Crkva Vaznesenja Hristovog CJEPIDLAKE (GORNJE) Crkva svetih Petra i Pavla ČAGLIĆ (DONJI) Crkva prenosa moštiju svetog Nikole ČEČAVAC Crkva Vavedenja Bogorodice ČOVAC Crkva svetih Petra i Pavla ŠNJEGAVIĆ Crkva Pokrova Bogorodice ŠUMETLICA Crkva svetog Georgija Registar imena Arhivski izvori i izabrana literatura (sa korišćenim skraćenicama) Poreklo ilustracija Zahvalnost O autoru `Ova knjiga predstavlja značajan doprinos očuvanju sjećanja i identiteta Srba u Hrvatskoj, rečeno je na predstavljanju knjige Aleksandre Kučeković ‘Sakralna baština Srba u zapadnoj Slavoniji’ održanom 23. decembra u Biblioteci ‘Prosvjete’ u Zagrebu. Predsjednik ‘Prosvjete’ Čedomir Višnjić naglasio je da je knjiga dio knjiga dio edicije registra kulturne baštine Srba u Hrvatskoj koji je pokrenula ‘Prosvjeta’, a čiji je cilj evidentirati postojanje preko 500 sakralnih objekata SPC-a u Hrvatskoj. U Dalmaciji, Zapadnoj Slavoniji koju pokriva Pakračko-slavonska i istočnoj koju pokrivaju Osječko-poljska i baranjska eparhija nalazilo se po stotinjak sakralnih objekata, od kojih o mnogima znamo samo iz pisanih izbora. Registrom će biti obuhvaćano i nekoliko desetina objekata na području zagrebačke mitropolije, kao i oko 180 objekata na području Banije, Korduna, Like i Primorja koja pokriva Gornjokarlovačka eparhija, rekao je Višnjić, dodajući da su do sada završene dvije knjige, a da su dvije u procesu pisanja, tako da je ostalo samo naći autora za knjigu o ovoj potonjoj cjelini. Naglasio je i da je stanje očuvanosti objekata, zbog stradanja u ratovima 40-ih i 90-ih najteže u Gornjokarlovačkoj eparhiji, a da je podjednako teško i u Slavonskoj koja pokriva područje zapadne Slavonije, zbog čega je knjiga Aleksandre Kučeković još značajnija. Da je knjiga obiman rad, naglasio je i vd. direktora pravoslavne gimnazije u Zagrebu protojerej stavrofor Slobodan Lalić, ističući da je, koji je bio paroh u Pakracu. Tokom obilazaka ustanovljavali smo da je devastacija crkvenih objekata nastavljena i u godinama nakon rata. Pakrac je kao vladičansko središte eparhije koja je nekad obuhvaćala i područje današnje Zagrebačke eparhije, bio jedan od centara Srba na području današnje Hrvatske i svatko od viđenijih ljudi koji je prolazio Slavonijom obavezno je dolazio i u Pakrac. Kompleks objekata vladičanskog sjedišta je bio devastiran, pa radovi na obnovi traju, rekao je Lalić.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Arsenije Čarnojević Arsenije Radivojević Atanasije Živković Nikola Ban Josip Bauer Ivan Bah Pantelija Bikicki Lazar Bogdanović Herman Bole Vera Borčić Vinko Brozović Platon Buzadžić Slavko Gavrilović Jovan Četirević Grabovan Radoslav Grujić Dragan Damjanović Delmashi Pakre Dositej Kutuzov Ivan Jakšić Josif Ačić Pakre Aleksandar Karađorđević Dušan Kašić Julije Kempf Kiril Živković Dimitrije Lončarevićć Marija Terezija Stevo Masleša Celestin Medović Slobodan Mileusnić Stevo Milojević Miron Nikolić Nikanor Grujić Nićifor Stefanović Vasilije Ostojić Marko Peroš Mita Petrović Petronije Ljubibratić Sreta Pecinjački Zaharije Popović Luka Puača Vinko Raušer Vasilije Romanović Teodor Solarić Sofroniej Jovanović Starek Stefan Kragujević Jeftimije Subotić Mojsej Subotić Dragomir Tadić Stanislav Teodorović Vladimir Tkalčić Branislav Todić Moler Trifon Pavle Fabac Rihard Frida Avramije Hlapović Filip Škiljan

Knjiga je veoma dobro očuvana.Malo se oseća blagi miris podruma. Od svečoveka do bogočoveka: hrišćanska filosofija vladike Nikolaja Velimirovića,Radovan Bigović Beograd,Društvo Raška čkola,1998,407 strana,21cm ,,Radovan Bigović (Nikšić, 17. januar 1956 — Beograd, 31. maj 2012) je bio srpski teolog, protojerej stavrofor Srpske pravoslavne crkve, profesor i dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu i vršilac dužnosti starešine manastira Svetog Arhangela Gavrila u Zemunu. Radovan Bigović protojerej stavrofor Crkva Srpska pravoslavna crkva Osobni detalji Rođenje 17.januar 1956. Nikšić, NR Crna Gora, FNR Jugoslavija Smrt 31. maj 2012. (dob: 56) Beograd, Republika Srbija Život Srednju teološku školu (bogosloviju) je završio u manastiru Krka. Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu i Filozofskom fakultetu u Beogradu. Za asistenta na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu izabran je 1986, za docenta 1993, zatim za vanrednog profesora 2000, te za redovnog profesora 2010. Doktorat je odbranio 1993. na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. U dva navrata je bio dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Bio je urednik filozofsko-teološke biblioteke „Službenog glasnika“ i član Udruženja književnika Srbije. Dela Od Svečoveka do Bogočoveka: hrišćanska filosofija vladike Nikolaja Velimirovića, Društvo Raška škola, Beograd (1998), Sveti Vasilije Ostroški, Valjevac, Valjevo (1998), Crkva i društvo, Hilandarski fond pri Bogoslovskom fakultetu, Beograd (2000), Cъrkva i obщestvo, Omofor, Sofiя (2003), Mornari neba: razgovori sa o. Stamatisom Sklirisom i o. Markom Ivanom Rupnikom o savremenoj hrišćanskoj umetnosti, Hrišćanski kulturni centar, Beograd (2007), The Orthodox Church in 21 st Century, Fondacija Konrad Adenauer, Beograd 2009, Crkva u savremenom svetu, Službeni glasnik, Beograd 2010, Pravoslavna teologija ekumenizma, Hrišćanski kulturni centar, Beograd (2010)`

Povez: tvrd Br. strana: 102 Format: 19 џ 26 Kolor fotografije, štampano na kunstdruku! Иллюстрированная энциклопедия! Настоящее издание — это прекрасная иллюстрированная энциклопедия, которая рассказывает о самых известных православных храмах Москвы. Читатель любого возраста найдет что-то интересное для себя: не только основные сведения из истории этих храмов, но и познакомится с особенностями архитектуры, а также с интересными событиями и фактами, связанными с ними. СОДЕРЖАНИЕ Патриарший собор Успения Пресвятой Богородицы на Соборной площади Собор Благовещения Пресвятой Богородицы на Соборной площади Собор Святого архистратига Михаила на Соборной площади Храм Преподобного Иоанна Лествичникас колокольней Ивана Великого на Соборной площади Собор Двенадцати апостолов на Патриаршем дворе Собор Покрова Божией Матери что на Рву (собор Василия Блаженного) на Красной площади Собор Казанской иконы Божией Матери на Красной площади Кафедральный соборный храм Христа Спасителя в Чертолье Богоявленский кафедральный собор в Елохово Храм Троицы Живоначальной в Никитниках Храм Всех Святых на Кулишках Храм Воскресения Христова в Кадашах Храм Святителя Николая на Берсеневке в Верхних Садовниках Храм Софии Премудрости Божией в Средних Садовниках Храм Всех скорбящих Радость на Большой Ордынке Храм Троицы Живоначальной в Вишняках (Лужниках) Храм Священномученика Климента на Пятницкой Храм Мученика Иоанна Воина на Якиманке Храм Святителя Григория Неокесарийского в Дербицах Храм Святителя Николая в Пыжах Храм Святых апостолов Петра и Павла на Новой Басманной Храм Святого благоверного царевича Дмитрия при Первой градской больнице Храм Ильи-пророка в Обыденном переулке Храм Воскресения Словущего на Успенском вражке Храм Вознесения Господня в Сторожах, у Никитских ворот Храм Святителя Николая в Хамовниках Храмы Успения Пресвятой Богородицы и Воскресения Словущего в Крутицах Храм Рождества Пресвятой Богородицы в Путинках Храм иконы Божией Матери «Знамение» в Ховрино Храм иконы Божией Матери «Знамение» в Аксиньино Храм Благовещения Пресвятой Богородицы в Петровском парке Храм иконы Божией Матери «Знамение» в Переяславской слободе Храм Троицы Живоначальной на Пятницком кладбище Храм Тихвинской иконы Божией Матери в Алексеевском Храм Троицы Живоначальной в Останкино Храм Покрова Пресвятой Богородицы в Медведково Храм Воскресения Христова в Сокольниках Собор Покрова Пресвятой Богородицы в Измайлово Храм Успения Пресвятой Богородицы в Вешняках Храм Спаса Всемилостивого в Кусково Храм Святых апостолов Петра и Павла в Лефортово Храм Влахернской иконы Божией Матери в Кузьминках Храм Рождества Пресвятой Богородицы в Старом Симонове Храм Вознесения Господня в Коломенском Храм Казанской иконы Божией Матери в Коломенском Храм Троицы Живоначальной в Воронцово Храм Святых благоверных князей Бориса и Глеба в Зюзино Храм Троицы Живоначальной в Коньково Храм Покрова Пресвятой Богородицы в Филях Храм Троицы Живоначальной в Троице-Голенищево

„Ја га волим…“ – Породици и пријатељима алкохоличара и наркомана / Јекатерина Савина Страна: 368 Повез: меки Писмо: ћирилица Формат: 23 цм Јекатерина Алексејевна Савина, рођена у Москви 11. децембра 1957. године. Живи и ради у Русији. Директор рехабилитационог центра «ЗЕБРА», специјалист по психолошком консултовању. Добивши више психолошко и православно образовање, више од двадесет година се бави рехабилитацијом алкохоличара, наркомана и њихових ближњих. Широм Русије организује обучавање специјалиста за рад са проблемима зависности. Аутор је три књиге: “Повратак Каја“, „Духовном жеђу морен“ и „Ја га волим…“. Књига није намењена само алкохоличарима, наркоманима и њиховим рођацима зато што су примери применљиви у свакодневном животу – у односима између супруга, родитеља и деце, пријатеља… Сви смо ми помало сазависни и треба да научимо да будемо храбри да волимо и себе и друге када је то најтеже. Да пустимо друге да осете последице свог понашања, а да сачувамо љубав према њима. Такође нам фали вере у Бога, да се препустимо његовој вољи и да имамо поверења у њега. – Ивана Мунђа, професор руског језика (преводилац) САДРЖАЈ: Захвалнице Одзиви на књигу О аутору Предговор српском издању Увод Алкохолизам и наркоманија – основни појмови. Шта се догађа са породицом? Наш заједнички проблем – сазависност Васпитана сазависност Тест на сазависност Искуство живљења у љубави Реални циљеви и перспективе породице Мотивација за сопствено оздрављење. Да ли желимо да он оздрави? Мала дигресија: Породица, рај и спасење душе Здрава породица и породица у невољи. Дистанца с љубављу, права личности и одговорност за своје поступке Зауставите насиље које се врши над вама и које ви вршите над другима! Осећања и живот, увређеност, страх, гнев, кривица, усамљеност Наши општи страхови – „мотор“ сазависности Ко је крив? Прихватање зависности ближњег „Пустити“ Мала дигресија: Обраћање верницима и неверујућим. Вера Личне границе у породици Уметност помагања, интервенција и мотивација Уметност активног слушања Разрешење конфликта Контакт Други корак. Систем подршке Први кораци на новом путу. Издржавати зависника или не издржавати? Или, о саветима „искусних људи“ Мала дигресија: Шта значи „морам“, „желим“ и „могу“? Порицање. Показало се да смо слични Породично позориште Цена речи „није ми сад до тебе“. Одлучили смо да променимо свој живот – Трећи корак Мала дигресија: Зашто одлазите на састанке група Ал-Анон? „Лаж само шкоди“ И други духовни закони Брачни односи. Неверство и праштање „Кукање – плакање“ или Не бркајте љубав и сажаљење! Морални инвентар – четврти корак Прихватање себе – пети корак Како живети даље? – шести корак Васпитавање осећања – седми корак. Рад са увредама које смо ми нанели другима и које су нанете нама. Опраштање – осми и девети корак Признавање грешака и захвалност – десети корак Мала дигресија: Опасност од фарисејства и одсуство осећаја за свој грех Прихватање оздрављања ближњег. Поверење У сусрет једно другом Молитва за себе и ближње. Молитва мајке је велика сила. – једанаести корак Најлепши Дванаести корак – пренети смисао наших идеја зависницима Зашто смо дошли у групу „кораци“? Рецидив у сазависности Закључак Прилог. Речник термина Дванаест корака Ал-Анона (Нар-Анона): Путокази на путу оздрављења Девизе Ал-Анона и друга „хитна помоћ“ Ванредне ситуације Списак литературе