Prvi put u Srbiji! Usvojite znanje od jedne od najtraženijih govornica na temu ranog intelektualnog razvoja dece! Nakon Indije, Afrike, i mnogih evropskih gradova, sada i kod nas – Ivon Dalorto, kreator programa. Back to school CREATIVE LEARNING JOURNEY Ova radionica je namenjena roditeljima, učiteljima, vaspitačima, logopedima, defektolozima nastavnicima engleskog jezika pedagozima psiholozima i svima onima koji uživaju u radu sa decom uzrasta do 2-11 godina i žele nove alate koje mogu koristiti u svakodnevnom radu! Nastala je sa željom da se doprinese razvoju izražavanja i komunikacije kroz igre i pričanje priča kod dece i da osnaži kreativnost roditelja i predavača i stručnjaka, uz alate koji su lako dostupni, ali nedovoljno iskorišćeni. Ova radionica će vam ponuditi nove načine da sa decom kreativno učite da čitate i pišete, a posebnu pažnju pridaje čitanju i pričanju priča kroz metodologiju Story sacks, odnosno osnaživanjem komunikacije kroz igru. Naučite da iskoristite maksimalno materijale koje imate kod kuće, ili u kolektivu, kako za igru, tako i za evaluaciju znanja. Takođe ćemo vas upoznati sa metodologijama, koje možete primeniti kod učenja engleskog jezika. Predavač i osnivač radionice Ivon Dalorto objedinila je svoja iskustva i znanja stečena dugogodišnjim radom sa decom, predavačima i školskim ustanovama u 4 segmenta. U nastavku se upoznajte sa ciljevima svakog segmenta radionice: ČITANJE – Upoznaćete način na koji deca shvataju slova i stiču znanje o njihovim oblicima i zvukovima kako bi razvila nove veštine čitanja; – Naučićete da „čitate“ kroz taktilne, kinestetičke igre; kako deca grade svoje osnovno znanje kroz jednostavne aktivnosti; – Bićete obučeni odmah nakon radionice za primenu ovih veština i znanja u podučavanju dece engleskom jeziku i razvijanju prenosivih veština. PISANJE – Naučićete kako da koristite “scaffolding” pristup tokom detetovog “pisanja u nastajanju”; – Dobićete praktične primere i predloge koje mogu biti od koristi na različite načine kod svih starosnih grupa. KOMUNIKACIJA – Istražićemo zajedno kako deca stiču veštine da razumeju i izražavaju misli, osećanja i informacije i kako da im pomognete da komuniciraju sa ostalima u njihovom svetu. KREATIVNI PROCES I ČITANJE – Naučićete kako da date deci „alate“ da se aktivno služe svojim razvojnim veštinama na maštovit način; – Razmotrićemo korišćenje kreativnosti u svrhu pasivne ili eksplicitne evaluacije znanja, jezika i želja dece, a po nastavnom planu i programu; – Dobićete ideje za aktivnosti, igre ili jednostavne adaptacije koje se mogu koristiti u razredu, grupi i kod kuće, za proširenje stečenih veština; – Usvojićete Story sacks (vreće sa pričama) metodologiju, razumećete opseg mogućnosti za njeno korišćenje u nastavnim aktivnostima, ali i onim kod kuće; kreiraćemo zajedno plan za vašu sopstvenu vreću sa pričom. Više o autorki radionice: Ivon Dalorto je britanski predavač, a tokom dugogodišnje karijere radila je u različitim oblastima- Posebne obrazovne potrebe (S.E.N.), Rani razvoj, Osnovno obrazovanje, engleski kao drugi jezik, koordinator objekta za edukativnu igru, direktor British Council akreditovane škole. Ivon je od 1998. profesionalni trener multisenzorne metode učenja čitanja i pisanja engleskog jezika Jolly Phonics i Jolly Grammar., a kao gost predavač po svetu je pružala obuke u školama, ali i pojedincima, u oblastima E.S.L-a, razvoja pismenosti (sintetička fonika i gramatika), socijalnog i emocionalnog razvoja, i savetovala je i pisala sadržaje za nastavne planove i programe. Već godinama osnažuje nastavnike i stručnjake koji rade sa decom, pružajući im znanja i ideje za kvalitetniji rad, a uvažavajući sve prepreke sa kojima se suočavanju (koncentracija, ograničenje vremenom, nedostatak materijala za igru i rad). Autor je Macmillan Early Years Path (M.E.L.P), drugoplasiranog za nagradu Britanskog saveta ‘ELTons’ . Trenutno živi u Španiji gde predaje u dvojezičnom okruženju, sa akcentom na engleski kao drugi jezik (E.S.L). U skorije vreme, Ivonne pruža life coaching i team building za pojedince i grupe (Points of You Expert Practitioner), i drži online radionice. Polaznici njenih radionica su kako deca tako i njihovi roditelji, vaspitači, učitelji, dadilje, bake, deke i tetke. Za sva dodatna pitanja obratite se na [email protected].

ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA 1-4 Filip Arijes-Žorž Dibi Filip Arijes, Žorž Dibi, ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA, 1-4, Beograd, 2000-2003. Knjiga 1: Pol Ven, Piter Braun, Ivon Teber, Mišel Ruš, Evlin Patlažan, OD RIMSKOG CARSTVA DO 1000. GODINE, Beograd, 2000. Knjiga 2: Dominit Bartelemi, Filip Braunštajn, Filip Kontamin, Žorž Dibi, Šarl de La Ronsijer, Danijela Renjije-Boler, OD FEUDALNE EVROPE DO RENESANSE, uredio Žorž Dibi, Beograd, 2001. Knjiga 3: Filip Arijes, Moris Emar, Nikol Kastan, Iv Kastan, Rože Šartije, Alen Kolon, Danijel Fabr, Arlet Farž, Žen-Luj Flandren, Madlen Foazil, Žak Želi, Žan Mari Gulmo, Fransoa Lebrun, Orest Renam, Žak Revel, OD RENESANSE DO PROSVEĆENOSTI, uredio Rože Šartije, Beograd, 2002. Knjiga 4: Rože-Anri Geran, Alen Korben, An Marten-Fižije, Mišel Pero, Katrin Hal, Lin Hant, OD FRANCUSKE REVOLUCIJE DO PRVOG SVETSKOG RATA, uredila Mišel Pero, Beograd, 2003. Originalni tvrdi kartonski povezi. Odlična očuvanost, nove, nekorišćene, bez oštećenja. Jezik srpski, latinica, 564 + 572 + 562 + 536 str. (knjige 1-4). Izdavač: „Clio“ Beograd. Štampa: „Donatgraf“, „Publikum“ „AB Taš“ Beograd. Prevod s francuskog: Ljiljana Mirković. Originalni naslov: „Histoire de la vie privée: De l’Empire roman à l’an mil I, De l’Empire roman à l’an mil II, De la Renaissance aux Lumières, De la Révolution à la Grande Guerre, De la Premiére Guerre mondiale à nos jours“. Predgovor: Žorž Dibi, Mišel Pero, Žerar

ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA 1-4 Filip Arijes-Žorž DibiFilip Arijes, Žorž Dibi, ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA, 1-4, Beograd, 2000-2003. Knjiga 1: Pol Ven, Piter Braun, Ivon Teber, Mišel Ruš, Evlin Patlažan, OD RIMSKOG CARSTVA DO 1000. GODINE, Beograd, 2000. Knjiga 2: Dominit Bartelemi, Filip Braunštajn, Filip Kontamin, Žorž Dibi, Šarl de La Ronsijer, Danijela Renjije-Boler, OD FEUDALNE EVROPE DO RENESANSE, uredio Žorž Dibi, Beograd, 2001. Knjiga 3: Filip Arijes, Moris Emar, Nikol Kastan, Iv Kastan, Rože Šartije, Alen Kolon, Danijel Fabr, Arlet Farž, Žen-Luj Flandren, Madlen Foazil, Žak Želi, Žan Mari Gulmo, Fransoa Lebrun, Orest Renam, Žak Revel, OD RENESANSE DO PROSVEĆENOSTI, uredio Rože Šartije, Beograd, 2002. Knjiga 4: Rože-Anri Geran, Alen Korben, An Marten-Fižije, Mišel Pero, Katrin Hal, Lin Hant, OD FRANCUSKE REVOLUCIJE DO PRVOG SVETSKOG RATA, uredila Mišel Pero, Beograd, 2003. Originalni tvrdi kartonski povezi. Odlična očuvanost, nove, nekorišćene, bez oštećenja. Jezik srpski, latinica, 564 + 572 + 562 + 536 str. (knjige 1-4). Izdavač: „ Clio“ Beograd. Štampa: „ Donatgraf“ , „ Publikum“ „ AB Taš“ Beograd. Prevod s francuskog: Ljiljana Mirković. Originalni naslov: „ Histoire de la vie privée: De l’Empire roman à l’an mil I, De l’Empire roman à l’an mil II, De la Renaissance aux Lumiè res, De la Révolution à la Grande Guerre, De la Premiére Guerre mondiale à nos jours“ . Predgovor: Žorž Dibi, Mišel Pero, Žerar Vensen. Pogovor: Žerar Vensen. Informacije ** BESPLATNA ISPORUKA NA TERITORIJI CELE SRBIJE UZ PREDHODNU UPLATU NA TEKUĆI RAČUN ! !! (ne važi za postexpress /dexpress, slanje pošiljaka pouzećem , kao ni za slanje pošiljaka van teritorije Srbije) za sve knjige kupljene sa našeg naloga:

Priredili Filip Arijes i Žorž Dibi ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA 1 - 5. 1. Pol Ven, Piter Braun, Ivon Teber, Mišel Ruš, Evlin Patlažan ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA Od rimskog carstva do 1000. godine 2. Dominik Bartelemi, Filip Braunštajn, Filip Kontamin, Žorž Dibi, Šarl de La Ronsijer, Danijela Renjije-Boler ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA od feudalne Evrope do renesanse 3. Filip Arijes, Moris Emar, Nikol Kastan, Iv Kastan, Rože Šartije, Alen Kolon, Danijel Fabr, Arlet Farž, Žen-Luj Flandren, Madlen Foazil, Žak Želi, Žan Mari Gulmo, Fransoa Lebrun, Orest Renam, Žak Revel ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA od renesanse do prosvećenosti 4. Rože-Anri Geran, Alen Korben, An Marten-Fižije, Mišel Pero, Katrin Hal, Lin Hant ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA Od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata 5. Sofi Bodi-Žandro, Žerar Vensan, Remi Levo, Kristina Orfali, Antoan Prost, Dominik Šnaper, Perina Simon-Naum ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA od Prvog svetskog rata do naših dana. Clio, 2000/2004. 5 knjiga, tvrd povez. 566 + 573 + 563 + 539 + 559 strana. Odlično očuvane. Izdavački poduhvat kuće SEUIL, petotomno delo Istorija privatnog života (prvi tom: Od rimskog carstva do godine hiljadite; drugi tom: Od feudalne Evrope do renesanse; treći tom: Od renesanse do veka prosvećenosti; četvrti tom: Od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata; peti tom: Od Prvog svetskog rata do naših dana), predstavlja događaj u savremenoj istoriografiji. Prvi put je učinjen napor da se tokom dvadeset vekova istorije čovecanstva prati privatni život. Studija o privatnom nije zamišljena samo kao kontrast zvaničnom i javnom; ona se ne može svesti ni na individualno, intimno ili tajno, već obuhvata i ujedinjuje kroz specifičan kadar posmatranja sve ove sfere življenja, pokrećući najrazličitije teme, poput studija o detinjstvu, životu porodice ili smrti. Kako sami autori Istorije privatnog života ističu, ova knjiga je jedna vrsta avanture, posebno za one za koje je istorija putovanje u drugo, neophodan putokaz da izađemo iz sebe samih, shvaćen kao još jedna od mogućnosti traganja za budučnošću. Polazeći od obala Sredozemlja u doba Rimskog carstva, ovo grandiozno istraživanje obuhvata istoriju Evrope i anglosaksonskog sveta sve do naših dana, posmatrajući unutrašnji svet muškaraca i žena, njihove misli, osećanja, njihova tela, stavove i navike, kodove prema kojima su se odnosili prema životu, njihove tragove i znakove, sastavljajući na taj način „privatne slike“. Najveća imena „nove istorije“, zajedno sa plejadom sjajnih mladih stručnjaka, kroz dva milenijuma istorije oslikali su ove kadrove „privatnog“, posmatrajući ih onako kako se pred nama pomaljaju iz prošlosti: ispisane na pergamentima, utisnute u kamenje, sačuvane kroz predmete svakodnevnog života, modu, snove, marginalne beleške na knjigama. Podstaknuta prevodom višetomne Istorije privatnog života, izdavačka kuća CLIO je odlučila da okupi tim naših najboljih stručnjaka – istoričara, etnologa, arheologa, istoričara umetnosti i književnosti – i da realizuje projekat istorije privatnog života na našim prostorima. Istorija „privatnog“ u periodu od doseljavanja Slovena na Balkan sve do naših dana tema je izložbe o istoriji privatnog života na tlu Srbije koja treba da bude realizovana kao istraživački projekat u saradnji sa Narodnim muzejom Srbije.

Izuzetno retko u ponudi! Prvo izdanje iz 1926. s originalnim mekim koricama. Autor: Stanislav Vinaver Izdavač: S. B. Cvijanović Mesto: Beograd Opis: 1. izdanje Godina: 1926 Povez: meki originalni povez Broj stranica: 43 Pismo: ćirilica Stanje: Knjiga je vrlo dobro očuvana. Stanje kao na slikama. Inventarska nalepnica u gornjem levom uglu prednje korice. Malo popustio povez pri vrhu hrbata, u dužini 2 cm, može se lako reparirati. Korice mestimično iskrzane po rubovima. Listovi knjige su i dalje povezani i knjiga se može normalno listati. Sve ostalo OK, bez pisanja, podvlačenja, pečata. „Čuvari sveta“ je izrazito modernistička zbirka, sastavljena od kratkih pesama, naizgled fragmentarna, ali u suštini najcelovitija njegova zbirka. Sva u zvučnim igrama i neobičnim humornim obrtima, prisutan je sloj humora, filosofije i muzike. „Čuvari sveta“ Stanislava Vinavera karakteristična je po tome što je okrenuta ka samoj poeziji i njenoj suštini. Pesnik se shvata kao „čuvar sveta”, borac protiv „zlih volšebnika”, protiv prolaznosti i konačnosti. U njoj sve lebdi, leprša, menja se, kreće se, sve je treperavo. Kao da je cela zbirka jedna poema koja se ne završava. Sve je samo večna promena. Stanislav Vinaver (Šabac, 1. mart 1891 – Niška Banja, 1. avgust 1955) je bio srpski pesnik i prevodilac jevrejskog porekla. Erudita, književnik i prevodilac Stanislav Vinaver, rođen je 1. marta 1891. godine u Šapcu u uglednoj jevrejskoj porodici. Otac Avram Josif Vinaver bio je lekar, a majka Ruža pijanistkinja. Osnovnu školu završio je u Šapcu. Gimnazijsko obrazovanje ja započeo u Šabačkoj gimnaziji iz koje je izbačen jer nije želeo da se učlani u Vidovdansko kolo. Zbog toga je školovanje nastavio u Beogradu, a na pariskoj Sorboni studirao je matematiku i fiziku. Diplomirao je na Univerzitetu u Beogradu 1930. godine. Već tada postao je sledbenik filozofskih ideja Anrija Bergsona, a 1911. objavio zbirku simbolističke poezije „Mjeća“. Balkanski i Prvi svetski rat Školovanje je privremeno prekinuo da bu učestvovao u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, jedan od 1300 kaplara. Bio je poručnik u slavnom Đačkom bataljonu, prešao je golgotu povlačenja preko Albanije i na Krfu se angažovao kao urednik Srpskih novina i radio kao službenik Državnog presbiroa. Diplomata i novinar Godine 1916, upućen je na informativno-diplomatske poslove u Francusku i Veliku Britaniju, a potom i u Petrograd, kao član srpske diplomatske misije baš u vreme revolucije. Po povratku iz Rusije održao je jedno javno predavanje o Oktobarskoj revoluciji u Kasini na osnovu kojeg je publika stekla utisak da nije žalio sudbinu carske Rusije i da nije bio protivnik revolucionarnih previranja. Zbog toga su ga mnogi označili za levičara i ta etiketa mu je ostala u beogradskim krugovima do 1925. godine. Po okončanju rata, kratko je zaposlen u Ministarstvu prosvete, a potom se nemirni i razbarušeni duh posvetio novinarstvu i književnosti kao pripadnik šarolike grupe mladih i novih modernističkih srpskih književnika (Miloš Crnjanski, Dragiša Vasić, Rastko Petrović, Ljubomir Micić, Rade Drainac, Velibor Gligorić, Marko Ristić). Zvanično je postao član Jugoslovenskog novinarskog udruženja 20. novembra 1920. godine. Radio je kao saradnik listova „Politika“, „Republika“, „Vreme“ i drugih. Pisao je kao stalni kritičar za „Vreme“ i radio kao specijalni dopisnik tog lista u Bugarskoj, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Sovjetskom Savezu. Jednom prilikom napisao je za Stevana Hristića „G. Hristić razmahan palicom kao kakav saobraćajni pozornik“ i za to je osuđen na tri dana zatvora i hiljadu dinara globe 1926. godine. Početkom 1927 godine bio je jedan od urednika lista „Vreme“ i potpredsednik Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja. Ninko Perić, preuzevši resor Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca krajem decembra 1926, zaposlio je Stanislava Vinavera kao dnevničara-dopisnika u Odeljenju za štampu Ministarstva inostranih dela, početkom januara 1927. godine. Na taj način je želeo da se oduži njegovim roditeljima, dr Avramu-Josifu i Ruži Vinaver, koji su pokazali posebnu brigu da bi spasili život Ninku Periću dok je bolovao od pegavog tifusa 1914. godine. Prvobitno je bilo planirano da ga postave za dopisnika Odeljenja za štampu pri Poslanstvu u Berlinu, ali je privremeno zadržan na radu u Ministarstvu, a potom premešten za dopisnika Odeljenja za štampu pri Poslanstvu u Bernu, februara 1927. godine. Jedan od prvih zadataka sa kojima se suočio u Švajcarskoj bila je dobro organizovana bugarska propaganda koju je predvodio VMRO u cilju borbe za prava bugarske manjine u Makedoniji i drugim krajevima Kraljevine SHS. Stanislav Vinaver je uložio veliku energiju i pokazao znatnu inicijativu u radu, dnevno pišući raznim redakcijama i istaknutim pojedincima lična pisma u kojima je pobijao navode bugarske propagande. I pored posvećenosti stručnim poslovima, ubrzo je došao u sukob sa Jovanom T. Markovićem, bivšim pomoćnikom ministra inostranih dela i tadašnjim poslanikom u Bernu, jer nije želeo da potpiše dvostruku dokumentaciju o zakupu zgrade za Poslanstvo kojim bi bio oštećen državni budžet. Potom je poslat na rad pri Stalnoj delegaciji pri Društvu naroda u Ženevi, maja 1927. godine. Konstantin Fotić, stalni delegat i njegov lični prijatelj, cenio je rad Stanislava Vinavera koji je odlično vladao francuskim, nemačkim i italijanskim jezikom, te je bio u mogućnosti ne samo da prati pisanje štampe već i da direktno komunicira sa redakcijama i novinarima švajcarskih listova. Međutim, upravo su njegovo znanje i umešnost izazivali surevnjivost dopisnika Odeljenja za štampu MID pri Stalnoj delegaciji u Ženevi Sretena Jakića. Pored toga, Jovan Marković nije zaboravio njegovu raniju neposlušnost i posrednim putem je pokušao da mu oteža položaj i rad u Švajcarskoj. Međutim, Konstantin Fotić je nastojao da ga zaštiti od svih intriga, visoko ceneći njegova znanja, umešnost, posvećenost poslu i inicijativu u radu. Posle zavođenja Šestojanuarskog režima, proveo je dva meseca u Kraljevini SHS, u jesen 1929, jer je želeo da se lično upozna sa novonastalom situacijom i obnovi svoje stare kontakte, kako bi mogao bolje da odgovori svojim dužnostima zastupanja jugoslovenskih teza pred švajcarskom javnošću. U to vreme je odlučeno da Stanislav Vinaver bude premešten u Nemačku. Postavljen je za atašea za kulturu pri Poslanstvu u Berlinu 29. oktobra. 1929. godine. Sa novim šefom, poslanikom u Berlinu Živojinom Balugdžićem imao je odlične odnose. On je pomagao dopisnicima Odeljenja za štampu MID, a potom dopisnicima Centralnog presbiroa Predsedništva Ministarskog saveta, u njihovim propagandnim, informacionim i političkim poslovima. Međutim, Stanislav Vinaver je ubrzo došao u sukob sa drugim dopisnikom u Berlinu Omerom Kajmakovićem usled nepoštovanja razgraničenja nadležnosti u poslu. Njihove rasprave su trajale od 1929. godine, a kulminirale su fizičkim obračunom 14. februara 1931. godine. Incident je okončan premeštajem Omera Kajmakovića iz Berlina i dodeljivanjem svih poslova Stanislavu Vinaveru, kada je i zvanično postavljen za atašea za štampu (dopisnika Centralnog presbiroa). Na tom položaju je ostao do 1934. godine, posvetivši veliku pažnju odbrani Jugoslavije od oštre kritike nemačke štampe u doba Vajmarske republike, a zatim promenama u političkom životu Nemačke po dolasku nacionalsocijalista na vlast. Ubrzo po premeštaju u Beograd, Stanislav Vinaver je postavljen za šefa Publicističkog odseka Centralnog presbiroa. Ovaj posao je obavljao do 1934. do 1938. godine. Po povratku u Jugoslaviju, bio je i jedan od osnivača „Ošišanog ježa“, decembra 1934. godine. Pošto je njegov zaštitnik Kosta Luković bio u nemilosti posle Marsejskog atentata i Stanislav Vinaver se našao na udaru šefa Centralnog presbiroa Teofila Đurovića, koji je želeo da ga otpusti iz državne službe. Ipak, pad vlade Bogoljuba D. Jevtića i formiranje vlade Milana Stojadinovića su mu poboljšali pozicije.[20] Sa novim predsednikom vlade i ministrom inostranih poslova, Vinaver je uspostavio prisne odnose, i čak mu pisao neke od njegovih govora. Upravo zbog bliskih odnosa sa Stojadinovićem, Stanislav Vinaver je penzionisan u vreme vlade Dragiše Cvetkovića. Prilikom posete francuskog ministra spoljnih poslova Ivona Delbosa Jugoslaviji 1937. godine, Vinaver je odlikovan IV stepenom ordena Legije časti. Ekspresionista Pesnik i esejista Vinaver, javlja se kao utemeljivač ekspresionističkog pokreta (napisao je „Manifest ekspresionističke škole“), najoštrije se zalažući za raskid s tradicionalnim umetničkim izrazom i osporavajući dotadašnje „patriotske i deseteračke kanone“ koje su bili postavili dotad neprikosnoveni književni kritičari Jovan Skerlić i Bogdan Popović. Drugi svetski rat Tokom Aprilskog rata zarobljen je kao rezervni kapetan I klase i ostatak Drugog svetskog rata je proveo u zarobljeništvu u nemačkom logoru Osnabrik. Osnivač Moderne i lucidni prevodilac Vinaver je još daleke 1911. u Parizu napisao „Mjeću“ kojom je započeo prevazilaženje srpske moderne. Parodijske pesme poput „Evdoksije“ subverzivnog su karaktera i suštinski su početak srpske avangarde. Evropska i srpska avangarda otuda su savremene u predratnom smislu. Vinaver je prvi preveo Hašekovog „Dobrog vojnika Švejka“, Rableovog „Gargantuu i Pantagruela“, Kerolovu „Alisu u zemlji čuda“, Tvenove „Doživljaje Toma Sojera“ imajući prilike da se sretne sa elementima parodije u književnosti. Posleratna aktivnost Poslednje godine (1945–1955) proveo je u Beogradu radeći kao profesionalni književnik, satiričar i prevodilac sa francuskog, engleskog, ruskog, češkog, poljskog i nemačkog jezika. Njegovi specifični prevodi, u kojima je zarad prenošenja najdubljeg smisla i tumačenja prevođenog teksta vidljivo odstupao od originala, ponekad su čak nailazili na odbijanje izdavača, ali su i danas ostali nenadmašni, skoro kao posebna književna dela. Na polju satire Vinaverove parodije odlikuju se beskrajno duhovitim obrtima, svežinom izraza i prefinjenim osećajem za grotesku, što je posebno došlo do izražaja u „Pantologijama novije srpske pelengirike“ (1920, 1922. i 1938), koje su zapravo parodijski pandan „Antologiji novije srpske lirike“ Bogdana Popovića. Među brojnim Vinaverovim radovima, najpoznatija su: „Priče koje su izgubile ravnotežu“ (1913), „Misli“ (1913), „Varoš zlih volšebnika“ (1920), „Gromobran svemira“ (1921), „Čuvari sveta“ (1926), „Ikarov let“ (1937), „Ratni drugovi“ (1939), „Evropska noć“ (1952), „Jezik naš nasušni“ (1952) i kao kruna njegovog razmišljanja o srpskom jeziku „Zanosi i prkosi Laze Kostića“ (1963). U ovoj poslednjoj knjizi, za koju je Vinaver vodio veliku bitku i za života nije mogao da nađe izdavača, autor je polemičkim majstorstvom do vrhunca doveo svoje kritike srpskog kulturnog mediokritetstva i mitomanstva. Iako je pokazao da se može biti moderan u kontekstu nacionalne kulture, on je i posle toga još pola veka ostao neshvaćen, potiskivan i prećutkivan, pa su „Zanosi“ ponovo štampani tek 2006. godine. U knjizi na skoro 600 stranica eseja o velikom pesniku, Vinaver je uspeo da oslika kompletno duhovno i umetničko nasleđe srpske književnosti, kulture, mitologije, državnosti i da napiše ne samo monografiju o Lazi Kostiću, već i autopoetičko delo, koje spaja intelektualno-umetničku radoznalost, enciklopedijsku obaveštenost i autentični duh. „Zanosi i prkosi“ sadrže, naime, kompletnu Kostićevu biografiju i njegova dela, istorijski kontekst u kome su nastajala i beleške o njegovim savremenicima, ali je Vinaver pisao i o muzici, problemima stiha, posebno deseterca, troheja i heksametra, o jezičkim mogućnostima, melodiji jezika i o modernoj poeziji uopšte. Umro je u Niškoj Banji, 1. avgusta 1955. godine. Njegovoj sahrani na Novom groblju u Beogradu su prisustvovali Veljko Petrović, Ivo Andrić, Milan Bogdanović i dr. Imao je dva sina Vuka, rođenog u Bernu 1927, i Konstantina, rođenog u Berlinu 1930. godine. Stariji sin, po profesiji istoričar, bio je poput svog oca poznat kao poliglota. Mlađi sin, pijanista, muzikolog i operski dramaturg, je dobio ime po dobrom prijatelju njegovog oca Konstantinu Fotiću. Bibliografija Mjeća – Beograd 1911, Priče koje su izgubile ravnotežu – Beograd 1913, Varoš zlih volšebnika – Beograd 19120, Pantologija novije srpske pelengirike – Beograd 1920. Gromobran svemira – Beograd 1921, Nova pantologija pelengirike – Beograd 1922, Čuvari sveta – Beograd 1926, Goč gori, jedna jugoslovenska simfonija – Beograd 1927, Šabac i njegove tradicije – Beograd 1935, Čardak ni na nebu ni na zemlji – Beograd 1938, Momčilo Nastasijević – Beograd 1938, Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike – Beograd 1938, Živi okviri – Beograd 1938, Ratni drugovi – Beograd 1939, Godine poniženja i borbe, život u nemačkim „oflazima“ – Beograd 1945, Evropska noć – Beograd 1952, Jezik naš nasušni – Novi Sad 1952, Nadgramatika – Beograd 1963, Zanosi i prkosi Laze Kostića – Novi Sad 1963 Zanimljivosti Rebeka Vest je u svom putopisu Crno jagnje i sivi soko duhovito opisala svoje sukobe sa ženom Stanislava Vinavera. Stanislav i njegova žena su im bili pratioci na mnogim putovanjima po Jugoslaviji, ali je konstantna netrpeljivost dovela do toga da nastave put bez njih. U putopisu gospodin i gospođa Vinaver nisu navedeni pod svojim pravim imenima, a gospođa Vinaver je prikazana kao nacista, rasista, nemački nacionalista... U Šapcu postoji trg posvećen njemu. Potpisivao se pseudonimima Trajko Ćirić (u Veselim novinama), Čika Staša, Džim Dim Presni, Profesor Sveznanov. avangarda, prva izdanja, first edition, bibliofilski primerak, Crnjanski, međuratna književnost KC (K)