Roman Kafe Kengur smešten je u mitsko i stvarno banatsko mesto Modoš. Ali da bi priča roman mogla da se odigra i ispriča u Modošu, bilo je neophodno da njen junak opiše pun krug: od mladića koji odlazi iz Modoša, otiskujući se u sve dalje prostore, dok ne završi u Australiji u kojoj će provesti uzbudljiv život sve do iznenadne poslovne propasti, da bi se onda vratio u Modoš, gde, posle životnog gubitka, još jedino može da u priči o sopstvenom i epohalnom iskustvu pretrajava završne dane svog života. Povratnik iz inostranstva, na samom kraju svog života, u dotrajalom kafeu Kengur u Modošu, priča o svom odrastanju u zemlju i o svojim decenijskim stranstvovanjima po svetu. Njegov sagovornik sluša, upija i beleži tu ispovest u kojoj se lična i porodična istorija stapaju sa istorijom jedne zemlje i istorije jedne emigracije u burnim tokovima modernog doba. Na taj način jedna privatna istorija u romanu Kafe Kengur pokazuje se kao istorija mesta Modoš i istorija zahuktalog sveta iz koga se vratio neobični Dangubićev junak koji je svestan da se priča vlastitog života mora ispričati da bi se u životu obnovilo dostojanstvo i obnovio sam smisao. Junak romana Ratka Dangubića je bio na mnogim mestima, upoznao je mnoge ljude, svedok je mnogobrojnih događaja. U romanu Kafe Kengur on pamti i svedoči. Njegova priča ima snagu ispovesti i netremice drži pažnju, svejedno da li priča o detinjstvu u doba kolektivizacije i prinudnog otkupa, o pobunjeničkom bekstvu iz komunističke zemlje, o svom trgovačkom poslu i propasti u potrošačkom svetu Australije, o bratu koji je poginuo na Košarama 1999. godine ili o odluci da sve napusti i vrati se u Srbiji i o lancu događaja koji će iz toga uslediti.

Opis proizvoda Novi roman Ratka Dangubića Kafe Kengur smešten je u mitsko i stvarno banatsko mesto Modoš. Ali da bi priča roman mogla da se odigra i ispriča u Modošu, bilo je neophodno da njen junak opiše pun krug: od mladića koji odlazi iz Modoša, otiskujući se u sve dalje prostore, dok ne završi u Australiji u kojoj će provesti uzbudljiv život sve do iznenadne poslovne propasti, da bi se onda vratio u Modoš, gde, posle životnog gubitka, još jedino može da u priči o sopstvenom i epohalnom iskustvu pretrajava završne dane svog života.Povratnik iz inostranstva, na samom kraju svog života, u dotrajalom kafeu Kengur u Modošu, priča o svom odrastanju u zemlju i o svojim decenijskim stranstvovanjima po svetu. Njegov sagovornik sluša, upija i beleži tu ispovest u kojoj se lična i porodična istorija stapaju sa istorijom jedne zemlje i istorije jedne emigracije u burnim tokovima modernog doba. Na taj način jedna privatna istorija u romanu Kafe Kengur pokazuje se kao istorija mesta Modoš i istorija zahuktalog sveta iz koga se vratio neobični Dangubićev junak koji je svestan da se priča vlastitog života mora ispričati da bi se u životu obnovilo dostojanstvo i obnovio sam smisao.Junak romana Ratka Dangubića je bio na mnogim mestima, upoznao je mnoge ljude, svedok je mnogobrojnih događaja. U romanu Kafe Kengur on pamti i svedoči. Njegova priča ima snagu ispovesti i netremice drži pažnju, svejedno da li priča o detinjstvu u doba kolektivizacije i prinudnog otkupa, o pobunjeničkom bekstvu iz komunističke zemlje, o svom trgovačkom poslu i propasti u potrošačkom svetu Australije, o bratu koji je poginuo na Košarama 1999. godine ili o odluci da sve napusti i vrati se u Srbiji i o lancu događaja koji će iz toga uslediti.

Opis proizvoda Novi roman Ratka Dangubića Kafe Kengur smešten je u mitsko i stvarno banatsko mesto Modoš. Ali da bi priča roman mogla da se odigra i ispriča u Modošu, bilo je neophodno da njen junak opiše pun krug: od mladića koji odlazi iz Modoša, otiskujući se u sve dalje prostore, dok ne završi u Australiji u kojoj će provesti uzbudljiv život sve do iznenadne poslovne propasti, da bi se onda vratio u Modoš, gde, posle životnog gubitka, još jedino može da u priči o sopstvenom i epohalnom iskustvu pretrajava završne dane svog života.Povratnik iz inostranstva, na samom kraju svog života, u dotrajalom kafeu Kengur u Modošu, priča o svom odrastanju u zemlju i o svojim decenijskim stranstvovanjima po svetu. Njegov sagovornik sluša, upija i beleži tu ispovest u kojoj se lična i porodična istorija stapaju sa istorijom jedne zemlje i istorije jedne emigracije u burnim tokovima modernog doba. Na taj način jedna privatna istorija u romanu Kafe Kengur pokazuje se kao istorija mesta Modoš i istorija zahuktalog sveta iz koga se vratio neobični Dangubićev junak koji je svestan da se priča vlastitog života mora ispričati da bi se u životu obnovilo dostojanstvo i obnovio sam smisao.Junak romana Ratka Dangubića je bio na mnogim mestima, upoznao je mnoge ljude, svedok je mnogobrojnih događaja. U romanu Kafe Kengur on pamti i svedoči. Njegova priča ima snagu ispovesti i netremice drži pažnju, svejedno da li priča o detinjstvu u doba kolektivizacije i prinudnog otkupa, o pobunjeničkom bekstvu iz komunističke zemlje, o svom trgovačkom poslu i propasti u potrošačkom svetu Australije, o bratu koji je poginuo na Košarama 1999. godine ili o odluci da sve napusti i vrati se u Srbiji i o lancu događaja koji će iz toga uslediti.

Kafe Kengur Novi roman Ratka Dangubića Kafe Kengur smešten je u mitsko i stvarno banatsko mesto Modoš. Ali da bi priča roman mogla da se odigra i ispriča u Modošu, bilo je neophodno da njen junak opiše pun krug: od mladića koji odlazi iz Modoša, otiskujući se u sve dalje prostore, dok ne završi u Australiji u kojoj će provesti uzbudljiv život sve do iznenadne poslovne propasti, da bi se onda vratio u Modoš, gde, posle životnog gubitka, još jedino može da u priči o sopstvenom i epohalnom iskustvu pretrajava završne dane svog života. Povratnik iz inostranstva, na samom kraju svog života, u dotrajalom kafeu Kengur u Modošu, priča o svom odrastanju u zemlju i o svojim decenijskim stranstvovanjima po svetu. Njegov sagovornik sluša, upija i beleži tu ispovest u kojoj se lična i porodična istorija stapaju sa istorijom jedne zemlje i istorije jedne emigracije u burnim tokovima modernog doba. Na taj način jedna privatna istorija u romanu Kafe Kengur pokazuje se kao istorija mesta Modoš i istorija zahuktalog sveta iz koga se vratio neobični Dangubićev junak koji je svestan da se priča vlastitog života mora ispričati da bi se u životu obnovilo dostojanstvo i obnovio sam smisao. Junak romana Ratka Dangubića je bio na mnogim mestima, upoznao je mnoge ljude, svedok je mnogobrojnih događaja. U romanu Kafe Kengur on pamti i svedoči. Njegova priča ima snagu ispovesti i netremice drži pažnju, svejedno da li priča o detinjstvu u doba kolektivizacije i prinudnog otkupa, o pobunjeničkom bekstvu iz komunističke zemlje, o svom trgovačkom poslu i propasti u potrošačkom svetu Australije, o bratu koji je poginuo na Košarama 1999. godine ili o odluci da sve napusti i vrati se u Srbiji i o lancu događaja koji će iz toga uslediti. Prikaži više

Autor: Zoe ValdesOvo je priča o pobuni protiv uslova u kojima mlada spisateljica živi u krajnjoj oskudici Kastrovog režima gde se mešaju podjednako mržnja i ljubav, jer njena domovina Kuba koju ona naziva “To Ostrvo” kao začarano predstavlja suštinu njenog života.“Kafe Nostalgija” je potraga za tim životnim smislom kroz svetske gradove kao što su Pariz, Njujork, Los Anđeles, Buenos Aires, Karakas, Bogota… u kojima autorka sreće svoje rasute prijatelje – izbeglice i same isčupane poput biljki iz svoje zemlje

Autor: Ratko DangubićNovi roman Ratka Dangubića Kafe Kengur smešten je u mitsko i stvarno banatsko mesto Modoš. Ali da bi priča roman mogla da se odigra i ispriča u Modošu, bilo je neophodno da njen junak opiše pun krug: od mladića koji odlazi iz Modoša, otiskujući se u sve dalje prostore, dok ne završi u Australiji u kojoj će provesti uzbudljiv život sve do iznenadne poslovne propasti, da bi se onda vratio u Modoš, gde, posle životnog gubitka, još jedino može da u priči o sopstvenom i epohalnom iskustvu pretrajava završne dane svog života.

Kafe B. Lazar Lalić u romanu Kafe B, koji je istovremeno žanrovski i porodična hronika, sagledava nekoliko generacija odrastanja i sazrevanja bliskih srodnika. To je politički pregled naše novije istorije, nesreće pojedinaca, ali i demagogije raznih oblika vlasti i vladavine. Lazar Lalić je verni hroničar „podmuklog uticaja istorije“ na čitave generacije. Oblici političke vladavine, koja se svodi na ideološku, religioznu i rasnu netoleranciju, oblikuju ljudske živote. Politički moćnici se beskrupulozno poigravaju sudbinama ljudi u vrtlogu događaja na koje ne mogu da utiču, nošeni vetrovima istorije. Lalić piše o ljudima koje dobro poznaje, o porodicama njemu bliskim, sa tugom i melanholijom što su mnogi daroviti, talentovani pojedinci postali žrtve tih istorijskih vrtloga i oluja. Ljudski životi se prepliću, ukrštaju i prožimaju sa događajima koji daleko nadilaze mogućnosti pojedinca da im se odupre. Lalićev roman, na granici fikcije i dokumentarnog, opšteg i pojedinačnog, svedočanstvo je o našem dobu nenaklonjenom slobodnim, darovitim i samosvesnim pojedincima zatočenim u „zarobljenoj državi“. Svedočanstvo o sopstvenom životu u svetu i veku organizovanih političkih mržnji.

Alchajmer kafe Kako je moguće izgubiti sebe, a još biti živ? „Novu knjigu Ratomira Damjanovića čini deset izvanrednih pripovedaka iz istog tematskog kruga, određenog delom indikativnim, a delom izazovnim naslovom Alchajmer kafe, koji nosi prisenak ironije. O ljudima koji zbog demencije fatalno ostaju bez sećanja, identiteta, volje, personalnosti, autonomije i bez stvarne pripadnosti bilo kojoj grupi, čak i porodici, isključeni iz svih vremenskih dimenzija izuzev tanušnog momentanog sada, po pravilu se piše sa humanim saosećanjem i sentimentalno. Damjanović ne izneverava tu spontanu etičnost – naprotiv, podiže je na viši nivo – kada se opredeljuje za kreativno iskošeni i originalni pristup, prelazeći svaku od deset pripovedaka finom prevlakom duhovitosti, a ponegde i snažnijim prodorima crnog humora, parodije i groteske. Naravno, to nisu šale na račun pacijenata, nego kritičko pokazivanje da njihove nelogične, besmislene i apsurdne reči i reakcije ponekad razobličavaju istinsku nelogičnost, besmisao i apsurd društvenog sklopa u kojem se uzdiže kolektivni Alchajmer, vinovnik sveopšteg današnjeg zaboravljanja i dezintegracije istorije. Svaka od deset Damjanovićevih pripovedaka može stajati zasebno, jer je vrednost za sebe, plod čudesne imaginacije i vrhunskog pripovedačkog umeća.“ – mr Đorđe Malavrazić

Autor: Lazar LalićLazar Lalić u romanu KAFE B., koji je istovremeno žanrovski i porodična hronika, sagledava nekoliko generacija odrastanja i sazrevanja bliskih srodnika. To je politički pregled naše novije istorije, nesreće pojedinaca, ali i demagogije raznih oblika vlasti i vladavine. Lazar Lalić je verni hroničar „podmuklog uticaja istorije“ na čitave generacije. Oblici političke vladavine, koja se svodi na ideološku, religioznu i rasnu netoleranciju, oblikuju ljudske živote. Politički moćnici se beskrupulozno poigravaju sudbinama ljudi u vrtlogu događaja na koje ne mogu da utiču, nošeni vetrovima istorije. Lalić piše o ljudimakoje dobro poznaje, o porodicama njemu bliskim, sa tugom i melanholijom što su mnogi daroviti, talentovani pojedinci postali žrtve tih istorijskih vrtloga i oluja. Ljudski životi se prepliću, ukrštaju i prožimaju sa događajima koji daleko nadilaze mogućnosti pojedinca da im se odupre. Lalićev roman, na granici fikcije i dokumentarnog, opšteg i pojedinačnog, svedočanstvo je o našem dobu nenaklonjenom slobodnim, darovitim i samosvesnim pojedincima zatočenim u „zarobljenoj državi“. Svedočanstvo o sopstvenom životu u svetu i veku organizovanih političkih mržnji.

Lazar Lalić u romanu KAFE B., koji je istovremeno žanrovski i porodična hronika, sagledava nekoliko generacija odrastanja i sazrevanja bliskih srodnika. To je politički pregled naše novije istorije, nesreće pojedinaca, ali i demagogije raznih oblika vlasti i vladavine. Lazar Lalić je verni hroničar „podmuklog uticaja istorije“ na čitave generacije. Oblici političke vladavine, koja se svodi na ideološku, religioznu i rasnu netoleranciju, oblikuju ljudske živote. Politički moćnici se beskrupulozno poigravaju sudbinama ljudi u vrtlogu događaja na koje ne mogu da utiču, nošeni vetrovima istorije. Lalić piše o ljudima koje dobro poznaje, o porodicama njemu bliskim, sa tugom i melanholijom što su mnogi daroviti, talentovani pojedinci postali žrtve tih istorijskih vrtloga i oluja. Ljudski životi se prepliću, ukrštaju i prožimaju sa događajima koji daleko nadilaze mogućnosti pojedinca da im se odupre. Lalićev roman, na granici fikcije i dokumentarnog, opšteg i pojedinačnog, svedočanstvo je o našem dobu nenaklonjenom slobodnim, darovitim i samosvesnim pojedincima zatočenim u „zarobljenoj državi“. Svedočanstvo o sopstvenom životu u svetu i veku organizovanih političkih mržnji. Filip David

Elza i Ijan, bratislavski „desperadosi“, žive u opštini Petržalka, poznatoj po tome što vreme kao da je u njoj prestalo da teče. U ovoj neobičnoj naseobini, glavno društvo im je još jedan par, Rebeka i Elfman, i oni skupa čine intelektualnu četvrorku, koja ne štedi i ne razmišlja o budućnosti, već sav novac troši na restorane, kafiće i hotele. Jedan od tih kafića je i „Hijena, njihovo zbogno mesto u kojem se druže, polemišu, čitaju i pišu. Ovo je roman sa bliskim i prepoznatljivim društvenim miljeom, i govori o modernom svetu koji ne prašta neambicioznost i čini da oni koji se u njemu ne snađu, postaju zaboravljeni od svih. Naši junaci svesni su šta je ono što ih guši u njihovom okruženju, ali i šta je to u njemu što ih trajno povezuje. Benjova se ovom knjigom predstavila kao veoma duhovita pripovedačica, vešta u gradnji strukture romana i pronicljiva u zapažanju društvene stvarnosti. Ona nam svoje junake otkriva dozirano, ali ubedljivo i autentično, i kroz njih daje portret savremenog života Bratislave, u kojem će svaki čitalac prepoznati deo svoje svakodnevice.

Elza i Ijan žive u opštini Petržalka, koja je poznata po tome što vreme kao da je u njoj stalo. Društvo im pravi još jedan par, Rebeka i Eflman, i oni zajedno čine intelektualnu četvorku, koja ne razmišlja o budućnosti i ne štedi, već sav novac troši na hotele, kafiće i restorane. Jedan od tih kafića je ,,Hijena", mesto u kojem se druže, čitaju i pišu. Ovaj roman govori o modernom svetu koji ne prašta neambicioznost i čini da oni koji se u njemu ne snađu, postanu zaboravljeni od svih. Junaci romana su svesni onoga što je u njihovom okruženju i što ih guši, ali je to nešto što ih trajno povezuje. Benjova nam daje portret savremenog života Bratislave, u kojem će svaki čitalac prepoznati deo svoje svakodnevnice.

Radnja romana se odvija u kafeu ’’Kengur’’ koji se nalazi u stvarnom, a u isto vreme i mitskom Modošu u Banatu. Glavni junak prepričava svoj život sagovorniku. Odrastao je u Modošu, potom je putovao po svetu trbuhom za kruhom, da bi nakraju u Australiji doživeo propast sa svojim biznisom. Zato rešava da se vrati u rodni grad... A mi čitamo njegovu životnu priču...

Opis proizvoda Elza i Ijan, bratislavski „„desperadosi““, žive u opštini Petržalka, poznatoj po tome što vreme kao da je u njoj prestalo da teče. U ovoj neobičnoj naseobini, glavno društvo im je još jedan par, Rebeka i Elfman, i oni skupa čine intelektualnu četvrorku, koja ne štedi i ne razmišlja o budućnosti, već sav novac troši na restorane, kafiće i hotele. Jedan od tih kafića je i „„Hijena““, njihovo zbogno mesto u kojem se druže, polemišu, čitaju i pišu.Ovo je roman sa bliskim i prepoznatljivim društvenim miljeom, i govori o modernom svetu koji ne prašta neambicioznost i čini da oni koji se u njemu ne snađu, postaju zaboravljeni od svih. Naši junaci svesni su šta je ono što ih guši u njihovom okruženju, ali i šta je to u njemu što ih trajno povezuje.Benjova se ovom knjigom predstavila kao veoma duhovita pripovedačica, vešta u gradnji strukture romana i pronicljiva u zapažanju društvene stvarnosti. Ona nam svoje junake otkriva dozirano, ali ubedljivo i autentično, i kroz njih daje portret savremenog života Bratislave, u kojem će svaki čitalac prepoznati deo svoje svakodnevice.

Autor: Jana BenjovaElza i Ijan, bratislavski „desperadosi“, žive u opštini Petržalka, poznatoj po tome što vreme kao da je u njoj prestalo da teče. U ovoj neobičnoj naseobini, glavno društvo im je još jedan par, Rebeka i Elfman, i oni skupa čine intelektualnu četvrorku, koja ne štedi i ne razmišlja o budućnosti, već sav novac troši na restorane, kafiće i hotele. Jedan od tih kafića je i „Hijena, njihovo zbogno mesto u kojem se druže, polemišu, čitaju i pišu.Ovo je roman sa bliskim i prepoznatljivim društvenim miljeom, i govori o modernom svetu koji ne prašta neambicioznost i čini da oni koji se u njemu ne snađu, postaju zaboravljeni od svih. Naši junaci svesni su šta je ono što ih guši u njihovom okruženju, ali i šta je to u njemu što ih trajno povezuje.Benjova se ovom knjigom predstavila kao veoma duhovita pripovedačica, vešta u gradnji strukture romana i pronicljiva u zapažanju društvene stvarnosti. Ona nam svoje junake otkriva dozirano, ali ubedljivo i autentično, i kroz njih daje portret savremenog života Bratislave, u kojem će svaki čitalac prepoznati deo svoje svakodnevice.

Novi roman Ratka Dangubića Kafe Kengur smešten je u mitsko i stvarno banatsko mesto Modoš. Ali da bi priča roman mogla da se odigra i ispriča u Modošu, bilo je neophodno da njen junak opiše pun krug: od mladića koji odlazi iz Modoša, otiskujući se u sve dalje prostore, dok ne završi u Australiji u kojoj će provesti uzbudljiv život sve do iznenadne poslovne propasti, da bi se onda vratio u Modoš, gde, posle životnog gubitka, još jedino može da u priči o sopstvenom i epohalnom iskustvu pretrajava završne dane svog života. Povratnik iz inostranstva, na samom kraju svog života, u dotrajalom kafeu Kengur u Modošu, priča o svom odrastanju u zemlju i o svojim decenijskim stranstvovanjima po svetu. Njegov sagovornik sluša, upija i beleži tu ispovest u kojoj se lična i porodična istorija stapaju sa istorijom jedne zemlje i istorije jedne emigracije u burnim tokovima modernog doba. Na taj način jedna privatna istorija u romanu Kafe Kengur pokazuje se kao istorija mesta Modoš i istorija zahuktalog sveta iz koga se vratio neobični Dangubićev junak koji je svestan da se priča vlastitog života mora ispričati da bi se u životu obnovilo dostojanstvo i obnovio sam smisao. Junak romana Ratka Dangubića je bio na mnogim mestima, upoznao je mnoge ljude, svedok je mnogobrojnih događaja. U romanu Kafe Kengur on pamti i svedoči. Njegova priča ima snagu ispovesti i netremice drži pažnju, svejedno da li priča o detinjstvu u doba kolektivizacije i prinudnog otkupa, o pobunjeničkom bekstvu iz komunističke zemlje, o svom trgovačkom poslu i propasti u potrošačkom svetu Australije, o bratu koji je poginuo na Košarama 1999. godine ili o odluci da sve napusti i vrati se u Srbiji i o lancu događaja koji će iz toga uslediti. Čitaj dalje

Kradljivac kafe-Tom Hilenbrand.Izdavac Laguna,2018 godine.Mek povez,507 str.Tri pecata,korice blago pohabane,ostalo dobro ocuvano.

Za ovaj roman, autorka je dobila nagradu Evropske unije za najbolji roman i jedna je od vodećih slovačkih autorki, priznata i van granica svoje zemlje. Elza i Ijan, bratislavski „desperadosi“, žive u opštini Petržalka, poznatoj po tome što vreme kao da je u njoj prestalo da teče. U ovoj neobičnoj naseobini, glavno društvo im je još jedan par, Rebeka i Elfman, i oni skupa čine intelektualnu četvrorku, koja ne štedi i ne razmišlja o budućnosti, već sav novac troši na restorane, kafiće i hotele. Jedan od tih kafića je i „Hijena, njihovo zbogno mesto u kojem se druže, polemišu, čitaju i pišu. Ovo je roman sa bliskim i prepoznatljivim društvenim miljeom, i govori o modernom svetu koji ne prašta neambicioznost i čini da oni koji se u njemu ne snađu, postaju zaboravljeni od svih. Naši junaci svesni su šta je ono što ih guši u njihovom okruženju, ali i šta je to u njemu što ih trajno povezuje. Benjova se ovom knjigom predstavila kao veoma duhovita pripovedačica, vešta u gradnji strukture romana i pronicljiva u zapažanju društvene stvarnosti. Ona nam svoje junake otkriva dozirano, ali ubedljivo i autentično, i kroz njih daje portret savremenog života Bratislave, u kojem će svaki čitalac prepoznati deo svoje svakodnevice. Čitaj dalje

Kradljivac kafe - Tom Hilenbrand odlicno stanje „Roman Toma Hilenbranda nije samo uzbudljiv krimić o počecima trgovine kafom već je iznad svega neobičan i prebogat istorijski roman. Prava poslastica za svakog čitaoca“. Stern Roman čiji je glavni junak možda najomiljenija namirnica na svetu: kafa. Godina je 1683. Evropa je preplavljena novom drogom. Ta droga zove se kafa. Svuda je tražena – iako je izuzetno skupa jer je monopol na nju u rukama Osmanlijskog carstva. Međutim, jedan mlad Englez osmislio je plan kako da od Turaka izmami ta dragocena zrna... Dugo su Evropljani imali prezriv odnos prema tom neznabožačkom bućkurišu i radije su pili pivo. Tek krajem 17. veka Evropa je otkrila kafu. Londonski filozofi, amsterdamski trgovci začinima i pariski pesnici; svi oni okupljaju se u kafedžinicama kako bi uživali u ovom prosvetiteljskom napitku. Međutim, kafa je skupa. I svakome ko želi da je prokrijumčari iz jemenske Moke sleduje smrtna kazna. A čovek koji ipak želi da iskuša svoju sreću je mladi Obedaja Čalon, špekulant, trgovac i lisac. Ionako je pretrpeo brodolom na Londonskoj berzi. Samo velik posao, uistinu velik posao mogao bi da ga spase od potpune propasti. I zato je odlučio da igra na sve ili ništa: uz novčanu podršku Istočnoindijske kompanije, okupio je tim stručnjaka iz raznih zemalja s namerom da Turcima ukrade kafu. Ispočetka se čini kao da sve ide glatko, ali kako vreme prolazi jasno im je da su se upustili u skoro neizvodljiv izazov... „Prekrasni su opisi boja, mirisa i zvukova Londona, Amsterdama i jemenskog lučkog grada Moke – njihovih uličica, štamparija, kafedžinica, knjižara i (...) Hilenbrandova veština pripovedanja s lakoćom nam prenosi te čudesne i raskošne slike...“ People „Kao i svaki dobar istorijski roman i Kradljivac kafe postavlja najvažnija savremena pitanja: pitanja odnosa prema totalnom nadzoru, globalilzaciji, političkim i ekonomskim smicalicama na uštrb naroda... Nesvakidašnja, izvrsno ispripovedana pustolovina.“ Münchner Feuillton met+

Kradljivac kafe, Tom Hilenbrand Veoma lepo očuvana „Roman Toma Hilenbranda nije samo uzbudljiv krimić o počecima trgovine kafom već je iznad svega neobičan i prebogat istorijski roman. Prava poslastica za svakog čitaoca“. Stern Roman čiji je glavni junak možda najomiljenija namirnica na svetu: kafa. Godina je 1683. Evropa je preplavljena novom drogom. Ta droga zove se kafa. Svuda je tražena – iako je izuzetno skupa jer je monopol na nju u rukama Osmanlijskog carstva. Međutim, jedan mlad Englez osmislio je plan kako da od Turaka izmami ta dragocena zrna... Dugo su Evropljani imali prezriv odnos prema tom neznabožačkom bućkurišu i radije su pili pivo. Tek krajem 17. veka Evropa je otkrila kafu. Londonski filozofi, amsterdamski trgovci začinima i pariski pesnici; svi oni okupljaju se u kafedžinicama kako bi uživali u ovom prosvetiteljskom napitku. Međutim, kafa je skupa. I svakome ko želi da je prokrijumčari iz jemenske Moke sleduje smrtna kazna. A čovek koji ipak želi da iskuša svoju sreću je mladi Obedaja Čalon, špekulant, trgovac i lisac. Ionako je pretrpeo brodolom na Londonskoj berzi. Samo velik posao, uistinu velik posao mogao bi da ga spase od potpune propasti. I zato je odlučio da igra na sve ili ništa: uz novčanu podršku Istočnoindijske kompanije, okupio je tim stručnjaka iz raznih zemalja s namerom da Turcima ukrade kafu. Ispočetka se čini kao da sve ide glatko, ali kako vreme prolazi jasno im je da su se upustili u skoro neizvodljiv izazov... „Prekrasni su opisi boja, mirisa i zvukova Londona, Amsterdama i jemenskog lučkog grada Moke – njihovih uličica, štamparija, kafedžinica, knjižara i (...) Hilenbrandova veština pripovedanja s lakoćom nam prenosi te čudesne i raskošne slike...“ People „Kao i svaki dobar istorijski roman i Kradljivac kafe postavlja najvažnija savremena pitanja: pitanja odnosa prema totalnom nadzoru, globalilzaciji, političkim i ekonomskim smicalicama na uštrb naroda... Nesvakidašnja, izvrsno ispripovedana pustolovina.“ Münchner Feuillton

Knjiga: Kradljivac kafe Autor: Tom Hilenbrand Polovna, u odličnom stanju. Na prvoj stranici knjige se nalazi potpis prvog vlasnika. Plaćanje pre slanja na tekući račun, slanje Pošta ili Post Express. „Roman Toma Hilenbranda nije samo uzbudljiv krimić o počecima trgovine kafom već je iznad svega neobičan i prebogat istorijski roman. Prava poslastica za svakog čitaoca“. Stern Roman čiji je glavni junak možda najomiljenija namirnica na svetu: kafa. Godina je 1683. Evropa je preplavljena novom drogom. Ta droga zove se kafa. Svuda je tražena – iako je izuzetno skupa jer je monopol na nju u rukama Osmanlijskog carstva. Međutim, jedan mlad Englez osmislio je plan kako da od Turaka izmami ta dragocena zrna... Dugo su Evropljani imali prezriv odnos prema tom neznabožačkom bućkurišu i radije su pili pivo. Tek krajem 17. veka Evropa je otkrila kafu. Londonski filozofi, amsterdamski trgovci začinima i pariski pesnici; svi oni okupljaju se u kafedžinicama kako bi uživali u ovom prosvetiteljskom napitku. Međutim, kafa je skupa. I svakome ko želi da je prokrijumčari iz jemenske Moke sleduje smrtna kazna. A čovek koji ipak želi da iskuša svoju sreću je mladi Obedaja Čalon, špekulant, trgovac i lisac. Ionako je pretrpeo brodolom na Londonskoj berzi. Samo velik posao, uistinu velik posao mogao bi da ga spase od potpune propasti. I zato je odlučio da igra na sve ili ništa: uz novčanu podršku Istočnoindijske kompanije, okupio je tim stručnjaka iz raznih zemalja s namerom da Turcima ukrade kafu. Ispočetka se čini kao da sve ide glatko, ali kako vreme prolazi jasno im je da su se upustili u skoro neizvodljiv izazov... „Prekrasni su opisi boja, mirisa i zvukova Londona, Amsterdama i jemenskog lučkog grada Moke – njihovih uličica, štamparija, kafedžinica, knjižara i (...) Hilenbrandova veština pripovedanja s lakoćom nam prenosi te čudesne i raskošne slike...“ People „Kao i svaki dobar istorijski roman i Kradljivac kafe postavlja najvažnija savremena pitanja: pitanja odnosa prema totalnom nadzoru, globalilzaciji, političkim i ekonomskim smicalicama na uštrb naroda... Nesvakidašnja, izvrsno ispripovedana pustolovina.“ Münchner Feuillton

Stari električni šporet za prženje kafe Deligrad - Niš Samo emajlirani, spoljašnji deo pržona za prženje kafe, metalni delovi imaju koroziju, emajl na više mesta oštećen nedostaje unutrašnjost - da ne bude zabuna! dimenzije 17 cm x 13 cm x 11 cm

Do sada je Prva damska detektivnska agenicja uglavnom pomagala ljudima da pronađu nešto što su izgubili. A šta se dešava ako su ljudi izgubili sami sebe? U najnovijem delu popularnog serijala Aleksandra Mekola Smita pojavljuje se tajanstvena žena koja se ne seća ničega o sebi, niti kako je došla da traži pomoć od Dragocene Ramocve i njenog novog kodirektora Grejs Makuci. S druge stane, Grejs Makuci pokreće novi bizis: restoran pod nazivom Deluks kafe za zgodne muškarce. Poteškoće nastaju kada shvati da će morati da traži pomoć od osobe od koje to najmanje želi.

Prva damska detektivska agencija često pomaže ljudima da pronađu ono što su izgubili. Ali još se nije desilo da mora da pomogne klijentu da pronađe sebe, kao u ovom najnovijem nastavku popularnog serijala Aleksandra Mekol Smita. Tajanstvena žena koja se ne seća ničeg o sebi niti kako je uopšte dospela u Bocvanu zatražila je pomoć Dragocene Ramocve i njenog novog kodirektora Grejs Makuci, kako bi otkrila svoj identitet. U međuvremenu, Grejs Makuci isto tako kao što rešava probleme u ulozi partnera u agenciji sama uspešno ulazi u novi poduhvat: otvara moderan restoran pod imenom „Deluks kafe za zgodne muškarce“. No, ispostavljа se da rešenje za probleme s kuvarom, konobarom i drugim izazovima koje joj donosi novi biznis mora da potraži od neočekivane osobe, tako što će zaboraviti na svoj ponos i pitati za pomoć. I gospodin DŽ. L. B. Matekoni je primoran da napravi težak izbor, onaj koji će doneti velike promene i u Brze motore Tlokvenga i u Prvu damsku detektivsku agenciju. Sa simpatijama i toplim humorom, Mekol Smit nas i ovaj put vodi kroz životne avanture svojih junaka iz Bocvane. Prevod s engleskog jezika: Tanja Milosavljević „Divno… Ljubitelji ovog serijala biće dirnuti razvojem sporednih likova, a novi čitaoci očarani toplim humorom.“ Publishers Weekly „Mekol Smit je živi posmatrač i elegantan pisac, koji poštuje običaje i kulturu Bocvane… Nadamo se da će i ovaj serijal trajati, kao što to najbolje tradicije čine.“ The Plain Dealer „Aleksandar Mekol Smit je plodan, popularan i čudesan pisac. Njegova sposobnost da pruži kvalitetne nove epizode bez premca je u savremenoj književnosti.“ The Independent (London)

Deluks kafe za zogdne muškarce Prva damska detektivska agencija često pomaže ljudima da pronađu ono što su izgubili. Ali još se nije desilo da mora da pomogne klijentu da pronađe sebe, kao u ovom najnovijem nastavku popularnog serijala Aleksandra Mekol Smita. Tajanstvena žena koja se ne seća ničeg o sebi niti kako je uopšte dospela u Bocvanu zatražila je pomoć Dragocene Ramocve i njenog novog kodirektora Grejs Makuci, kako bi otkrila svoj identitet. U međuvremenu, Grejs Makuci isto tako kao što rešava probleme u ulozi partnera u agenciji sama uspešno ulazi u novi poduhvat: otvara moderan restoran pod imenom „Deluks kafe za zgodne muškarce“. No, ispostavljа se da rešenje za probleme s kuvarom, konobarom i drugim izazovima koje joj donosi novi biznis mora da potraži od neočekivane osobe, tako što će zaboraviti na svoj ponos i pitati za pomoć. I gospodin DŽ. L. B. Matekoni je primoran da napravi težak izbor, onaj koji će doneti velike promene i u Brze motore Tlokvenga i u Prvu damsku detektivsku agenciju. Sa simpatijama i toplim humorom, Mekol Smit nas i ovaj put vodi kroz životne avanture svojih junaka iz Bocvane. Prevod s engleskog jezika: Tanja Milosavljević „Divno… Ljubitelji ovog serijala biće dirnuti razvojem sporednih likova, a novi čitaoci očarani toplim humorom.“ Publishers Weekly „Mekol Smit je živi posmatrač i elegantan pisac, koji poštuje običaje i kulturu Bocvane… Nadamo se da će i ovaj serijal trajati, kao što to najbolje tradicije čine.“ The Plain Dealer „Aleksandar Mekol Smit je plodan, popularan i čudesan pisac. Njegova sposobnost da pruži kvalitetne nove epizode bez premca je u savremenoj književnosti.“ The Independent (London) Prikaži više