Kozni HEPCO kofer, radjen po porudzbini Mercedesa, u ogranicenim kolicinama, u periodu od 1958-1966 godine. (Original two tone Hepco luggage case used in all the Mercedes models from 1958 up to 1966. Ordered individually from Mercedes). Kofer je u dobrom stanju, unutrasnjost cista, jedan kais popravljan (moze to i bolje, fotografisano), nedostaje jedno dugmence nogica. Nista nije dirano, kofer je u originalu. Dimenzije: 59 x 38x 15,5 cm.

Belmil školski ranac + pernica dimenzije: 45x27x20 cm; kapacitet: 21 l; težina: 1100 g; anatomski; ergonomski oblikovan leđni deo omogućava protok vazduha; čvrsto dno sa nožicama; podesive naramenice; podešavanje u ramenom i grudnom pojasu kao i oko struka (skidajući kaiš); vodootporni materijal; velika pregrada na zip sa posebnim delom za knjige; prednja pregrada na zip; kao dodatak moderna torbica oko struka koja se kači na ranac; pernica ovalna sa jednim zipom.; privezak za ključeve; 2 godine garancije.

TORBA ĐAČKA SET 4/1 Softlight Plus sadrži: torbu đačku (dimenzija: 30x38x26 cm; kapacitet: 20l; težina: 900g; anatomska; ergonomski oblikovan leđni deo omogućava protok vazduha; podesive naramenice; podesivi kaiš za grudi; fidlock magnetna kopča; reflektirajuće trake; vodootporni materijal; stabilno dno sa plastičnim stopalima; glavni odeljak sa zasebnim odeljkom za knjige; sa dve uklonjive aplikacije; IGR sertifikat); pernicu punu 1zip 16 delova: 6 flomastera, 6 drvenih boja; grafitna olovka, gumica, rezač i lenjir; pernicu okruglu; torbu za fizičko; kutiju za užinu Motiv: Sports

TORBA ĐAČKA SET 4/1 Softlight Plus sadrži: torbu đačku (dimenzija: 30x38x26 cm; kapacitet: 20l; težina: 900g; anatomska; ergonomski oblikovan leđni deo omogućava protok vazduha; podesive naramenice; podesivi kaiš za grudi; fidlock magnetna kopča; reflektirajuće trake; vodootporni materijal; stabilno dno sa plastičnim stopalima; glavni odeljak sa zasebnim odeljkom za knjige; sa dve uklonjive aplikacije; IGR sertifikat); pernicu punu 1zip 16 delova: 6 flomastera, 6 drvenih boja; grafitna olovka, gumica, rezač i lenjir; pernicu okruglu; torbu za fizičko; kutiju za užinu Motiv: Jungle

TORBA ĐAČKA SET 4/1 Softlight Plus sadrži: torbu đačku (dimenzija: 30x38x26 cm; kapacitet: 20l; težina: 900g; anatomska; ergonomski oblikovan leđni deo omogućava protok vazduha; podesive naramenice; podesivi kaiš za grudi; fidlock magnetna kopča; reflektirajuće trake; vodootporni materijal; stabilno dno sa plastičnim stopalima; glavni odeljak sa zasebnim odeljkom za knjige; sa dve uklonjive aplikacije; IGR sertifikat); pernicu punu 1zip 16 delova: 6 flomastera, 6 drvenih boja; grafitna olovka, gumica, rezač i lenjir; pernicu okruglu; torbu za fizičko; kutiju za užinu Motiv: Space Girl

TORBA ĐAČKA SET 4/1 Softlight Plus sadrži: torbu đačku (dimenzija: 30x38x26 cm; kapacitet: 20l; težina: 900g; anatomska; ergonomski oblikovan leđni deo omogućava protok vazduha; podesive naramenice; podesivi kaiš za grudi; fidlock magnetna kopča; reflektirajuće trake; vodootporni materijal; stabilno dno sa plastičnim stopalima; glavni odeljak sa zasebnim odeljkom za knjige; sa dve uklonjive aplikacije; IGR sertifikat); pernicu punu 1zip 16 delova: 6 flomastera, 6 drvenih boja; grafitna olovka, gumica, rezač i lenjir; pernicu okruglu; torbu za fizičko; kutiju za užinu Motiv: Space Boy

TORBA ĐAČKA SET 4/1 Softlight Plus sadrži: torbu đačku (dimenzija: 30x38x26 cm; kapacitet: 20l; težina: 900g; anatomska; ergonomski oblikovan leđni deo omogućava protok vazduha; podesive naramenice; podesivi kaiš za grudi; fidlock magnetna kopča; reflektirajuće trake; vodootporni materijal; stabilno dno sa plastičnim stopalima; glavni odeljak sa zasebnim odeljkom za knjige; sa dve uklonjive aplikacije; IGR sertifikat); pernicu punu 1zip 16 delova: 6 flomastera, 6 drvenih boja; grafitna olovka, gumica, rezač i lenjir; pernicu okruglu; torbu za fizičko; kutiju za užinu Motiv: Stars & Stripes Girl

Ranac poseduje jedan veliki džep sa dvosmernim patent zatvaračem i mrežom koji se može otvoriti celom dužinom, 1 prednji veliki džep sa dvosmernim patent zatvaračem, i još jedan manji džep na dvosmerni ziper, dva mala džepa sa strane-bisage sa zatezajućim trakama na plastične kopče. Podesivi remenici sa D-prstenovima, Molle sistem za kačenje dodatnih torbica bisaga i opreme na svim džepovima, ručka za nošenje, podesiv kaiš oko struka, veličina: ranca 53 x 42 x 30 cm , Materijal 100% poliester ( kapacitet-zapremina 60 litara), Težina 2300gIzuzetno jak i kvalitetan ranac od proizvodjača MFH. Zemlja porekla Nemačka. Pogledajte moje ostale oglase! ! !

Snažan prenosivi Bluetooth zvučnik od 20 W sa USB-om za reprodukciju Dovoljno je glasan za unutrašnju i spoljašnju upotrebu i proizvodi jasan zvuk pri svim jačinama Ima USB port za puštanje muzike i veliku bateriju od 3000 mA Može se povezati sa muzičkim plejerom kao što je TV, računar ili mobilni telefon preko AUX ulaza Može se koristiti i TWS funkcija (uparivanje dva ista modela preko BT veze za moćan surround zvuk) Funkcije povezivanja i glasan i čist zvuk čine ga praktičnim za svakodnevnu upotrebu Pored toga, ima konektor za mikrofon i kaiš za nošenje

Snažan prenosivi Bluetooth zvučnik od 20 W sa USB-om za reprodukciju Dovoljno je glasan za unutrašnju i spoljašnju upotrebu i proizvodi jasan zvuk pri svim jačinama Ima USB port za puštanje muzike i veliku bateriju od 3000 mA Može se povezati sa muzičkim plejerom kao što je TV, računar ili mobilni telefon preko AUX ulaza Može se koristiti i TWS funkcija (uparivanje dva ista modela preko BT veze za moćan surround zvuk) Funkcije povezivanja i glasan i čist zvuk čine ga praktičnim za svakodnevnu upotrebu Pored toga, ima konektor za mikrofon i kaiš za nošenje

Sigurna i bezbedna kupovina. Poručivanje svim danima 00-24h. Garancija na ispravnost predmeta i povraćaj novca do 15 dana od dana kupovine.Poruči lako!!! Brzo i lako poručivanje. Pronadjite predmet koji želite na našem sajtu, slikajte ekran i posaljite nam sliku na viber.Ili poručite direktno preko sajta dodavanjem predmeta u korpuIli na pošaljite sms sa Vašim podacima (ime, prezime,adresa za isporuku) i navedite predmet koji želite da poručite Mogućnost dodatnog slikanja predmeta na zahtev, i slanja slika na viber. Ashura elektricna Gitara-elektricna gitara asura Ashura elektricna Gitara-elektricna gitara asuraNova, neotpakovana! U pakovanju dobijate kabal za pojacalo, trzalicu i rucicu za tremolo. U kutiji neide kais.             Ashura elektricna Gitara-elektricna gitara asura

Ozvučena akustična gitara paket 1 sadrži sve najbitnije stavke koje su potrebne za ulazak u svet muzike sa ozvučenom akustičnom gitarom! Ovaj paket je namenjen početnicima, hobi sviračima i ljudima koji su rešili da se ponovo vrate čarima akustične gitare. Paket sadrži ozvučenu akustičnu gitaru i najbitniju opremu koja je potrebna a sastoji se od futrole, kaiša, kapodastera, kabela i trzalica. Set sadrži: 1 x Nashville GSD-60-CENT ozvučenu akustičnu gitaru 1 x Boston W-00 futrolu za gitaru 1 x Framus RST10010F kaiš za gitaru 1 x Boston BC-85-TI kapodaster za gitaru 1 x Warwick RCL30206 D6 Gold kabel za gitaru dužine 6m 3 x Boston PK-30 trzalice Music Trade instruments & moreBeograd: Music TradeJug Bogdanova 14011/ 4084 932 Novi Sad: Music TradeŠafarikova 20021/6616-077

Izlazna snaga 2.5 W + 2.5 W Nominalni ulazni signal (1 kHz) Audio -10 dBu MIC -50 dBu Gitarski ulaz -10 dBu Zvučnici 10 cm (4 incha) x 2 Kontrole POWER prekidač WIDE prekidač TONE regler [REVERB] potenciometar [AUDIO] [VOLUME] potenciometar [MIC] [VOLUME] potenciometar [GUITAR] [VOLUME] potenciometar CHORUS prekidač Indikator Power Konektori MIC jack (1/4") GUITAR jack (1/4") AUDIO ulazi (Stereo mini, cinch) PHONES jack (Stereo mini) DC IN ulaz Napajanje Alkalne baterije (AA, LR6) x 6 ili preko ispravljača koji se zasebno prodaje Potrošnja struje 175 mA (DC 9 V) Dodaci Kaiš Alkalne baterije (AA, LR6) x 6 Uputstvo za upotrebu Opcioni dodaci (zasebno se prodaju) Ispravljač (PSB-230EU) Očekivano trajanje baterije pri neprekidnom korišćenju Alkalne baterije (AA, LR6): oko 15 sati Dimenzije i težina Širina (Š) 280 mm Dubina (D) 108 mm Visina (V) 177 mm Te Šaljemo Post Express-om Music Trade instruments &moreBeograd: Music TradeJug Bogdanova 14011/ 4084 932 Novi Sad: Music TradeŠafarikova 20021/6616-077 žina 2.5 kg

Divoom Pixel Art S ranac je prilagodljiv pixel art ranac za najmlađe. Svetla i živahna boja je prvi pokušaj menjanja stila Divoom pixel art torbi. Kombinacijom pixel art-a i ranca postaje deo garderobe kao „must have“. DIY Pixel Art displej Povežite se sa aplikacijom „Divoom“ i napravite bilo koju pixelsku animaciju. Možete birati iz ogromne UGC galerije. „UGC = sadržaj koji generiše korisnik“ „Uradi sam“/Uređivač teksta/Konverzija „Pic2Pixel“. Višestruki alati za uređivanje Kreirajte i delite Galerija i zajednica Pixel Art Modna garderoba „must have“ Pokažite vašu kreativnost, iskažite raspoloženje animacijom. Pokažite svoj jedinstveni ukus! Mini igrice U ponudi je veliki broj klasičnih mini igrica koje možete igrati na vašem rancu. Svestrani dizajn Ranac S ima mnogo raznovrsnih funkcija i potpuno ravan otvoren dizajn, tako da se može u potpunosti otvoriti za lak pristup i raspoređivanje tereta. Spoljašnost: Vodootporan materijal, otporan na vremenske uslove Prozračni kaiševi Reflektivni marker Kaiš za naočare za sunce Unutrašnjost: Potpuno otvoren enterijer Multi džep za dodatnu opremu Navlaka za tablet Džep za laptop Povežite vaš ranac sa power bank-om, zatim sa Divoom aplikacijom i spremni ste za pokret. SPECIFIKACIJE: Otporan na vremenske prilike, neka deca budu deca i ostanu aktivna Uradi sam pixel art dizajn i prikaz, pustite mašti na volju Više pregrada za sve što je potrebno Dimenzije: 285x125x370mm Boja: Plava Ranac dolazi u kvalitetnoj poklon kutiji

Dve stare ulaznice Stanje odlicno Serie E Repubblica Italiana Ministero Della Pubblica Istruzione Direzione Generale Delle Antichita E Belle Arti Biglietto D`ingresso Lire 250 Tariffa Intera Nessvna Mancia Kljucne reci za pretragu E Series Italian republic Ministry of Education General Directorate of Antiquities and Fine Arts Entrance ticket Lire 250 Full Rate No tip Серија Е Италијанска република Министарство за образовање Генерална управа за старине и ликовне уметности Улазница Лире 250 Укупна цена Нема напојнице Serija E Italijanska republika Ministarstvo za obrazovanje Generalna uprava za starine i likovne umetnosti Ulaznica Lire 250 Ukupna cena Nema napojnice Serie E Republica Italiana Ministero Dela Publica Istruzione Direzione Generale Dele Antichita E Bele Arti Biglietto Dingresso D ingresso Lira 250 Tarifa Intera Nesvna Mancia Italia italija italy italijanske italijanski italijansko tickets ulaznica ulaznice starina starine lepa lepo umetnost umetnosti art arts kolekcionarstvo kolekcionarski primerak zbirka ulaznica za zbirku karata karta karte lira lire pozivnica pozivnice ulaynica ulaynice serija serije a antika antikvitet antikviteti antikvarni 1 2 3 4 kec dvojka trojka cetvorka golf kais kaisa rebrastog zupcastog rebrasti zupcasti drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri lenjir

Portabl pojačalo za sve namene! Instant zvuk koji dobijete priključivanjem najnovijeg pojačala Mobile Cube je zapanjujući za tako malo pojačalo. Malo ali moćno, ono prenosi sve vrste elektronskih instrumenata i audio uređaja, i može se koristiti bilo gde, bilo kada. Moguće je priključiti mikrofone, električne i akustične gitare, klavijature, bubnjeve, mp3 plejere, šta god poželite. I može svirati do 15 sati bez prestanka. Pomoću Rolandovog legendarnog FX-a, Mobile Cube omogućuje kvalitetne stereo reverb i chorus efekte. Zasladite vokale, zapalite gitaru, ili se utopite u miksovima u odličnom stereo zvuku. Centre Cancel funkcije je tu za smanjenje vokala u pesmama, pa je idealno za karaoke i pevanje uz muziku. Zahvaljujući mnoštvu ulaza, na Mobile Cube može se priključiti mikrofon, klavijatura, akustične, električne gitare, mp3 plejeri, i maltene bilo šta; nijedno drugo pojačalo za instrumente nema stereo ulaz. Možete ga koristiti kao pojačalo za vežbu kod kuće, na putu, unutra i napolju. Sjajno je za partije, karaoke i učenje pevanja. Priključite ga na mikrofon i možete ga koristiti kao monitorski zvučnik ili čak mikro razglas. Baterijsko napajanje, za pojačalo koje radi bilo gde i bilo kada 5W (2.5W + 2.5W) stereo napajanje sa visoko kvalitetnim zvučnicima od 10cm (4″ ) Ulazi za mikrofon, stereo-instrument, i stereo AUX; izlaz za slušalice Centre Cancel funkcija za karaoke Ugrađeni su i stereo reverb/chorus, distorzija itd Kaiš za nošenje Šaljemo Post Express-om Music Trade instruments &moreBeograd: Music TradeJug Bogdanova 14011/ 4084 932 Novi Sad: Music TradeŠafarikova 20021/6616-077

Divoom Pixel art ranac M je prilagodljiv pixel art ranac za sve. Sadrži osnovne faktore „uradi sam“ pixel art prikaza, ogromnu onlajn galeriju pixel umetnosti i razne mini dnevne alate poput prethodnih Divoom gedžeta, ali je proširio opseg uticaja pixelne umetnosti tako što je prenosivi ranac. Kombinacijom pixel arta i ranca postaje deo garderobe kao „must have“. DIY Pixel Art displej Povežite se sa aplikacijom „Divoom“ i napravite bilo koju pixelsku animaciju. Možete birati iz ogromne UGC galerije. „UGC = sadržaj koji generiše korisnik“ „Uradi sam“/Uređivač teksta/Konverzija „Pic2Pixel“. Višestruki alati za uređivanje Kreirajte i delite Galerija i zajednica Pixel Art Modna garderoba „must have“ Pokažite vašu kreativnost, iskažite raspoloženje animacijom. Pokažite svoj jedinstveni ukus! Mini igrice U ponudi je veliki broj klasičnih mini igrica koje možete igrati na vašem rancu. Profesionalno i zabavno Ranac pogodan za sve scenarije: poslovni, casual ili ranac za slobodan dan. Vodootporan, sa velikim kapacitetom i premijum kvalitetom. Veliki broj pregrada Ranac-M ima više pregrada i dizajnerskih karakteristika, tako da možete nositi sve što vam je potrebno za vaše dnevne aktivnosti. Spoljašnost: Otporan na vremenske uslove Prozračni kaiševi Reflektujući marker Magnetna kopča Kaiš za sunčane naočare Unutrašnjost: Potpuno otvoreno kućište Višestruki džepovi za dodatnu opremu Džep za laptop ili tablet od 13” Bočni otvoreni dizajn Povežite vaš ranac sa power bank-om, zatim sa Divoom aplikacijom i spremni ste za pokret. SPECIFIKACIJE: Pixel art dizajn i animacija, konverzija slike u pixel art, prikaz pomerajućih tekstova, ogromna galerija na mreži, pokažite logotip bilo kog tima, memove i emodžije, prikažite sve što želite na ovom elegantnom rancu! Jednostavno za podešavanje: uključite napajanje pomoću baterije i spremno je za rad Klasične igre: mini igre sa više pixela za ubijanje vremena Dimenzije: 305x145x420mm Boja: Crna Ranac dolazi u kvalitetnoj poklon kutiji

Školski ranac: Dimenzije: 42 x 25 x 22 cm Težina: 1075 g Zapremina: 23 l Materijal: 300D rPET poliester sa vodoodbojnim premazom Torba za opremu: Dimenzije: 25 x 23 x 15 cm Težina: 105 g Zapremina: 9 l Materijal: 300D rPET poliester sa vodoodbojnim premazom Savremen dečiji školski ranac sa ergonomskim leđima i sistemom za protok vazduha za povećan komfor prilikom nošenja. Sadrži sve što je neophodno za uspešan dan u školi za najmlađe, uključujući i dodatan obloženi prostor za A4 knjige i sveske ili laptop. Ranac je dizajniran sa posebnom brigom o leđima Vašeg deteta i odlikuje ga odlično prijanjanje zahvaljujući individualnim podešavanjima kaiševa preko ramena, grudi i karlice. Poklopac glavnog odeljka ranca je dizajniran za jednostavan pristup svim stvarima unutra, a sam ranac stabilno stoji na zemlji zahvaljujući čvrstom dnu. Veliki, izolovani džep napred pogodan za nošenje hrane ili mokrih stvari. Mekana "ermeš" leđa ranca dizajnirana za povećan protok vazduha. Uklonjivi kaiš oko struka koji pomaže bolju raspodelu tereta. Spoljni džep za flašicu za vodu. Elastična traka za držanje knjiga uz leđa. Korišnjenje ove trake smanjuje opterećenje na dečja leđa. Elastična traka za držanje pernice unutar glavnog odeljka. Mali džep za sitnice sa rajsferšlusom. Etiketa za ispisivanje imena vlasnika ranca. Trake sa bočnih strana ranca za zgodno kačenje dodatnih stvari. Kopča za kačenje ključeva ili kompatibilnih LEGO novčanika u unutrašnjosti glavne pregrade. Čvrsto dno uz pomoć kojeg ranac stabilno stoji na podu. Zasebna torba za stvari za fizičko koja se kači na ranac uz pomoć jednostavnog klik-mehanizma. Reflektujući elementi sa svih strana ranca. Pogledaj video o mogućnostima ove torbe ovde. Video uputstvo za podešavanje kaiševa pogledaj ovde. LEGO® rančevi su: LAGANI: Torba sa stvarima ne bi smela da pređe 15% težine deteta, zato nudimo čitav niz laganih rančeva. ERGONOMSKI: Važno je da zadnja strana ranca dobro prijanja uz dečiju kičmu. LEGO rančevi su obloženi, sa širokim i podesivim naramenicama i grudnim trakama. BEZ PVC: Svi rančevi su proizvedeni bez opasnih materija i 100% su usaglašeni sa svim evropskim regulativama. UPADLJIVI: Važno je da dete bude vidljivo u saobraćaju. Zato svi LEGO rančevi imaju reflektujuće elemente sa svih strana za maksimalnu bezbednost. PREPOZNATLJIVI: Odlazak u školu treba da bude zabavan. Nadamo se da će naš dizajn inspirisati školarce i da će rado krenuti u nove avanture. I još! Svi LEGO rančevi su napravljeni od vodoodbojnih materijala i imaju etiketu za podatke o vlasniku. Preporučeno za uzrast: 3+

Dimenzije: 42 x 25 x 22 cm Težina: 1.075 g Zapremina: 23 l Materijal: 300D rPET poliester sa vodoodbojnim premazom Savremen dečiji školski ranac sa ergonomskim leđima i sistemom za protok vazduha za povećan komfor prilikom nošenja. Sadrži sve što je neophodno za uspešan dan u školi za najmlađe, uključujući i dodatan obloženi prostor za A4 knjige i sveske ili laptop. Ranac je dizajniran sa posebnom brigom o leđima Vašeg deteta i odlikuje ga odlično prijanjanje zahvaljujući individualnim podešavanjima kaiševa preko ramena, grudi i karlice. Poklopac glavnog odeljka ranca je dizajniran za jednostavan pristup svim stvarima unutra, a sam ranac stabilno stoji na zemlji zahvaljujući čvrstom dnu. Veliki, izolovani džep napred pogodan za nošenje hrane ili mokrih stvari. Četiri mala džepa sa rajsferšlusom sa prednje strane od kojih su gornja dva duboka i pogodna za nošenje telefona ili olovaka. Mekana "ermeš" leđa ranca dizajnirana za povećan protok vazduha. Uklonjivi kaiš oko struka koji pomaže bolju raspodelu tereta. Spoljni džep za flašicu za vodu. Elastična traka za držanje knjiga uz leđa. Korišnjenje ove trake smanjuje opterećenje na dečja leđa. Elastična traka za držanje pernice unutar glavnog odeljka. Mali džep za sitnice sa rajsferšlusom. Etiketa za ispisivanje imena vlasnika ranca. Trake sa bočnih strana ranca za zgodno kačenje dodatnih stvari. Kopča za kačenje ključeva ili kompatibilnih LEGO novčanika u unutrašnjosti glavne pregrade. Čvrsto dno uz pomoć kojeg ranac stabilno stoji na podu. Reflektujući elementi sa svih strana ranca. Pogledaj video o mogućnostima ove torbe ovde. Video uputstvo za podešavanje kaiševa pogledaj ovde. LEGO® rančevi su: LAGANI: Torba sa stvarima ne bi smela da pređe 15% težine deteta, zato nudimo čitav niz laganih rančeva. ERGONOMSKI: Važno je da zadnja strana ranca dobro prijanja uz dečiju kičmu. LEGO rančevi su obloženi, sa širokim i podesivim naramenicama i grudnim trakama. BEZ PVC: Svi rančevi su proizvedeni bez opasnih materija i 100% su usaglašeni sa svim evropskim regulativama. UPADLJIVI: Važno je da dete bude vidljivo u saobraćaju. Zato svi LEGO rančevi imaju reflektujuće elemente sa svih strana za maksimalnu bezbednost. PREPOZNATLJIVI: Odlazak u školu treba da bude zabavan. Nadamo se da će naš dizajn inspirisati školarce i da će rado krenuti u nove avanture. I još! Svi LEGO rančevi su napravljeni od vodoodbojnih materijala i imaju etiketu za podatke o vlasniku. Preporučeno za uzrast: 3+

Sabrana dela 1-12, Anton Pavlovič Čehov, kompletIzdavač: JugoslavijapublikAutor: Anton Pavlovič ČehovKnjige 1-12, Beograd 1989, tvrd povez, latinica.Stanje: Veoma dobro, kao novo.KNJIGA 1 – PRIPOVETKE461 stranaPismo učenome susedu, Ko dva zeca lovi nijednog ne ulovi, Seoski eskulapi, Koji od trojice, Živa roba, Prerušeni, Radost, Dvojica u jednom, Ispovest, Na hipnotizerskoj priredbi, Otišla je, Ne ekseru, U berbernici, Žena bez predrasuda, Pristaje na sve, Pobednikov trijumf, Brat, Slučaj iz sudske prakse, Zagonetna priroda, Lopov, Reči, reči i reči, Zakuska, Slučaj s klasikom, Leteća ostrva, Kako sam stupio u zakoniti brak, Činovnikova smrt, Pakosni dečak, Miraz, Kći albiona, Protekcija, U jesen, Debeli i mršavi, Tragičar, Znamenje vremena, U Moskivi na trubnoj pijaci, Kleveta, Shvatio je, Švedska šibica, Noć uoči Božića, Liberal, Orden, Komičar, Ženska osveta, Kočijaš, O žene, žene, Pojci, Knjiga žalbi, Perpetuum mobile, Čitanje, Posvađao se sa ženom, Lutanje umova, Vodvilj, Ispit za unapređenje, Ruski ugalj, Hirurgija, Neviđene suze, Kameleon, Sa zla na gore, Sanitarna inspekcija, Vint, Pomračenje meseca, Maska, I lepo mora imati granice, Brak iz računa, Govor i kaiš, Ostrige, General na svadbi, Liberalna dušica, Strašna noć, Neraspoložen je, U tuđini, Podušje, NapomeneKNJIGA 2 – PRIPOVETKE364 stranaŽiva hronologija, Nezakonito dete, Kod supruge predvodnika plemstva, Drama u lovu, Razgovor čoveka sa psom, U kupatilu, Pravila za pisce početnike, Jad božji, Jedan bolji od drugoga, Natezanje, U šetnji po sokoljnicima, Poslednja Mohikanka, U hotelu, Diplomata, Kulačko gnezdo, Ukinuli, Čizme, Moja `ona`, Živci, Letovaoci, Napredovanje, Straža pod stražom, Moje žene, Inteligentna cepanica, Iz uspomena idealiste, Simulanti, Manić, U apoteci, Konjsko prezime, Nije suđeno, Zalutali, Jeger, Zločinac s predumišljajem, Otac i mladoženja, Gost, Mislilac, Konj i plaha košuta, Davljenik, Delegat, Ah, zubi, NapomeneKNJIGA 3 – PRIPOVETKE364 stranaPodoficir Prišibejev, Ženska sreća, Otac porodice, Seoski kmet, Kraj leša, Kuvarica se udaje, Ćuran, Sredstvo protiv pijanstva, Kontrabas i flauta, Uputstvo kandidatima za ženidbu, Ninočka, Skupoceni pas, Pisac, Muzikant, Preterao, Bez mesta, Starost, Nevolja, Eh, publika, Mekušac, Sveta prostota, Šilo u džaku, Cinik, Direktor pod kanabetom, San, Uzvičnik, Ogledalo, Novogodišnji velikomučenici, Neuspeh, Prvi nastup, Dečurlija, Otkriće, Tuga, Noć uoči suđenja, Panika, Parastos, Smrt glumca, Anjuta, Ličnost, Ivan Matvejić, Otrov, Priča bez završetka, Šala, Agafja, Moj razgovor s upravnikom pošte, Vuk, More, Na reci, Ljubav, Dame, Snažna osećanja, Poznanik, Srećan čovek, Tajni savetnik, U prirodi, Na letovanju, Dosadan život, Veštica, NapomeneKNJIGA 4 – PRIPOVETKE349 stranaRoman s kontrabasom, Iz dosade, Apotekarica, Suvišni ljudi, Ozbiljan čovek, Učitelj, Nemiran gost, Tuđa nevolja, Ti i vi, Nesreća, Ružičasta čarapa, Patnici, Putnik prve klase, Talenat, Na tuđem hlebu, Prvi ljubavnik, U mraku, Svetla ličnost, Dugačak jezik, Obična sitnica, Teški ljudi, Osveta, U sudu, Prosidba, Nastran čovek, Moj domostroj, Mulj, Stanar, Kalhas, Pssst!, Snovi, U vodenici, Dobri ljudi, Događaj, Narudžbenica, Umetničko delo, Jubilej, Ko je kriv, Vanjka, Na putu, To je bila ona, Šampanjac, Novogodišnja muka, Neprijatelji, Dobri Nemac, Tama, Polenjka, Pijanice, Veročka, NapomeneKNJIGA 5 – PRIPOVETKE385 stranaNeopreznost, Nezaštićeno biće, Pohara, Kod kuće, Srećka, Susret, Tifus, O strasnoj nedelji, Tajna, Kozak, Pismo, Udav i kunić, Kritičar, Slučaj, Islednik, Ćifte, Volođa, Sreća, Nevreme, Drama, Jedan od mnogih, Hitna pomoć, Nepirjatan doživljaj, Kotrljan, Otac, Lep svršetak, Zlokobnici, Zinočka, Doktor, Sirena, Svirala, Osvetnik, Svadba, Begunac, Zadatak, Spletke, Stara kuća, Hladna krv, Skupi časovi, Nevolja, Poljubac, Dečaci, Kaštanka, Željna sna, Članica hora, Prosjak, Mraz, Muž, NapomenaKNJIGA 6 – PRIPOVETKE348 stranaStepa, Neprijatnost, Lepotice, Imendan, Nastup, Obućar i đavo, Opklada, Kneginja, Dosadna priča, Lopovi, Gusev, Lakomislena, Posle pozorišta, U progonstvu, Supruga, NapomenaKNJIGA 7 – PRIPOVETKE358 stranaDvoboj, Žena, Istorija jednog trgovinskog preduzeća, Susedi, Paviljon br. 6, Strah, Priča nepoznatog čoveka, Volođa veliki i Volođa mali, Rotšildova violina, Student, NapomeneKNJIGA 8 – PRIPOVETKE352 stranaCrni monah, Žensko carstvo, Profesor književnosti, Tri godine, Ana o vratu, Beloglavi, Ubistvo, Arijadna, Kuća s mezaninom, Seljaci, Pečenjeg, U rodnom kutku, Zaprega, NapomeneKNJIGA 9 – PRIPOVETKE369 stranaMoj život, Kod poznanika, Čovek u futroli, Ogrozd, O ljubavi, Jonič, Slučaj iz lekarske prakse, Dušica, Novi letnjikovac, O božićnim praznicima, Službenim poslom, Dama sa psetancetom, U jaruzi, Arhijerej, Verenica, Svetla, NapomeneKNJIGA 10 – DRAME439 stranaKrčma na drumu, Labudova pesma, Medved, Prosidba, Tragičar od nevolje, Svadba, Jubilej, O štetnosti duvana, Ivanov, Galeb, Ujka vanja, Tri sestre, Višnjik, NapomeneKNJIGA 11 – PISMA 1879-1894362 stranaKNJIGA 12 – PISMA 1895-1904364 strana

Srpska akademija nauka Odeljenje za jezik i knjizevnost M. Moskovljevic Govor ostrva Korcule Iz Dijalektoloskog zbornika knj. XI Beograd 1950. Urednik akademik Aleksandar Belic Naucna knjiga Izdavacko preduzece Narodne Republike Srbije Broj strana 72 Knjiga je u vrlo dobrom stanju Korice su po obodu pozutele (pogledati slike) Pojedini listovi nisu seceni po gornjoj ivici (greska pri koricenju) tako da ne mogu da se listaju (pogledati slike). Papir nije presecen vec je koriceno samo presavijeno. kljucne reci za pretragu retka knjiga retke knjige antikvitet antikvarna antikvarne antikvarnica ostrvo korcula korčula korčule ostrvo ostrva hrvatska hrvatsko sfrj nostalgija cakavski stokavski dalmatinski govor dijalekt dijalekat fonetika kvantitet i akcenat morfologija Govor ostrva Korčule (Polovne i antikvarne knjige) Miloš Moskovljević(autor) Izdavač: Srpska akademija nauka Stanje: veoma dobro studija čuvenog profesora Miloša Moskovljevića o jeziku , dijalektu, fonetici,itd..69 stranica, ćirilica, dobro očuvano../ DR SOKRATES Ostali naslovi iz oblasti: Istorija 1950; Broširani povez; govori milos kec dvojka trojka cetvorka golf kais kaisa rebrastog zupcastog rebrasti zupcasti drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri kljucne reci za pretragu šema šeme 84 1984 zimske olimpijske igre olimpijada vuk vucko vučko maskota skijaška skakaonica skijaške skakaonice kljucne reci za pretragu knjiga knjige brosura brosure turisticki vodic turisticki vodici published in the ussr yakay zakaz sssr rusija rusije rusku grad gradovi iy iz rusije sovjetski savez socijalistickih republika turizam turisticki mapa mape moskve ruske putovanja o belgiji turisticki vodic ucenje ucenja brosura brosure o ruciji o moskvi prica price turizam turiyam turizam turiyam turisticki turistički turisticka turistička turisticko turističko mesto mesta grad gradovi vodic vodici vodič vodiči sfrj srj jugoslavija jugoslovenski srbija jugoslovenska ponuda ponude jugoslovensko primorje primorja more letovanje letovanja obilayak obilazak obilasci jugoslavije srbije cudo cuda izlet izleti aranzman aranzmani turizmologija turizmologije knjiga knjige iz iy geografija georgajije geografski geografsko geografska falultet fakulteti туризам туриyам туристицки туристички туристицка туристичка туристицко туристичко место места град градови водиц водици водич водичи drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old острво острва сфрј носталгија социјалистицка федеративна република југославија црна гора цвјеца цвеца цвеце ostrvo ostrva sfrj nostalgija socijalisticka federativna republika jugoslavija turizam u jugoslaviji cvjece cvece cvjeca cveca cvijeca cvijece tivat tvta jugoslavije primorje primorja pkb crnogorski jib banka banke bar beograd pruga pruge zeleznica zajam zajmovi zajam se vraca pruga ostaje 1862 turisticka informacja turisticke informacije boke kotorske kotor kotora herceg novi herceg novog lastva prevlaka jat general turist ylatar arandjelovac ulcinj kljucne reci za pretragu rucni rad rucni radovi uputstva slika slike mustra mustre italijanski jezik na italijanskom jeyiku uputstva uputstvo papirno papirni vez veyenje heklanje kucni rucni rad rucni rado za zenu za zene za domacicu za domacice domacica platenje pletivo za kucu rusanj šema šeme sema seme za ya heklanje heklanja rucni rad rucni radovi traka ya zavesu zavesa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old ljucne reci za pretragu stare mape stara mapa knjiga knjige karta karte sema seme ljubljana ljubljane gospodarsko razstavisce gr ljubljana razstavišče hiša moda tekstil konfekcija mode tekstila konfekcije modne kuce modna kuca kuće kuća ljubljana ljubljane informacije sfrj slovenija slovenije slovenia socijalistička federativna republika jugoslavija yugoslavia gplovec savsko naselje tivoli šišenski hrib rožnik titiva cesta tito josip broz maribor dbajovic Kupindo - Kupovina preko Interneta kljucne reci za pretragu knjiga knjige dbajovic casopis casopisi novina novine sami svoji majstori 5 6 5. tajna zanata majstorije u kuci uradi sam revija revije sfrj stari stara staro seme sema tv televizor alat alati mala privreda majstor majstori majstorija popravka popravke u kuci kuca kucne dom u domu casopis casopisi novina novine maketa makete maketarstvo bih bosna i hercegovina sarajevo sarajeva olimpijada ski skijanje zimski sportovi sport sper ploca abc tehnika socijalisticka narodna federativna republika jugoslavija yugoslavia serbia croatia језик говор острва корчуле корчула

15 x 9,5 x 1 cm drvo (hrastovina iz kolubare), rucni rad naiva, brut art. folk art, primitive & outsider art samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Dragiša Stanisavljević (Jabučje, 1921 – 21. avgust 2012) bio je vajar, klasik naivne umetnosti Srbije. Rođen je 1921. godine u Jabučju kod Valjeva, Srbija. Skulpturom se bavio od 1958. Život na selu i vaspitanje u duhu patrijarhalnih načela, zavičajno okruženje stoletnim šumama podstakli su svakako njegov nagon za slobodom i oblikovanjem. Apsolutni je samouk, snažnog osećaja za stilizaciju forme. Umro je 2012. godine u Jabučju. Frontalnost i jednostavnost u izrazu, arhaično shvatanje forme, nesvesno su postignuti. Iz crnih, stoletnih debala umetnik oslobađa čistu formu, gladeći je do sjaja. Zaobljava je i ističe njenu organsku bit. Završava ono što je priroda davno započela. Sve je stilizovano gotovo do ogoljene, osnovne praforme, redukovano s izrazitim osećajem za meru, kakav su posedovali samo izvorni umetnici primitivnih kultura. Instiktivno stvaralaštvo ovog umetnika koje traje već više od pet decenija, ukazuje na snagu autentičnosti njegovih originalnih formi, na vezu između praiskonskog i modernog senzibiliteta likovnog izražavanja. Stoletna hrastovina koju vadi iz korita obližnje reke, nosi sama po sebi neki tajanstveni trag na svojoj materiji, vrstu patine. Sa izrazitim osećajem za harmoniju, bez gestova, sa interesovanjem za duhovnu podlogu svojih likova. Dragiša nesvesno shvata ulogu forme u postizanju univerzalnog. Reljefno shvatanje forme sa izraženim vertikalnim komponovanjem pomoćiće umetniku u njegovoj jednostavnosti izraza naročito kada za motiv bira filozofska razmišljanja o odnosima ljudi, njihovim sudbinama, skrivenim osobinama, njihovom grehu ili molitvi. Izlagao je samostalno i grupno počev od 1964. godine, u zemlji i inostranstvu, kao i na gotovo svim međunarodnim izložbama naivne i marginalne umetnosti (svetskim trijenalima u Bratislavi, počev od šezdesetih godina, tematskim izložbama u Martinjiju, Parizu, Pragu, Budimpešti itd.) Za svoje monumentalne skulpture, dobijao je više nagrada i priznanja, od kojih je najznačajnija Nagrada za ukupan umetnički rad na 10. Bijenalu naivne i marginalne umetnosti, 2001. godine u MNMU, Jagodina, Srbija. ------------------------------------- Dragiša Stanisavljević rođen je u selu Jabučju – Srbija 1921. godine, gde je proveo čitav svoj život i umro 2012. u svojoj 91. godini. Potiče iz skromne porodice ali, umetnički veoma obdarene. Za Dragišu i njegovog sina Milana akademik Ivan Tabaković tvrdio je da su: ,,…bili i ostali istinski nukleusi vajarske umetnosti…”. Umetnikova sestra Ranka Dinić sa uspehom piše poeziju, a u svet likovne umetnosti sa žarom i uverenjem Stanisavljevića upustila se i unuka Ivana. Vaspitavan u duhu patrijarhalnih načela, rano je naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik, obrađivao zemlju, a bio je vičan i mnogim zanatima i poslovima. Kuća, ograda, pokućstvo – delo su Dragišinih ruku. Zimske večeri prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta i prodavao ih, kako bi dodatno popravio svoje prihode. Tako se dogodilo da ovi predmeti dođu u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih umetnika. Posetio je Dragišu u Jabučju. Među rezbarenim kutijama, koricama u drškama za noževe, sviralama i štapovima, primetio je i nekoliko zabačenih, prašnjavih figura. Dragiša mu je objasnio da su to nezavršeni radovi, i da slične ,,nezavršene” figure, radi i njegov sin Milan. Upravo ti, ,,nezavršeni” sumarno obrađeni kipovi imali su snagu neposrednosti i prizvuke originalnosti koje je profesor naslućivao i priželjkivao. Uticaj stručnjaka na pojedine naivne umetnike bio je od velikog značaj u formiranju njihove umetničke ličnosti. Ali treba imati u vidu da su, pri tom, uvek bili presudni talenat i lična predispozicija autora. Uz potsticaj i podršku Ivana Tabakovića, Dragiša i Milan izlagali su zajedno već 1964. godine u Beogradskom grafičkom kolektivu. Ako posmatramo skulpturu “Troglavog” 1962. možda je predstava tri objedinjene figure u čvrsti stub, začetak nove legende o umetničkoj porodici sa dubokim korenjem i dugačkim trajanjem, čiji je začetnik Dragiša Stanisavljević, produžava je i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja unuka Ivana. ------------------------------------------------ Trpe Nikolovski o Dragiši Dragiša Stanisavljević vajar – naivac iz Jabučja godinama dokazuje da je kultura kad se lepota udruži sa istinom. Da vas upoznam sa pokojnim ocem..! Glosa: „Moj sin Milan, kad dovede prijatelje u našu kuću, koja je godinama već muzej naive, oronuo i dotrajao doduše, jer niko sem nas dvojice o njemu ne brine, pokazujući im skulpturu „Pokojnik”, a ja se odnegde pojavim na vratima, ima običaj da kaže: „E, sad, kad ste videli drvenog Dragišu, da vas upoznam i sa njenim autorom, mojim pokojnim ocem!” Piše Trpe Nikolovski Krevet je Dragiša napravio od tesanih dasaka hrastovine i ukrasio reljefnim predstavama Bogorodice sa Hristom, Arhanđela Mihajla, cara Lazara i carice Milice. Pored kreveta nalazi se masivni kovčeg sa ležećom figurom pokojnika sa šajkačom na glavi, šiljkanima na nogama, brič pantalonama, išaranim čarapama, vezenim jelekom, do grla zakopčanoj košulji, i rukama stisnutim uz telo. Sa strane kovčega izrezbarena je pogrebna povorka, utučenih ljudi, biće valjda, komšija i prijatelja. Više je nego očigledno da drveni „Pokojnik” ovde preuzima ulogu dvojnika samog umetnika. Zauzima Dragišino mesto na kovčegu sve dok on ne završi započete poslove u ovom životu. Izvajao ga je posle jedne preležane bolesti, da po narodnom običaju iznenadi smrt i preuzme zlo. – Kad dođe vreme, kad ja rešim – šali se, smejući se punim srcem Dragiša – ima da legnem na onaj krevet, pored ovog mog ispisnika, pa ujutro, ko se od nas dvojice probudi, taj će i da navabi živinu. A dotle, samo ću ovako da ga pokazujem ljudima. – Znate kako ga je radio, kako mu je uzimao meru – šali se sin Milan koji nas je krivudavim stazama i bogazama pored tamnavskih ugljenokopa, uz Kolubaru i dovezao do očevine u Jabučju, koju bi, kako reče, jer je zabita, dolazeći iz Beograda, teško mogli da nađemo . – Legao je na jednu dasku i rekao unuci da mu kredom povuće po dasci, baš tamo gde mu se završavaju šiljkani i šajkača, i obavezno ocrta i popola, gde je bio zategao pojas od pantalona. To su mu bile mere za skulpturu. Nije hteo da omane ni u milimetar, da ne napravi nekog drugog, nego sebe. – Bilo mi od tada nekoliko puta loše – nastavlja priču Dragiša – al’ zahvaljujući ovom mom dvojniku, dubleru, ja svanjivam svako jutro i idem za živinom, a ko zna da li bi tako bilo da se ovaj ovde nije opružio. No, ne uzima ni njega, biće da mu još nismo po volji, evo ga, leži, vidite ga… – smeje se šeretski naš domaćin. U sobi između kovčega i kreveta nalaze se skulpture „Molitva” i „Krilati anđeo”. Zidove sobe krase reljefni prikazi „Tajne večere”, „Skidanja s krsta” i mnoštvo ikona. Iz ove sobe proisteklo je Dragišino poimanje sveta i umetnosti sve što umetnik opaža i spoznaje u mirnom seoskom okruženju zelenih proplanaka oko Kolubare, ali i crnih ogromnih rupčaga tamnavskih ugljenokopa koji se neumitno približavaju prvim okućnicama rodnog mu Jabučja. – Ko smrt čeka – zagonetno će Dragiša – taj će otkriti sve što mu je na srcu. Ali, što više i što dublje saznaješ svoj život, tim manje veruješ da se on može uništi smrću. Za Dragišu je sve tema, pogotovo što je rano naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik i ratar, a bio je, i dandanji je, vičan i mnogim zanatima. Kuća, ograda, pokućstvo, sve je to delo Dragišinih ruku. Još kao dete, zimske večeri, prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta, poneke ih prodajući na beogradskim pijacama. I sve tako do 1964.godine, kada su njegove rukotvorine nekako došle u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih slikara. Uz podsticaj, podršku i na nagovor profesora, Dragiša i sin mu Milan, izlagali su zajedno sa njim svoje rezbarije u drvetu. Bilo je to pre tačno četrdeset godina u Beogradskom grafičkom kolektivu, a novinari nisu mogli čudom da se načude; profesor Tabaković izlaže zajedno sa dva vajara – naivca. Saživljenost sa prirodom i ljudima ogleda se i u izboru materijala u kome on i sin danas rade. Kao što je njegov pogled okrenut ka veri i mitu, tako je odabrao i drvo koje i samo ima svoju istoriju i legendu: crna hrastovinu koju vade iz tresetišta pored Kolubare. Prastara je, otporna i jaka, toliko čvrsta, da ponekad i tri testere „štilovke” odu na remont dok se skulptura napravi. – Vreme, voda i zemlja tvorili su njenu građu baš kao i ljude koje od nje vajam i režem – kaže Dragiša, milujući jedno od tri stabla visoka nekih tri do pet metara, širine oko dva metara, izvađenih sa tamnavskih kopova. – U oba slučaja reč je o životu, stradanju i ponovnom rađanju – nastavlja Dragiša. – Kao što selišće na stablu menja, tako prolazi i ljudski rod. Odlaze jedni, dolaze drugi ljudi, al’ za njima, treba nešto lepo da ostane. Ja se trudim, i uspevam. Moj Milan me je nadmašio u svemu, on me je i naučio nekim savršenstvima u skulpturi, pa na onu njegovu pošalicu da ljude upoznaje s pokojnim ocem ja uzvraćam; e, tako ti je kod nas Stanisavljevića, „od sina je ostanulo ocu”. Milan je vrhunski suklptor. Na meni prihvatljiv način prenosio mi je savete učenog profesora Ivana Tabakovića, preuzevši na sebe ulogu čuvara mojih, kako jednom neko napisa, u crnoj kolubarskoj hrastovini neiskvareno oblikovanih osećanja. Dragišu produžava i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja i unuka Ivana, koja nosi ime pokojnog profesora Ivana Tabakovića. A da sudbinski božji prst bude čudovišniji, rođena je istog dana kada je velikan srpske umetnosti preminuo. ANTRFILE: Divili se Evropljani, al’ i Amerikanci Dragišine skulpture nalaze se voljom ljudi kojima su se dopale, u kolekcijama bogatih na svih pet kontinenata. Dve godine, njegove skulpture, zajedno sa radovima slikara i naivaca iz Jugoslavije, obišle su čitavu Ameriku od Vašingtona do Tenseija. Ljudi su kupovali, divili se i uživali. – Ja se ne mučim dok radim. Ne tražim i ne izmišljam rešenja, koj’ će mi… Kad ne znam ‘de je čovek popola, šta mu je nagore, a šta nadole, ja legnem na deblo, unuka mi kredom il’ noktom, zabeleži kraj glave, stopala, i tu gde mi je kaiš na pantalonama, da imam celu figuru, i eto ti čoveka. Koja, druga mera, mi treba. Nikoja. Tako rezbareći izradio sam sve svece i vladare srpskog roda i poroda, od slavske mi ikone Svetog Đorđija, do Lazareve subote, gde je sedam likova na ikoni, sa crnim gavranom zloslutnikom nad glavom. I sve je to ovde, u ovoj mojoj kući, koja bi da je volje i para valjevskih i drugih vlasti, mogla i muzej da bude, da ljudi dolaze, gledaju i uživaju. ANTRFILE: Da spustim skulpturu, tu na Terazije – Imam jedan san – kaže Dragiša – Da me neko odvede kod gradonačelnika Beograda Radmile Hrustanović da mogu da joj pokažem skice za skulpturu koju sam namenio Beogradu. Da onda tu skulpturu uradim, za to još imam snage, i da bude jedno pet metara visoka i dva široka, od crne kolubarske hrastovine, koja je na dnu reke u mulju ležala neki kažu 10.000 a neki i 100.000 godina. Da onda ovde u selo dođe helikopter, da vežu lancima to moje delo i da ga spuste na Terazije, gde bi posle vekovima podsećalo na Dragišu Stanisavljevića iz Jabučja. Jeste, to sanjam. I da znate, srećan je onaj ko ima snove koji ga uspavljuju. Naspavao se toliko da mu se više i ne mili živeti, nego radostnik samo sanja… ----------------------------------------------------- He was born in Jabučje near Valjevo in 1921. He began doing sculpture in 1958. The life in the country under patriarchal principles, with century-old forests of his homeland and the impulse for modelling were basic motivational preferences of Dragiša Stanisavljević. Frontal aspect, simplicity of expression and archaic approach to form are unconsciously achieved. The artist liberated the form, polished it to brightness, made it round and emphasised its organic essence, thus completing what the nature had begun. Everything was stylised nearly to the bare, basic primordial form, and reduced with the pronounced sense for measure, which was known only to authentic artists of primitive cultures. More than five-decade-long instinctive and creative work of this artist pointed to the force of his authentic and original forms and the connection between primordial and modern sensibility of artistic expression. Age-old oak trunks which he tooled from the bed of the Kolubara River had a secret trace in its very substance, a kind of patina. With a pronounced sense of harmony, without gestures, expressive movements, but with interest in the spiritual background of his figures, Dragiša Stanisavljević understood the role of a form with the sensibility of a contemporary artist. Relief-like concept of form with pronounced vertical composition helped the artist with the simplicity of expression, especially when the selected motif was philosophical contemplation on human relationships, destinies, hidden characteristics, sins or prayers. He received many awards and recognitions for his monumental sculptures, among which the Award for Entire Artistic Work at the Tenth Biennial of Naïve and Marginal Art in Jagodina, 2001 was the most significant. He is a world classic. References: Oto Bihalji-Merin, Snovi i traume u drvetu, Beograd,1962 M. Bošković; M.Maširević, Samouki likovni umetnici u Srbiji, Torino,1977 Oto Bihalji-Merin; Nebojša Bato Tomašević, Enciklopedija naivne umetnosti sveta, Beograd, 1984 N. Krstić, Naivna umetnost Srbije, SANU, Jagodina, 2003 N. Krstić, Naivna i marginalna umetnost Srbije, MNMU, Jagodina, 2007 Lj. Kojić, Dragutin Aleksić, monografija, MNMU, Jagodina, 2007 N. Krstić, Histoire de Voire, Dragiša Stanisavljević,katalog, Pariz, 2012. N. Krstić, Outsiders, katalog, MNMU, Jagodina, 2013.

92 x 9 cm na zalost, polomljen pa zalepljen na jednom mestu (sredina) poprecno pri vrhu,sa obe strane pise BEOGRAD (cirilicom i latinicom) nize dole,pise: RADIO DRS ; a sa druge strane : 1977 drvo (hrastovina iz kolubare), rucni rad naiva, brut art. folk art, primitive & outsider art samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Dragiša Stanisavljević (Jabučje, 1921 – 21. avgust 2012) bio je vajar, klasik naivne umetnosti Srbije. Rođen je 1921. godine u Jabučju kod Valjeva, Srbija. Skulpturom se bavio od 1958. Život na selu i vaspitanje u duhu patrijarhalnih načela, zavičajno okruženje stoletnim šumama podstakli su svakako njegov nagon za slobodom i oblikovanjem. Apsolutni je samouk, snažnog osećaja za stilizaciju forme. Umro je 2012. godine u Jabučju. Frontalnost i jednostavnost u izrazu, arhaično shvatanje forme, nesvesno su postignuti. Iz crnih, stoletnih debala umetnik oslobađa čistu formu, gladeći je do sjaja. Zaobljava je i ističe njenu organsku bit. Završava ono što je priroda davno započela. Sve je stilizovano gotovo do ogoljene, osnovne praforme, redukovano s izrazitim osećajem za meru, kakav su posedovali samo izvorni umetnici primitivnih kultura. Instiktivno stvaralaštvo ovog umetnika koje traje već više od pet decenija, ukazuje na snagu autentičnosti njegovih originalnih formi, na vezu između praiskonskog i modernog senzibiliteta likovnog izražavanja. Stoletna hrastovina koju vadi iz korita obližnje reke, nosi sama po sebi neki tajanstveni trag na svojoj materiji, vrstu patine. Sa izrazitim osećajem za harmoniju, bez gestova, sa interesovanjem za duhovnu podlogu svojih likova. Dragiša nesvesno shvata ulogu forme u postizanju univerzalnog. Reljefno shvatanje forme sa izraženim vertikalnim komponovanjem pomoćiće umetniku u njegovoj jednostavnosti izraza naročito kada za motiv bira filozofska razmišljanja o odnosima ljudi, njihovim sudbinama, skrivenim osobinama, njihovom grehu ili molitvi. Izlagao je samostalno i grupno počev od 1964. godine, u zemlji i inostranstvu, kao i na gotovo svim međunarodnim izložbama naivne i marginalne umetnosti (svetskim trijenalima u Bratislavi, počev od šezdesetih godina, tematskim izložbama u Martinjiju, Parizu, Pragu, Budimpešti itd.) Za svoje monumentalne skulpture, dobijao je više nagrada i priznanja, od kojih je najznačajnija Nagrada za ukupan umetnički rad na 10. Bijenalu naivne i marginalne umetnosti, 2001. godine u MNMU, Jagodina, Srbija. ------------------------------------- Dragiša Stanisavljević rođen je u selu Jabučju – Srbija 1921. godine, gde je proveo čitav svoj život i umro 2012. u svojoj 91. godini. Potiče iz skromne porodice ali, umetnički veoma obdarene. Za Dragišu i njegovog sina Milana akademik Ivan Tabaković tvrdio je da su: ,,…bili i ostali istinski nukleusi vajarske umetnosti…”. Umetnikova sestra Ranka Dinić sa uspehom piše poeziju, a u svet likovne umetnosti sa žarom i uverenjem Stanisavljevića upustila se i unuka Ivana. Vaspitavan u duhu patrijarhalnih načela, rano je naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik, obrađivao zemlju, a bio je vičan i mnogim zanatima i poslovima. Kuća, ograda, pokućstvo – delo su Dragišinih ruku. Zimske večeri prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta i prodavao ih, kako bi dodatno popravio svoje prihode. Tako se dogodilo da ovi predmeti dođu u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih umetnika. Posetio je Dragišu u Jabučju. Među rezbarenim kutijama, koricama u drškama za noževe, sviralama i štapovima, primetio je i nekoliko zabačenih, prašnjavih figura. Dragiša mu je objasnio da su to nezavršeni radovi, i da slične ,,nezavršene” figure, radi i njegov sin Milan. Upravo ti, ,,nezavršeni” sumarno obrađeni kipovi imali su snagu neposrednosti i prizvuke originalnosti koje je profesor naslućivao i priželjkivao. Uticaj stručnjaka na pojedine naivne umetnike bio je od velikog značaj u formiranju njihove umetničke ličnosti. Ali treba imati u vidu da su, pri tom, uvek bili presudni talenat i lična predispozicija autora. Uz potsticaj i podršku Ivana Tabakovića, Dragiša i Milan izlagali su zajedno već 1964. godine u Beogradskom grafičkom kolektivu. Ako posmatramo skulpturu “Troglavog” 1962. možda je predstava tri objedinjene figure u čvrsti stub, začetak nove legende o umetničkoj porodici sa dubokim korenjem i dugačkim trajanjem, čiji je začetnik Dragiša Stanisavljević, produžava je i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja unuka Ivana. ------------------------------------------------ Trpe Nikolovski o Dragiši Dragiša Stanisavljević vajar – naivac iz Jabučja godinama dokazuje da je kultura kad se lepota udruži sa istinom. Da vas upoznam sa pokojnim ocem..! Glosa: „Moj sin Milan, kad dovede prijatelje u našu kuću, koja je godinama već muzej naive, oronuo i dotrajao doduše, jer niko sem nas dvojice o njemu ne brine, pokazujući im skulpturu „Pokojnik”, a ja se odnegde pojavim na vratima, ima običaj da kaže: „E, sad, kad ste videli drvenog Dragišu, da vas upoznam i sa njenim autorom, mojim pokojnim ocem!” Piše Trpe Nikolovski Krevet je Dragiša napravio od tesanih dasaka hrastovine i ukrasio reljefnim predstavama Bogorodice sa Hristom, Arhanđela Mihajla, cara Lazara i carice Milice. Pored kreveta nalazi se masivni kovčeg sa ležećom figurom pokojnika sa šajkačom na glavi, šiljkanima na nogama, brič pantalonama, išaranim čarapama, vezenim jelekom, do grla zakopčanoj košulji, i rukama stisnutim uz telo. Sa strane kovčega izrezbarena je pogrebna povorka, utučenih ljudi, biće valjda, komšija i prijatelja. Više je nego očigledno da drveni „Pokojnik” ovde preuzima ulogu dvojnika samog umetnika. Zauzima Dragišino mesto na kovčegu sve dok on ne završi započete poslove u ovom životu. Izvajao ga je posle jedne preležane bolesti, da po narodnom običaju iznenadi smrt i preuzme zlo. – Kad dođe vreme, kad ja rešim – šali se, smejući se punim srcem Dragiša – ima da legnem na onaj krevet, pored ovog mog ispisnika, pa ujutro, ko se od nas dvojice probudi, taj će i da navabi živinu. A dotle, samo ću ovako da ga pokazujem ljudima. – Znate kako ga je radio, kako mu je uzimao meru – šali se sin Milan koji nas je krivudavim stazama i bogazama pored tamnavskih ugljenokopa, uz Kolubaru i dovezao do očevine u Jabučju, koju bi, kako reče, jer je zabita, dolazeći iz Beograda, teško mogli da nađemo . – Legao je na jednu dasku i rekao unuci da mu kredom povuće po dasci, baš tamo gde mu se završavaju šiljkani i šajkača, i obavezno ocrta i popola, gde je bio zategao pojas od pantalona. To su mu bile mere za skulpturu. Nije hteo da omane ni u milimetar, da ne napravi nekog drugog, nego sebe. – Bilo mi od tada nekoliko puta loše – nastavlja priču Dragiša – al’ zahvaljujući ovom mom dvojniku, dubleru, ja svanjivam svako jutro i idem za živinom, a ko zna da li bi tako bilo da se ovaj ovde nije opružio. No, ne uzima ni njega, biće da mu još nismo po volji, evo ga, leži, vidite ga… – smeje se šeretski naš domaćin. U sobi između kovčega i kreveta nalaze se skulpture „Molitva” i „Krilati anđeo”. Zidove sobe krase reljefni prikazi „Tajne večere”, „Skidanja s krsta” i mnoštvo ikona. Iz ove sobe proisteklo je Dragišino poimanje sveta i umetnosti sve što umetnik opaža i spoznaje u mirnom seoskom okruženju zelenih proplanaka oko Kolubare, ali i crnih ogromnih rupčaga tamnavskih ugljenokopa koji se neumitno približavaju prvim okućnicama rodnog mu Jabučja. – Ko smrt čeka – zagonetno će Dragiša – taj će otkriti sve što mu je na srcu. Ali, što više i što dublje saznaješ svoj život, tim manje veruješ da se on može uništi smrću. Za Dragišu je sve tema, pogotovo što je rano naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik i ratar, a bio je, i dandanji je, vičan i mnogim zanatima. Kuća, ograda, pokućstvo, sve je to delo Dragišinih ruku. Još kao dete, zimske večeri, prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta, poneke ih prodajući na beogradskim pijacama. I sve tako do 1964.godine, kada su njegove rukotvorine nekako došle u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih slikara. Uz podsticaj, podršku i na nagovor profesora, Dragiša i sin mu Milan, izlagali su zajedno sa njim svoje rezbarije u drvetu. Bilo je to pre tačno četrdeset godina u Beogradskom grafičkom kolektivu, a novinari nisu mogli čudom da se načude; profesor Tabaković izlaže zajedno sa dva vajara – naivca. Saživljenost sa prirodom i ljudima ogleda se i u izboru materijala u kome on i sin danas rade. Kao što je njegov pogled okrenut ka veri i mitu, tako je odabrao i drvo koje i samo ima svoju istoriju i legendu: crna hrastovinu koju vade iz tresetišta pored Kolubare. Prastara je, otporna i jaka, toliko čvrsta, da ponekad i tri testere „štilovke” odu na remont dok se skulptura napravi. – Vreme, voda i zemlja tvorili su njenu građu baš kao i ljude koje od nje vajam i režem – kaže Dragiša, milujući jedno od tri stabla visoka nekih tri do pet metara, širine oko dva metara, izvađenih sa tamnavskih kopova. – U oba slučaja reč je o životu, stradanju i ponovnom rađanju – nastavlja Dragiša. – Kao što selišće na stablu menja, tako prolazi i ljudski rod. Odlaze jedni, dolaze drugi ljudi, al’ za njima, treba nešto lepo da ostane. Ja se trudim, i uspevam. Moj Milan me je nadmašio u svemu, on me je i naučio nekim savršenstvima u skulpturi, pa na onu njegovu pošalicu da ljude upoznaje s pokojnim ocem ja uzvraćam; e, tako ti je kod nas Stanisavljevića, „od sina je ostanulo ocu”. Milan je vrhunski suklptor. Na meni prihvatljiv način prenosio mi je savete učenog profesora Ivana Tabakovića, preuzevši na sebe ulogu čuvara mojih, kako jednom neko napisa, u crnoj kolubarskoj hrastovini neiskvareno oblikovanih osećanja. Dragišu produžava i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja i unuka Ivana, koja nosi ime pokojnog profesora Ivana Tabakovića. A da sudbinski božji prst bude čudovišniji, rođena je istog dana kada je velikan srpske umetnosti preminuo. ANTRFILE: Divili se Evropljani, al’ i Amerikanci Dragišine skulpture nalaze se voljom ljudi kojima su se dopale, u kolekcijama bogatih na svih pet kontinenata. Dve godine, njegove skulpture, zajedno sa radovima slikara i naivaca iz Jugoslavije, obišle su čitavu Ameriku od Vašingtona do Tenseija. Ljudi su kupovali, divili se i uživali. – Ja se ne mučim dok radim. Ne tražim i ne izmišljam rešenja, koj’ će mi… Kad ne znam ‘de je čovek popola, šta mu je nagore, a šta nadole, ja legnem na deblo, unuka mi kredom il’ noktom, zabeleži kraj glave, stopala, i tu gde mi je kaiš na pantalonama, da imam celu figuru, i eto ti čoveka. Koja, druga mera, mi treba. Nikoja. Tako rezbareći izradio sam sve svece i vladare srpskog roda i poroda, od slavske mi ikone Svetog Đorđija, do Lazareve subote, gde je sedam likova na ikoni, sa crnim gavranom zloslutnikom nad glavom. I sve je to ovde, u ovoj mojoj kući, koja bi da je volje i para valjevskih i drugih vlasti, mogla i muzej da bude, da ljudi dolaze, gledaju i uživaju. ANTRFILE: Da spustim skulpturu, tu na Terazije – Imam jedan san – kaže Dragiša – Da me neko odvede kod gradonačelnika Beograda Radmile Hrustanović da mogu da joj pokažem skice za skulpturu koju sam namenio Beogradu. Da onda tu skulpturu uradim, za to još imam snage, i da bude jedno pet metara visoka i dva široka, od crne kolubarske hrastovine, koja je na dnu reke u mulju ležala neki kažu 10.000 a neki i 100.000 godina. Da onda ovde u selo dođe helikopter, da vežu lancima to moje delo i da ga spuste na Terazije, gde bi posle vekovima podsećalo na Dragišu Stanisavljevića iz Jabučja. Jeste, to sanjam. I da znate, srećan je onaj ko ima snove koji ga uspavljuju. Naspavao se toliko da mu se više i ne mili živeti, nego radostnik samo sanja… ----------------------------------------------------- He was born in Jabučje near Valjevo in 1921. He began doing sculpture in 1958. The life in the country under patriarchal principles, with century-old forests of his homeland and the impulse for modelling were basic motivational preferences of Dragiša Stanisavljević. Frontal aspect, simplicity of expression and archaic approach to form are unconsciously achieved. The artist liberated the form, polished it to brightness, made it round and emphasised its organic essence, thus completing what the nature had begun. Everything was stylised nearly to the bare, basic primordial form, and reduced with the pronounced sense for measure, which was known only to authentic artists of primitive cultures. More than five-decade-long instinctive and creative work of this artist pointed to the force of his authentic and original forms and the connection between primordial and modern sensibility of artistic expression. Age-old oak trunks which he tooled from the bed of the Kolubara River had a secret trace in its very substance, a kind of patina. With a pronounced sense of harmony, without gestures, expressive movements, but with interest in the spiritual background of his figures, Dragiša Stanisavljević understood the role of a form with the sensibility of a contemporary artist. Relief-like concept of form with pronounced vertical composition helped the artist with the simplicity of expression, especially when the selected motif was philosophical contemplation on human relationships, destinies, hidden characteristics, sins or prayers. He received many awards and recognitions for his monumental sculptures, among which the Award for Entire Artistic Work at the Tenth Biennial of Naïve and Marginal Art in Jagodina, 2001 was the most significant. He is a world classic. References: Oto Bihalji-Merin, Snovi i traume u drvetu, Beograd,1962 M. Bošković; M.Maširević, Samouki likovni umetnici u Srbiji, Torino,1977 Oto Bihalji-Merin; Nebojša Bato Tomašević, Enciklopedija naivne umetnosti sveta, Beograd, 1984 N. Krstić, Naivna umetnost Srbije, SANU, Jagodina, 2003 N. Krstić, Naivna i marginalna umetnost Srbije, MNMU, Jagodina, 2007 Lj. Kojić, Dragutin Aleksić, monografija, MNMU, Jagodina, 2007 N. Krstić, Histoire de Voire, Dragiša Stanisavljević,katalog, Pariz, 2012. N. Krstić, Outsiders, katalog, MNMU, Jagodina, 2013.

31 x 20 x 3 cm pozadi urezano DS (cirilicom) drvo (hrastovina iz kolubare), rucni rad naiva, brut art. folk art, primitive & outsider art samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Dragiša Stanisavljević (Jabučje, 1921 – 21. avgust 2012) bio je vajar, klasik naivne umetnosti Srbije. Rođen je 1921. godine u Jabučju kod Valjeva, Srbija. Skulpturom se bavio od 1958. Život na selu i vaspitanje u duhu patrijarhalnih načela, zavičajno okruženje stoletnim šumama podstakli su svakako njegov nagon za slobodom i oblikovanjem. Apsolutni je samouk, snažnog osećaja za stilizaciju forme. Umro je 2012. godine u Jabučju. Frontalnost i jednostavnost u izrazu, arhaično shvatanje forme, nesvesno su postignuti. Iz crnih, stoletnih debala umetnik oslobađa čistu formu, gladeći je do sjaja. Zaobljava je i ističe njenu organsku bit. Završava ono što je priroda davno započela. Sve je stilizovano gotovo do ogoljene, osnovne praforme, redukovano s izrazitim osećajem za meru, kakav su posedovali samo izvorni umetnici primitivnih kultura. Instiktivno stvaralaštvo ovog umetnika koje traje već više od pet decenija, ukazuje na snagu autentičnosti njegovih originalnih formi, na vezu između praiskonskog i modernog senzibiliteta likovnog izražavanja. Stoletna hrastovina koju vadi iz korita obližnje reke, nosi sama po sebi neki tajanstveni trag na svojoj materiji, vrstu patine. Sa izrazitim osećajem za harmoniju, bez gestova, sa interesovanjem za duhovnu podlogu svojih likova. Dragiša nesvesno shvata ulogu forme u postizanju univerzalnog. Reljefno shvatanje forme sa izraženim vertikalnim komponovanjem pomoćiće umetniku u njegovoj jednostavnosti izraza naročito kada za motiv bira filozofska razmišljanja o odnosima ljudi, njihovim sudbinama, skrivenim osobinama, njihovom grehu ili molitvi. Izlagao je samostalno i grupno počev od 1964. godine, u zemlji i inostranstvu, kao i na gotovo svim međunarodnim izložbama naivne i marginalne umetnosti (svetskim trijenalima u Bratislavi, počev od šezdesetih godina, tematskim izložbama u Martinjiju, Parizu, Pragu, Budimpešti itd.) Za svoje monumentalne skulpture, dobijao je više nagrada i priznanja, od kojih je najznačajnija Nagrada za ukupan umetnički rad na 10. Bijenalu naivne i marginalne umetnosti, 2001. godine u MNMU, Jagodina, Srbija. ------------------------------------- Dragiša Stanisavljević rođen je u selu Jabučju – Srbija 1921. godine, gde je proveo čitav svoj život i umro 2012. u svojoj 91. godini. Potiče iz skromne porodice ali, umetnički veoma obdarene. Za Dragišu i njegovog sina Milana akademik Ivan Tabaković tvrdio je da su: ,,…bili i ostali istinski nukleusi vajarske umetnosti…”. Umetnikova sestra Ranka Dinić sa uspehom piše poeziju, a u svet likovne umetnosti sa žarom i uverenjem Stanisavljevića upustila se i unuka Ivana. Vaspitavan u duhu patrijarhalnih načela, rano je naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik, obrađivao zemlju, a bio je vičan i mnogim zanatima i poslovima. Kuća, ograda, pokućstvo – delo su Dragišinih ruku. Zimske večeri prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta i prodavao ih, kako bi dodatno popravio svoje prihode. Tako se dogodilo da ovi predmeti dođu u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih umetnika. Posetio je Dragišu u Jabučju. Među rezbarenim kutijama, koricama u drškama za noževe, sviralama i štapovima, primetio je i nekoliko zabačenih, prašnjavih figura. Dragiša mu je objasnio da su to nezavršeni radovi, i da slične ,,nezavršene” figure, radi i njegov sin Milan. Upravo ti, ,,nezavršeni” sumarno obrađeni kipovi imali su snagu neposrednosti i prizvuke originalnosti koje je profesor naslućivao i priželjkivao. Uticaj stručnjaka na pojedine naivne umetnike bio je od velikog značaj u formiranju njihove umetničke ličnosti. Ali treba imati u vidu da su, pri tom, uvek bili presudni talenat i lična predispozicija autora. Uz potsticaj i podršku Ivana Tabakovića, Dragiša i Milan izlagali su zajedno već 1964. godine u Beogradskom grafičkom kolektivu. Ako posmatramo skulpturu “Troglavog” 1962. možda je predstava tri objedinjene figure u čvrsti stub, začetak nove legende o umetničkoj porodici sa dubokim korenjem i dugačkim trajanjem, čiji je začetnik Dragiša Stanisavljević, produžava je i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja unuka Ivana. ------------------------------------------------ Trpe Nikolovski o Dragiši Dragiša Stanisavljević vajar – naivac iz Jabučja godinama dokazuje da je kultura kad se lepota udruži sa istinom. Da vas upoznam sa pokojnim ocem..! Glosa: „Moj sin Milan, kad dovede prijatelje u našu kuću, koja je godinama već muzej naive, oronuo i dotrajao doduše, jer niko sem nas dvojice o njemu ne brine, pokazujući im skulpturu „Pokojnik”, a ja se odnegde pojavim na vratima, ima običaj da kaže: „E, sad, kad ste videli drvenog Dragišu, da vas upoznam i sa njenim autorom, mojim pokojnim ocem!” Piše Trpe Nikolovski Krevet je Dragiša napravio od tesanih dasaka hrastovine i ukrasio reljefnim predstavama Bogorodice sa Hristom, Arhanđela Mihajla, cara Lazara i carice Milice. Pored kreveta nalazi se masivni kovčeg sa ležećom figurom pokojnika sa šajkačom na glavi, šiljkanima na nogama, brič pantalonama, išaranim čarapama, vezenim jelekom, do grla zakopčanoj košulji, i rukama stisnutim uz telo. Sa strane kovčega izrezbarena je pogrebna povorka, utučenih ljudi, biće valjda, komšija i prijatelja. Više je nego očigledno da drveni „Pokojnik” ovde preuzima ulogu dvojnika samog umetnika. Zauzima Dragišino mesto na kovčegu sve dok on ne završi započete poslove u ovom životu. Izvajao ga je posle jedne preležane bolesti, da po narodnom običaju iznenadi smrt i preuzme zlo. – Kad dođe vreme, kad ja rešim – šali se, smejući se punim srcem Dragiša – ima da legnem na onaj krevet, pored ovog mog ispisnika, pa ujutro, ko se od nas dvojice probudi, taj će i da navabi živinu. A dotle, samo ću ovako da ga pokazujem ljudima. – Znate kako ga je radio, kako mu je uzimao meru – šali se sin Milan koji nas je krivudavim stazama i bogazama pored tamnavskih ugljenokopa, uz Kolubaru i dovezao do očevine u Jabučju, koju bi, kako reče, jer je zabita, dolazeći iz Beograda, teško mogli da nađemo . – Legao je na jednu dasku i rekao unuci da mu kredom povuće po dasci, baš tamo gde mu se završavaju šiljkani i šajkača, i obavezno ocrta i popola, gde je bio zategao pojas od pantalona. To su mu bile mere za skulpturu. Nije hteo da omane ni u milimetar, da ne napravi nekog drugog, nego sebe. – Bilo mi od tada nekoliko puta loše – nastavlja priču Dragiša – al’ zahvaljujući ovom mom dvojniku, dubleru, ja svanjivam svako jutro i idem za živinom, a ko zna da li bi tako bilo da se ovaj ovde nije opružio. No, ne uzima ni njega, biće da mu još nismo po volji, evo ga, leži, vidite ga… – smeje se šeretski naš domaćin. U sobi između kovčega i kreveta nalaze se skulpture „Molitva” i „Krilati anđeo”. Zidove sobe krase reljefni prikazi „Tajne večere”, „Skidanja s krsta” i mnoštvo ikona. Iz ove sobe proisteklo je Dragišino poimanje sveta i umetnosti sve što umetnik opaža i spoznaje u mirnom seoskom okruženju zelenih proplanaka oko Kolubare, ali i crnih ogromnih rupčaga tamnavskih ugljenokopa koji se neumitno približavaju prvim okućnicama rodnog mu Jabučja. – Ko smrt čeka – zagonetno će Dragiša – taj će otkriti sve što mu je na srcu. Ali, što više i što dublje saznaješ svoj život, tim manje veruješ da se on može uništi smrću. Za Dragišu je sve tema, pogotovo što je rano naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik i ratar, a bio je, i dandanji je, vičan i mnogim zanatima. Kuća, ograda, pokućstvo, sve je to delo Dragišinih ruku. Još kao dete, zimske večeri, prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta, poneke ih prodajući na beogradskim pijacama. I sve tako do 1964.godine, kada su njegove rukotvorine nekako došle u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih slikara. Uz podsticaj, podršku i na nagovor profesora, Dragiša i sin mu Milan, izlagali su zajedno sa njim svoje rezbarije u drvetu. Bilo je to pre tačno četrdeset godina u Beogradskom grafičkom kolektivu, a novinari nisu mogli čudom da se načude; profesor Tabaković izlaže zajedno sa dva vajara – naivca. Saživljenost sa prirodom i ljudima ogleda se i u izboru materijala u kome on i sin danas rade. Kao što je njegov pogled okrenut ka veri i mitu, tako je odabrao i drvo koje i samo ima svoju istoriju i legendu: crna hrastovinu koju vade iz tresetišta pored Kolubare. Prastara je, otporna i jaka, toliko čvrsta, da ponekad i tri testere „štilovke” odu na remont dok se skulptura napravi. – Vreme, voda i zemlja tvorili su njenu građu baš kao i ljude koje od nje vajam i režem – kaže Dragiša, milujući jedno od tri stabla visoka nekih tri do pet metara, širine oko dva metara, izvađenih sa tamnavskih kopova. – U oba slučaja reč je o životu, stradanju i ponovnom rađanju – nastavlja Dragiša. – Kao što selišće na stablu menja, tako prolazi i ljudski rod. Odlaze jedni, dolaze drugi ljudi, al’ za njima, treba nešto lepo da ostane. Ja se trudim, i uspevam. Moj Milan me je nadmašio u svemu, on me je i naučio nekim savršenstvima u skulpturi, pa na onu njegovu pošalicu da ljude upoznaje s pokojnim ocem ja uzvraćam; e, tako ti je kod nas Stanisavljevića, „od sina je ostanulo ocu”. Milan je vrhunski suklptor. Na meni prihvatljiv način prenosio mi je savete učenog profesora Ivana Tabakovića, preuzevši na sebe ulogu čuvara mojih, kako jednom neko napisa, u crnoj kolubarskoj hrastovini neiskvareno oblikovanih osećanja. Dragišu produžava i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja i unuka Ivana, koja nosi ime pokojnog profesora Ivana Tabakovića. A da sudbinski božji prst bude čudovišniji, rođena je istog dana kada je velikan srpske umetnosti preminuo. ANTRFILE: Divili se Evropljani, al’ i Amerikanci Dragišine skulpture nalaze se voljom ljudi kojima su se dopale, u kolekcijama bogatih na svih pet kontinenata. Dve godine, njegove skulpture, zajedno sa radovima slikara i naivaca iz Jugoslavije, obišle su čitavu Ameriku od Vašingtona do Tenseija. Ljudi su kupovali, divili se i uživali. – Ja se ne mučim dok radim. Ne tražim i ne izmišljam rešenja, koj’ će mi… Kad ne znam ‘de je čovek popola, šta mu je nagore, a šta nadole, ja legnem na deblo, unuka mi kredom il’ noktom, zabeleži kraj glave, stopala, i tu gde mi je kaiš na pantalonama, da imam celu figuru, i eto ti čoveka. Koja, druga mera, mi treba. Nikoja. Tako rezbareći izradio sam sve svece i vladare srpskog roda i poroda, od slavske mi ikone Svetog Đorđija, do Lazareve subote, gde je sedam likova na ikoni, sa crnim gavranom zloslutnikom nad glavom. I sve je to ovde, u ovoj mojoj kući, koja bi da je volje i para valjevskih i drugih vlasti, mogla i muzej da bude, da ljudi dolaze, gledaju i uživaju. ANTRFILE: Da spustim skulpturu, tu na Terazije – Imam jedan san – kaže Dragiša – Da me neko odvede kod gradonačelnika Beograda Radmile Hrustanović da mogu da joj pokažem skice za skulpturu koju sam namenio Beogradu. Da onda tu skulpturu uradim, za to još imam snage, i da bude jedno pet metara visoka i dva široka, od crne kolubarske hrastovine, koja je na dnu reke u mulju ležala neki kažu 10.000 a neki i 100.000 godina. Da onda ovde u selo dođe helikopter, da vežu lancima to moje delo i da ga spuste na Terazije, gde bi posle vekovima podsećalo na Dragišu Stanisavljevića iz Jabučja. Jeste, to sanjam. I da znate, srećan je onaj ko ima snove koji ga uspavljuju. Naspavao se toliko da mu se više i ne mili živeti, nego radostnik samo sanja… ----------------------------------------------------- He was born in Jabučje near Valjevo in 1921. He began doing sculpture in 1958. The life in the country under patriarchal principles, with century-old forests of his homeland and the impulse for modelling were basic motivational preferences of Dragiša Stanisavljević. Frontal aspect, simplicity of expression and archaic approach to form are unconsciously achieved. The artist liberated the form, polished it to brightness, made it round and emphasised its organic essence, thus completing what the nature had begun. Everything was stylised nearly to the bare, basic primordial form, and reduced with the pronounced sense for measure, which was known only to authentic artists of primitive cultures. More than five-decade-long instinctive and creative work of this artist pointed to the force of his authentic and original forms and the connection between primordial and modern sensibility of artistic expression. Age-old oak trunks which he tooled from the bed of the Kolubara River had a secret trace in its very substance, a kind of patina. With a pronounced sense of harmony, without gestures, expressive movements, but with interest in the spiritual background of his figures, Dragiša Stanisavljević understood the role of a form with the sensibility of a contemporary artist. Relief-like concept of form with pronounced vertical composition helped the artist with the simplicity of expression, especially when the selected motif was philosophical contemplation on human relationships, destinies, hidden characteristics, sins or prayers. He received many awards and recognitions for his monumental sculptures, among which the Award for Entire Artistic Work at the Tenth Biennial of Naïve and Marginal Art in Jagodina, 2001 was the most significant. He is a world classic. References: Oto Bihalji-Merin, Snovi i traume u drvetu, Beograd,1962 M. Bošković; M.Maširević, Samouki likovni umetnici u Srbiji, Torino,1977 Oto Bihalji-Merin; Nebojša Bato Tomašević, Enciklopedija naivne umetnosti sveta, Beograd, 1984 N. Krstić, Naivna umetnost Srbije, SANU, Jagodina, 2003 N. Krstić, Naivna i marginalna umetnost Srbije, MNMU, Jagodina, 2007 Lj. Kojić, Dragutin Aleksić, monografija, MNMU, Jagodina, 2007 N. Krstić, Histoire de Voire, Dragiša Stanisavljević,katalog, Pariz, 2012. N. Krstić, Outsiders, katalog, MNMU, Jagodina, 2013.

19,5 x 5 x 5 cm dole (na stopalu) urezano DS (cirilicom) drvo (hrastovina iz kolubare), rucni rad naiva, brut art. folk art, primitive & outsider art samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Dragiša Stanisavljević (Jabučje, 1921 – 21. avgust 2012) bio je vajar, klasik naivne umetnosti Srbije. Rođen je 1921. godine u Jabučju kod Valjeva, Srbija. Skulpturom se bavio od 1958. Život na selu i vaspitanje u duhu patrijarhalnih načela, zavičajno okruženje stoletnim šumama podstakli su svakako njegov nagon za slobodom i oblikovanjem. Apsolutni je samouk, snažnog osećaja za stilizaciju forme. Umro je 2012. godine u Jabučju. Frontalnost i jednostavnost u izrazu, arhaično shvatanje forme, nesvesno su postignuti. Iz crnih, stoletnih debala umetnik oslobađa čistu formu, gladeći je do sjaja. Zaobljava je i ističe njenu organsku bit. Završava ono što je priroda davno započela. Sve je stilizovano gotovo do ogoljene, osnovne praforme, redukovano s izrazitim osećajem za meru, kakav su posedovali samo izvorni umetnici primitivnih kultura. Instiktivno stvaralaštvo ovog umetnika koje traje već više od pet decenija, ukazuje na snagu autentičnosti njegovih originalnih formi, na vezu između praiskonskog i modernog senzibiliteta likovnog izražavanja. Stoletna hrastovina koju vadi iz korita obližnje reke, nosi sama po sebi neki tajanstveni trag na svojoj materiji, vrstu patine. Sa izrazitim osećajem za harmoniju, bez gestova, sa interesovanjem za duhovnu podlogu svojih likova. Dragiša nesvesno shvata ulogu forme u postizanju univerzalnog. Reljefno shvatanje forme sa izraženim vertikalnim komponovanjem pomoćiće umetniku u njegovoj jednostavnosti izraza naročito kada za motiv bira filozofska razmišljanja o odnosima ljudi, njihovim sudbinama, skrivenim osobinama, njihovom grehu ili molitvi. Izlagao je samostalno i grupno počev od 1964. godine, u zemlji i inostranstvu, kao i na gotovo svim međunarodnim izložbama naivne i marginalne umetnosti (svetskim trijenalima u Bratislavi, počev od šezdesetih godina, tematskim izložbama u Martinjiju, Parizu, Pragu, Budimpešti itd.) Za svoje monumentalne skulpture, dobijao je više nagrada i priznanja, od kojih je najznačajnija Nagrada za ukupan umetnički rad na 10. Bijenalu naivne i marginalne umetnosti, 2001. godine u MNMU, Jagodina, Srbija. ------------------------------------- Dragiša Stanisavljević rođen je u selu Jabučju – Srbija 1921. godine, gde je proveo čitav svoj život i umro 2012. u svojoj 91. godini. Potiče iz skromne porodice ali, umetnički veoma obdarene. Za Dragišu i njegovog sina Milana akademik Ivan Tabaković tvrdio je da su: ,,…bili i ostali istinski nukleusi vajarske umetnosti…”. Umetnikova sestra Ranka Dinić sa uspehom piše poeziju, a u svet likovne umetnosti sa žarom i uverenjem Stanisavljevića upustila se i unuka Ivana. Vaspitavan u duhu patrijarhalnih načela, rano je naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik, obrađivao zemlju, a bio je vičan i mnogim zanatima i poslovima. Kuća, ograda, pokućstvo – delo su Dragišinih ruku. Zimske večeri prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta i prodavao ih, kako bi dodatno popravio svoje prihode. Tako se dogodilo da ovi predmeti dođu u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih umetnika. Posetio je Dragišu u Jabučju. Među rezbarenim kutijama, koricama u drškama za noževe, sviralama i štapovima, primetio je i nekoliko zabačenih, prašnjavih figura. Dragiša mu je objasnio da su to nezavršeni radovi, i da slične ,,nezavršene” figure, radi i njegov sin Milan. Upravo ti, ,,nezavršeni” sumarno obrađeni kipovi imali su snagu neposrednosti i prizvuke originalnosti koje je profesor naslućivao i priželjkivao. Uticaj stručnjaka na pojedine naivne umetnike bio je od velikog značaj u formiranju njihove umetničke ličnosti. Ali treba imati u vidu da su, pri tom, uvek bili presudni talenat i lična predispozicija autora. Uz potsticaj i podršku Ivana Tabakovića, Dragiša i Milan izlagali su zajedno već 1964. godine u Beogradskom grafičkom kolektivu. Ako posmatramo skulpturu “Troglavog” 1962. možda je predstava tri objedinjene figure u čvrsti stub, začetak nove legende o umetničkoj porodici sa dubokim korenjem i dugačkim trajanjem, čiji je začetnik Dragiša Stanisavljević, produžava je i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja unuka Ivana. ------------------------------------------------ Trpe Nikolovski o Dragiši Dragiša Stanisavljević vajar – naivac iz Jabučja godinama dokazuje da je kultura kad se lepota udruži sa istinom. Da vas upoznam sa pokojnim ocem..! Glosa: „Moj sin Milan, kad dovede prijatelje u našu kuću, koja je godinama već muzej naive, oronuo i dotrajao doduše, jer niko sem nas dvojice o njemu ne brine, pokazujući im skulpturu „Pokojnik”, a ja se odnegde pojavim na vratima, ima običaj da kaže: „E, sad, kad ste videli drvenog Dragišu, da vas upoznam i sa njenim autorom, mojim pokojnim ocem!” Piše Trpe Nikolovski Krevet je Dragiša napravio od tesanih dasaka hrastovine i ukrasio reljefnim predstavama Bogorodice sa Hristom, Arhanđela Mihajla, cara Lazara i carice Milice. Pored kreveta nalazi se masivni kovčeg sa ležećom figurom pokojnika sa šajkačom na glavi, šiljkanima na nogama, brič pantalonama, išaranim čarapama, vezenim jelekom, do grla zakopčanoj košulji, i rukama stisnutim uz telo. Sa strane kovčega izrezbarena je pogrebna povorka, utučenih ljudi, biće valjda, komšija i prijatelja. Više je nego očigledno da drveni „Pokojnik” ovde preuzima ulogu dvojnika samog umetnika. Zauzima Dragišino mesto na kovčegu sve dok on ne završi započete poslove u ovom životu. Izvajao ga je posle jedne preležane bolesti, da po narodnom običaju iznenadi smrt i preuzme zlo. – Kad dođe vreme, kad ja rešim – šali se, smejući se punim srcem Dragiša – ima da legnem na onaj krevet, pored ovog mog ispisnika, pa ujutro, ko se od nas dvojice probudi, taj će i da navabi živinu. A dotle, samo ću ovako da ga pokazujem ljudima. – Znate kako ga je radio, kako mu je uzimao meru – šali se sin Milan koji nas je krivudavim stazama i bogazama pored tamnavskih ugljenokopa, uz Kolubaru i dovezao do očevine u Jabučju, koju bi, kako reče, jer je zabita, dolazeći iz Beograda, teško mogli da nađemo . – Legao je na jednu dasku i rekao unuci da mu kredom povuće po dasci, baš tamo gde mu se završavaju šiljkani i šajkača, i obavezno ocrta i popola, gde je bio zategao pojas od pantalona. To su mu bile mere za skulpturu. Nije hteo da omane ni u milimetar, da ne napravi nekog drugog, nego sebe. – Bilo mi od tada nekoliko puta loše – nastavlja priču Dragiša – al’ zahvaljujući ovom mom dvojniku, dubleru, ja svanjivam svako jutro i idem za živinom, a ko zna da li bi tako bilo da se ovaj ovde nije opružio. No, ne uzima ni njega, biće da mu još nismo po volji, evo ga, leži, vidite ga… – smeje se šeretski naš domaćin. U sobi između kovčega i kreveta nalaze se skulpture „Molitva” i „Krilati anđeo”. Zidove sobe krase reljefni prikazi „Tajne večere”, „Skidanja s krsta” i mnoštvo ikona. Iz ove sobe proisteklo je Dragišino poimanje sveta i umetnosti sve što umetnik opaža i spoznaje u mirnom seoskom okruženju zelenih proplanaka oko Kolubare, ali i crnih ogromnih rupčaga tamnavskih ugljenokopa koji se neumitno približavaju prvim okućnicama rodnog mu Jabučja. – Ko smrt čeka – zagonetno će Dragiša – taj će otkriti sve što mu je na srcu. Ali, što više i što dublje saznaješ svoj život, tim manje veruješ da se on može uništi smrću. Za Dragišu je sve tema, pogotovo što je rano naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik i ratar, a bio je, i dandanji je, vičan i mnogim zanatima. Kuća, ograda, pokućstvo, sve je to delo Dragišinih ruku. Još kao dete, zimske večeri, prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta, poneke ih prodajući na beogradskim pijacama. I sve tako do 1964.godine, kada su njegove rukotvorine nekako došle u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih slikara. Uz podsticaj, podršku i na nagovor profesora, Dragiša i sin mu Milan, izlagali su zajedno sa njim svoje rezbarije u drvetu. Bilo je to pre tačno četrdeset godina u Beogradskom grafičkom kolektivu, a novinari nisu mogli čudom da se načude; profesor Tabaković izlaže zajedno sa dva vajara – naivca. Saživljenost sa prirodom i ljudima ogleda se i u izboru materijala u kome on i sin danas rade. Kao što je njegov pogled okrenut ka veri i mitu, tako je odabrao i drvo koje i samo ima svoju istoriju i legendu: crna hrastovinu koju vade iz tresetišta pored Kolubare. Prastara je, otporna i jaka, toliko čvrsta, da ponekad i tri testere „štilovke” odu na remont dok se skulptura napravi. – Vreme, voda i zemlja tvorili su njenu građu baš kao i ljude koje od nje vajam i režem – kaže Dragiša, milujući jedno od tri stabla visoka nekih tri do pet metara, širine oko dva metara, izvađenih sa tamnavskih kopova. – U oba slučaja reč je o životu, stradanju i ponovnom rađanju – nastavlja Dragiša. – Kao što selišće na stablu menja, tako prolazi i ljudski rod. Odlaze jedni, dolaze drugi ljudi, al’ za njima, treba nešto lepo da ostane. Ja se trudim, i uspevam. Moj Milan me je nadmašio u svemu, on me je i naučio nekim savršenstvima u skulpturi, pa na onu njegovu pošalicu da ljude upoznaje s pokojnim ocem ja uzvraćam; e, tako ti je kod nas Stanisavljevića, „od sina je ostanulo ocu”. Milan je vrhunski suklptor. Na meni prihvatljiv način prenosio mi je savete učenog profesora Ivana Tabakovića, preuzevši na sebe ulogu čuvara mojih, kako jednom neko napisa, u crnoj kolubarskoj hrastovini neiskvareno oblikovanih osećanja. Dragišu produžava i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja i unuka Ivana, koja nosi ime pokojnog profesora Ivana Tabakovića. A da sudbinski božji prst bude čudovišniji, rođena je istog dana kada je velikan srpske umetnosti preminuo. ANTRFILE: Divili se Evropljani, al’ i Amerikanci Dragišine skulpture nalaze se voljom ljudi kojima su se dopale, u kolekcijama bogatih na svih pet kontinenata. Dve godine, njegove skulpture, zajedno sa radovima slikara i naivaca iz Jugoslavije, obišle su čitavu Ameriku od Vašingtona do Tenseija. Ljudi su kupovali, divili se i uživali. – Ja se ne mučim dok radim. Ne tražim i ne izmišljam rešenja, koj’ će mi… Kad ne znam ‘de je čovek popola, šta mu je nagore, a šta nadole, ja legnem na deblo, unuka mi kredom il’ noktom, zabeleži kraj glave, stopala, i tu gde mi je kaiš na pantalonama, da imam celu figuru, i eto ti čoveka. Koja, druga mera, mi treba. Nikoja. Tako rezbareći izradio sam sve svece i vladare srpskog roda i poroda, od slavske mi ikone Svetog Đorđija, do Lazareve subote, gde je sedam likova na ikoni, sa crnim gavranom zloslutnikom nad glavom. I sve je to ovde, u ovoj mojoj kući, koja bi da je volje i para valjevskih i drugih vlasti, mogla i muzej da bude, da ljudi dolaze, gledaju i uživaju. ANTRFILE: Da spustim skulpturu, tu na Terazije – Imam jedan san – kaže Dragiša – Da me neko odvede kod gradonačelnika Beograda Radmile Hrustanović da mogu da joj pokažem skice za skulpturu koju sam namenio Beogradu. Da onda tu skulpturu uradim, za to još imam snage, i da bude jedno pet metara visoka i dva široka, od crne kolubarske hrastovine, koja je na dnu reke u mulju ležala neki kažu 10.000 a neki i 100.000 godina. Da onda ovde u selo dođe helikopter, da vežu lancima to moje delo i da ga spuste na Terazije, gde bi posle vekovima podsećalo na Dragišu Stanisavljevića iz Jabučja. Jeste, to sanjam. I da znate, srećan je onaj ko ima snove koji ga uspavljuju. Naspavao se toliko da mu se više i ne mili živeti, nego radostnik samo sanja… ----------------------------------------------------- He was born in Jabučje near Valjevo in 1921. He began doing sculpture in 1958. The life in the country under patriarchal principles, with century-old forests of his homeland and the impulse for modelling were basic motivational preferences of Dragiša Stanisavljević. Frontal aspect, simplicity of expression and archaic approach to form are unconsciously achieved. The artist liberated the form, polished it to brightness, made it round and emphasised its organic essence, thus completing what the nature had begun. Everything was stylised nearly to the bare, basic primordial form, and reduced with the pronounced sense for measure, which was known only to authentic artists of primitive cultures. More than five-decade-long instinctive and creative work of this artist pointed to the force of his authentic and original forms and the connection between primordial and modern sensibility of artistic expression. Age-old oak trunks which he tooled from the bed of the Kolubara River had a secret trace in its very substance, a kind of patina. With a pronounced sense of harmony, without gestures, expressive movements, but with interest in the spiritual background of his figures, Dragiša Stanisavljević understood the role of a form with the sensibility of a contemporary artist. Relief-like concept of form with pronounced vertical composition helped the artist with the simplicity of expression, especially when the selected motif was philosophical contemplation on human relationships, destinies, hidden characteristics, sins or prayers. He received many awards and recognitions for his monumental sculptures, among which the Award for Entire Artistic Work at the Tenth Biennial of Naïve and Marginal Art in Jagodina, 2001 was the most significant. He is a world classic. References: Oto Bihalji-Merin, Snovi i traume u drvetu, Beograd,1962 M. Bošković; M.Maširević, Samouki likovni umetnici u Srbiji, Torino,1977 Oto Bihalji-Merin; Nebojša Bato Tomašević, Enciklopedija naivne umetnosti sveta, Beograd, 1984 N. Krstić, Naivna umetnost Srbije, SANU, Jagodina, 2003 N. Krstić, Naivna i marginalna umetnost Srbije, MNMU, Jagodina, 2007 Lj. Kojić, Dragutin Aleksić, monografija, MNMU, Jagodina, 2007 N. Krstić, Histoire de Voire, Dragiša Stanisavljević,katalog, Pariz, 2012. N. Krstić, Outsiders, katalog, MNMU, Jagodina, 2013.