Pikvikov klub, je prvi Dikensov roman. Glavni akter Samjuel Pikvik je sredovečni gospodin, osnivač i doživotni predsednik Pikvikovog kluba. Kako bi proširio krug svojih istraživanja o neobičnim i zanimljivim fenomenima života, on i još tri člana kluba kreću na putovanje Engleskom sa obavezom da ostale članove izveštavaju o svojim saznanjima. Roman obiluje humorom i nizom izuzetnih likova i nezaboravnih avantura uz detaljan opis engleskih kafana i gostionica XIX veka. Dikens svojim junacima često daje komičnu notu sa prenaglašenim karakternim osobinama. U ovom Dikensovom delu može se osetiti uticaj Servantesa, Voltera i Dantea. Ovim romanom, pisac je na sarkastičan način hteo da skrene pažnju javnosti na pravnu i političku korumpiranost društva njegovog doba, koja nažalost ni danas ne zastareva.

Pikvikov klub Pikvikov klub, prvi Dikensov roman je objavljen 1836. godine. Glavni akter Samjuel Pikvik je sredovečni gospodin, osnivač i doživotni predsednik Pikvikovog kluba. Kako bi proširio krug svojih istraživanja o neobičnim i zanimljivim fenomenima života, on i još tri člana kluba kreću na putovanje Engleskom sa obavezom da ostale članove izveštavaju o svojim saznanjima. Roman obiluje humorom i nizom izuzetnih likova i nezaboravnih avantura uz detaljan opis engleskih kafana i gostionica XIX veka. Dikens svojim junacima često daje komičnu notu sa pre-naglašenim karakternim osobinama. U ovom Dikensovom delu može se osetiti uticaj Servantesa, Voltera i Dantea. Ovim romanom, pisac je na sarkastičan način hteo da skrene pažnju javnosti na pravnu i političku korumpiranost društva njegovog doba, koja nažalost ni danas ne zastareva.

Klub sto, puno drvo, Malo ostecen. Iz 70ih godina.

Prvo pravilo Borilačko kluba: nemoj da pričaš o Borilačkom klubu. Svi znamo ovo, zar ne? Knjiga po kojoj je snimljen, sada već kultni film ponovo je dostupna čitalačkoj publici u Srbiji. Borilački klub okuplja mladiće, odrasle bez oca, koji se svakog vikenda okupljaju u podrumima, na parkinzima širom Amerike ne bi li se tukli međusobno. Sutra ujutru, ti momci se vraćaju svojim svakodnevnim životima kao da se ništa nije desilo i sa neverovatno dobrim osećajem da mogu da se nose baš sa svim... Čak Palahnjuk je jedan od najčitanijih autora današnjice, a to je postao zbog svog vizionarkog pisanja, koje otkriva šta se krije u srži modernog sveta.

Pikvikov klub, je prvi Dikensov roman. Glavni akter Samjuel Pikvik je sredovečni gospodin, osnivač i doživotni predsednik Pikvikovog kluba. Kako bi proširio krug svojih istraživanja o neobičnim i zanimljivim fenomenima života, on i još tri člana kluba kreću na putovanje Engleskom sa obavezom da ostale članove izveštavaju o svojim saznanjima. Roman obiluje humorom i nizom izuzetnih likova i nezaboravnih avantura uz detaljan opis engleskih kafana i gostionica XIX veka. Dikens svojim junacima često daje komičnu notu sa prenaglašenim karakternim osobinama. U ovom Dikensovom delu može se osetiti uticaj Servantesa, Voltera i Dantea. Ovim romanom, p

Detalji predmeta Stanje Polovno Detaljno stanje Dosta dobro Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine KONJIČKI KLUB.

Niko ne poznaje najranjivije delove grada kao njujorški policajac Džon Stefanovič. On je u potrazi za Aleksandrom Sen-Žermenom, najmoćnijim članom Ponoćnog kluba - tajnog međunarodnog društva okrutnih kraljeva kriminala, inače uvaženih stubova biznisa i društva. Stef je idealan čovek za taj posao - sve dok ne bude pogođen iz Sen-Žermenovog oružja i ostavljen da umre. Ali, Stef se ipak vraća. Iako u invalidskim kolicima, zaklinje sa da će uništiti Sen-Žermena. Uz pomoć lepe novinarke i harlemskog policajca, Stef čini sve, s jednim jedinim ciljem pred očima - rasturiti Ponoćni klub. "Paterson ne samo što stvara vrtoglavu atmosferu napetosti i nasilja, već prikazuje eksplozivne elemente u današnjem društvu koji svet čine ranjivim spram zastrašujućih događaja" Baton Rouge Magazin "Gipko, brzo, vešto i zapanjujuće" Los Anđeles Times "Ne sumnjajte nimalo: ovu sažižuću priču pročitaćete u jednom dahu." New York Daily News Naslov: Ponoćni klub Izdavač: Laguna Strana: 347 (cb) Pismo: Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2006 ISBN: 9788674364413

Borilački klub „Palahnjukovo potpuno originalno delo nateraće čak i prezasićenog čitaoca da se trgne i posveti mu pažnju.“ Publishers Weekley Prvo pravilo borilačkog kluba glasi: o borilačkom klubu se ne priča. Svakog vikenda, u podrumima i na parkinzima širom Amerike, mladići koji imaju dobre poslove i koji su odrasli bez očeva izuvaju cipele, skidaju košulje i tuku se jedni protiv drugih, uvek po dva borca, do iznemoglosti. Onda se vraćaju na posao sa šljivom na oku, sa rasklimanim zubima i osećanjem da mogu da se nose baš sa svime. Otuđeni pripovedač Borilačkog kluba ostavlja svoj sumorni posao pošto potpada pod uticaj Tajlera Derdena, enigmatičnog mladića – kinooperatera, konobara i mračnog, anarhističkog genija – koji priređuje te tajne borbe. Tajlerov izum – borilački klub – tek je početak njegovih planova za osvetu svetu u kojem se ljudskost može naći samo u grupama za podršku obolelima od raka. Već u svom debitantskom romanu Čak Palahnjuk je pokazao da je najveći satiričar i vizionar svoje generacije. Borilački klub je fantastično originalno delo koje razotkriva ono što se krije u srži našeg modernog sveta. „Hipnotičko, nemilosrdno i fantastično ispripovedano delo. Bezobrazno napeta, apokaliptična komedija užasa... sa otrovnom jasnoćom... Borilački klub postiže nešto što uspeva samo užasavajućim knjigama – on nam govori: evo ovako mi sada živimo. Možda je naša generacija napokon našla svog Dona DeLiloa.“ Bret Iston Elis „Ovaj sjajni komad nihilizma uspeva tamo gde mnogi samozvani transgresivni romani ne uspevaju: opasan je zato što je tako privlačan.“ Kirkus Reviews „Neodoljivo... Kao čokoladu ili pornografiju, želeli biste da ovo trošite polako, ali ipak ste primorani da projurite kroz njegov pametni, iscepkani, košmarni svet. Vizionarski roman divnog nasilja i jezivog intenziteta.“ Skot Hajm Prikaži više

Pikvikov klub, prvi Dikensov roman je objavljen 1836. godine. Glavni akter Samjuel Pikvik je sredovečni gospodin, osnivač i doživotni predsednik Pikvikovog kluba. Kako bi proširio krug svojih istraživanja o neobičnim i zanimljivim fenomenima života, on i još tri člana kluba kreću na putovanje Engleskom sa obavezom da ostale članove izveštavaju o svojim saznanjima. Roman obiluje humorom i nizom izuzetnih likova i nezaboravnih avantura uz detaljan opis engleskih kafana i gostionica XIX veka. Dikens svojim junacima često daje komičnu notu sa pre-naglašenim karakternim osobinama. U ovom Dikensovom delu može se osetiti uticaj Servantesa, Voltera i Dantea. Ovim romanom, pisac je na sarkastičan način hteo da skrene pažnju javnosti na pravnu i političku korumpiranost društva njegovog doba, koja nažalost ni danas ne zastareva.

Ponoćni klub Niko ne poznaje najranjivije delove grada kao njujorški policajac Džon Stefanovič. On je u potrazi za Aleksandrom Sen-Žermenom, najmoćnijim članom Ponoćnog kluba - tajnog međunarodnog društva okrutnih kraljeva kriminala, inače uvaženih stubova biznisa i društva. Stef je idealan čovek za taj posao - sve dok ne bude pogođen iz Sen-Žermenovog oružja i ostavljen da umre. Ali, Stef se ipak vraća. Iako u invalidskim kolicima, zaklinje sa da će uništiti Sen-Žermena. Uz pomoć lepe novinarke i harlemskog policajca, Stef čini sve, s jednim jedinim ciljem pred očima - rasturiti Ponoćni klub. „Paterson ne samo što stvara vrtoglavu atmosferu napetosti i nasilja, već prikazuje eksplozivne elemente u današnjem društvu koji svet čine ranjivim spram zastrašujućih događaja" Baton Rouge Magazin „Gipko, brzo, vešto i zapanjujuće" Los Anđeles Times „Ne sumnjajte nimalo: ovu sažižuću priču pročitaćete u jednom dahu." New York Daily News Posetite: www.jamespatterson.com

O knjizi: "Borilački klub." Jednom rečju: Sjajno! Roman mi je spržio mozak,uništio sve nervne sinapse i sive ćelije, doživeo sam samadhi, popeo se na hajer plejn sopstvenog postojanja. Stil Palahnjukovog pisanja je odličan, savremen, direktan, kratak i jednostavan, s toliko slojeva, da nakon maltene svake rečenice zatvorite oči i kažete u sebi: "Čoveče što je ovo dobro!", ističe o knjizi njen promoter Vladimir Bjelajac.

O knjizi: "Borilački klub." Jednom rečju: Sjajno! Roman mi je spržio mozak,uništio sve nervne sinapse i sive ćelije, doživeo sam samadhi, popeo se na hajer plejn sopstvenog postojanja. Stil Palahnjukovog pisanja je odličan, savremen, direktan, kratak i jednostavan, s toliko slojeva, da nakon maltene svake rečenice zatvorite oči i kažete u sebi: "Čoveče što je ovo dobro!", ističe o knjizi njen promoter Vladimir Bjelajac.

Autor: Bojan BruknerRadnja romana smeštena je u beogradsku opštinu - Rakovicu, u vreme bombardovanja Beograda, 1999. godine. Grupa mladića iz jedne stambene zgrade u Rakovici skriva se u podrumu, pokušavajući, u trenucima kada za to nije vreme, da pronađu smisao života. Hašiš klub bilo je tajno društvo najelitnijih umova Francuske polovinom XIX veka koje se svakog prvog u mesecu okupljalo u hotelu Lauzum. Tu priču mladići su saznali od čoveka koji je živeo u tom skloništu...

Opis: Klub mrtvih, Šarlejn Haris U trećoj knjizi serijala, Suki Stakhaus ima ljubavnih problema. Njen dečko, vampir Bil, u poslednje vreme je hladan i nepažljiv prema njoj. Najavljuje joj odlazak na poslovni put, ali ona od njegovog šefa Erika saznaje da je pao pod uticaj bivše ljubavi, seksepilne vampirke Lorene, i da je pride i otet. Erik traži od Suki da mu pomogne da izbave Bila, a ona, iako prevarena, pristaje da se uputi u Džekson, u Misisipiju, da ga pronađe. Erik u međuvremenu ubeđuje Alsida, zgodnog vukodlaka, da omogući Suki ulaz u Klub mrtvih, gde se okupljaju natprirodna bića Džeksona. I dok joj se Erik udvara, a njena osećanja prema Alsidu bujaju, Suki mora da otkrije ko je kidnapovao Bila i spozna način kako da ga spase. „Harisonova nikad nije bila u boljoj spisateljskoj formi.“ The Dallas Morning News „Nemoguće je ne zavoleti otkačenu i seksepilnu Suki, jednu od najupečatljivijih književnih junakinja, koja nas vodi kroz zanimljive mračne svetove... Najbolja je.“ BookPage „Šarlejn Haris maštovito spaja više žanrova i stvara sopstvenu čudnovatu tvorevinu.“ Rocky Mountain News Knjiga Klub mrtvih predstavlja treći deo serijala Prava krv, jednog od najpopularnijih vampirskih serijala svih vremena. U više od 40 zemalja do sada je prodato 25 miliona primeraka ovog uzbudljivog vampirskog štiva. Prema serijalu Šarlejn Haris snimljena je serija Prava krv, koja se prikazuje na kanalu HBO od 2008. godine. Ulogu Suki Stakhaus igra oskarovka Ana Pakvin, a njenu vampirsku ljubav, Bila Komptona, Stiven Mojer.

Klub sto sa kraja XVIII veka pocetka XIX. Masivan i tezak, izuzetno ocuvan. Dimenzije stola su V-47 Š-55 D-1.35

Klub Žilijet Knjiga u kojoj će uživati i slobodoumni i stidljivi, i nesputani i inhibirani, obožavaoci Saše Grej kao i oni koji za nju nisu nikad čuli. Hajde da raščistimo nešto pre nego što počnemo. Hoću da uradite tri stvari za mene. Prvo. Nemojte se zgražavati zbog bilo čega što ćete pročitati na stranicama koje slede. Drugo. Ostavite inhibicije za sobom. Treće, i najvažnije. Sve što ćete videti i čuti mora ostati među nama. A sad ću vas odvesti na mesto na kome niste nikad bili... Ketrin, studentkinja filmske režije, ima jednu tajnu: dugo potiskivan san, izvor svih njenih seksualnih fantazija. San ispunjen željama kojih se stidi. A ti živopisni snovi napokon nalaze način da joj prodru u svakodnevni život. Jedne noći, u jednom klubu, upoznaje muškarca koji je uvodi u čudan svet. I uskoro je uvučena u Klub Žilijet, ekskluzivno tajno društvo u kome se istražuju najdublje, najmračnije fantazije. Ali kad se jednom uđe u taj svet ‒ nema povratka. „Ovo jeste erotski romana ali drugačiji od svih sa kojima ste do sada susreli. Definitivno treba da ga pročitate.“ Cosmopolitan UK „Impresivan roman Saše Grej koja piše s neverovatnom lakoćom… Savršena knjiga za sve one koji vole malo inteligentne drskosti.“ BestChickLit.com „Savršeno za sve one kojima se svideo serijal Pedeset nijansi.“ Grazia

Filmski klub Džesiju škola ne ide baš najbolje. Njegov nezaposleni otac, autor ove knjige, odlučuje da ga podrži u želji da napusti školovanje i da ga ne tera da pronađe posao, ali samo pod jednim uslovom: da zajedno gledaju tri filma nedeljno. Tako nastaje „Filmski klub”, projekat neformalnog obrazovanja koji problematičnom petnaestogodišnjaku treba da pruži znanje o svetu koji ga okružuje. I dok Džesi tokom tri godine ovog neobičnog „školovanja” prolazi kroz probleme u vezi i eksperimentiše sa drogom, Dejvid s dirljivom upornošću pokušava da dopre do sina putem magije pokretnih slika: od Plavog somota i Niskih strasti, preko Poslednjeg tanga u Parizu, do francuskog novog talasa. Spektar filmova koje će Gilmurovi odgledati žanrovski je veoma raznolik. Paralelno sa scenama iz života oca i sina, pred čitaocem se smenjuju kadrovi legendi kinematografije – Trifoa, Skorsezea, Spilberga, Hičkoka, Kurosave i Vudija Alena. Pažljivo birani, u skladu s Džesijevim raspoloženjem, filmovi su često tematizovani u celine. U ciklusu „Zapazi genijalan trenutak” Gilmur obrazlaže na koji način je konobar u Isijavanju „ukrao scenu” Džeku Nikolsonu tokom razgovora u kupatilu, ciklus „Tihi momenti” započinje ostvarenjem Tačno u podne i fenomenalnom glumom Garija Kupera, a „Festival horora” Rozmarinom bebom. Mikroprikazi filmova kroz dijaloge otkrivaju generacijski jaz između oca i sina (da li je Holi Golajtli iz Doručka kod Tifanija u stvari obična prostitutka?), zašto se iznova vraćamo skandalozno lošem filmu Šougrls, šta je toliko veličanstveno u poslednjim kadrovima Felinijevog Slatkog života i kako se preko devojke u tanderberdu uspostavlja veza između Prusta i Američkih grafita. Gilmurova knjiga izmiče postojećim žanrovskim kalupima. Neosporno memoarskog karaktera, uzbudljiva je poput romana, a odlomci u kojima autor govori o filmovima često se kreću između eseja i nemilosrdne novinske kritike. Bilo da se slažemo s Gilmurovim komentarima ili ne, Filmski klub je nezaboravna vožnja kroz istoriju kinematografije, i svakako nezaobilazno štivo za filmofile. Sugestivnost Gilmurovog čitanja filma poziva na ponovno gledanje klasika i svojevrstan je vodič mlađim generacijama u čudesan svet filmske umetnosti. Prikaži više

O knjizi: Džesiju škola ne ide baš najbolje. Njegov nezaposleni otac, autor ove knjige, odlučuje da ga podrži u želji da napusti školovanje i da ga ne tera da pronađe posao, ali samo pod jednim uslovom: da zajedno gledaju tri filma nedeljno. Tako nastaje „Filmski klub”, projekat neformalnog obrazovanja koji problematičnom petnaestogodišnjaku treba da pruži znanje o svetu koji ga okružuje. I dok Džesi tokom tri godine ovog neobičnog „školovanja” prolazi kroz probleme u vezi i eksperimentiše sa drogom, Dejvid s dirljivom upornošću pokušava da dopre do sina putem magije pokretnih slika: od Plavog somota i Niskih strasti, preko Poslednjeg tanga u Parizu, do francuskog novog talasa. Spektar filmova koje će Gilmurovi odgledati žanrovski je veoma raznolik. Paralelno sa scenama iz života oca i sina, pred čitaocem se smenjuju kadrovi legendi kinematografije – Trifoa, Skorsezea, Spilberga, Hičkoka, Kurosave i Vudija Alena. Pažljivo birani, u skladu s Džesijevim raspoloženjem, filmovi su često tematizovani u celine. U ciklusu „Zapazi genijalan trenutak” Gilmur obrazlaže na koji način je konobar u Isijavanju „ukrao scenu” Džeku Nikolsonu tokom razgovora u kupatilu, ciklus „Tihi momenti” započinje ostvarenjem Tačno u podne i fenomenalnom glumom Garija Kupera, a „Festival horora” Rozmarinom bebom. Mikroprikazi filmova kroz dijaloge otkrivaju generacijski jaz između oca i sina (da li je Holi Golajtli iz Doručka kod Tifanija u stvari obična prostitutka?), zašto se iznova vraćamo skandalozno lošem filmu Šougrls, šta je toliko veličanstveno u poslednjim kadrovima Felinijevog Slatkog života i kako se preko devojke u tanderberdu uspostavlja veza između Prusta i Američkih grafita. Gilmurova knjiga izmiče postojećim žanrovskim kalupima. Neosporno memoarskog karaktera, uzbudljiva je poput romana, a odlomci u kojima autor govori o filmovima često se kreću između eseja i nemilosrdne novinske kritike. Bilo da se slažemo s Gilmurovim komentarima ili ne, Filmski klub je nezaboravna vožnja kroz istoriju kinematografije, i svakako nezaobilazno štivo za filmofile. Sugestivnost Gilmurovog čitanja filma poziva na ponovno gledanje klasika i svojevrstan je vodič mlađim generacijama u čudesan svet filmske umetnosti.

O knjizi: Džesiju škola ne ide baš najbolje. Njegov nezaposleni otac, autor ove knjige, odlučuje da ga podrži u želji da napusti školovanje i da ga ne tera da pronađe posao, ali samo pod jednim uslovom: da zajedno gledaju tri filma nedeljno. Tako nastaje „Filmski klub”, projekat neformalnog obrazovanja koji problematičnom petnaestogodišnjaku treba da pruži znanje o svetu koji ga okružuje. I dok Džesi tokom tri godine ovog neobičnog „školovanja” prolazi kroz probleme u vezi i eksperimentiše sa drogom, Dejvid s dirljivom upornošću pokušava da dopre do sina putem magije pokretnih slika: od Plavog somota i Niskih strasti, preko Poslednjeg tanga u Parizu, do francuskog novog talasa. Spektar filmova koje će Gilmurovi odgledati žanrovski je veoma raznolik. Paralelno sa scenama iz života oca i sina, pred čitaocem se smenjuju kadrovi legendi kinematografije – Trifoa, Skorsezea, Spilberga, Hičkoka, Kurosave i Vudija Alena. Pažljivo birani, u skladu s Džesijevim raspoloženjem, filmovi su često tematizovani u celine. U ciklusu „Zapazi genijalan trenutak” Gilmur obrazlaže na koji način je konobar u Isijavanju „ukrao scenu” Džeku Nikolsonu tokom razgovora u kupatilu, ciklus „Tihi momenti” započinje ostvarenjem Tačno u podne i fenomenalnom glumom Garija Kupera, a „Festival horora” Rozmarinom bebom. Mikroprikazi filmova kroz dijaloge otkrivaju generacijski jaz između oca i sina (da li je Holi Golajtli iz Doručka kod Tifanija u stvari obična prostitutka?), zašto se iznova vraćamo skandalozno lošem filmu Šougrls, šta je toliko veličanstveno u poslednjim kadrovima Felinijevog Slatkog života i kako se preko devojke u tanderberdu uspostavlja veza između Prusta i Američkih grafita. Gilmurova knjiga izmiče postojećim žanrovskim kalupima. Neosporno memoarskog karaktera, uzbudljiva je poput romana, a odlomci u kojima autor govori o filmovima često se kreću između eseja i nemilosrdne novinske kritike. Bilo da se slažemo s Gilmurovim komentarima ili ne, Filmski klub je nezaboravna vožnja kroz istoriju kinematografije, i svakako nezaobilazno štivo za filmofile. Sugestivnost Gilmurovog čitanja filma poziva na ponovno gledanje klasika i svojevrstan je vodič mlađim generacijama u čudesan svet filmske umetnosti.

Džesiju škola ne ide baš najbolje. Njegov nezaposleni otac, autor ove knjige, odlučuje da ga podrži u želji da napusti školovanje i da ga ne tera da pronađe posao, ali samo pod jednim uslovom: da zajedno gledaju tri filma nedeljno. Tako nastaje „Filmski klub”, projekat neformalnog obrazovanja koji problematičnom petnaestogodišnjaku treba da pruži znanje o svetu koji ga okružuje. I dok Džesi tokom tri godine ovog neobičnog „školovanja” prolazi kroz probleme u vezi i eksperimentiše sa drogom, Dejvid s dirljivom upornošću pokušava da dopre do sina putem magije pokretnih slika: od Plavog somota i Niskih strasti, preko Poslednjeg tanga u Parizu, do francuskog novog talasa. Spektar filmova koje će Gilmurovi odgledati žanrovski je veoma raznolik. Paralelno sa scenama iz života oca i sina, pred čitaocem se smenjuju kadrovi legendi kinematografije – Trifoa, Skorsezea, Spilberga, Hičkoka, Kurosave i Vudija Alena. Pažljivo birani, u skladu s Džesijevim raspoloženjem, filmovi su često tematizovani u celine. U ciklusu „Zapazi genijalan trenutak” Gilmur obrazlaže na koji način je konobar u Isijavanju „ukrao scenu” Džeku Nikolsonu tokom razgovora u kupatilu, ciklus „Tihi momenti” započinje ostvarenjem Tačno u podne i fenomenalnom glumom Garija Kupera, a „Festival horora” Rozmarinom bebom. Mikroprikazi filmova kroz dijaloge otkrivaju generacijski jaz između oca i sina (da li je Holi Golajtli iz Doručka kod Tifanija u stvari obična prostitutka?), zašto se iznova vraćamo skandalozno lošem filmu Šougrls, šta je toliko veličanstveno u poslednjim kadrovima Felinijevog Slatkog života i kako se preko devojke u tanderberdu uspostavlja veza između Prusta i Američkih grafita. Gilmurova knjiga izmiče postojećim žanrovskim kalupima. Neosporno memoarskog karaktera, uzbudljiva je poput romana, a odlomci u kojima autor govori o filmovima često se kreću između eseja i nemilosrdne novinske kritike. Bilo da se slažemo s Gilmurovim komentarima ili ne, Filmski klub je nezaboravna vožnja kroz istoriju kinematografije, i svakako nezaobilazno štivo za filmofile. Sugestivnost Gilmurovog čitanja filma poziva na ponovno gledanje klasika i svojevrstan je vodič mlađim generacijama u čudesan svet filmske umetnosti. Sa engleskog prevela Milica Kecojević

Klub Mefisto Zlo postoji. Zlo hoda među nama. Zlo je izrodilo đavolskog novog učenika u novom napetom trileru o detektivki Ricoli i doktorki Ajls. PECCAVI Ta krvlju ispisana latinska reč nalazi se na mestu brutalnog ubistva jedne žene: GREŠILA SAM. To je jeziva božićna čestitka za bostonsku doktorku sudske medicine Moru Ajls i detektivku Džejn Ricoli, koja brzo povezuje žrtvu s kontroverznim i slavnim psihijatrom Džojs O’Donel – svojom zakletom protivnicom i pripadnicom tajanstvenog udruženja zvanog Klub Mefisto. Na otmenom Bikon hilu članovi tog udruženja posvećuju se analiziranju zla: je li nauka u stanju da ga objasni? Ima li ono telesni oblik? Hodaju li demoni zemljom? Prikupljajući mnoštvo mračnih istorijskih činjenica i tajanstvenih religioznih simbola, oni pokušavaju da dokažu užasavajuću teoriju: da Satana lično postoji među nama. Kada se sledeći leš pojavi na samom njihovom pragu, jasno je da neko – ili nešto – zaista vreba u gradu. Pripadnici udruženja počinju da se boje predmeta svog proučavanja. Može li taj sumanuti ubica biti jedan od njih – ili su nenamerno prizvali neko zlo iz tame? Dok se trude da razreše najneobičniji slučaj u svojoj karijeri, Mora i Džejn kreću na užasavajuće putovanje u samo srce zla, gde će se susresti s čudovišnim protivnikom, opasnijim od svih sa kojima su se do sada sretale... protivnikom čiji su svi dosadašnji zločini tek početak.

Kartografija užitka Želiš više uživati u seksu? Razmišljaš o tome kako udovoljiti svojem partneru ili partnerici? Možda znaš što te uzbuđuje, ali ne znaš kako to reći? Katkad je dovoljno malo da se ostvari vrhunski užitak. Upoznaj tajne kreativnog seksa, odbaci utabane staze i iskusi orgazme svog života nasamo i s drugom osobom. Osnivačica popularnog Instagram profila Jouissance Club predaje ti u ruke ovaj izniman priručnik u kojem predlaže odlaganje čina penetracije i usredotočenja na 1001 način kojim si možeš pružiti nesputan užitak koji će te posve zadovoljiti. Uz pomoć jasnih crteža koji ne ostavljaju puno mašti, upoznat ćeš mapu erogenih zona i najbolje seksualne majstorije koje će podići temperaturu u tvojoj spavaćoj sobi. Ova je knjiga namijenjena svima! Oslobodi se osjećaja krivnje i upiši se u klub zadovoljstva. A ti? Hoćeš li se usuditi upaliti svjetlo u spavaćoj sobi i pridružiti se krugu tisuća ljudi koji crpe nadahnuće iz ovog iznimnog priručnika?

Opis Zlo postoji. Zlo hoda među nama. Zlo je izrodilo đavolskog novog učenika u novom napetom trileru o detektivki Ricoli i doktorki Ajls. PECCAVI Ta krvlju ispisana latinska reč nalazi se na mestu brutalnog ubistva jedne žene: GREŠILA SAM. To je jeziva božićna čestitka za bostonsku doktorku sudske medicine Moru Ajls i detektivku Džejn Ricoli, koja brzo povezuje žrtvu s kontroverznim i slavnim psihijatrom Džojs O’Donel – svojom zakletom protivnicom i pripadnicom tajanstvenog udruženja zvanog Klub Mefisto. Na otmenom Bikon hilu članovi tog udruženja posvećuju se analiziranju zla: je li nauka u stanju da ga objasni? Ima li ono telesni oblik? Hodaju li demoni zemljom? Prikupljajući mnoštvo mračnih istorijskih činjenica i tajanstvenih religioznih simbola, oni pokušavaju da dokažu užasavajuću teoriju: da Satana lično postoji među nama. Kada se sledeći leš pojavi na samom njihovom pragu, jasno je da neko – ili nešto – zaista vreba u gradu. Pripadnici udruženja počinju da se boje predmeta svog proučavanja. Može li taj sumanuti ubica biti jedan od njih – ili su nenamerno prizvali neko zlo iz tame? Dok se trude da razreše najneobičniji slučaj u svojoj karijeri, Mora i Džejn kreću na užasavajuće putovanje u samo srce zla, gde će se susresti s čudovišnim protivnikom, opasnijim od svih sa kojima su se do sada sretale… protivnikom čiji su svi dosadašnji zločini tek početak.

Klub anđela Klasici kao smireni pogled unazad i hedononistička potraga za neprikosnovenom literaturom minulih vremena. Biblioteka "Antologija svetske književnosti" vraća nas biserima lepe književnosti dokazujući da ta dela i njihovo vreme nikada ne prolaze. U početku ih je bilo desetoro. Predstavljajući zlatnu mladost svog grada, sastajali su se jednom mesečno na svečanoj večeri. Bila je to proslava njihovog prijateljstva i jedinstvenosti. Ali, posle dvadeset godina svet više nije bio onako oduševljen njima kao što su se nadali. Za novog prijatelja Lusidija Danijel se ponadao da će doprineti da staro društvo ponovo počne da se okuplja. Lusidio je ćutljiv, ali u osami Danijelove kuhinje, njegov kulinarski genije stvara izuzetna jela koja prižaju jedinstvena gastronomska zadovoljstva. Ova pomoć, međutim, pokazuje se nedovoljnom za skupinu ljudi koja je neprekidno želela više.

O knjizi: Zlo postoji. Zlo hoda među nama. Zlo je izrodilo đavolskog novog učenika u novom napetom trileru o detektivki Ricoli i doktorki Ajls. PECCAVI Ta krvlju ispisana latinska reč nalazi se na mestu brutalnog ubistva jedne žene: GREŠILA SAM. To je jeziva božićna čestitka za bostonsku doktorku sudske medicine Moru Ajls i detektivku Džejn Ricoli, koja brzo povezuje žrtvu s kontroverznim i slavnim psihijatrom Džojs O’Donel – svojom zakletom protivnicom i pripadnicom tajanstvenog udruženja zvanog Klub Mefisto. Na otmenom Bikon hilu članovi tog udruženja posvećuju se analiziranju zla: je li nauka u stanju da ga objasni? Ima li ono telesni oblik? Hodaju li demoni zemljom? Prikupljajući mnoštvo mračnih istorijskih činjenica i tajanstvenih religioznih simbola, oni pokušavaju da dokažu užasavajuću teoriju: da Satana lično postoji među nama. Kada se sledeći leš pojavi na samom njihovom pragu, jasno je da neko – ili nešto – zaista vreba u gradu. Pripadnici udruženja počinju da se boje predmeta svog proučavanja. Može li taj sumanuti ubica biti jedan od njih – ili su nenamerno prizvali neko zlo iz tame? Dok se trude da razreše najneobičniji slučaj u svojoj karijeri, Mora i Džejn kreću na užasavajuće putovanje u samo srce zla, gde će se susresti s čudovišnim protivnikom, opasnijim od svih sa kojima su se do sada sretale... protivnikom čiji su svi dosadašnji zločini tek početak.