Sa slika. Autogrami na poleđini razglednice: Božidar Filipović Fićo

-

-

Sa slika.

-

Sa slika. Automobil Yugo Konji sa Fijakerom

Kao na slikama č178 godina stavljena proizvoljno

Kao na slikama č177 godina stavljena proizvoljno

Kao na slikama č179

Pozdrav iz Kruševca; putovala za Beograd, adresirana na Atletski klub Partizan.

Pozdrav iz Banja luke, putovala 1981.godine, adresirana na atletski klub Partizan.

pozdrav iz Niša; putovala za Beograd 1988.godine; adresirana na atletski klub Partizan.

Herceg Novi; nije putovala, adresirana na atletski klub Partizan i legendu nase atletike Franju Mihalica.

Pozdrav iz Banja Luke; mozaička razglednica ispisana, adresirana na Plivački klub Partizan, ali nije poslata.

Pozdrav iz Tuzle; putovala 1988.adresirana na atletski klub Partizan, na legendu nase atletike Franju Mihalića.

Pozdrav iz Soko banje, putovala za Beograd 1981.godine; adresirana na atletski klub Partizan; pri gornjoj levoj ivici i blaga nagnječenja.

Pozdrav iz Zaječara; putovala za Beograd, ne vidi se dobro godina, adresirana na atletski klub partizan i legendu nase atletike Franju Mihalića, skinute marke.

Četiri kolor razglednice (čestitke) preklopne Sremski Karlovci Na tri ima potpis i pečat Izdavač: Karlovačka knjižarnica, EDUCO Kreativni klub, Stojkov Novi Sad Dim: 20x10 ccm K S V 12 (4 kom)

ИЛИЈА ДРАШОВИЋ СТАРИ МИЛАНОВАЦ (кафана Слога и трговине, данашњи клуб ВЈ) Пажња !!! ИЛИЈА ДРАШОВИЋ, Сликар и цртач (врсни) из Горњег Милановца, кога су генерације Милановчана запамтиле !!! На полеђини разгледнице аутор је руком написао и потписао ПОСВЕТУ + НАЦРТАО свој лик графитном оловком !!!!!!!! 60 година од Матуре 17. О6. 2ОО7 Аутор: Илија РАЗГЛЕДНИЦА НИЈЕ ПУТОВАЛА ПЕРФЕКТ ГАРАНЦИЈА КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК ******** Екстра **********1

Pozdrav iz Zaječara, putovala za Beograd, adresirana na tadasnjeg prvotimca fudbalskog kluba Partizan, Admira Smajića, marka skinuta,oko mesta za marku isprljana.

Sa slika. Slato u Atletski Klub Partizan : Šalje Đuro Rosembeker Prima : Franjo Mihalić Фрањо Михалић Фрањо Михалић Franjo Mihalić.jpg Личне информације Датум рођења 9. март 1920. Место рођења Велика Лудина Краљевство СХС Датум смрти 14. фебруар 2015. (94 год.) Место смрти Београд Србија Спортске информације Спорт маратон, 10.000 метара Клуб ХШК Конкордија, Младост, АК Партизан Достигнућа и титуле Награде Златна значка, СГ 1952, 1956. и 1957 Успеси и медаље Атлетика Маратон Олимпијске игре Сребрна медаља — друго место 1956. Мелбурн 2:26,32 Балканске игре Златна медаља — прво место 1956. Београд 2:16:25 Златна медаља — прво место 1957. Атина 29:37,6 Трка на 10.000 метара Медитеранске игре Сребрна медаља — друго место 1951. Александрија 31:42,8 Балканске игре Златна медаља — прво место 1954. Београд 30:29,4 Златна медаља — прво место 1957. Атина 29:37,6 Крос (14,5 км) Интернационално првенство Златна медаља — прво место 1953. Париз 47:53 Бронзана медаља — треће место 1953. Париз екипно |} Фрањо Михалић (Велика Лудина, 9. марта 1920 — Београд, 14. фебруар 2015) био је југословенски атлетичар и тренер, специјалиста за дуге пруге, а највише маратон. Почеци бављења спортом Спортом се почео бавити веома рано. Најпре је играо фудбал у Загребу (Графичар). Наставио је као бициклиста у загребачком Олимпу. На бициклу је поломио руке и ноге[1], али је све то пребродио својом легендарном упорношћу. Кад је оставио бициклизам да би се одао трчању нико му није давао озбиљне шансе. Његова спортска фигура је одударала од фигура славних атлета. Само су познаваоци његовог карактера, упорности, марљивости и снажне воље веровали су његов успех. Све своје недостатке надокнадио је снагом воље и успео је да се годинама одржи у врху југословенске и светске атлетике. Атлетиком је почео да се бави као члан ХШК Конкордија Загреб 1941. године. После Другог светског рата до 1947. је члан загребачке Младости, кад прелази у АК Партизан где је остао до краја живота тренирајући млађе категорије атлетичара. Атлетска каријера Од почетка је почео да се бори са штоперицом и рекордима, у каријери је оборио 22 рекорда, не рачунајући најбоља времена у маратону, која се нису водила као рекорди. Био је рекордер три пута на 5.000 м, 12 пута на 10.000 м, по једанпут на 15.000 м и 25.000 м, два пута на 20.000 м и у трчању на један сат. Лични рекорди у олимпијским дисциплинама су му 14:18,0 на 5.000 и 29:37,6 на 10.000 м и 2:21,23 у маратону. Побеђивао је на маратонима у Токију, Москви, Бостону и Атини, на Поноћној трци у Сао Паолу, а 1951. победио је у Паризу на Кросу нација, претечи светског првенства., Кросу Пет млинова у италијанском Лењану где је побеђивао три пута... На европским првенствима најбољи пласман му је 5. место 1954. на 10.000 м (29:59,6), а на Олимпијским играма учествовао је три пута. Дебитовао је 1952. у Хелсинкију 18. местом на 10.000 м (30:53,2), у Мелбурну 1956. освојио је сребро у маратону са 2:26,32, а 1960. у Риму у 39. години био је 12. у маратону са 2:21,52. Највећи успех остварио је на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године, када је освојио сребрну медаљу у маратону резултатом 2:26:32. Године 1957. је члан репрезентације Балкана у мечу са Скандинавијом. Победио је у трци на 10.000 метара и маратону. Добитник је прве „Златне значке“ листа `Спорт“ за најбољег спортисту Југославије 1957. године а за спортисту године, такође је проглашаван и у анкетама Спортских новости (1952, 1956. и 1957) и Политике (1956). Завршетак каријере Фрањо Михалић је радио као наставник физичке културе у Војној гимназији у Београду, а имао је и дугу и успешну каријеру и у ветеранској конкуренцији, активан је био као тренер тркача Партизана, атлетски судија и организатор атлетских такмичења. Занимљивости Посебан куриозитет је да најбољи југословенски маратонац свих времена, сребрна медаља са Олимпијских игара у Мелбурну, победник највећих светких маратона, никад није био првак Југославије у маратону Михалић је учествовао на 1075 званичних такмичења, прешавши на њима 166.250 километара.[2]

Sa slika. Slato u Atletski Klub Partizan : Prima : Franjo Mihalić Фрањо Михалић Фрањо Михалић Franjo Mihalić.jpg Личне информације Датум рођења 9. март 1920. Место рођења Велика Лудина Краљевство СХС Датум смрти 14. фебруар 2015. (94 год.) Место смрти Београд Србија Спортске информације Спорт маратон, 10.000 метара Клуб ХШК Конкордија, Младост, АК Партизан Достигнућа и титуле Награде Златна значка, СГ 1952, 1956. и 1957 Успеси и медаље Атлетика Маратон Олимпијске игре Сребрна медаља — друго место 1956. Мелбурн 2:26,32 Балканске игре Златна медаља — прво место 1956. Београд 2:16:25 Златна медаља — прво место 1957. Атина 29:37,6 Трка на 10.000 метара Медитеранске игре Сребрна медаља — друго место 1951. Александрија 31:42,8 Балканске игре Златна медаља — прво место 1954. Београд 30:29,4 Златна медаља — прво место 1957. Атина 29:37,6 Крос (14,5 км) Интернационално првенство Златна медаља — прво место 1953. Париз 47:53 Бронзана медаља — треће место 1953. Париз екипно |} Фрањо Михалић (Велика Лудина, 9. марта 1920 — Београд, 14. фебруар 2015) био је југословенски атлетичар и тренер, специјалиста за дуге пруге, а највише маратон. Почеци бављења спортом Спортом се почео бавити веома рано. Најпре је играо фудбал у Загребу (Графичар). Наставио је као бициклиста у загребачком Олимпу. На бициклу је поломио руке и ноге[1], али је све то пребродио својом легендарном упорношћу. Кад је оставио бициклизам да би се одао трчању нико му није давао озбиљне шансе. Његова спортска фигура је одударала од фигура славних атлета. Само су познаваоци његовог карактера, упорности, марљивости и снажне воље веровали су његов успех. Све своје недостатке надокнадио је снагом воље и успео је да се годинама одржи у врху југословенске и светске атлетике. Атлетиком је почео да се бави као члан ХШК Конкордија Загреб 1941. године. После Другог светског рата до 1947. је члан загребачке Младости, кад прелази у АК Партизан где је остао до краја живота тренирајући млађе категорије атлетичара. Атлетска каријера Од почетка је почео да се бори са штоперицом и рекордима, у каријери је оборио 22 рекорда, не рачунајући најбоља времена у маратону, која се нису водила као рекорди. Био је рекордер три пута на 5.000 м, 12 пута на 10.000 м, по једанпут на 15.000 м и 25.000 м, два пута на 20.000 м и у трчању на један сат. Лични рекорди у олимпијским дисциплинама су му 14:18,0 на 5.000 и 29:37,6 на 10.000 м и 2:21,23 у маратону. Побеђивао је на маратонима у Токију, Москви, Бостону и Атини, на Поноћној трци у Сао Паолу, а 1951. победио је у Паризу на Кросу нација, претечи светског првенства., Кросу Пет млинова у италијанском Лењану где је побеђивао три пута... На европским првенствима најбољи пласман му је 5. место 1954. на 10.000 м (29:59,6), а на Олимпијским играма учествовао је три пута. Дебитовао је 1952. у Хелсинкију 18. местом на 10.000 м (30:53,2), у Мелбурну 1956. освојио је сребро у маратону са 2:26,32, а 1960. у Риму у 39. години био је 12. у маратону са 2:21,52. Највећи успех остварио је на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године, када је освојио сребрну медаљу у маратону резултатом 2:26:32. Године 1957. је члан репрезентације Балкана у мечу са Скандинавијом. Победио је у трци на 10.000 метара и маратону. Добитник је прве „Златне значке“ листа `Спорт“ за најбољег спортисту Југославије 1957. године а за спортисту године, такође је проглашаван и у анкетама Спортских новости (1952, 1956. и 1957) и Политике (1956). Завршетак каријере Фрањо Михалић је радио као наставник физичке културе у Војној гимназији у Београду, а имао је и дугу и успешну каријеру и у ветеранској конкуренцији, активан је био као тренер тркача Партизана, атлетски судија и организатор атлетских такмичења. Занимљивости Посебан куриозитет је да најбољи југословенски маратонац свих времена, сребрна медаља са Олимпијских игара у Мелбурну, победник највећих светких маратона, никад није био првак Југославије у маратону Михалић је учествовао на 1075 званичних такмичења, прешавши на њима 166.250 километара.[2]

Sa slika. Slato u Atletski Klub Partizan : Šalje Zvonko HukeLJ Prima : Franjo Mihalić Фрањо Михалић Фрањо Михалић Franjo Mihalić.jpg Личне информације Датум рођења 9. март 1920. Место рођења Велика Лудина Краљевство СХС Датум смрти 14. фебруар 2015. (94 год.) Место смрти Београд Србија Спортске информације Спорт маратон, 10.000 метара Клуб ХШК Конкордија, Младост, АК Партизан Достигнућа и титуле Награде Златна значка, СГ 1952, 1956. и 1957 Успеси и медаље Атлетика Маратон Олимпијске игре Сребрна медаља — друго место 1956. Мелбурн 2:26,32 Балканске игре Златна медаља — прво место 1956. Београд 2:16:25 Златна медаља — прво место 1957. Атина 29:37,6 Трка на 10.000 метара Медитеранске игре Сребрна медаља — друго место 1951. Александрија 31:42,8 Балканске игре Златна медаља — прво место 1954. Београд 30:29,4 Златна медаља — прво место 1957. Атина 29:37,6 Крос (14,5 км) Интернационално првенство Златна медаља — прво место 1953. Париз 47:53 Бронзана медаља — треће место 1953. Париз екипно |} Фрањо Михалић (Велика Лудина, 9. марта 1920 — Београд, 14. фебруар 2015) био је југословенски атлетичар и тренер, специјалиста за дуге пруге, а највише маратон. Почеци бављења спортом Спортом се почео бавити веома рано. Најпре је играо фудбал у Загребу (Графичар). Наставио је као бициклиста у загребачком Олимпу. На бициклу је поломио руке и ноге[1], али је све то пребродио својом легендарном упорношћу. Кад је оставио бициклизам да би се одао трчању нико му није давао озбиљне шансе. Његова спортска фигура је одударала од фигура славних атлета. Само су познаваоци његовог карактера, упорности, марљивости и снажне воље веровали су његов успех. Све своје недостатке надокнадио је снагом воље и успео је да се годинама одржи у врху југословенске и светске атлетике. Атлетиком је почео да се бави као члан ХШК Конкордија Загреб 1941. године. После Другог светског рата до 1947. је члан загребачке Младости, кад прелази у АК Партизан где је остао до краја живота тренирајући млађе категорије атлетичара. Атлетска каријера Од почетка је почео да се бори са штоперицом и рекордима, у каријери је оборио 22 рекорда, не рачунајући најбоља времена у маратону, која се нису водила као рекорди. Био је рекордер три пута на 5.000 м, 12 пута на 10.000 м, по једанпут на 15.000 м и 25.000 м, два пута на 20.000 м и у трчању на један сат. Лични рекорди у олимпијским дисциплинама су му 14:18,0 на 5.000 и 29:37,6 на 10.000 м и 2:21,23 у маратону. Побеђивао је на маратонима у Токију, Москви, Бостону и Атини, на Поноћној трци у Сао Паолу, а 1951. победио је у Паризу на Кросу нација, претечи светског првенства., Кросу Пет млинова у италијанском Лењану где је побеђивао три пута... На европским првенствима најбољи пласман му је 5. место 1954. на 10.000 м (29:59,6), а на Олимпијским играма учествовао је три пута. Дебитовао је 1952. у Хелсинкију 18. местом на 10.000 м (30:53,2), у Мелбурну 1956. освојио је сребро у маратону са 2:26,32, а 1960. у Риму у 39. години био је 12. у маратону са 2:21,52. Највећи успех остварио је на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године, када је освојио сребрну медаљу у маратону резултатом 2:26:32. Године 1957. је члан репрезентације Балкана у мечу са Скандинавијом. Победио је у трци на 10.000 метара и маратону. Добитник је прве „Златне значке“ листа `Спорт“ за најбољег спортисту Југославије 1957. године а за спортисту године, такође је проглашаван и у анкетама Спортских новости (1952, 1956. и 1957) и Политике (1956). Завршетак каријере Фрањо Михалић је радио као наставник физичке културе у Војној гимназији у Београду, а имао је и дугу и успешну каријеру и у ветеранској конкуренцији, активан је био као тренер тркача Партизана, атлетски судија и организатор атлетских такмичења. Занимљивости Посебан куриозитет је да најбољи југословенски маратонац свих времена, сребрна медаља са Олимпијских игара у Мелбурну, победник највећих светких маратона, никад није био првак Југославије у маратону Михалић је учествовао на 1075 званичних такмичења, прешавши на њима 166.250 километара.[2]

RAZGLEDNICA FUDBALERA PERICE OGNJENOVIĆ Razglednica “Perice Ognjenović” Sweija: Fudbaleri Materijal izrade: karton Boja: kolor Država nastanka: SFRJ Jugoslavija Grad nastanka: Beograd Godina nastanka: oko 1990. godine Dimenzija: Visina: 9 cm, Širina: 14 cm Opis: Razglednica na kartonu, standardiziranog formata poštanske dopisnice. Fotografija reproducirana štamparskom tehnikom. Tehnika izrade: print Detaljno stanje: Odlično Napomena: Razglednica nije putovala Perica Ognjenović (Smederevska Palanka 1977) je srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener. Ognjenović je prve fudbalske korake napravio u lokalnom klubu Mladost Goša iz Smederevske Palanke. Za seniorski tim je debitovao sa šesnaest godina. Klub se tada takmičio u trećoj ligi. Tokom 1994. godine prelazi u Crvenu zvezdu. Već u prvoj sezoni je osvojio duplu krunu. Dobio je šansu na tri utakmice u šampionatu i jednoj u Kupu. Već u narednoj sezoni je postao standardan prvotimac. Odigrao je 33 utakmice u šampionatu – najviše od svih igrača u ekipi. U sezoni 1997/98. potpuno je bljesnuo i odigrao najbolju sezonu u karijeri. Sa dva gola rešio je 108. večiti derbi protiv Partizana (2:0). Od leta 1998. godine, Ognjenović je poneo i kapitensku traku nakon prelaska Dejana Stankovića u Lacio. Perica je pružio sjajne partije u Kupu UEFA 1998/99. postigavši čak šest golova u sedam utakmica i bio je najbolji strelac tima te sezone u takmičenju koje danas nosi naziv Liga Evrope. Ognjenović je u januaru 1999, prešao u Real Madrid, pa u nemački Kajzerslautern, pa onda igra za francuskog drugoligaša Anžer, a u 2006. odlazi u Maleziju gde potpisuje za Selangor. U decembru 2006. se vraća u evropski fudbal i potpisuje za grčkog prvoligaša Ergotelis, pa za grčkog drugoligaša Kaliteu. Ognjenović je 2009. godine potpisao za Jagodinu, pa se tako posle više od deset godina vratio u srpski fudbal. Ognjenović je proveo i sezonu 2010/11. u Jagodini. Nakon ove sezone je završio igračku karijeru. Leta 2015. je počeo da radi u omladinskoj školi Crvene zvezde. U februaru 2017. je postavljen za selektora reprezentacije Srbije do 17. godina. U martu 2020. je preuzeo bosansko hercegovačkog premijerligaša Zvijezdu 09.

Odlično stanje Ilustracije za knjigu Katalin Ladik ++++ Sve ilustracije su u formi razglednica BIOGRAFIJA Doru Bosiok rođen 1950. U Nikolincima. Diplomirao na grafičkom odseku Akademije lepih umetnosti u Bukureštu 1973. Godine. Posdiplomsku specijalizaciju, kao stipendista francuske vlade, koristi za boravak u Parizu 1982-83 godine. Član je UPIDIV-a od 1978 godine. 1985. Izabran je za Predsednika Saveza udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Jugoslavije (do 1988 godine.) Od 1998. potprdsednik ART DIRECTOR CLUBA-Srbije. Stalno zaposlen u VTŠ-u, u Novom Sadu gde i živi baveći se dizajnom, grafikom, crtežom, kolažom, ilustracijom, opremom knjige. SAMOSTALNE IZLOŽBE: 1974. Galerija Doma omladine, Vršac; 1974. Galerija Kulturnog centra Pančevo; 1975. Galerija Doma JNA, Sarajevo; 1976. Galerija Kulturnog centra omladine “Sonja Marinković”, Novi Sad; 1979. Salon primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine, Novi Sad; 1980. Galerija 24, Novi Sad; 1981. Klub Društva književnika Hrvatske, Zagreb; 1982. “Dušan Vlajić” galerija u Skadarliji, Beograd; 1983. E hall du Centre Albert Chatelet, Paris; 1984. Likovni salon Tribine mladih, Novi Sad; 1985. Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić” (dobitnik nagrade Zlatno pero Beograda 83). Beograd; 1986. Galerija “Antik”, Slavonski Brod; 1988. Galerija savremene likovne umetnosti, Novi Sad; 1989.Savremena galerija centra za kulturu “Olga Petrov”, Pančevo; 1989.Galerija “Fenix”, Ljubljana; 1996. The Lincolnwood Public Library, Chicago; 1999. Mali likovni salon, Novi Sad; 1999. Galerija “Orfelin”, Sremski Karlovci; 2000. Galerija Hemofarma Vršac; Galerija Tenta art Temišvar 2000. Galerija KPZ Vojvodine, Novi Sad; 2001. Galerija likovnih umetnika, Rešica; 2001. Galerija “Konstantin Brankuši”, Bukurešt; 2002. Galerija TV Iaši. 2003. Galerija Cesla; Novi Sad; 2005. Galerija `Prometej` Novi Sad; 2005. Muzej `Vojvodine` Novi Sad. KOLEKTIVNE IZLOŽBE: Učestvovao na preko 100 kolektivnih izložbi u Jugoslaviji i inostranstvu tokom perioda 1970-1998 god. MEĐUNARODNE IZLOŽBE: Učestvovao na grupnim izložbama u Bukureštu, KLužu, Montrealu, Vloclaveku, Parizu, Galaciju, Bratislavi... NAGRADE: 1973., 1975. Nagrade Pančevačkog oktobarskog salona; 1975. Nagradu Majskog salna u Pančevu; 1981., 1983., 1985., 1994., Novi Sad, Zlatne forme na izložbama UPIDIV-a Forma 8, 9, 10, 13; 1983. Zlatno pero Beograda 83; 1985, Novi Sad, Otkupna nagrada na izložbi Zmajeve dečije igre Novi Sad, Nagrada edicije “Stražilovo”, na 14. Novembarskom salonu; 1987. Nagrada 12. Sremsko - mitrovačkog salona, Sremska Mitrovica; 1992. Beograd, Zlatni “PROMO 92” Beograd, Nagrada dizajna godine SM “SAATCHI & SAATCHI”/BSB; 1993. Beograd, Plaketa ULUPUDS-a na oktobarskom salonu. FILMOVI: 1987. “Povratak lepoti”- umetnički portret, TV Novi Sad, Režija Milenko Grgar, trajanje 30 min. MONOGRAFIJE: 1995. “DORU BOSIOK” - crteži i kolaži, izdavač “SAATCHI & SAATCHI” Beograd. KONTAKT