RAZGLEDNICA FUDBALERA PERICE OGNJENOVIĆ Razglednica “Perice Ognjenović” Sweija: Fudbaleri Materijal izrade: karton Boja: kolor Država nastanka: SFRJ Jugoslavija Grad nastanka: Beograd Godina nastanka: oko 1990. godine Dimenzija: Visina: 9 cm, Širina: 14 cm Opis: Razglednica na kartonu, standardiziranog formata poštanske dopisnice. Fotografija reproducirana štamparskom tehnikom. Tehnika izrade: print Detaljno stanje: Odlično Napomena: Razglednica nije putovala Perica Ognjenović (Smederevska Palanka 1977) je srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener. Ognjenović je prve fudbalske korake napravio u lokalnom klubu Mladost Goša iz Smederevske Palanke. Za seniorski tim je debitovao sa šesnaest godina. Klub se tada takmičio u trećoj ligi. Tokom 1994. godine prelazi u Crvenu zvezdu. Već u prvoj sezoni je osvojio duplu krunu. Dobio je šansu na tri utakmice u šampionatu i jednoj u Kupu. Već u narednoj sezoni je postao standardan prvotimac. Odigrao je 33 utakmice u šampionatu – najviše od svih igrača u ekipi. U sezoni 1997/98. potpuno je bljesnuo i odigrao najbolju sezonu u karijeri. Sa dva gola rešio je 108. večiti derbi protiv Partizana (2:0). Od leta 1998. godine, Ognjenović je poneo i kapitensku traku nakon prelaska Dejana Stankovića u Lacio. Perica je pružio sjajne partije u Kupu UEFA 1998/99. postigavši čak šest golova u sedam utakmica i bio je najbolji strelac tima te sezone u takmičenju koje danas nosi naziv Liga Evrope. Ognjenović je u januaru 1999, prešao u Real Madrid, pa u nemački Kajzerslautern, pa onda igra za francuskog drugoligaša Anžer, a u 2006. odlazi u Maleziju gde potpisuje za Selangor. U decembru 2006. se vraća u evropski fudbal i potpisuje za grčkog prvoligaša Ergotelis, pa za grčkog drugoligaša Kaliteu. Ognjenović je 2009. godine potpisao za Jagodinu, pa se tako posle više od deset godina vratio u srpski fudbal. Ognjenović je proveo i sezonu 2010/11. u Jagodini. Nakon ove sezone je završio igračku karijeru. Leta 2015. je počeo da radi u omladinskoj školi Crvene zvezde. U februaru 2017. je postavljen za selektora reprezentacije Srbije do 17. godina. U martu 2020. je preuzeo bosansko hercegovačkog premijerligaša Zvijezdu 09.

Odlično stanje Ilustracije za knjigu Katalin Ladik ++++ Sve ilustracije su u formi razglednica BIOGRAFIJA Doru Bosiok rođen 1950. U Nikolincima. Diplomirao na grafičkom odseku Akademije lepih umetnosti u Bukureštu 1973. Godine. Posdiplomsku specijalizaciju, kao stipendista francuske vlade, koristi za boravak u Parizu 1982-83 godine. Član je UPIDIV-a od 1978 godine. 1985. Izabran je za Predsednika Saveza udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Jugoslavije (do 1988 godine.) Od 1998. potprdsednik ART DIRECTOR CLUBA-Srbije. Stalno zaposlen u VTŠ-u, u Novom Sadu gde i živi baveći se dizajnom, grafikom, crtežom, kolažom, ilustracijom, opremom knjige. SAMOSTALNE IZLOŽBE: 1974. Galerija Doma omladine, Vršac; 1974. Galerija Kulturnog centra Pančevo; 1975. Galerija Doma JNA, Sarajevo; 1976. Galerija Kulturnog centra omladine “Sonja Marinković”, Novi Sad; 1979. Salon primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine, Novi Sad; 1980. Galerija 24, Novi Sad; 1981. Klub Društva književnika Hrvatske, Zagreb; 1982. “Dušan Vlajić” galerija u Skadarliji, Beograd; 1983. E hall du Centre Albert Chatelet, Paris; 1984. Likovni salon Tribine mladih, Novi Sad; 1985. Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić” (dobitnik nagrade Zlatno pero Beograda 83). Beograd; 1986. Galerija “Antik”, Slavonski Brod; 1988. Galerija savremene likovne umetnosti, Novi Sad; 1989.Savremena galerija centra za kulturu “Olga Petrov”, Pančevo; 1989.Galerija “Fenix”, Ljubljana; 1996. The Lincolnwood Public Library, Chicago; 1999. Mali likovni salon, Novi Sad; 1999. Galerija “Orfelin”, Sremski Karlovci; 2000. Galerija Hemofarma Vršac; Galerija Tenta art Temišvar 2000. Galerija KPZ Vojvodine, Novi Sad; 2001. Galerija likovnih umetnika, Rešica; 2001. Galerija “Konstantin Brankuši”, Bukurešt; 2002. Galerija TV Iaši. 2003. Galerija Cesla; Novi Sad; 2005. Galerija `Prometej` Novi Sad; 2005. Muzej `Vojvodine` Novi Sad. KOLEKTIVNE IZLOŽBE: Učestvovao na preko 100 kolektivnih izložbi u Jugoslaviji i inostranstvu tokom perioda 1970-1998 god. MEĐUNARODNE IZLOŽBE: Učestvovao na grupnim izložbama u Bukureštu, KLužu, Montrealu, Vloclaveku, Parizu, Galaciju, Bratislavi... NAGRADE: 1973., 1975. Nagrade Pančevačkog oktobarskog salona; 1975. Nagradu Majskog salna u Pančevu; 1981., 1983., 1985., 1994., Novi Sad, Zlatne forme na izložbama UPIDIV-a Forma 8, 9, 10, 13; 1983. Zlatno pero Beograda 83; 1985, Novi Sad, Otkupna nagrada na izložbi Zmajeve dečije igre Novi Sad, Nagrada edicije “Stražilovo”, na 14. Novembarskom salonu; 1987. Nagrada 12. Sremsko - mitrovačkog salona, Sremska Mitrovica; 1992. Beograd, Zlatni “PROMO 92” Beograd, Nagrada dizajna godine SM “SAATCHI & SAATCHI”/BSB; 1993. Beograd, Plaketa ULUPUDS-a na oktobarskom salonu. FILMOVI: 1987. “Povratak lepoti”- umetnički portret, TV Novi Sad, Režija Milenko Grgar, trajanje 30 min. MONOGRAFIJE: 1995. “DORU BOSIOK” - crteži i kolaži, izdavač “SAATCHI & SAATCHI” Beograd. KONTAKT

RAZGLEDNICA FUDBALERA SAVIĆEVIČA Razglednica Dejana Svićevića na fudbalskom trenu Serija: Reklamna razglednica fudbalera Serija: Fudbaleri Materijal izrade: karton Boja: kolor Država nastanka: Jugoslavija Grad nastanka: Beograd Godina nastanka: oko 1990. godine Dimenzija: Visina: 9 cm, Širina: 14 cm Opis: Razglednica na kartonu, standardiziranog formata poštanske dopisnice. Fotografija reproducirana štamparskom tehnikom. Tehnika izrade: print Detaljno stanje: Odlično Napomena: Razglednica nije putovala Istorija: Dejan Savićević (Podgorica 1966) bivši jugoslovenski fudbaler. Od 1986. do 1999. godine je nastupao za reprezentaciju u 56 utakmica i postigao 19 golova. Dobitnik je zlatne značke Sporta za 1991. godinu, a u izboru za najboljeg igrača Evrope godine zauzeo je drugo mesto. Savićević je u karijeri igrao u Budućnosti, Crvenoj zvezdi, Milanu i Rapidu. Dva puta je osvojio Ligu šampiona, prvi put sa Crvenom zvezdom 1991, a drugi put sa Milanom 1994. Savićević je počeo fudbalsku karijeru sa 15 godina u mlađim timovima OFK Titograd. Igrao je za Budućnost u Prvoj ligi, a za reprezentaciju je debitovao 1986. protiv Turske. Nakon dobrih igara u Budućnosti, najbolji jugoslovenski timovi su tražili 21-godišnjeg Savićevića u leto 1988. Savićević je odabrao Crvenu zvezdu. Savićević je bio deo ekipe koja je osvojila tri uzastopne šampionske titule (1989/1990, 1990/1991 i 1991/1992), dva nacionalna kupa 1990. i 1992. i Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup 1991. Savićevićeve dobre igre su naterale Milan da ga dovede pred početak sezone 1992/93, da bi nadoknadio rupu nastalu nakon povrede Marka van Bastena. Postao standardan prvotimac, predvodivši Milan do titule u nacionalnom prvenstvu i Ligi šampiona i dobio je nadimak „Genije“ od Silvija Berluskonija, vlasnika milanskog kluba. Sledećih par sezona Savićević je pao u senku Žorža Vee, pa je dobijao sve manje šansi za igru i vratio se u Crvenu zvezdu. Sa Milanom Savićević je osvojio 7 trofeja, uključujući tri skudeta (1992/93, 1993/94 i 1995/96), kup Italije, Ligu šampiona i Superkup Evrope. Vratio se u Crvenu zvezdu januara 1999. Odigrao je tri utakmice za Crvenu zvezdu, uključujući i večiti derbi sa Partizanom. Savićević je karijeru nastavio u bečkom Rapidu. U Rapidu Savićević je proveo dve sezone. Karijeru je okončao kada je 2002. izabran za člana selektorske komisije Jugoslavije.