`Sahranite mi srce kraj Ranjenog kolena` Di Braun Indijanci o istoriji američkog zapada. Knjiga prodata u više od 4.000.000 primeraka. „Dok čita ovu upečatljivu i snažnu knjigu, čovek se pita ko su u toj priči zaista bili divljaci.“ Washington Post Kontroverzna knjiga zbog koje sporenja ne prestaju već gotovo pola veka, govori o sistematskom uništavanju Indijanaca na američkom zapadu u periodu od 1860. do 1890. Bile su to godine pogaženih obećanja, razbijenih iluzija, prljavih ratova i masakra nad starosedeocima kontinenta. Braun, nasuprot glavnoj struji američke istorije i kulture, donosi povest o tom razdoblju viđenu očima ljudi koji su tu vekovima živeli pre belih doseljenika. U ovu sagu o surovosti, prevari i nasilništvu upredene su fascinantne priče o čuvenim ratnicima i plemenskim poglavicama kao što su Bik Koji Sedi, Kočiz, Ludi Konj i Džeronimo. Vidimo njihova lica, čujemo im glasove dok se muče da spreče rudare, rančere, trgovce i vojnike da im oduzmu zemlju, duhovno nasleđe i slobodu. Da im oduzmu život kakvim su njihovi narodi živeli hiljadama godina. Ovo je uznemirujuća pripovest, koja je promenila viziju kako je Zapad pobedio i kojoj se treba vraćati da se to više nikada ne bi ponovilo. „Jedini dobri Indijanci koje sam ja ikada video bili su mrtvi Indijanci.“ general Filip Šeridan, heroj Američkog građanskog rata „Beli čovek nam je mnogo toga obećavao, mnogo više no što sam mogao da zapamtim, a održao je samo jedno jedino – obećao je da će nam oteti našu zemlju, i oteo ju je.“ poglavica Crveni Oblak Format: 13x20 cm Broj strana: 520 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 19. oktobar 2019. Prevodilac: Gordana Velmar-Janković

-

Autor: Zekerija Tamir Format: 21 cm Broj strana: 167 Povez: Tvrd Ovaj neobični arapski autor svoju satiru usmerava uglavnom prema raskrinkavanju policijskog ustrojstva države. U ovoj knjizi je tome dodao i opasno poigravanje sa zabranjenim ispoljavanjem polnosti. Priče se kreću po ivici opscenog čime se Tamir ponovo pokazuje kao majstor modernog pripovedanja.

Format: 24x17 Broj strana: 352 Izdavač i godina izdanja: ABC Glas 1994 Mek povez Pismo: Cirilica. Dobro ocuvano. Visina postarine je za slanje putem preporucene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Живорад лазић: ЦАР ДУШАН И ЈЕЛЕНА У СВЕТОЈ ГОРИ Издавач: ЛИТЕРА, Београд, 1990.год. Тврди повез. заштитни омот, 272 стране, ћирилица. Солидно очувано (боље него на фотографијама), уз отцепљен угао предлиста. `Лазићев роман је сублимисао живо сећање на боравак српске царске породице у Светој Гори, које се преноси с колена на колено и о којем и данас приповедају монаси. Душан Силни је први православни владар који је на Атос довео царицу и тако прекршио закон да на тле монашке насеобине не сме ступити женска нога. Можда је баш ова Душанова одлука утицала на цркву да он буде једини владар династије Немањића чију главу не обасјава светачки ореол. Мора се рећи да српски цар није омаловажио старе обичаје из пуке обести, него зато што је желео да породицу склони на сигурно место јер је у то време Европом, па и српским царством, харала незапамћена епидемија куге.`

Autor: Rebeka Hol Povez: broširan-kartonski Br. strana: 256 Format: 12x16,5 Kartonske strane! Živite samo jednom, ali ako sve odradite kako treba – jednom je sasvim dovoljno.“ DŽO I. LUISSad kada ste napunili četrdeset godina, ugrabite dan i proživite avanturu, a ne krizu srednjeg doba! Sad imate mudrosti i iskustva da postignete sve što ste zamislili. Bilo da statirate na filmu, istražujete istoriju svoje porodice kako biste napravili porodično stablo ili dočekujete Novu godinu na Kopakabani u Riju – vreme je da probate sve ono što niste još probali. Dozvolite sebi da izgubite dostojanstvo. To je ionako precenjena vrlina. Volontirajte u dobrotvornoj organizaciji. Neka neko neodoljiv lizne vaš stomak i poljubi vam unutrašnjost kolena. Shvatite da nikada nije kasno da živite život koji ste za sebe zamišljali. Rebeka Hol je vlasnik izdavačke kuće. Autor je više romantičnih trilera i različitih non-fiction dela. Fantastična poklon knjiga!

ČESTOSKOK Priredio: Ivan Zlatković Antologija bezobraznih narodnih priča Posle mnogo godina pred čitaocima je izuzetan izbor erotskih narodnih priča koje su se u srpskom narodu usmeno prenosile s kolena na koleno, a koje su zabeležili značajni sakupljači narodnog blaga, od Vuka Karadžića do novijih folklorista. Zbog svog sočnog i neuvijenog jezika, iako duhovite i umetnički uobličene u prave bisere kratke priče, one su teško sticale pravo građanstva i naklonost čednih čitalaca. Danas se, međutim, i ovi oblici nacionalnog folklora smatraju nezaobilaznim delom svake kulture, a nastojanje da se oni prikrivaju smatra se naučno neprihvatljivim i licemernim. Tako će današnji čitalac moći da se zabavlja u vrcavim primerima narodne mašte i inventivnosti i da uz nju zajedno otkriva šta najbrže raste, kako se izvodi ševelj-develj, kako su se ponašale vladike i popadije a kako knez Miloš, šta je putka a šta durundalo, sve uz smeh i nevericu neiscrpnoj dovitljivosti narodnog pripovedača. „Antologija Ivana Zlatkovića zasniva se na značajnom broju izvora, sve do najnovijih zapisa. To ovim pričicama daje kulturnu, odnosno istorijsku dinamiku. One su jezički, dijalekatski različite, te čitalac stiče predstavu i o regionalno-jezičkoj dinamici ove proze. Njena vrijednost je, s jedne strane, u rušenju ili napuštanju zabrana koje su pratile ovaj tip tekstova u štampanom obliku, te u tipu dosjetke koja prati aktere i radnju. Ako se čime ova vrsta tekstova može odbraniti pred sudom čitalaca, onda je to duhovitost, dosjetljivost, igra riječima, potom – rušenje tabua i konvencija na području društvenih uloga.“ Prof. dr Dušan Ivanić Format: 13x20 cm Broj strana: 368 Pismo: Ćirilica Povez: Mek G/12

Autor: Ivana Canić Format: 20 Povez: broširan Br. strana: 171 Radost bogova je mesto na kome se, makar na kratko, sreću bogovi i ljudi, da na miru popričaju.Ovaj neobičan susret prati pogled savremene mlade žene koju privlači i mami pagansko nasleđe slovenskih naroda kome pokušava da ukaže zasluženo poštovanje a da pri tom ne ugrozi svoje odlučno neprihvatanje bogova bilo koje vrste. RADOST BOGOVA - jedna od retkih knjiga koja predstavlja očuvanje slovenskog identiteta, u oblasti duhovnosti.Naš preci su poštovali jedan specifičan moralni i duhovni kod koji je u današnje vreme gotovo potpuno iščezao iz srca i umova ljudi, a to je duhovna posvećenost.. Zanimljiv je podatak koliko se naš narod otuđio od svoje izvorne religije stare više hiljada godina. Iako se zna da pripadamo slovenskoj grupi naroda, malo ljudi je upoznato sa, našim božanstvima i svim onim znanjem koje su naši preci imali. Ogromno duhovno znanje koje se nalazilo u staroslovenskim spisima izgubljeno je i zaboravljeno. Tome je svakako doprineo direktan način borbe protiv slovenske duhovnosti. Elem, poreklo i istorija Slovena još uvek izazivaju brojne špekulacije među istoričarima - jesu li oni starosedeoci Balkanskog poluostrva, ili su nekada davno u migracijama došli iz azijskih prapostojbina; možda i jedno i drugo, to niko sa sigurnošću ne može tvrditi, već sve ostaje na nivou pretpostavki. Ono što je sigurno jeste da se, kakva god bila istina, u narodu od pamtiveka zadržao određeni broj mitova, legendi, običaja, i priča o slovenskim božanstvima koje niko, do dana današnjeg nije uspeo da objasni. Pominjane legendi i mitova, predanja i priča, koje su prenošene s kolena na koleno uvek su davale svoja tumačenja, ali istina će možda zauvek ostati prekrivena velom tajne. Dok budete čitali knjigu Radost Bogova, setite se sledeće činjenice: kad god se jednom narodu oduzme njegov duhovni oslonac, poremeti njegov duhovni sistem vrednosti i uništi njegova vera, malo toga stoji na putu njegovom potunom pokoravanju.

Dejvid Baldači KLUB KAMILA * KOLEKCIONARI Laguna, 2011. knjige su odlično očuvane, kao nove KLUB KAMILA Prva knjiga (472 strane) Dobro došli u Klub kamila On postoji na rubovima Vašingtona, bez ikakve je moći i čine ga samo četvorica ekscentričnih i odbačenih članova koje je društvo zaboravilo. Njihov jedini cilj je da otkriju „istinu“ koja stoji iza postupaka njihove zemlje. Jedan čovek je vođa ovog ostarelog tima protuva. Niko ne zna njegovu prošlost i uzeo je ime „Oliver Stoun“. Danju i noću, Stoun i njegovi prijatelji prate neverovatne teorije zavere, trenutne događaje i mahinacije vlade, nadajući se da će saznati istinu koja će primorati američke lidere da ispolje odgovornost prema svom narodu. Ali Stoun ni u svojim najgorim košmarima nije zamišljao zaveru kakvu će Klub kamila otkriti... Nakon što su prisustvovali nečuvenom ubistvu, članovi Kluba su preko noći uvučeni u zaveru koja ugrožava bezbednost države, punu zapanjujućih obrta i intriga s visokim ulozima, i globalnih političkih igara koje sežu dalje od Ovalnog kabineta. Klub će morati da udruži snage s agentom Tajne službe, Aleksom Fordom, koji protiv svoje volje postaje učesnik u jednom od najzastrašujućih događaja što se odigrao na američkom tlu. Taj događaj može da bude okidač za Armagedon između dva različita sveta, kojeg se svi već dugo pribojavaju. Na putu ovoj apokalipsi stoji samo pet neočekivanih junaka. U Klubu kamila, autor bestselera Dejvid Baldači daje nam zastrašujuće živu sliku onoga u šta bi naš svet uskoro mogao da se pretvori i predstavlja nekolicinu ljudi koji mogu da spreče rasulo... KOLEKCIONARI Druga knjiga, nastavak KLUBA KAMILA (432 strane) Prestari. Neupućeni. I pokušavaju da spasu svoju zemlju... U Vašingtonu četvorica ljudi tajanstvene prošlosti nazivaju sebe Klubom kamila. Njihov zadatak: otkriti šta se zaista događa iza zatvorenih vrata američkih vođa... Ubistvo predsednika Predstavničkog doma uzdrmalo je zemlju. A Klub kamila otkriva strahovitu vezu s još jednom smrću ‒ direktora Odeljenja retkih knjiga i zbornika Kongresne biblioteke. Nezvanični vođa kluba, čovek koji sebe naziva Oliverom Stounom, saznaje da neko izdaje Ameriku i prodaje njenim neprijateljima jednu tajnu za drugom. Utom Anabela Konroj, najveća prevarantkinja svoje generacije, stiže u grad i udružuje se s Klubom kamila iz sopstvenih razloga. A Stounu će biti potrebna sva pomoć koju ona može da mu pruži jer su dva ubistva uvukla Klub kamila u svet špijunaže koji je bacio Ameriku na kolena.

Autor: Brana Crnčević Br. strana: 279 Godina izdanja: 2003. Format: 12.50 x 20.00 cm Povez: broširan Brana Crnčević je po svojoj vokaciji pre svega borac. Borac za najstarije i najviše vrednosti: istinu, pravdu, slobodu, čestitost, narod. Kao i svi veliki satiričari (od Aristofana i Juvenala, preko Gogolja do danas), koji su svom narodu izgovorili najpotsmešljivije i najgorče reči, i Crnčević je konzervativac i tradicionalista (u najboljem smislu tih značenja) i patriota od formata. (Zar sumorni i kao pelen gorki Sterija nije pečatao rodoljubive tragedije, zar Stevan Sremac nije pisao srednjovekovne romantične pripovetke, zar Nušić nije patetizovao „Hadži Loju” i vodio protestne nacionalne povorke po Beogradu?) Od tog krupnog zrna je i lirski pesnik Brana Crnčević, prekorno zamišljen nad sudbinom svoga naroda, nad njegovim manama i obmanama, nad njegovim kratkim pamćenjem. Borislav Mihajlović Mihiz „Jedan od naših vratio se iz duge vojne sa četrnaest rana, preko sedla doneo je Ruskinjicu koju je oteo iz turskog harema. Zvala se Natalija. Od tada u svakom kolenu imamo jednu ili dve Natalije i jednog ili dva Aleksandra. Predak je uz put lečio sebe i Nataliju svakojakim čajevima, travama, arčio je plen po mehanama, stigoše ovamo umorni zaljubljeni, i orodiše nas bočno sa Rusima. Natalija je bila poreklom iz svetog Kijeva, Poljaci su je oteli i prodali je Tatarima, a ovi je dadoše u turski harem…”

HATHA YOGA S PRAVOM MJEROM Predgovor - Viktor Knivald Prevod - Melita Wolf Izdavač - Globus, Zagreb Godina - 1980 318 strana 29 cm Edicija - Biblioteka Priručnici za svakoga Povez - Tvrd SADRŽAJ: Predgovor Koja je svrha stava? Praktične upute PRVI STADIJ 1. Uključivanje Stav nazvan mrtvac / Osnovne tehnike disanja / Obrana i pohvala tehnike zadržavanja daha 2. Širenje prsnog koša Luk / Skakavac / Kobra 3. Vježbe kompenzacije. Pospješenje otjecanja krvi iz nogu Priprema za rocking - njihanje / Kosina 4. Pregibi prema naprijed. Oslobađanje zglobova kuka Štipaljka prema naprijed / Stav nazvan učenikov /Postranična štipaljka / Priprema za štipaljku kravlja glava 5. Kako se postiže mir i unutrašnja šutnja Riba /Joga mudra dijamant 6. Oslobađanje pritiska trbušne šupljine Polumost 7. Oslobađanje zglobnih tijela kralješnice Osnovni stav torzije - uvijanja na tlu / Stav dijamant 8. Treba li znanje i sposobnost stjecati sam ili usvajanjem ponuđenog obrasca? DRUGI STADIJ 1. Uključivanje Stav mrtvaca / Stav mačke / Stav u čučnju nazvan Arapinovim 2. Širenje prsnog koša Luk / Skakavac / Kobra 3. Kompenzacijske vježbe kralješnice i pospješenje otjecanja krvi iz nogu Stav nazvan tronožac / Stav nazvan kosina - varijanta / Vježba rockinga - njihanja 4. Pregibi prema naprijed i oslobađanje zgloba kuka Velika štipaljka / Postranična štipaljka / Štipaljka s podignutom nogom 5. Kako postići mir i unutrašnju šutnju Stav nazvan kravlja glava / Postrančeni stav ribe / Joga mudra 6. Oslobađanje pritiska trbušne šupljine Varijacije na polumost / Polumost: spuštanje suprotstavljajući se otporu / Stav nazvan stol 7. Oslobađanje zglobnih tijela kralješnice Stav nazvan matsyendra 8. Završni sjedeći stav Naizmjenično disanje / Dijamant / Heroj TREĆI STADIJ 1. Uključivanje Pozdrav suncu 2. Širenje prsnog koša Luk / Skakavac / Kobra / Stav s osloncem na leđima 3. Vježbe za kompenzaciju. Pospješivanje otjecanja krvi iz nogu Stav na glavi 4. Pregibi prema naprijed. Oslobađanje zglobova kukova Velika štipaljka / Postranična štipaljka s jednim stopalom na suprotnoj natkoljenici / Štipaljka kravlja glava / Podignuta štipaljka koja se izvodi s obje noge 5. Kako se postiže mir i unutrašnja šutnja Riba u polulotosu. Riba u lotosu / Joga mudra 6. Oslobađanje pritiska u trbušnoj šupljini Kompletni stav / Polumost / Svijeća s nagibom / Otvoreni rocking - njihanje 7. Torzije - uvijanja i oslobađanje zglobova Torzija u stavu žabe / Torzija u stavu matsyendra 8. Stavovi u kojima je sljedbenik nepomičan Stav žabe 9. Brze tehnike OSLOBAĐANJE POJEDINIH PODRUČJA ZGLOBOVA 1. Rad na pokretljivosti kukova Širenje područja kukova / Oslobadanje kukova / Priprema za lotos / Polumost / Poluriba / Riba / Stav s jednostranim izduženjem / Joga mudra sa spojenim stopalima / Kornjača / Dvostruka štipaljka iz Gokarne / Štipaljka koja oblikom podsjeća na gadanje lukom / Štipaljka iz Gokarne / Vezana štipaljka / Kompletni stav / Riba / Joga mudra s koljenima položenim jedno iznad drugog 2. Torzije - uvijanja na tlu Torzije na tlu jedan / Torzije na tlu dva / Torzije na tlu tri / Torzije na tlu četiri / Torzija u stavu krokodila / Lotos PSIHOLOŠKO OBNAVLJANJE, POSTIZAVANJE POSTOJANOSTI I ČVRSTINE Krojačev položaj / Polulotos / Dijamant /Heroj / Mjerni stalak / Postizanje ravnoteže / Stav u kojem je oslonac sučelice tlu / Stav s postraničnim osloncem / Most / Raspor /Raspor u profilu / Stav koji se izvodi samo jednom nogom / Trokuti / Jednostavni trokut /Trokut s postraničnim rasporom / Trokut s uvijanjem ili torzijom / Trokut u kojem glava tvori protutežu / Veliki trokut s glavom na tlu / Stavovi zam ravnotežu / Škorpion / Zaključak RAFINIRANE VARIJANTE Ples / Štipaljka s jednom nogom u okomitom položaju / Štipaljka s torzijom ili uvijanjem / Kompletni stav / Riba u stavu lotosa / Žaba / Štipaljka u stojećem položaju / Konačan stav / Torzija ili uvijanje u stavu lotosa / Stav koji se izvodi jednom nogom / Štipaljka s postraničnim pregibom / Gavran / Postranična varijanta gavrana / Plug / Otvoreni plug / Postranični plug / Most / Most na jednoj nozi / Luk / Kraljevska kobra / Prijelaz od pluga na polumost / Kornjača / Stav u obliku ptičje glave / Štipaljka iz Gokarne / Matsyendra / Postranična štipaljka iz Gokarne / Stav u obliku kravlje glave / Skakavac /Zametak / Podignuti lotos / Lotos s njihanjem / Obrnuta riba / Priprema / Konačni stav / Štipaljka u tri faze / Prekrižena štipaljka / Stav za postizanje postojanosti i čvrstoće / Dijamant

Knjiga je nova. Bez posvete. (KutZ3) ---------------------------------------------------------------------------------------------------- Poštovani kupci, na mom nalogu možete naći dosta povoljnih, kvalitetnih i retkih knjiga raznih domaćih i stranih pisaca: Abnet Den, Agatston dr Artur, Ajovin Viki, Albahari David, Aleksijevič Svetlana, Alen Dejvid, Ambrozini Karlo, Amirezvani Anita, Anderson Kevin Džejms, Aničić Martina, ANIMA ART, Arakava Hiromu, Arkas Arkas, Armitano Paolo, Asimov Isak, Azevedo Fransisko, Bable Matje, Bajić Đorđe, Balard Dž. G., Balard Džejms Grejam, Ban Kalen, Barbato Paola, Barberi Mjurijel, Barker Pet, Barouz Džejsen, Beah Išmael, Beler Džordi, Benconi Žilijet, Bendis Brajan Majkl, Benet Alan, Benet Džo, Benson Majk, Bern Džon, Bes Žorž, Bester Alfred, Betl Erik, Beviklava Đakomo, Bilota Alesandro, Binči Mejv, Bjusijek Kurt, Blati Vilijam Piter, Bogavac Milena, Bols Ričard N., Bozeli Mauro, Brajan Kejt, Braun Majkl, Bruno Ena, Bujsema Džon, Bular Iber, Burguen Mikael, Buržon Fransoa, C. Oz dr Mehmet, C.Herman Iselin, Čajld Li, Čajna Mjevil, Čik Mejvis, Čobanov Vanja, d’Ansambur Toma, Dagan Džeri, Dajer Dr Vejn, Dankan Šenon, Davidović Mile, de Bever Moris, De Đovani Mauricio, de Jong Eme, De Nardo Đuzepe, de Vigan Delfina, Defalko Tom, Dej Silvija, Dejvid Piter, Dejvis Šejn, Delakur Gregoar, del Toro Giljermo, Depardje Žerar, Devil Patrik, Difo Žan, Dimitrijević Branko, Ditko Stiv, Dorizon Gzavje, Dr Vilijams Mark, Duenjas Marija, Dupro Džin, Dženkins Pol, Džojs Rejčel, Džons Džef, Džons Džef, Džordž Elizabet, Đenova Lisa, Eker T. Harv, Elbom Mič, Elrod Hal, Englhart Stiv, Enis Gart, Enok Luka, Ešli Triša, Evans Gejl, F. Rojzen dr Majkl, Ferari Žerom, Feri Žan-Iv, Finč Meredit, Fišer Tibor, Flečer Džared K., fon Zigesar Sesili, Ford Džasper, Ford Majkl Kertis, Foster Harold, Franken Andre, Fraud Brajan, Frenk Gari, Frenkel Lois P., Funke Kornelija, Furno Davide, Gajović Aleksandar, Garni Ron, Garsija de Urturi Eva, Gatalica Aleksandar, Gavande Atul, Gejman Nil, Gemel Dejvid, Genasija Žan-Mišel, Gera Pija, Gerber Majkl E., German Esterheld Hektor, Gez Olivije, Gibons Dejv, Gifen Kif, Gilbert D. R., Gišler Viktor, Gledvel Malkom, Gledvel Malkom, Glori Tijeri, Goldamer Frank, Golon An, Gosini Rene, Grandes Almudena, Grant Stiven, Graton Tesa, Grej Alasdir, Grejam-Smit Set, Grember Filip, Grendal Jens Kristijan, Grigorjev Ana, Grimaldi Viržini, Grimsrud Beate, Grin Grejam, Grujić Marija, Gudkajnd Teri, Gudž Ajlin, Guld Stiven, Gulnik Robert, Gurna Abdulrazak, Gvin Sem, H. Harison Hari, Hagena Katarina, Hajnlajn Robert A., Hajt Džonatan, Haldemen Džo, Hamet Dašijel, Haris Den, Haris Sem, Haris Šarlejn, Harison Lizi, Hazard Širli, Heg Peter, Hejvol Gaute, Hek Don, Hek Don, Herbert Brajan, Herbert Frenk, Higins Džordž V., Hiki Elizabet, Hikman Džonatan, Hil Suzan, Hislop Viktorija, Hjortsberg Vilijam, Hofman E. T. A., Hogan Čak, Hoking Amanda, Holmkvist Nini, Holt Ijan, Ipen Herman, Ivanov Aleksej, Ivković Živojin, J. Zajvert Lotar, Jaganjac Edo, Jakobsen Roj, Jangši Ču, Janković Branislav, Janson Klaus, Jaud Tomi, Jovanov Dragan, Jovanović Vladan, Juing Al, K. Hamilton Lorel, K. Von Brajan, Kabat-Zin Džon, Kadra Jasmina, Kamins Džanin, Kamunkoli Đuzepe, Kard Orson Skot, Karer Emanuel, Karkatera Lorenco, Kasteli Alfred, Kazali Mateo, Kej Gaj Gavriel, Kejgan Robert, Kejts Doni, Kent Kruger Vilijam, Keri Majk, Kerol Outs Džojs, Kešor Kristin, Kilifor Pejo Pjer, King Tom, Kirbi Džek, Kirkman Robert, Kistenmaher Tiki, Kiširo Jukito, Klark Artur Č., Klark Suzan, Klarkson Džeremi, Kler Kasandra, Klermont Kris, Klermont Kris, Klouvs Stiv, Koapel Olivje, Koh Ričard, Kokram Dejv, Kolen Reno, Kolins Katana, Kotjas Patrik, Kovil Brus, Krakauer Džon, Kristensen Sobi Laš, Kristof Džej, Kuk Darvin, Kunc Din, Kuper Suzan, Lagerkranc David, Laski Ketrin, Lašon Stig, Lauri Luis, Le Klezio Žan-Mari Gistav, Le Tandr Serž, Leki En, Leki Marijana, Lemetr Pjer, Lengl Madlen, Lerekile Žerom, Levinson Morus Ričard, Li Alan, LI Pol, Li Sten, Lihejn Denis, Lim Ron, Lindzi Dejvid, Lins i Silva Flavija, Ljamazares Hulio, Loazel Režis, Loer Džim, Lorens Doktorou Edgar, Lori Hju, LueLin LueLin, Luis Bernard, Luis Dejvid, Lukić Biljana, Lutz Ivan, Majkl Gilen Kjeron, Majron Viki, Makdonald Ros, Makgvajer Džejmi, Makjuan Ijan, Maknil Elizabet, Malije Vensan, Manfredi Đanfranko, Mankel Hening, Manko Leonardo, Mantel Hilari, Marfi Šon, Marijas Havijer, Marjanović Srđan, Marković Rade, Mastantuono Korado, Mazijeri Mikele, Mebijus Žan Žiro, Mek Dejvid, Meksted Ana, Melcer Bred, Menki Dag, Meseldžija Petar, Metison Ričard, Mijović Anja, Milar Margaret, Milar Mark, Milentijević Jovan, Miler Frenk, Milidrag Predrag, Minije Bernar, Minjako Luiđi, Moća Federiko, Morales Ralf Rags, Moravija Alberto, Morgenstern Erin, Morison Grant, Mur Alan, Napolitano En, Nat Han Tič, Nestor Džejms, Nikolić Dušan, Notomb Ameli, O`Flanagan Šila, O`Konor Džozef, O’Flanagan Šila, Oksanen Sofi, Olson Linda, Oskan Serdar, Pančić Teofil, Panić Ivan, Pantić Maja, Paolini Kristofer, Parnot Žoel, Pauš Rendi, Pec Monika, Penak Danijel, Penevski Zoran, Perez-Reverte Arturo, Persi Voker, Peter Nistrem Peter Molin, Petković Miloš, Petrimo Nikola, Petruševska Ljudmila, Pik Mervin, Pinčon Tomas, Pirsi Mardž, Pirsig Robert M., Polan Majkl, Portis Čarls, Prat Hugo, Prentis Džon, R. Kirnan Kejtlin, Radaković Žarko, Radosavović Đuro, Raf Met, Rajan Entoni, Rajs En, Raka Greg, Raviola - Magnus Roberto, Rejmond Aleks, Rejmond Aleks, Rekioni Roberto, Renije Mišel, Ribić Esad, Riju Paskvale, Rikar Matje, Robinson Merilin, Rodžer Stern, Rodžers Maršal, Rolins Džejms, Romita stariji Džon, Ros Aleks, Ros Luk, Rosinski Gžegož, Rosinski Žan Van Am, Rouling Dž.K., Ruis Safon Karlos, Sahnovski Igor, Salver Lidi, Samura Hiroaki, Sangani Radika, Sapkovski Andžej, Sarajlija Adrijan, Satrapi Marđan, Sebold Alis, Sem-Sandberg Stiv, Sent Džon Mandel Emili, Sera Antonio, Serl Rebeka, Sevidž Sem, Si Liza, Silverberg Robert, Simeoni Điđi, Simeoni Điđi, Simons Den, Simonson Helen, Sinkevič Bil, Skalera Mateo, Skalzi Džon, Skokin Katarina, Skot Kard Orson, Slot Den, Smit L. Dž., Snajder Skot, Sobi Kristensen Laš, Sorentino Andrea, Soul Čarls, Spurijer Sajmon, Stajn Gart, Sten Viveka, Sterdžen Teodor, Stjuart Dejv, Stojanović Gorčin, Stojanović Zoran S., Stoker Brem, Stoket Ketrin, Stražinski Dž. Majkl, Strugacki Arkadij i Boris, Stupar Marija, Sudžuka Goran, Šarlije Žan-Mišel, Šejić Stjepan, Šeli Meri, Šenkel Andrea Marija, Šepard Lucijus, Šin Kjung-suk, Šot Ben, Šou Dejvid, Šuter Džim, Švarc Toni, T. Pisegir Alen, Tabari Žan, Talajić Dalibor, Tejlor Tom, Tišma Slobodan, Tol Ekart, Tolkin Džon Ronald Ruel, Tomas Roj, Tomas Roj, Tomlin Matson, Tripković Milan, Tuj Kim, Tuševljaković Darko, Uderzo Alber, va Tiongo Ngugi, Vajnhaus Mič, Vakui Ken, Valta Gabrijel Hernandez, Van Ham Žan, Vasmu Herbjerg, Vejd Mark, Velman Fabijen, Vels H. Dž., Vels Marta, Vidal Gor Vijeti Stefano, Vilijams Najl, Vilijamson Džošua, Vindzor-Smit Bari, Vinik Džad, Vinsent Pol, Vinterson Dženet, Vise Jan, Vols Džanet, Volton Džo, Vort Dženifer, Vots Alan, Vulf Džin, Vulf Majkl, Vulfman Marv, Zab Džim, Zaslov Džefri, Zdarski Čip, Zerčer Patrik, Žibra Žan-Pjer, Žiljak Aleksandar, Žodorovski Alehandro, Žodorovski Ladron, Žonke Tjeri Polovna i nova roba, polovne i nove knjige, retke i povoljne knjige, samo prodaja, otkup ne.

Knjiga ima posvetu, omot ima sitna oštećenja kao na slikama. (KutZ2) ---------------------------------------------------------------------------------------------------- Poštovani kupci, na mom nalogu možete naći dosta povoljnih, kvalitetnih i retkih knjiga raznih domaćih i stranih pisaca: Abnet Den, Agatston dr Artur, Ajovin Viki, Albahari David, Aleksijevič Svetlana, Alen Dejvid, Ambrozini Karlo, Amirezvani Anita, Anderson Kevin Džejms, Aničić Martina, ANIMA ART, Arakava Hiromu, Arkas Arkas, Armitano Paolo, Asimov Isak, Azevedo Fransisko, Bable Matje, Bajić Đorđe, Balard Dž. G., Balard Džejms Grejam, Ban Kalen, Barbato Paola, Barberi Mjurijel, Barker Pet, Barouz Džejsen, Beah Išmael, Beler Džordi, Benconi Žilijet, Bendis Brajan Majkl, Benet Alan, Benet Džo, Benson Majk, Bern Džon, Bes Žorž, Bester Alfred, Betl Erik, Beviklava Đakomo, Bilota Alesandro, Binči Mejv, Bjusijek Kurt, Blati Vilijam Piter, Bogavac Milena, Bols Ričard N., Bozeli Mauro, Brajan Kejt, Braun Majkl, Bruno Ena, Bujsema Džon, Bular Iber, Burguen Mikael, Buržon Fransoa, C. Oz dr Mehmet, C.Herman Iselin, Čajld Li, Čajna Mjevil, Čik Mejvis, Čobanov Vanja, d’Ansambur Toma, Dagan Džeri, Dajer Dr Vejn, Dankan Šenon, Davidović Mile, de Bever Moris, De Đovani Mauricio, de Jong Eme, De Nardo Đuzepe, de Vigan Delfina, Defalko Tom, Dej Silvija, Dejvid Piter, Dejvis Šejn, Delakur Gregoar, del Toro Giljermo, Depardje Žerar, Devil Patrik, Difo Žan, Dimitrijević Branko, Ditko Stiv, Dorizon Gzavje, Dr Vilijams Mark, Duenjas Marija, Dupro Džin, Dženkins Pol, Džojs Rejčel, Džons Džef, Džons Džef, Džordž Elizabet, Đenova Lisa, Eker T. Harv, Elbom Mič, Elrod Hal, Englhart Stiv, Enis Gart, Enok Luka, Ešli Triša, Evans Gejl, F. Rojzen dr Majkl, Ferari Žerom, Feri Žan-Iv, Finč Meredit, Fišer Tibor, Flečer Džared K., fon Zigesar Sesili, Ford Džasper, Ford Majkl Kertis, Foster Harold, Franken Andre, Fraud Brajan, Frenk Gari, Frenkel Lois P., Funke Kornelija, Furno Davide, Gajović Aleksandar, Garni Ron, Garsija de Urturi Eva, Gatalica Aleksandar, Gavande Atul, Gejman Nil, Gemel Dejvid, Genasija Žan-Mišel, Gera Pija, Gerber Majkl E., German Esterheld Hektor, Gez Olivije, Gibons Dejv, Gifen Kif, Gilbert D. R., Gišler Viktor, Gledvel Malkom, Gledvel Malkom, Glori Tijeri, Goldamer Frank, Golon An, Gosini Rene, Grandes Almudena, Grant Stiven, Graton Tesa, Grej Alasdir, Grejam-Smit Set, Grember Filip, Grendal Jens Kristijan, Grigorjev Ana, Grimaldi Viržini, Grimsrud Beate, Grin Grejam, Grujić Marija, Gudkajnd Teri, Gudž Ajlin, Guld Stiven, Gulnik Robert, Gurna Abdulrazak, Gvin Sem, H. Harison Hari, Hagena Katarina, Hajnlajn Robert A., Hajt Džonatan, Haldemen Džo, Hamet Dašijel, Haris Den, Haris Sem, Haris Šarlejn, Harison Lizi, Hazard Širli, Heg Peter, Hejvol Gaute, Hek Don, Hek Don, Herbert Brajan, Herbert Frenk, Higins Džordž V., Hiki Elizabet, Hikman Džonatan, Hil Suzan, Hislop Viktorija, Hjortsberg Vilijam, Hofman E. T. A., Hogan Čak, Hoking Amanda, Holmkvist Nini, Holt Ijan, Ipen Herman, Ivanov Aleksej, Ivković Živojin, J. Zajvert Lotar, Jaganjac Edo, Jakobsen Roj, Jangši Ču, Janković Branislav, Janson Klaus, Jaud Tomi, Jovanov Dragan, Jovanović Vladan, Juing Al, K. Hamilton Lorel, K. Von Brajan, Kabat-Zin Džon, Kadra Jasmina, Kamins Džanin, Kamunkoli Đuzepe, Kard Orson Skot, Karer Emanuel, Karkatera Lorenco, Kasteli Alfred, Kazali Mateo, Kej Gaj Gavriel, Kejgan Robert, Kejts Doni, Kent Kruger Vilijam, Keri Majk, Kerol Outs Džojs, Kešor Kristin, Kilifor Pejo Pjer, King Tom, Kirbi Džek, Kirkman Robert, Kistenmaher Tiki, Kiširo Jukito, Klark Artur Č., Klark Suzan, Klarkson Džeremi, Kler Kasandra, Klermont Kris, Klermont Kris, Klouvs Stiv, Koapel Olivje, Koh Ričard, Kokram Dejv, Kolen Reno, Kolins Katana, Kotjas Patrik, Kovil Brus, Krakauer Džon, Kristensen Sobi Laš, Kristof Džej, Kuk Darvin, Kunc Din, Kuper Suzan, Lagerkranc David, Laski Ketrin, Lašon Stig, Lauri Luis, Le Klezio Žan-Mari Gistav, Le Tandr Serž, Leki En, Leki Marijana, Lemetr Pjer, Lengl Madlen, Lerekile Žerom, Levinson Morus Ričard, Li Alan, LI Pol, Li Sten, Lihejn Denis, Lim Ron, Lindzi Dejvid, Lins i Silva Flavija, Ljamazares Hulio, Loazel Režis, Loer Džim, Lorens Doktorou Edgar, Lori Hju, LueLin LueLin, Luis Bernard, Luis Dejvid, Lukić Biljana, Lutz Ivan, Majkl Gilen Kjeron, Majron Viki, Makdonald Ros, Makgvajer Džejmi, Makjuan Ijan, Maknil Elizabet, Malije Vensan, Manfredi Đanfranko, Mankel Hening, Manko Leonardo, Mantel Hilari, Marfi Šon, Marijas Havijer, Marjanović Srđan, Marković Rade, Mastantuono Korado, Mazijeri Mikele, Mebijus Žan Žiro, Mek Dejvid, Meksted Ana, Melcer Bred, Menki Dag, Meseldžija Petar, Metison Ričard, Mijović Anja, Milar Margaret, Milar Mark, Milentijević Jovan, Miler Frenk, Milidrag Predrag, Minije Bernar, Minjako Luiđi, Moća Federiko, Morales Ralf Rags, Moravija Alberto, Morgenstern Erin, Morison Grant, Mur Alan, Napolitano En, Nat Han Tič, Nestor Džejms, Nikolić Dušan, Notomb Ameli, O`Flanagan Šila, O`Konor Džozef, O’Flanagan Šila, Oksanen Sofi, Olson Linda, Oskan Serdar, Pančić Teofil, Panić Ivan, Pantić Maja, Paolini Kristofer, Parnot Žoel, Pauš Rendi, Pec Monika, Penak Danijel, Penevski Zoran, Perez-Reverte Arturo, Persi Voker, Peter Nistrem Peter Molin, Petković Miloš, Petrimo Nikola, Petruševska Ljudmila, Pik Mervin, Pinčon Tomas, Pirsi Mardž, Pirsig Robert M., Polan Majkl, Portis Čarls, Prat Hugo, Prentis Džon, R. Kirnan Kejtlin, Radaković Žarko, Radosavović Đuro, Raf Met, Rajan Entoni, Rajs En, Raka Greg, Raviola - Magnus Roberto, Rejmond Aleks, Rejmond Aleks, Rekioni Roberto, Renije Mišel, Ribić Esad, Riju Paskvale, Rikar Matje, Robinson Merilin, Rodžer Stern, Rodžers Maršal, Rolins Džejms, Romita stariji Džon, Ros Aleks, Ros Luk, Rosinski Gžegož, Rosinski Žan Van Am, Rouling Dž.K., Ruis Safon Karlos, Sahnovski Igor, Salver Lidi, Samura Hiroaki, Sangani Radika, Sapkovski Andžej, Sarajlija Adrijan, Satrapi Marđan, Sebold Alis, Sem-Sandberg Stiv, Sent Džon Mandel Emili, Sera Antonio, Serl Rebeka, Sevidž Sem, Si Liza, Silverberg Robert, Simeoni Điđi, Simeoni Điđi, Simons Den, Simonson Helen, Sinkevič Bil, Skalera Mateo, Skalzi Džon, Skokin Katarina, Skot Kard Orson, Slot Den, Smit L. Dž., Snajder Skot, Sobi Kristensen Laš, Sorentino Andrea, Soul Čarls, Spurijer Sajmon, Stajn Gart, Sten Viveka, Sterdžen Teodor, Stjuart Dejv, Stojanović Gorčin, Stojanović Zoran S., Stoker Brem, Stoket Ketrin, Stražinski Dž. Majkl, Strugacki Arkadij i Boris, Stupar Marija, Sudžuka Goran, Šarlije Žan-Mišel, Šejić Stjepan, Šeli Meri, Šenkel Andrea Marija, Šepard Lucijus, Šin Kjung-suk, Šot Ben, Šou Dejvid, Šuter Džim, Švarc Toni, T. Pisegir Alen, Tabari Žan, Talajić Dalibor, Tejlor Tom, Tišma Slobodan, Tol Ekart, Tolkin Džon Ronald Ruel, Tomas Roj, Tomas Roj, Tomlin Matson, Tripković Milan, Tuj Kim, Tuševljaković Darko, Uderzo Alber, va Tiongo Ngugi, Vajnhaus Mič, Vakui Ken, Valta Gabrijel Hernandez, Van Ham Žan, Vasmu Herbjerg, Vejd Mark, Velman Fabijen, Vels H. Dž., Vels Marta, Vidal Gor Vijeti Stefano, Vilijams Najl, Vilijamson Džošua, Vindzor-Smit Bari, Vinik Džad, Vinsent Pol, Vinterson Dženet, Vise Jan, Vols Džanet, Volton Džo, Vort Dženifer, Vots Alan, Vulf Džin, Vulf Majkl, Vulfman Marv, Zab Džim, Zaslov Džefri, Zdarski Čip, Zerčer Patrik, Žibra Žan-Pjer, Žiljak Aleksandar, Žodorovski Alehandro, Žodorovski Ladron, Žonke Tjeri Polovna i nova roba, polovne i nove knjige, retke i povoljne knjige, samo prodaja, otkup ne.

Knjiga je kao nova, bez pisanja i posvete. Autor:: Knut Hamsun Žanrovi:: Drama Izdavač:: LOM Broj strana: 253 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm U periodu svog stvaralačkog uspona, Knut Hamsun napisao je roman `Pod jesenjom zvezdom` (1906), a zatim i nastavak `Lutalica svira na sordini` (1909), koji su ovde objavljeni u jednoj knjizi. Hamsun je tada punio pedeset godina i nalazio se na životnoj prekretnici, što je i tema ovog višeslojnog dela o lutalici po imenu Knut Pedersen (Hamsunovo pravo ime), čija je mladost nepovratno prošla. On odlučuje da pobegne od života u gradu i vrati se u prirodu i samoću, ne otkrivajući nikome svoje pravo poreklo. Radeći fizičke poslove na seoskim imanjima upoznaje razne ljude, a na jednom od njih se i zaljubljuje u gospođu Falkenberg, nordijsku Madam Bovari. Uz njegov poslednji roman `Krug se zatvara`, `Pod jesenjom zvezdom` je u samom vrhu obimnog Hamsunovog opusa. U periodu svog stvaralačkog uspona, Knut Hamsun napisao je roman `Pod jesenjom zvezdom` (1906), a zatim i nastavak `Lutalica svira na sordini` (1909), koji su ovde objavljeni u jednoj knjizi. Hamsun je tada punio pedeset godina i nalazio se na životnoj prekretnici, što je i tema ovog višeslojnog dela o lutalici po imenu Knut Pedersen (Hamsunovo pravo ime), čija je mladost nepovratno prošla. On odlučuje da pobegne od života u gradu i vrati se u prirodu i samoću, ne otkrivajući nikome svoje pravo poreklo. Radeći fizičke poslove na seoskim imanjima upoznaje razne ljude, a na jednom od njih se i zaljubljuje u gospođu Falkenberg, nordijsku Madam Bovari. Uz njegov poslednji roman `Krug se zatvara`, `Pod jesenjom zvezdom` je u samom vrhu obimnog Hamsunovog opusa. Романи Кнута Хамсуна јављају се у последњој деценији XIX и првим деценијама XX века, дакле у доба када цивилизацијски прогрес улази у своју најинтензивнију – модерну фазу – и када је одушевљење науком, техником, тржишном економијом и другим „благодатима” такорећи неподељено. Дуго времена по страни од јавног живота и званичних ауторитета из редова прогресистичке интелигенције, од самих почетака свог стваралаштва Хамсун показује знаке отпора према друштвеним идеалима које су проповедници напретка увелико третирали као неприкосновене. У сталном техничком усавршавању, бесомучној експлоатацији природе, ширењу индустријских постројења и трговинских ланаца, увећавању градова, масовном и дуготрајном школовању, женској еманципацији, Хамсун није видео што већина његових савременика – пут човечанства у све већи и лепши бољитак – већ нешто што се не да лако сагледати испод заводљиве хуманистичке фразеологије, а што се њему откривало као поткопавање вечних основа живота, изазивање раскола између човека и природе и разарање матрица органске културе без којих људске заједнице не могу да постоје. Тумачећи „брзе људе данашњицеˮ каже његов Гајслер у Плодовима земље: „Човек и природа не ратују између себе, одобравају једно другом, не такмиче се, не утркују се за неком предрасудом, иду заједно... Погрешка је што они неће да иду у корак са животом, већ хоће да буду бржи него живот, они терају, гоне, они сами себе као клинце утерују у живот... И живот их тад преломи, учтиво, али поуздано. И онда настаје кукњава над животом, бес против живота.” Кроз судбине скитница, пустолова, рибара, горштака, међу којима је провео највећи део младости, Хамсун трага за љубављу, истином, лепотом у њиховим изворним и неизвештаченим облицима. Чежња за слободом и неспутаним животом његове јунаке отуђује од главних друштвених токова, што варира од нехајности према њима ( као код Абела у роману Круг се затвара ) до потпуног удаљавања од њих и налажења уточишта у девичанској природи ( као поручник Томас Глан у роману Пан ). И у другим Хамсуновим романима као што су Викторија, Под јесењом звездом, Последње поглавље, до изражаја долази његов усхит органским животом у природи, где је све чисто, непосредно и од Бога дато, наспрам таштине, похлепе и лицемерја грађанског живота, као и компликованост међуљудских односа ( изнад свега односа мушкарца и жене ), проистекла из судара ових двеју стихија, тако карактеристична за живот модерних друштава. У низу таквих дела Плодови земље представљају врхунац Хамсунове прозе, где се најпотпуније спаја његова изразита осећајност, особен иронијски подтекст и реалистички однос према модерном друштву и његовим конвенцијама. Необично је да управо овај Хамсунов роман, који као ретко које дело XX века баца сенку и доводи у питање основне постулате модернизма, готово на самим његовим почецима, бива овенчан Нобеловом наградом 1920. године. Разлог томе можемо тражити и у непосредном искуству Првог светског рата, када је техника подигнута на ниво култа први пут разоткрила своје ружно наличје – да уместо усрећења и уређења људског рода она може постати средство његовог масовног уништења, на начин који унапред обесмишљава човека, његов положај у свету, па чак и ратне врлине познате нам из предмодерних епоха. Оно што у Плодовима земље нарочито плени јесте атмосфера првобитности, дах искона, нешто из тајанствених маглина људских почетака. „Дуга, дуга стаза преко мочваре у шуму, - ко ју је угазио? Мушкарац, човек, први који је био ту”, почетак је овог романа. А ко је мушкарац са чијим првим корацима кроз шуму и мочвару норвешког севера започиње радња ове приче? Писац га дочарава као крупног и снажног човека неугледне спољашњости, о чијој прошлости и пореклу не саопштава ништа, осим да се зове Исак. Грубог лица са бразготинама, неуредне косе и браде, храпавог гласа, без углађености и речитости, Исак не беше „баш никако ни мио ни леп”, каже Хамсун. Стога му као супруга сасвим пасује несрећна девојка Ингер, обележена и презрена због свог физичког недостатка ( зечије усне, рње ), која ће се једног дана, подстакнута вешћу о чудаку у недођији коме треба жена, појавити пред његовом земуницом. И тако, двоје људи започињу спонтан заједнички живот у тишини планинског предела – пустог и језовитог у својој дивљој лепоти. Чедни и простодушни, они се попут прогнаних Адама и Еве враћају нетакнутој природи да би своју палост искупили вредним радом „у зноју лица свог”, да би живели не од индустрије, трговине, администрације, не од колебљивих хирова модерне цивилизације који се мењају од тренутка до тренутка, не дакле од секундарног и изведеног, већ од онога примарног и најважнијег – од плодова земље. Призор готово архетипски, као у освит човечанства, а догађа се на врхунцу индустријске и технолошке експанзије. Тим контрастом Хамсун указује на мистичку снагу древних животних образаца који и у кризним временима и под најнеповољнијим околностима налазе начин да се обнове и заметну клицу из које ће се развити органски живот. У обновљеном јединству човека и природе, у атмосфери рада и стварања, прича о Исаку и Ингер израста у епопеју о настанку имања, дома, породице, уже и шире заједнице. Док Исак крчи шуме, разорава њиве и на својим широким плећима довлачи балване за будућу кућу, Ингер брине о стоци, прави сиреве, готови јела и одржава ред у земуници. Они хвале и бодре једно друго, налазе начина да превазиђу сушу, неродну годину и сваку другу невољу, заједно дижу чак и гломазне греде за кућу и радују се као деца свакој победи. И једно и друго потврђују се као људи огромне животне снаге и беспоштедне жртве, из године у годину њихово имање се шири, стока умножава, а дом опскрбљава. Исак и Ингер постају господари великог поседа Селанро по коме трчакарају синови Елесеус и Сиверт, а мештани из најближег, иако веома удаљеног насеља, гледају их са све већим поштовањем, па се неки од њих, попут бившег пандура Бреде Олсена, поводе за њиховим примером и настањују у комшилуку. Стаза кроз шуму коју је угазио Исак израста у колски пут дуж кога се нижу имања нових досељеника, па некада пуст предео сада постаје насеобина. И свему томе родоначелник беше овај скромни и неугледни дошљак, који је у пусту дивљину пао као човек-семе, да би се из њега као из клице развио читав нови свет. Да би из ништа настало нешто, као у библијској Књизи Постања. А негде по долинама, далеко од тог места, по малим и великим градовима, бректи цивилизација са својим неуротичним ћудима, у којој се све подређује власти профита, индустријске производње и трговачког обрта. Цивилизација чије бирократе, инжењери, накупци долазе и у Селанро да попишу имања, разрежу порезе, нанижу телеграфске стубове дуж колског пута, отворе рудник бакра и позапошљавају локално становништво, одвлачећи га од земље, стоке и природног живота. На том месту Хамсун разоткрива необичан парадокс: да су људи попут Исака, дакле они који теже органском животу у првобитности Богом створеног света, нетакнуте дивљине, да баш они и нехотећи узрокују настанак секундарних и терцијарних нивоа привређивања са којима почиње оно што се уобичајено назива „развијена цивилизација”. Јер сав гламур и отменост цивилизације, сва њена индустрија, трговина, технологија, све је то посредовано и другостепено у односу на прво и најважније – живот на земљи и од земље. И не само у економском и материјалном смислу, већ и на плану вечног и непролазног, обзиром да су етички кодекси и архетипске матрице на којима се темеље дух, традиција и култура било које људске заједнице, настајали међу земљорадницима и сточарима, на њиховим имањима, у интими породичних, фамилијарних и завичајних кругова. У оној мери у којој је тога свесна, и спремна да себе подреди примарности из које је настала, и сама цивилизација се може надати некој евентуалној виталности и дугорочности. У роману Плодови земље носилац такве свести јесте бивши општински поглавар Гајслер, особењак који се изненада појављује и нестаје међу горштацима са Селанроа, као дух-бранитељ који их штити од бирократског терора цивилизације. Своје правничко знање, чиновничко искуство и друге вештине он ставља на располагање Исаку и другим мештанима, како би се успостављени ритам њиховог бивствовања, према коме осећа најдубље поштовање, остваривао без ометања од државних установа, окамењених у једносмерној вољи да читав живот подведу под параграфе и прописе уништавајући сваку спонтаност и природност. Мудро и смишљено он успева да издејствује смањење пореза, ослобађање од казни на судским процесима, помаже око наводњавања поља и набавке пољопривредних машина, успева чак да Исаковој породици обезбеди своту новца од експлоатације бакарне руде, по основу делимичног власништва над земљом где се отворио рудник. Кроз пријатељство Гајслера са Исаком и његовом породицом, као и другим брђанима у околини, Кнут Хамсун као да наговештава могућност људског и историјског идеала који је философ Николај Фјодоров означио као „савез учених и неуких” ( што ће свој потпун уметнички израз касније добити у роману И дуже од века траје дан Чингиза Ајтматова ). Реч је органском јединству на темељима чисте људскости и свести о заједничкој одговорности према васцелој творевини, чиме се она може и сачувати, и обновити, и васкрснути у првобитној лепоти. Али издвајање учених у посебан сталеж и узношење култа интелектуализма, довело је, по речима Фјодорова, до „хипнотизма ( обмањивања)”, „претварања света у фикцију” и „разних видова опијености сопственом личношћу”. Кнут Хамсун је то осећао боље од савременика, између осталог што је за разлику од других стваралаца, махом из добростојећих грађанских породица, он одрастао међу занатлијама и горштацима, и велики део живота провео као рибар, сезонски радник, трговачки помоћник, дакле са народом и у народу, непосредно у реалном и спонтаном животу. Стога учени ( интелектуалци ) углавном не пролазе добро у његовим романима, јер у њиховом кабинетском мудровању, далеко од стварности, у претенциозним доктринама о сталном усавршавању човека и друштва применом научних рецепата, наслућује нешто од „фарисејског квасца”, лажност и опсенарство које нарушавају хијерархију вредности, компликују људске односе и изазивају тешке друштвене поремећаје. Но управо на научним и хуманистичким основама модерна цивилизација себе проглашава за идола, а код људи распаљује утопијске снове о брзој заради и животу у лагоди и отмености, без моралних обавеза према било чему суштом и непролазном. Тако се Ингерина рођака, стара пакосна Олина, хвали ћерком која „носи шешир у Бергену” као својим великим животним успехом. На много гори и деструктивнији начин то чини и Барбро Олсен, којој је боравак у градској средини и службовање по канцеларијама потпуно изопачило нарав, те вредног брђанина Аксела Стрема буквално злоставља својим бездушним каприцима, злоупотребљавајући његову љубав да би их задовољила. Па и сама Ингер, након вишегодишње робије због чедоморства у женском казненом заводу у Тронтјему, одатле се враћа са оперисаном и зашивеном усном, лепша и елегантнија, али не онако једноставна и безазлена каква се некада појавила пред Исаковом земуницом, већ са охолим достојанством жене која је „видела света”, усвојила градске манире, читала илустроване магазине и научила да шије по моди. Она се све мање бави стоком, а све више шиваћом машином, око себе окупља женско друштво коме прича о катедрали у Тронтјему, бунару светог Олафа и другим градским чудесима, док Исаку пребацује што јој не набавља златан прстен и не доводи служавку. И тај би помодни егоцентризам ишао ка све даљим и бестиднијим прохтевима да је Исакова груба реакција у налету беса није дозвала себи и повратила некадашњој скромности и једноставности. „Једно јако, способно женско чељаде је дуг боравак у вештачком поднебљу био збунио, – устремила се била жена на мужа, али је овај, међутим, пречврсто стајао на својим ногама”, каже се у роману: „Ниједнога тренутка није напуштао своје природно место на земљи, на своме рођеном тлу. Њега ништа није могло одгурнути”. Кроз супротност вештачког поднебља и рођеног тла Хамсун указује и на супротност женског и мушког принципа. Вештачко поднебље града подстиче лакомисленост, празне сањарије, нарцизам, све чему је женска природа подложнија од мушке, док рођено тло храни укорењеност, стабилност, постојаност, што поред житарица, поврћа, воћа, млечних и месних производа такође спада у плодове земље – оне нематеријалне, суште, без којих живот такође није могућ. Стога у такозваној „женској еманципацији” као једној од доминантних тековина прогреса, Хамсун види нарушавање органског јединства и природне равнотеже у односу мушкарца и жене, али и пут који саму жену води у несрећу и пропаст. Без ослонца у мушкој природи, без потчињавања вољи и ауторитету мушкарца као главе и домаћина ( при чему она не губи ништа од достојанства личности ), женска природа се претвара у разорну стихију, а такозвана еманципација отвара широко поље за њено испуцавање и легитимише сав хаос који из тога настаје. Барбро Олсен убија своје тек рођено дете без трунке гриже савести, а несрећном Акселу равнодушно појашњава како је међу „отменим светом по градовима” чедоморство сасвим уобичајена ствар према којој је закон све попустљивији, што је несумњиви доказ усавршавања правног поретка. На суду је брани лично супруга општинског поглавара, заклета феминисткиња, која Барбро представља као „жртву друштвене неправде” и „мушке себичности”, те судско веће, гануто њеним тирадама, оптужену ослобађа кривице. Свогa вереника Барбро непрестано кињи да не чини ништа за породицу њеног оца Бредеа, иако сви паразитирају на Акселовој грбачи, затим кокетује са Елесеусом и другим мушкарцима, а напослетку се из чистог хира пакује и одлази у Берген. Где год се појави Барбро изазива немир, несрећу и хаос, и у њеном лику оваплоћена је сва карактерна изопаченост коју су у женској природи произвела интелектуална мудровања о „неједнакости међу половима”. Све већи број абортуса, разведених бракова, пропалих породица у нашем времену, као и најновије либералне доктрине о „родној равноправности” које настоје да легализују све облике сексуалних настраности, у хипертрофираном облику потврђују оно на шта је Хамсун указивао још почетком ХХ века. Међутим, површност и лакомисленост није својство само „еманциповане” женске природе, већ и оног дела мушког рода недовољно укорењеног у рођеном тлу и олако потпалог под утицај малограђанског конформизма, егоизма и користољубља. Хамсун то показује кроз ликове Исаковог комшије Бреде Олсена, Исаковог старијег сина Елесеуса и трговца Аронзена. Уместо рада на сопственом имању Бреде Олсен се прихвата надзора над телеграфом и тумарања по брдима у потрази за бакарним камењем, у нади да ће доћи до богатства преко ноћи. Он непрестано њушка по околини вребајући шансу да на лак начин дође до великих количина новца, због чега његово имање напослетку развлаче банкарски повериоци код којих се задужио, а Бреде са породицом доспева на саму ивицу пропасти. За разлику од млађег брата Сиверта, који је Исакова слика и прилика, старији Елесеус се грози саме идеје да остане на земљи и продужи дело свога оца, он мења слабо плаћене послове у граду и крајње бестидно и неодговорно крчми родитељску уштеђевину да би подмирио високе трошкове кицошког одевања, честих путовања и живота на високој нози. Када се уштеђевина истопи он је „растројен и упропаштен”, и за себе не види никакву могућност осим да се укрца на први прекоокеански брод и заувек нестане у далекој туђини. Трговац Аронзен се расипа раскоши коју му доноси продавница у близини новоотвореног рудника, али када бакарна жила пресуши а рудари напусте планину, он остаје готово без икаквих прихода, због чега пада у очај и напушта сасвим солидно имање које не намерава да обрађује. Баш као што се ни Исакови мештани не желе вратити начину живота каквим су живели пре отварања рудника, већ ишчекују да инжењери нађу нова налазишта бакра како би се рад рудника обновио, а са њим и малограђански комфор, јер „навикли су се они били на белу кашу и бели хлеб, на куповна одела, високе наднице, на весео живот – да, људи су се били навикли да имају много новца”. У колебљивости и несталности ових плитких карактера, у њиховом лакомисленом и утопијском убеђењу да ће им везивање за идоле прогреса донети „обећани рај”, огледа се сва страхота отуђења од родног и првобитног, што је у исти мах отуђење од органског и вечног. Где се родна земља не доживљава као светиња, где нема осећања захвалности због плодова којима нас дарује и одржава, где нема осећања дуга према родитељима и прецима, према завичајном и рођеном, тамо нема смисла и хармоније, нема духовне зрелости, нема целовите личности, а напослетку се ( по јеванђелској „узеће му се и оно што има” ) остаје и без саме материјалне егзистенције. Далекосежност Хамсунових предвиђања на почетку ХХ века потврђује и болно српско искуство након Другог светског рата, када је процесе свеопште индустријализације, осим масовног напуштања села, пратило и охоло изругивање свих традиционалних вредности као „назадних” и „превазиђених” у име некаквих „светлих идела” и „лепше будућности” коју је обећавао прогрес. А када је „лепша будућност” стигла у виду сасвим опустелих села и пренасељених градова, социјално-економског расула и свеопште хипокризије, ни тада није дошло до покајања и духовног сазревања, до обнављања хијерархије вредности искорењених „напредним визијама” разних учених и просвећених, већ је утопијска свест наставила да машта о „страним инвестицијама”, „уласку у Европску Унију”, „регионалним и светским интеграцијама”, не би ли се поново вратио богат и безбедан живот у материјалном обиљу. Живот у коме се све подређује новцу, а то значи и силама немерљивим које управљају његовим токовима, није живот каквом жели да се приклони Исак. Он не жели да се прихвати надгледања телеграфске линије ( што ће уместо њега учинити Бреде Олсен ) без обзира што му државни надзорник ставља у изглед солидну зараду, јер „зарада” не може бити важнија од бављења њивама и стоком. Исакова егзистенија једина на зависи од отварања и затварања рудника као ни било којих других производно-потрошачких стихија, непредвидивих у својим наглим осцилацијама. Он не вреба „срећне случајеве” већ се ослања на сопствени труд и снагу, његово имање живи по својим унутрашњим законима, развија се на природан начин и не доводи себе у зависност од било чега спољашњег. У тој доследној примарности, у истрајности да обема ногама чврсто стоји на земљи Исак није сасвим одбојан према тековинама прогреса, и у подесним околностима он набавља косачицу, малу ковачницу, струг за пилану. Али он то не чини због помодног одушевљења техничким изумима, нити на начин који би довео у питање унутрашњу структуру његовог поседа и поредак који на њему влада, већ управо супротно – подређујући тој структури и поретку новине спољашњег света у мери у којој их оне не могу угрозити. Хамсун показује да чак и оно што је изведено и секундарно може имати смисла само ако се подређује ономе што је првобитно, а да тај смисао моментално губи ако негира сваку првобитност, ако се од ње отуђује и над њом охоли као нешто наводно савршеније. Тога је свестан и већ поменути Гајслер, који у разговору са Сивертом, пред крај романа каже: „Код вас једно колено следи друго, кад једно изумре, друго на његово место ступа. То и ништа друго и јесте вечити живот. А шта имате зато? Живљење у праву и правди, живљење у истинитом и искреном ставу према свему.” Пратећи судбину Исака са Селанроа Хамсун је изградио громадни књижевни лик, вероватно један од најзначајнијих у литератури ХХ века. Лик свевременог и целовитог – вечног човека – на коме почива живот и који стоји наспрам „економског човека”, „просечног грађанина” и других обескорењених индивидуума на којима се успостављају модерне цивилизацијске форме. Осим што је на реалистичан и убедљив начин указао на илузорност тих форми, романом Плодови земље Хамсун је отворио питања којима наше доба, са поразним резултатима на пољу духа, морала, привреде, екологије, даје важност и актуелност у већем степену него и у време када је роман настао.