Svaki vispreni proučavalac književnosti drevnih religija, uključujući i onu ranog hrišćanstva, ne može ostati ravnodušan pred činjenicom da se u svakoj od njih mogu pronaći vrlo jasni nagoveštaji tajnog predanja, tajanstvene nauke, koja se prenosi sa kolena na koleno još davnih vremena. Na ovaj tajni korpus znanja je u više navrata upućivano u Novom zavetu, kao i u Upanišadama i drugim drevnim spisima, na čijim stranicama su veoma oprezno otkrivene neke od tajanih doktrina, te se na osnovu oskudnog uvida koji sistem pruža jasno vidi da je suštinski reč o istoj osnovi u svim drevnim religijama i filozofijama, koja, zapravo, gradi njihov zajednički temelj ezoterijskog znanja. Ona je u ranoj hrišćanskoj crkvi, organizovanoj kao tajno društvo, ljubomorno i brižno čuvana, budući da je prenošena samo nekolicini onih koji su smatrani vrednim posvećenja, na osnovu maksime, „Mnogi su zvani, ali je malo izabranih.“ Korumpiranim političkim uticajima i krajnjom dominacijom sebičnog i dekadentog sveštenstva, hrišćansko društvo je u ranim stolećima izgubilo svoje ezoterijsko znanje, na čijem mestu je tokom nadolazećih vekova izrastao sistem dogmatske teologije podignute na temeljima doslovnih tumačenja i mrtvog slova iz knjiga Starog i Novog zaveta. Pod hipotezom da Biblija, kao božansko otkrivenje, sadrži zapis o događajima koji su se stolećima odigravali između Boga i čovečanstva, istorijski element u njima biva prekomerno naglašen, te se knjige čisto alegorijskog i mističnog karaktera tumače kao istorija. Vekovima se tragalo za istorijskim tumačenjem Apokalipse, ali se u tome nije uspelo jer nije bilo zapisa koji bi poslužili toj svrsi, da bi potom usledio pokušaj da se istorija protumači kao budućnost, odnosno kao proročanstvo. Apokalisa se trenutno nalazi u beznađu teologije; najumniji učenjaci iz redova ortodoskije iskreno priznaju da je ona nerešena, a moguće i nerešiva, zagonetka. Oni prevode njen naziv kao „Otkrivenje“ – a ona im pak ništa ne otkriva. Ta reč doslovno znači „svlačenje“ ili „razotkrivanje“; međutim ni Izida umotana u svoj peplum nije ništa bolje skrivena od pogleda profanih nego što je to slučaj sa značenjem Apokalipse, niti je bilo koja knjiga iz sveukupne književnosti skrovitije odenuta velom. Prevodilac: Nikola Ilić Broj strana: 208 Pismo: Latinica Godina izdanja: 2020 Povez: Tvrd Format: 14 X 21 cm

Format: 10,5x17 Povez: broširan Br. strana: 101 Odlomak: `Željko Petronijević je sedeo na niskoj klupi, s glavom u dlanovima na kolenima, i osećao kako mu oko natiće, još toplo posle završene utakmice. Ostali košarkaši su ga obilazili. Činilo mu se da ga prekoraćuju ili, prosto, preskaću, Govorili su tiho, kao u snu, tako da je njihov žamor bio dalek, u odnosu na buku u hali jedva čujan. Trljao je nos između prstiju, i žmurio, sklupčan u svlačionici, i smanjen. Da je mogao da izađe iz svog tela i pogleda se, video bi sebe kao igračku na kojoj se presijava znoj, ili mast. Dres broj četrnaest, na njemu, bio je vlažan kao da je Petronijević, tren ranije, bio trčao po pljusku. Broj petnaest ga je dodirnuo po ramenu, utešno, ali četrnaestica nije reagovala na prijateljski dodir. Mislila je samo o tabli i košu, sada u magli, i peni, udaljenoj. S glavom na kolenima protekle prizore opažao je, poput muve, kroz mrežu, treperavu. Kada je došao u Vršac, slutio je da to nije dobro, i da će se njegov boravak u banatskoj varoši loše završiti. U to su ga još više ubedile priče o dugoj i uzbudljivoj tradiciji grada, a on je već prvog dana mogao samo da se uveri da su dve višespratnice, kao džinovske rugobe, u varoškom jezgru zasenile preostala zdanja iz prošlog veka i, prividno, odgurale u stranu. U gradu u kome se izmišljaju priče, pisane i usmene, mnogo šta se uglavnom razvija naopako, po nečijem crnom scenariju. Čudovišne građevine lićile su na dva rogobatna košarkaša. Uplašio se pri pomisli da bi jedno ćudovište moglo da nosi dres broj četrnaest, njegov, narandžast. Kada je ušao u hotel - `Srbija` je bila jedan od kiklopa - naježio se i dugo preturao po torbi dok nije pronašao lićnu kartu koju je zatražila nasmejana recepcionerka. I njena Ijubaznost, uz otvoren osmeh, učvrstila ga je u verovanju da se nešto loše kuva i da će njegova sportska karijera biti tužna, za pojedine možda i smešna ako se na vreme tome ne usprotivi, tako što će brzo, nenajavljeno, otputovati iz Vršca.`

Dejvid Baldači KLUB KAMILA * KOLEKCIONARI Laguna, 2011. knjige su odlično očuvane, kao nove KLUB KAMILA Prva knjiga (472 strane) Dobro došli u Klub kamila On postoji na rubovima Vašingtona, bez ikakve je moći i čine ga samo četvorica ekscentričnih i odbačenih članova koje je društvo zaboravilo. Njihov jedini cilj je da otkriju „istinu“ koja stoji iza postupaka njihove zemlje. Jedan čovek je vođa ovog ostarelog tima protuva. Niko ne zna njegovu prošlost i uzeo je ime „Oliver Stoun“. Danju i noću, Stoun i njegovi prijatelji prate neverovatne teorije zavere, trenutne događaje i mahinacije vlade, nadajući se da će saznati istinu koja će primorati američke lidere da ispolje odgovornost prema svom narodu. Ali Stoun ni u svojim najgorim košmarima nije zamišljao zaveru kakvu će Klub kamila otkriti... Nakon što su prisustvovali nečuvenom ubistvu, članovi Kluba su preko noći uvučeni u zaveru koja ugrožava bezbednost države, punu zapanjujućih obrta i intriga s visokim ulozima, i globalnih političkih igara koje sežu dalje od Ovalnog kabineta. Klub će morati da udruži snage s agentom Tajne službe, Aleksom Fordom, koji protiv svoje volje postaje učesnik u jednom od najzastrašujućih događaja što se odigrao na američkom tlu. Taj događaj može da bude okidač za Armagedon između dva različita sveta, kojeg se svi već dugo pribojavaju. Na putu ovoj apokalipsi stoji samo pet neočekivanih junaka. U Klubu kamila, autor bestselera Dejvid Baldači daje nam zastrašujuće živu sliku onoga u šta bi naš svet uskoro mogao da se pretvori i predstavlja nekolicinu ljudi koji mogu da spreče rasulo... KOLEKCIONARI Druga knjiga, nastavak KLUBA KAMILA (432 strane) Prestari. Neupućeni. I pokušavaju da spasu svoju zemlju... U Vašingtonu četvorica ljudi tajanstvene prošlosti nazivaju sebe Klubom kamila. Njihov zadatak: otkriti šta se zaista događa iza zatvorenih vrata američkih vođa... Ubistvo predsednika Predstavničkog doma uzdrmalo je zemlju. A Klub kamila otkriva strahovitu vezu s još jednom smrću ‒ direktora Odeljenja retkih knjiga i zbornika Kongresne biblioteke. Nezvanični vođa kluba, čovek koji sebe naziva Oliverom Stounom, saznaje da neko izdaje Ameriku i prodaje njenim neprijateljima jednu tajnu za drugom. Utom Anabela Konroj, najveća prevarantkinja svoje generacije, stiže u grad i udružuje se s Klubom kamila iz sopstvenih razloga. A Stounu će biti potrebna sva pomoć koju ona može da mu pruži jer su dva ubistva uvukla Klub kamila u svet špijunaže koji je bacio Ameriku na kolena.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Tri senke ptice – Three shadows of a bird - Damir Damir Izdavač: Raštan Godina izdanja: 2022 Broj strana: 65 Format: 17 cm Povez: Broširani Maslačak Tako je teško biti jednostavan Oči moje ljubavi — Svete prolećne vode u lososovom snu Studen sve jača Na goloj grani zvezde u cvatu Plašeći se stare boli postadosmo Varvari Sunce ubija mesec Nova godina Moje bolno koleno još uvek nije Buda Sam svoj predak sam svoj naslednik Letnji talasi Iz zbirke Tri senke ptice, Raštan izdavaštvo Damir Damir rođen je Jugoslaviji, hladnog 6. novembra 1977. godine. Mornar sa aurom pesnika, darma lutalica, smucajući se preko sedam mora i gora, od Japana do Amerike, prikupio je više međunarodnih haiku priznanja. Zastupljen je u većini značajnih savremenih haiku antologija, kako u zemlji tako i u svetu. Objavio je zbirke pesama: Otisci snova (Udruženje građana Trablmejker, 2012), Sloboda u izmaglici (Odličan Hrčak, 2013), Filigranska sećanja (Književna radionica Rašić, 2017), Tri senke ptice (Raštan izdavaštvo, 2022).

Tvrd povez ima potpis G6 Dolg opis „... Španija gori. Njene gradove, njena sela proždire plam. Španjolke gube u ognju decu. Španija stresa ropstvo i sram, Španija je postala neukrotiva. Ona je spremna da prije umre stojeći, nego da živi na kolenima. Zato je Pasionarija – „Neukrotiva“ – postala simbolom Španije. Alegorična figura Pasionarije uzdiže se nad svom Španijom, nad njenim gradovima koji gore u ognju, nad njenim sinovima koji ginu u borbi, nad njenom decom za kojom „Junkersi“ vrebaju kao jastrebovi. Pasionarija poziva na borbu u opasnosti, ona zove pomoć u nevolji, ona tješi i bodri u nesreći. Takovu je zna Madrid, zna Kastilja, Andaluzija i Estramadura, takovu je zna Katalonija i Biskaja, takovu je zna čitava Španija. Kada su osamnaestog jula izdajnički generali ustali protiv naroda, onda se kroz noćnu tišinu zaorio visoki odlučni glas Pasionarije, koja je preko madridske radio-stanice pozvala narod da se odupre fašizmu, da se odupre izdajničkim generalima. Ona je bila ta koja je te sudbonosne noći istakla parolu: NO PASARAN!...“ K.A. list Dimitrovac, 1937. godine

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Magelan-Elkano: prvo oplovljavanje zemlje - Amando Melon Godina izdanja: 2020 Broj strana: 158 Povez: Mek Malo zatim je krenula strašna oluja koja je trajala 36 sati... U jednom trenu, kada su već mislili samo na spas svojih duša, pred očima su im se otvorila vrata spasa: tesnac zvani Prvi izlaz. Prošavši kroz to, i kroz Drugi izlaz, ušli su u drugi zaliv veći od prethodnih. Kapetani brodova „San Antonio“ i „Konsepsion“ nisu hteli da idu napred u treći zaliv, već su hteli da se vrate i obaveste komandanta flote o svom otkriću koje ispunjava nadom. Te vesti izazvale su veliko veselje i po tome je moglo da se tvrdi da je jedan od ciljeva plovidbe bio ostvaren. Više niko nije sumnjao u postojanje Prolaza i najlepšu stvarnost da se nalaze u njemu...Plovidba kroz Prolaz bila je olakšana dužinom dana, dugim na tim širinama i u godišnjem dobu u kome su bili. Videli su „mnogo uvala, i planine su mnogo visoke i pod snegom, i sa mnogo šuma i mnogo ostrva“. Četiri dana su bili usidreni u reci koju su nazvali reka Sardina, zbog ogromne količine ove ribe. Na kraju, sa suzama u očima su otkrili rt koji su nazvali Željeni, „jer, zaista, želeli smo da ga vidimo dugo vremena“. Bio je na istoj visini kao i rt Devica, i tu je kameni znak koji obeležava završetak Prolaza i ulazak u Tihi okean. U njegove vode ušli su 27. novembra...„... Jedna otrovna strela prošla je kroz nogu kapetana, koji je naredio povlačenje u nizu; ali najveći deo naših je naglo pobegao i ostalo je samo sedam ili osam sa kapetanom... Povukli smo se polako, boreći se uvek, i bili smo na domet samostrela, sa vodom do kolena, kada su ostrvljani, uvek blizu nas, ponovo uzimali i na nas bacali čak pet ili šest puta isto koplje. Kako su znali našeg kapetana, na njega su uglavnom usmeravali svoje napade i dva puta su mu oborili šlem. Ali, držao se hrabro dok smo se borili okružujući ga. Skoro sat vremena je trajala neravnopravna borba. Na kraju, jedan ostrvljanin je uspeo da vrh koplja stavi na čelo kapetana, koji ga je, besan, probo svojim, ostavljajući ga u telu. Hteo je da isuče mač, ali nije uspeo jer je bio teško ranjen u desnu ruku; shvatili su to ostrvljani, i jedan od njih zadao mu je udarac u levu nogu, učinio je da padne licem ka zemlji i tada se bacio na njega. Tako je poginuo naš vodič, naša svetlost, naša potpora“. To je bilo 27. aprila 1520. godine.

Ruski doktor je srpski časopis o ruskoj narodnoj medicini. Časopis je poeo da izlazi u Novom Sadu. Prvi broj je izašao 2016. godine. Časopis “Ruski doktor” je časopis o ruskoj narodnoj medicini, i saradnji sa vodećim ruskim zdravstvenim časopisom “Narodni lekar”. Iz sadržaja: Da kosa ne opada Zbogom kašlju! Ubice jetre Sprečite infarkt i moždani udar Ukiseljena šargarepa za jači imunitet Najbolja hrana za prehlađenog mališana Šećerne obloge za bolno koleno Osam načina da poboljšate cirkulaciju Dan započnite belim lukom Tople kupke za mirne snove ... Izdavač: Color Press Group, Novi Sad Godina: 2019 Broj strana: 68 Povez: meki Biblioteka: Ruski doktor Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: Magazini 58 Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

DALLAS Lee Reintree Knjiga koje je napisana prema seriji, govori o teksaškoj obitelji koja uzdiže svoj ugled, moć i neprijateljstvo od kraja Velike depresije do 70-ih godina. Ewing Oil je kompanija koju je osnovao Jock Ewing kupujući zemljišta i crpeći naftu. Naravno, služio se svim smicalicama kako bi ostvario monopol. Izbacivši svog partnera Diggera Barnesa iz posla, uzevši mu ženu i bacivši ga na koljena podvukao je vječno neprijateljstvo između obitelji Ewing i Barnes. No onda, dođe ljubav i spoji Pamelu, kćerku Barnesovih i Bobbya, sina Ewingovih (koji je uzgred rečeno bio u Vijetnamu, i nitko nema muda suprotstaviti mu se) i vjenčaju se. Kao par čine se jedini razumni u svoj toj zbrci, podvalama i zavjerama i ne daju se pokolebati pod neprijateljstvima zasnovanim na tradiciji. Svi u obiteljima su podmukli, nemoralni i spremni su učiniti sve kako bi se kompanija zaštitila. Da je pak, serija snimljena po ovoj knjizi, bila bi to pornografska serija. Od 39 poglavlja koliko ih ima, 35 zasigurno ima scene seksa. Svaki član obitelji i ranča (njih 15-ak) je opisan u svojim seksualnim aktivnostima. Od žene koja uživa u silovanju, do klasičnog teksaškog seksa u sijenu u staji. August Cesarec, Zagreb 1986 god, 365 str, meki povez, posveta na predlistuu dobrom stanju. L. 1. O. 6.

DALLAS-LEE REINTREE ZAGREB 1986. 365 STRANA STANJE DOBRO. Knjiga koje je napisana prema seriji, govori o teksaškoj obitelji koja uzdiže svoj ugled, moć i neprijateljstvo od kraja Velike depresije do 70-ih godina. Ewing Oil je kompanija koju je osnovao Jock Ewing kupujući zemljišta i crpeći naftu. Naravno, služio se svim smicalicama kako bi ostvario monopol. Izbacivši svog partnera Diggera Barnesa iz posla, uzevši mu ženu i bacivši ga na koljena podvukao je vječno neprijateljstvo između obitelji Ewing i Barnes. No onda, dođe ljubav i spoji Pamelu, kćerku Barnesovih i Bobbya, sina Ewingovih (koji je uzgred rečeno bio u Vijetnamu, i nitko nema muda suprotstaviti mu se) i vjenčaju se. Kao par čine se jedini razumni u svoj toj zbrci, podvalama i zavjerama i ne daju se pokolebati pod neprijateljstvima zasnovanim na tradiciji. Svi u obiteljima su podmukli, nemoralni i spremni su učiniti sve kako bi se kompanija zaštitila. Da je pak, serija snimljena po ovoj knjizi, bila bi to pornografska serija. Od 39 poglavlja koliko ih ima, 35 zasigurno ima scene seksa. Svaki član obitelji i ranča (njih 15-ak) je opisan u svojim seksualnim aktivnostima. Od žene koja uživa u silovanju, do klasičnog teksaškog seksa u sijenu u staji. L. 1 K.M.S.K. 4

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Herkul - Miljenko Jergović Godina izdanja: 2019 Broj strana: 149 Povez: Mek Godina je 2020-i-neka, Hrvatska je i dalje članica Evropske Unije, ali njena je ekonomija na kolenima, turizam se urušio zbog prekomerne gradnje i epidemije stomačnog tifusa za koji su neprovereno optuženi islamski teroristi. Jedina svetla tačka i dalje je fudbalska reprezentacija koja žanje uspeh za uspehom.General, veteran i heroj ratova u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj Anto Gavran, zvani Ćumur, u svojoj velelepnoj kući na jadranskoj obali u mestu Brižnik daje intervju upravo na dan važne fudbalske utakmice između reprezentacija Hrvatske i Srbije.Istovremeno nakon više od trideset godina izbeglištva i upornog izbegavanja povratka u Sarajevo uspešni grafički dizajner i njegova supruga arhitektica odlučuju da svojim jaguarom prvi put dođu na odmor na jadransku obalu. Te večeri, na magistrali koja prolazi kroz Brižnik događa se nesreća, s kojom započinje odvijanje jedne strašne, neželjene povesti.Herkul Miljenka Jergovića ubojita je, opominjuća satira kontra svakog, a posebno domaćeg, nacionalizma i lokalnog fašizma. Ovo je knjiga koja je i mračna i smešna, knjiga iz koje nam iskače nevoljna budućnost sveta. Herkul je kratak roman o opasnosti svakog fanatizma i prelaganog baratanja velikim rečima, opomena za nas ovdašnje. Roman nad kojim ćemo plakati, smejati se i užasavati, istovremeno.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Jednostavna zadovoljstva - Džejn Bouls Izdavač: Štrik Godina izdanja: 2017 Broj strana: 196 Format: 21 cm Povez: Broširani Kao i roman Dve ozbiljne dame, i priče i drame Džejn Bouls jesu izraz njene genijalnosti. Genijalnost Džejn Bouls obuhvata i književni talenat i umetničku prirodu i ekscentrični život. Ali, iznad svega, ona leži u neuporedivoj originalnosti delovanja na čitalačku svest, u snažnoj autentičnosti reči i hrabrosti da se bude slobodna. Ceo opus Džejn Bouls sastoji se od jednog romana, jedne drame i šest priča. Pa ipak, njenu književnost visoko su vrednovali kako njeni savremenici, poput Trumana Kapotea, Tenesi Vilijamsa i Džona Ešberija, tako i potonje generacije poput Ali Smit. Neobična i upečatljiva dela Dežjn Bolus manje su poznata široj publici, a veoma često im ni kritika nije bila naklonjena. Jedna od dve ozbiljne dame, gospođica Gering, na neke ljude delovala je pomalo uznemirujuće, stoji u romanu, i često je ljude morala da tera na razgovor. Slično je i sa samim delima Džejn Bouls, pomalo su neprijatna, pomalo ekscentrična, pomalo uznemirujuća, i razgovaraju samo s čitaocima nesklonim osrednjosti. Ili ćete ih udariti kišobranom (kao što će jedna malograđanka udariti gospođicu Gering) ili obožavati. Džej Bouls rođena je u Njujorku 1917. Kao adolescentkinja obolela je od tuberkuloze kolena i majka ju je odvela u sanatorijum u Švajcarskoj, gde će brojne mesece provesti s nogom u šinama. U tom periodu javila se u njoj ogromna ljubav prema književnosti, ali i niz isto tako intenzivnih opsesija i strahova. Po povratku u Njujork, počela je da eksperimentiše s pisanjem romana i upustila se u seksualne avanture i s muškarcima i sa ženama. Pola Boulsa upoznaje 1937, i naredne godine njih dvoje će se venčati. Medeni mesec provode putujući po Centralnoj Americi, koja će kasnije poslužiti Džejn kao mesto dešavanja jednog dela romana Dve ozbiljne dame. Roman je objavljen 1943. Kritika ga većinom nije razumela. Danas ima armiju obožavalaca. Pol 1947. odlazi u Maroko da radi na romanu Čaj u Sahari. Naredne godine Džejn mu se pridružuje i nastavlja da piše, i to priče. Objavljuje nekoliko, uključujući i remek-delo Izviđački kamp Katarakt. Počinje i rad na drami U letnjikovcu. Drama će biti izvedena na Brodveju 1953., uz mešovite kritike. Džejn odlazi u Tandžer i nastavlja da piše, ali posvećuje se pre svega ljubavnoj vezi s Marokankom Šerifom, aferama s drugim ženama, i društvenom životu koji se često sastojao od pijanki. Godine 1957. doživljava jak moždani udar zbog kojeg skoro potpuno gubi vid. Uprkos tome, rukopis za rukopisom svedoči o njenoj borbi da nastavi da piše. Stanje joj se pogoršavalo i posle boravka u različitim bolnicama, umire 1973. Svojom ličnošću Džejn Bouls očarala je brojne ljude. Bila je izvanredno visprena i duhovita i uvek je radila i govorila neočekivane stvari. Bila je u svakom smislu iznenađujuća, u jednom trenutku tajanstvena a već u sledećem urnebesno smešna – isto kao i njena dela.

Prodajem ocuvane gramofonske ploce 060/525-3888; 066/55-030-55 1. Asia Alpha 1983 izdavac Suzy 2. Donna Summer - Bad Girls V. Britanija 1979 3. Led Zeppelin: - In through the out door - CODA 1982 Suzy - III 1970 4. Pink Floyd: - The Dark Side Of The Moon - jugoton - The Final Cut 1983 - jugoton - Meddle 1971 - jugoton - Wish you were here 1975 - jugoton 5. Dire Straits: - Making Movies 1980 - RTB - Live Alchemy 2LP RTB 1984 - 1978 RTB - Brothers in arms 1985 RTB 6. Ten Years After: - Goin' Home 1975 jugoton - sssh 1969 DERAM - cricklewood green DERAMM 7. Bijelo Dugme: 1974- 1975 jugoton - Bitanga i princeza - jugoton - Lipe Cvatu 1984 - svetlost - Pljuni i zapjevaj moja Yugoslavijo - dijamantska - Kad bi bio bjelo dugme - 1974 - Uspavanka za Radmilu M. 1983 - Eto bas hocu - platinasta 1976 - singl od 1976-1980 jugoton 8. Prljavo Kazaliste: - Heroj ulice Suzy - Korak od sna - jugoton - Crno Bijeli svet - zlatna Suzy 9. Film - U Kulusicu - sva cuda svijeta 1983 uzivo jugoton 10. Zana - Natrag na voz - jugoton - Dodirni mi kolena 1982 - jugoton - dijamantska 11. Najlepse pesme o ljubavi - jugoton 12. Duran Duran: - The Wild Boys - jugoton - Seven and the ragged tiger - jugoton - Arena 1984 jugoton recorded around the world 13. David Bowie: - Modern Love 1983 jugoton - Tonight 1984 - jugoton 14. Bob Marley & the Wailers: - uprising jugoton - the best of 1984 - island records legend - Kaya - jugoton 15. Robert Plant: - Pictures at eleven 1982 Suzy - Shake 'n' stirred 1985 Suzy 16. Deep Purple - In rock 1970 jugoton 17. The Beatles: at the Hollywood bowl 1977 jugoton and the Tony Sheridan 2LP platinasta RTB 18. Sade - Diamond Life 1984 Suzy 19 Falco 1985 jugoton 20 Gino Soccio - Outline Suzy 21. Temptations - Masterpiece 1973 - diskoton 22. Diana Ross - why do foosl fall in love 1981 jugoton 23. Mina Hage - ekstasy 1985 Suzy 24. Madonna - Like a virgin 1984 Suzy 25. Mingus in Europe vol. 1 RTB 26 Prince and the revolution parade - under the cherrty moon - Suzy 27. Ultravox - Quartet 1982 RTL chrysalis 28. The Doors - The Greatest Hits 1980 Suzy 29 The Clash - Combat rock - 1982 Suzy 30 Thomas Dolby - The Flat Earth 1984 jugoton 31 Talking Heads 2LP live set 1979 Suzy 32. Starogradski biseri jugoton 33. Flashdance RTB 1983 34. Dance Craze 1981 RTL 35 Humble Pie performance rocking the filmore 36 Eddy Grant - Going for broke - 1984 jugodisk 37. Peter Tosh - Equal rights 1977 Suzy 38. Xenija - Kad nedelja prodje jugoton 39. Goodbye Cream polydor Hamburg 40. Superstars on Dona- superstars on me 1982 RTB 41. Culture Club - colour by numbers jugoton 42. Galaxy War beograd disk 43. Grand Funk - live album 1970 capitol 44. Uriah Heep - live - jugoton 45. Paolo Frescura - tu cielo, tu poesia - RCA musica Italy 46. Me 'ame in concert - live at Montreux RTB 47. Living Chicago Blues 3 PGP RTB 1978 48. Bosses of the blues 2LP FLYING Dutchman masterpieces Bob Thiele 1976 jugoton 49. The Alman Brothers Band 2LP - The road goes on forever RTB srebrna a colection of their greates recordings

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Odakle - Agnes Lidbek Izdavač: Treći trg Godina izdanja: 2022 Broj strana: 63 Format: 20 cm Povez: Broširani Znanje o šumi nasleđuje se sa stopalima koja se zaustavljaju i s kolenima koja padaju ka mahovini nasleđuje se s prstima ispod tepiha od iglica sa usnama na stablu i listovima ka nadlanici Znanje o šumi je sposobnost da se izgubiš do tačke gde sve prelazi u slobodan pogled Agnes Lidbek, švedska spisateljica, pesnikinja i kolumnistkinja, rođena je 1981. godine i živi u Stokholmu. „Preko dana radim kao analitičarka, večeri provodim sa decom. To znači da mi za pisanje preostaju noći i druge manje pauze. Mogu da preporučim redove na kasi i u metrou kao dobra mesta za pisanje – stignete da uradite mnogo toga ako beležite u telefon.“ Pronaći sebe, njen prvi roman iz 2017. godine, predstavlja promišljanje i ispitivanje ženskih uloga, i ujedno je prvi deo trilogije o modernoj porodici. Roman je naišao na odlične ocene kritičara i publike, i Agnes Lidbek je za njega dobila nagradu lista Borås tidning za debitantski roman. Ovu nagradu mnogi smatraju najznačajnijom nagradom za dela nove švedske književnosti. U proleće 2018. godine izašla je njena druga knjiga, Oproštaj, u kojoj autorka nastavlja da istražuje šta danas znači biti žena. Treći roman u trilogiji, Izgubljen, objavljen je 2019. godine. I ovi romani su naišli na odobravanje čitalaca i kritičara.

Autor: Brana Crnčević Br. strana: 279 Godina izdanja: 2003. Format: 12.50 x 20.00 cm Povez: broširan Brana Crnčević je po svojoj vokaciji pre svega borac. Borac za najstarije i najviše vrednosti: istinu, pravdu, slobodu, čestitost, narod. Kao i svi veliki satiričari (od Aristofana i Juvenala, preko Gogolja do danas), koji su svom narodu izgovorili najpotsmešljivije i najgorče reči, i Crnčević je konzervativac i tradicionalista (u najboljem smislu tih značenja) i patriota od formata. (Zar sumorni i kao pelen gorki Sterija nije pečatao rodoljubive tragedije, zar Stevan Sremac nije pisao srednjovekovne romantične pripovetke, zar Nušić nije patetizovao „Hadži Loju” i vodio protestne nacionalne povorke po Beogradu?) Od tog krupnog zrna je i lirski pesnik Brana Crnčević, prekorno zamišljen nad sudbinom svoga naroda, nad njegovim manama i obmanama, nad njegovim kratkim pamćenjem. Borislav Mihajlović Mihiz „Jedan od naših vratio se iz duge vojne sa četrnaest rana, preko sedla doneo je Ruskinjicu koju je oteo iz turskog harema. Zvala se Natalija. Od tada u svakom kolenu imamo jednu ili dve Natalije i jednog ili dva Aleksandra. Predak je uz put lečio sebe i Nataliju svakojakim čajevima, travama, arčio je plen po mehanama, stigoše ovamo umorni zaljubljeni, i orodiše nas bočno sa Rusima. Natalija je bila poreklom iz svetog Kijeva, Poljaci su je oteli i prodali je Tatarima, a ovi je dadoše u turski harem…”

Liječnik čije su knjige pomogle milijunima čitatelja objašnjava kako odgovarajuća vita-hranjiva (vitamini, minerali, aminokiseline, ljekovito bilje i hormoni) omogućuju tijelu da se izliječi bez konvencionalnih lijekova. Prvi put, dr. Atkins nudi revolucionarni program nutricionizma izvan svoje klinike, Atkinsovog Centra za komplementarnu medicinu u New Yorku. Evo nekoliko dojmljivih uspjeha dr. Atkinsa: RONALD DAWSON je u dobi od 36 godina imao tako jake migrene da četiri godine nije mogao odlaziti na posao. Za manje od mjesec dana terapije vita-hranjivima mogao je prekinuti uzimanje triju različitih jakih lijekova, a migrene su se povukle. MARIAN LONGSTAFF, u dobi od 74 godine, s psorijazom se borila punih 17 godina.Čak i uz znatne doze prednisona, na glavi, koljenima, laktovima i rukama stvarala se ljuskava, nadražena koža. Stanje joj se poboljšalo samo šest tjedana nakon započinjanja terapije vita-hranjivima, a za sedam mjeseci više nije bilo ljuskave kože, svraba niti prednisona. ISABEL PALMER, žena u dobi od 41 godine, imala je dijabetes, astmu, migrenske glavobolje i povišeni krvni tlak. Nakon nekoliko mjeseci ciljane terapije vita-hranjivima svaki je od navedenih poremećaja gotovo u potpunosti nestao. KAREN WICKMAN, četrdesetosamgodišnjakinja posve bez kose, žalila se na umor, gubitak pamćenja i visoku razinu kolesterola, protiv čega joj je propisan lijek stratin. Nakon nekoliko mjeseci uzimanja vita-hranjiva koje je kupovala u trgovini zdravom hranom, količina kolesterola joj se i bez lijekova smanjila za 60 jedinica. Pamćenje i čilost su joj se poboljšali, a najbolje od svega, počela joj je rasti kosa.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Zavičajna knjiga - Vladimir Megre Broj strana: 206 …Ličio je na Anastasiju, možda, malčice na mene, ali se to ne može odmah ustanoviti...- Zdravlja svetlim mislima tvojim, moj tata.- Da, i tebi, svakako, zdravlja – odgovorih.- Oprosti mi, tata.- Šta da ti oprostim?- Što sam prekinuo razmišljanja tvoja važna. Isprva sam podalje od tebe stajao, ne ometajući te, a onda sam da priđem i budem pored tebe poželeo...- Pa, kako idu poslovi tvoji?… Po njegovom pogledu se osećalo: napreže se ne znajući kako da odgovori na moje prosto pitanje. Potom ipak progovori:- Ja, tata, ne mogu da odgovorim na tvoje pitanje. Ne znam, kako idu poslovi. Ovde, tata, život ide. On je lep – život.…- Uvek sa radošću slušam, kada mama govori. I deke kada govore, meni je zanimljivo da ih slušam. I ja njima pričam, a oni me slušaju. A mama Anastasija smatra da previše pričam, da moram više da razmišljam, tako kaže mama Anastasija. Ali, ja hitro mislim i želim da govorim na razne načine.- Kako to, na razne načine?- Kao deke, reči da raspoređujem jednu za drugom, kao mama, kao ti, tata.…- Mama mi je pokazala. Tvojim rečima kada mama počinje da govori, meni vrlo zanimljivo biva.…- A ko bi želeo da budeš?On iznova nije razumeo to najobičnije pitanje, koje ne jednom odrasli postavljaju deci, te odgovori posle kraće pauze:- Ali, ja već jesam, tata...…- Da. Tebi je teško. Mama želi da ti lakše bude. Da predahneš u ljudskim uslovima, ali ti odlaziš onamo gde vrlo teško žive mnogi ljudi. Zato odlaziš, da bi i tamo bilo dobro. Bilo mi je veoma tužno kada sam saznao da postoje ljudi koji nemaju svoju poljanicu, i da ih stalno plaše, terajući ih da žive ne onako kako bi sami želeli……- Mama Anastasija mi je pojasnila, kako si je ti jako zavoleo, ali Ljubav svoju nisi prepoznao. Ipak si, bez obzira na neprepoznatu Ljubav svoju, po povratku onamo gde teško žive ljudi, počeo da radiš onako kako te je molila mama... Osećali su: knjige ovakve ti pomaže da pišeš, još neprepoznata s tvoje strane, energija Ljubavi. I ja sam se rodio zato što si žarko želeo da me vidiš, a i Ljubav je želela. Ti si, tata, pisao knjige, zato što si svet dobar želeo da pripremiš do mog rođenja. Malčice nisi uspeo da ga pripremiš, kad sam se rodio. Zato što je svet velik jako. Mama Anastasija je rekla da dostojnim treba da budem i tebe i sveta. Treba da porastem i spoznam sve.…Kada sam dolazio kod vas u tajgu, još si sasvim malen bio. Uvek sam želeo da te zagrlim, stegnem. Ali je Anastasija govorila: »Ne sme se čak ni milovanjima misao detetova prekidati. Misaoni proces detetov je – veoma važan proces«...- A sada, tata, više ne želiš da me zagrliš?- Želim, ali ne mogu, sve se u glavi nekako izmešalo od tih sistema vaspitanja.- A, da li onda mogu ja to da učinim, da te zagrlim, tata? Jer, naše misli su sad iste.- Ti? I ti takođe želiš da me zagrliš?- Da, tata.Koraknuo je ka meni. Spustio sam se na kolena i potom nekako lagano seo na zemlju. On me je jednom rukom čvrsto stegao oko vrata i privio glavicu na moje rame. Osetio sam otkucaje njegovog srca. A moje je počelo da lupa prvo ubrzano, pa onda na preskok. Otežano sam disao. Verovatno posle nekoliko sekundi ili minuta, srce, koje je udaralo na preskok, odjednom poče da ujednačava svoj ritam, kao da se usklađuje sa otkucajima drugog srca. Vrlo lako mi je postalo da dišem. Nastupilo je takvo stanje da… Poželeo sam da izgovorim ili vrisnem: »Kako je savršeno sve uokolo! Kako je prekrasan život čovekov! Hvala onome, ko je iznedrio ovaj svet!«

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Grad Bohan - Kevin Beri Izdavač: Zavet Godina izdanja: 2014 Broj strana: 310 Format: 20 cm Povez: Broširani Četrdeset godina u budućnosti. Nekada čuven, grad Bohan je na kolenima. Preplavili su ga poroci i podeljen je po plemenskim linijama. Još uvek postoje i otmeni delovi grada, ali grad istinski živi u sirotinjskim predgrađima i sporednim ulicama Smouktauna, soliterima na Severnim padinama i jezivim kaljugama Velike pustare. Grad je već godinama u kandžama Logana Hartneta, gizdavog vođe bande Hartnetovih Kicoša. Nevolja je na pomolu: priča se da je njegov stari neprijatelj ponovo u gradu; njegovi verni poslušnici su postali ambiciozni; njegova žena želi da on napusti sve i započne pošten život… A tu je i njegova majka. „Grad Bohan“ je delo hipnotičke imaginacije u kome se mešaju keltski mitovi i karipski ritmovi, fado i film, uticaji grafičke novele i sveg velikog nasleđa irske književnosti da kreiraju nešto iznenađujuće novo, uzbudljivo i lepo. „Prvi roman Kevina Berija je delo sivog, futurističkog irskog noara, koje je u bliskoj vezi sa starim epskim pričama o bandama. Logan Hartnet, Dugajlija ili Albino, kako ga još zovu, vođa je ganga Hartnetovi Kicoši, koji u većoj ili manjoj meri kontroliše raštrkane sirotinjske četvrti grada. Njegov rival, poznat kao Gant, vraća se u grad posle zagonetnog izgnanstva i ima nekakve namere u vezi sa ženom koju mu je Hartnet preoteo pre mnogo godina. Žanrovski sos – u koji ulaze makijavelistička majka alkoholičarka, ulične borbe u kojima se vijore zastave i nepouzdani saveznici – obilno je začinjen Berijevim inventivno vulgarnim jezikom. U sceni koja prikazuje tok bitke kroz niz brutalnih slika pisac je na vrhuncu virtuoznosti.“ – The New Yorker „Grad Bohan, izvanredan prvi roman irskog pisca Kevina Berija, prepun je čuda. To su, naravno, sve književna čuda: čudo jezika, inventivnosti, iznenađenja. Tu je divljačka brutalnost, ali i smeh. I čovečnost. I postojani bol tragedije.” – The New York Times Book Review

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Dve ozbiljne dame - Džejn Bouls Izdavač: Štrik Godina izdanja: 2016 Broj strana: 253 Format: 21 cm Povez: Broširani Ekscentrična i nepredvidljiva Njujorčanka Kristina Gering i njena jednako neobična, uznemirena i napeta prijateljica gospođa Koperfild, sreću se na zabavi. Dve ozbiljne dame, koje se ne mire sa postojećim stanjem stvari, s tuđim ali često ni sa sopstvenim izborima i koje su spremne na ono na šta drugi ljudi i ne pomišljaju, tvrdoglave se drže svoga puta – jedna je u potrazi za ličnim spasenjem, druga za sopstvenom srećom. Gospođa Koperfild nerado odlazi u Panamu s mužem, ali tamo upoznaje prostitutku Pacifiku, u koju se zaljubljuje. Gospođica Gering, s druge strane, nerado i naizgled iz čista mira, velelepnu kuću blizu grada zamenjuje straćarom na izlovanom ostrvu i okuplja oko sebe neobično društvo: prodavca nekretnina u potrazi za svojim umetničkim bićem, bivšu daktilografkinju koja očajnički traži nekoga ko bi joj, umesto nje same, ispunio život, starca koji veruje da ponovo može da bude mlad… Gospođa Koperfild i gospođica Gering ponovo će ukrstiti puteve na kraju romana za stolom u mračnoj krčmi. Dve ozbiljne dame, stare prijateljice, sešće jedna spram druge da se ponovo upoznaju i što je još važnije – da otkriju same sebe. Dubok, tajanstven, neobičan i duhovit, roman Dve ozbiljne dame (1943), za koji je Tenesi Vilijams svojevremeno rekao da zaslužuje da postane klasik više od ijednog drugog modernog romana, prvi put se pojavljuje na srpskom jeziku. Neobična i upečatljiva dela Džejn Bolus manje su poznata široj publici, a veoma često im ni kritika nije bila naklonjena. Kao što gospođica Gering na neke osobe deluje pomalo uznemirujuće i često mora da tera ljude da razgovaraju s njom, i Dve ozbiljne dame Džejn Bouls pomalo su neprijatne, pomalo uvrnute, pomalo uznemirujuće, i razgovaraju samo s čitaocima nesklonim osrednjosti. Ili ćete ih udariti kišobranom (kao što će jedna malograđanka udariti gospođicu Gering) ili obožavati. Ceo opus Džejn Bouls sastoji se od jednog romana, jedne drame i šest priča. Pa ipak, njenu književnost visoko su vrednovali kako njeni savremenici, poput Trumana Kapotea, Tenesi Vilijamsa i Džona Ešberija, tako i potonje generacije poput Ali Smit. Neobična i upečatljiva dela Dežjn Bolus manje su poznata široj publici, a veoma često im ni kritika nije bila naklonjena. Jedna od dve ozbiljne dame, gospođica Gering, na neke ljude delovala je pomalo uznemirujuće, stoji u romanu, i često je ljude morala da tera na razgovor. Slično je i sa samim delima Džejn Bouls, pomalo su neprijatna, pomalo ekscentrična, pomalo uznemirujuća, i razgovaraju samo s čitaocima nesklonim osrednjosti. Ili ćete ih udariti kišobranom (kao što će jedna malograđanka udariti gospođicu Gering) ili obožavati. Džej Bouls rođena je u Njujorku 1917. Kao adolescentkinja obolela je od tuberkuloze kolena i majka ju je odvela u sanatorijum u Švajcarskoj, gde će brojne mesece provesti s nogom u šinama. U tom periodu javila se u njoj ogromna ljubav prema književnosti, ali i niz isto tako intenzivnih opsesija i strahova. Po povratku u Njujork, počela je da eksperimentiše s pisanjem romana i upustila se u seksualne avanture i s muškarcima i sa ženama. Pola Boulsa upoznaje 1937, i naredne godine njih dvoje će se venčati. Medeni mesec provode putujući po Centralnoj Americi, koja će kasnije poslužiti Džejn kao mesto dešavanja jednog dela romana Dve ozbiljne dame. Roman je objavljen 1943. Kritika ga većinom nije razumela. Danas ima armiju obožavalaca. Pol 1947. odlazi u Maroko da radi na romanu Čaj u Sahari. Naredne godine Džejn mu se pridružuje i nastavlja da piše, i to priče. Objavljuje nekoliko, uključujući i remek-delo Izviđački kamp Katarakt. Počinje i rad na drami U letnjikovcu. Drama će biti izvedena na Brodveju 1953., uz mešovite kritike. Džejn odlazi u Tandžer i nastavlja da piše, ali posvećuje se pre svega ljubavnoj vezi s Marokankom Šerifom, aferama s drugim ženama, i društvenom životu koji se često sastojao od pijanki. Godine 1957. doživljava jak moždani udar zbog kojeg skoro potpuno gubi vid. Uprkos tome, rukopis za rukopisom svedoči o njenoj borbi da nastavi da piše. Stanje joj se pogoršavalo i posle boravka u različitim bolnicama, umire 1973. Svojom ličnošću Džejn Bouls očarala je brojne ljude. Bila je izvanredno visprena i duhovita i uvek je radila i govorila neočekivane stvari. Bila je u svakom smislu iznenađujuća, u jednom trenutku tajanstvena a već u sledećem urnebesno smešna – isto kao i njena dela.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Hipnoze - Mehmed Begić Izdavač: LOM Godina izdanja: 2019 Broj strana: 83 Format: 21 cm Povez: Broširani Zaboravljam ime. Intervali tvojih nestanaka govore više o meni nego o tebi. Kada se opet vratiš pronaći ćeš izraslinu na ožiljku odlaska. Nešto sasvim drugačije, pulsirajuće tužno, režati će i prijetiti novim pravilima. Padam na koljena i zaboravljam svoje ime. Umoran sam. Svakome zaboravljam ime. Melanholija se napokon navikava na mene. Probudila se i svjetlost je puštena unutra. Sada sam siguran da ću joj jednog dana nedostajati. Bubnjar jutra se smjestio u sljepoočnice i dobuje ritam ponavljanja: Ovo je to! Ovo je život koji ću da živim. Svako odlaganje je postalo suvišno. Očekivanja i najtajnija planiranja su možda jednom imala smisla. Ovo je jutro koje izoštrava um i bistri slike. Neću se skrasiti na jednom mjestu, sudbina ne želi da izgradim brvnaru sopstvenim rukama. Moj život plamti u selidbama. Oduzimajući sebe ništavilu, nesvjesno biram gdje ću da idem. Sve se već dešava, sve se desilo. Pjesme sabrane u zbriku HIPNOZE prosto pozivaju na molitveni obred. One su psalmi religije neutješnih. A molitva je uvijek mantra koja ponizno priziva nebesku utjehu. Utjeha je, kako znamo, tek sitna zadovoljština ali, istovremeno, priznat ćete, i najveći dar koji nam nebesa mogu poslati. Marko Tomaš Mehmed Begić (Čapljina, 1977). Osim u rodnom mjestu živio je i školovao se u Mostaru, Sarajevu, Barceloni i Managvi. Jedan je od osnivača i urednika mostarskog časopisa Kolaps. Njegovi prijevodi pjesama Leonarda Cohena objavljeni su u knjizi „Moj život u umjetnosti“, (Alternativni Institut, Mostar, 2003). Kontinuirano sarađuje sa multi-instrumentalistom i producentom Nedimom Zlatarom (Basheskia), a dosadašnji rezultati zajedničkog rada objedinjeni su na dva albuma (Savršen metak i Opasan čovjek). Begićeva posljednja adresa je na karipskom ostrvu La Española, Santo Domingo, Dominikanska republika. Bibliografija L’ Amore Al primo Binocolo, s Nedimom Ćišićem, Markom Tomašem i Veselinom Gatalom (L’Obliquo, Brescia, 2000) Tri puta trideset i tri jednako, s Nedimom Ćišićem i Markom Tomašem (Alternativni Institut, Mostar, 2000) Film, s Lukaszem Szopom (Alternativni Institut, Mostar, 2001) Čekajući mesara (Alternativni Institut, Mostar, 2002) Pjesme iz sobe (Frakcija, Split, 2006) Savršen metak u stomak (Naklada Mlinarec & Plavić, Zagreb, 2010) Znam deka znaeš / Znam da znaš / I Know You Know (Blesok, Skoplje, 2012) Ponoćni razgovori, s Markom Tomašem (Vijeće mladih grada Mostara, 2013) Sitni sati u Managvi (Vrijeme, Zenica, 2015) Opasan čovjek (Buybook, Sarajevo, 2016) Vrijeme morfina (Kontrast, Beograd, 2018) Pisma iz Paname: detektivski jazz (Red Box, Beograd, 2018)

Poslato iz Knina, 1921. Sve zamislivo je moguće nabaviti, al` pismo Keith-a Richards-a od gusala --- Petra Perunovića Peruna iz Pješivaca kod Nikšića ministru Svetozaru Pribicevicu iz 1921. godine, to je 1001 odsto(%) nemoguća misija. 9,2 x 14,2 cm Na razglednici na kojoj je prikazan Knin sa Krkom.... Rukopis ispisan kao da je Perun ministar, maltene, a ne guslar sa Niksickih krsnih vrleti. Cudo veliko. Sam tekst glasi: `Knin 28/ VIII 1921. Prolazeci kroz krsne planine, kroz koje je negda legendarni junak Petar Mrkonjic cetovao, secam se Velikog Srbina, i viteza na nacionalno politickom polju g. Pribicevica, pa mu kroz jeku gusala salje odusevljeni pozdrav i cestita Legiju Casti guslar Perun.` Guslar koji je pevao Pupinu i Tesli! Veliša KADIĆ | 03. maj 2013. 21:18 Narodni guslar i učitelj Petar Perunović Perun, iz Pješivaca, prvi na ovim prostorima snimio guslarsku ploču. Bio je učitelj, patriota i guslar. Vojevao u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. DA nije bilo publiciste Mirka Dobričanina iz Beograda, ko zna da li bi ime narodnog guslara i učitelja Petra Perunovića Peruna iz Pješivaca kod Nikšića bilo sačuvano od zaborava. Bio je učitelj, patriota i guslar, koji je prvi na ovim prostorima pre jednog veka snimio guslarsku ploču! Taj prvenac, na kojem su četiri epske pesme, ovih dana njegova rodbina je presnimila na CD i besplatno deli. Zahvaljujući Dobričaninu, ali i Perunovim bratstvenicima, sve ono vredno (a toga je mnogo), sazdano je između korica Mirkovog dela „Guslar Perun“. Reč je o čoveku koji je živeo od kraja 19. do sredine prošlog veka, između Crne Gore, Srbije i daleke Amerike. Prvi put je javno uz gusle zapevao u Beogradu (1908. godine), i to kod spomenika kneza Mihaila protestujući na taj način protiv aneksije Bosne i Hercegovine. Omirisao je Perun i barut, video krvi i smrt, jer je kao dobrovoljac učestvovao u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, vojevajući i uz gusle hrabreći saborce. Godine 1914. bio je ranjen u borbi na Gučevu, a parčad šrapnela raznela su vrh gusala. O njemu je pripovedao čak i Dobrica Ćosić u romanu „Vreme smrti“. U svom veku često se viđao sa Mihailom Pupinom i Nikolom Teslom, pevao im uz gusle i oduševljavao ih! - U knjizi „Ko su Sloveni“ Paja Radosavljević, profesor Univerziteta u Njujorku, prvi srpski doktor pedagogije, pominje guslara Perunovića. Kada je to delo pročitao Tesla zamolio je profesora da dovede guslara, upozna se sa njim i čuje kako gudi - priča za „Novosti“ Mirko Dobričanin. - Zna se da je Peruna još od mladih dana pritiskala želja da upozna Teslu i ispunila mu se! Prvu gramofonsku ploču, koju je snimio u SAD, poklonio je velikom naučniku iz Like, kao i svoju deseteračku pesmu „Oda o Tesli“. Slušao je genije Perunove ploče, koje su nađene u njegovoj zaostavštini. Možda je Tesla u njima nalazio inspiraciju. Na svu sreću, vreme i ratovi nisu uspeli izbrisati Perunovo svedočanstvo o njegovom prvom susretu sa Teslom 1916. godine, kao i Nikolino obraćanje njemu, koje je Dobričanin objavio u svojoj knjizi: „Meni je drago što vas vidim. Vi ste vojnik i guslar. Ja volim gusle i narodnu pjesmu. Imam ćirilicom štampane sve narodne Vukove pjesme i često pročitam po koju, koliko da se osvežim narodnim duhom i ne zaboravim srpski jezik. Gusle su mi ostale u dragoj uspomeni još dok sam bio dijete u Lici...“ Potom je Perun uzeo gusle u svoje ruke i zapevao epsku pesmu „Stari Vujadin“. „Primijetio sam da sam na Teslu učinio dobar utisak. U sredini pjesme Tesla se malo zanese, a niz obraze mu potekoše suze. Mene to još više oduševi, te sam sve snažnije pjevao. Poslije svršene pjesme, Tesla ustade i snažno mi steže ruku. Tada mi reče: ’Gusle su najjača sila da osvoje dušu Srbinu!’ Iza pjesme „Stari Vujadin“, pjevao sam mu „Omer i Merima“ i „Boj na Kumanovu“...“ Nažalost, nisu se Crnogorci previše odužili Perunu. U selu Tunjevo (nikšićki kraj) podignuta je bista, i to je sve. U Nikšiću nema ulice sa njegovim imenom, ali ima u Beogradu. Njegove gusle čule su se na Univerzitetu Kolumbija, na Sorboni, na raznim frontovima. Večni mir našao je na groblju u rodnom selu Drenovštica nedaleko od Ostroga kod Nikšića. ODA TESLI Petar Perunović Perun napisao je stihove, posvećene Nikoli Tesli. Kada ih je Tesla čuo nije mogao sakriti radost: „Slavni Tesla, genije nauke, Zmaj ognjeni iz junačke Like, Od slovenske krvi i kolena, Lički Srbin od Južnih Slovena, Šaljem vama gusle crnogorske I četiri ploče gramofonske, Da se vama u samoći nađu, Kad vam misli vasionom zađu...“ Perunović, (Perun), Petar, guslar (Pjesivci, Niksić, 24.04.1880. — 09.06.1952). Godine 1900. prešao iz Crne Gore u Srbiju, u Šabac, gde mu je nastavnik muzike bio R. Tolinger. U Negotinu završio Učiteljsku školu (1910). Javno počeo pevati uz gusle 1908. u Beogradu, pred spomenikom kneza Mihaila, u znak protesta protiv aneksije Bosne i Hercegovine. Kao dobrovoljac učestvovao u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Pre svakog okršaja pevao je uz gusle i hrabrio vojsku. Godine 1910. nastupao na sokolskim sletovima u Sofiji i Plevni, 1912. u Pragu prilikom otkrivanja spomenika Palackome. U Americi je uz gusle snimio na gramofonskim pločama bogat niz narodnih pesama. Literatura: M. Murko, Tragom srpsko-hrvatske narodne epike, Zagreb 1951. I, str. 144—149. J. Vukmanović, Smrt guslara P. Perunovića, Pobjeda, 1952. J. M. i R. Đ Fotografija P. Perunovića Peruna preuzeta iz članka Danke Lajić-Mihajlović : `Etnomuzikološki `portret` narodnog muzičara: guslar` AVIONI POLEĆU BEZ PISTE Gusle su bile glas naroda i u nacionalnom i u socijalnom smislu, bile su glas porobljenih i poniženih naroda ili siromašnih društvenih slojeva, ili jednih i drugih. U vreme pokreta za stvaranje nacionalnih država Južnih Slovena u XIX veku, gusle su bile tumačene kao glas slovenskog naroda i korišćene kao simbol legitimiteta borbe za nezavisnost od stranih, odnosno turskih ili austrougarskih gospodara. Socijalni identitet pobunjenog naroda bio je jasnije određen (kao `kuka i motika`, odnosno `sirotinja raja`) od njegovog nacionalnog identiteta, koji je često ostajao opšteslovenski. U portretu Petra Perunovića, najpoznatijeg guslara u Jugoslaviji između dva svetska rata, Radosav Medenica iznosi podatak da je Perunović pevao na sveslovenskom sokolskom sletu u Pragu 1912. godine, da je za tu priliku sastavio i otpevao i jednu pesmu u slavu češkog `oca nacije` Františeka Palackog i da je odmah zatim `Perun na njegov spomenik položio i gusle kao simbol slovenske sloge i veličine`. Priredio: Milovan Matić Deo članka `Tajna veza sa precima` čiji je autor Ivan Čolović ~ `Početkom rata u Ameriku je doputovao i poznati crnogorski guslar Petar Perunović, kako bi nastupao u okviru propagandnih akcija za prikupljanje dobrovoljaca spremnih da se bore protiv Centralnih sila. Znameniti dr Paja Radosavljević, prvi srpski doktor pedagogije, upriličio mu je, između ostalog, i susret sa Teslom, znajući da je on u detinjstvu mnogo voleo junačke pesme, naročito one u kojima Marko Kraljević i Miloš Obilić `razgone Turke na buljuke`. Posle oslobođenja Srbije vratio se Perun u otadžbinu i odmah poslao svom zemljaku prigodan poklon sa posvetom: `Slavni Tesla, genije nauke / Zmaj ognjeni iz junačke Like / Od slovenske krvi i kolena / Lički Srbe od Južnih Slovena / Šaljem vama gusle crnogorske / I četiri ploče gramofonske / Da se vama u samoći nađu / Kad vam misli vasionom zađu...`` ~ Upravo početkom Prvog svjetskog rata je u Ameriku stigao Petar Perunović-Perun, poznati crnogorski guslar. Njegov zadatak je bio da obilazi iseljeničke klubove i svojim guslanjem pobuđuje rodoljubiva osjećanja kako kod Crnogoraca, tako i kod ostalih Srba. Perunović se često viđao sa Mihailom Pupinom, a posjećivao je i Nikolu Teslu. Tesla i Perunović su uvijek vodili dugačke razgovore, a crnogorski guslar nije propuštao priliku da Tesli otpjeva po koju epsku pjesmu. O njihovom prvom susretu 1916. godine, Perunović je ostavio zaista dirljivo svjedočanstvo. Tada mu se Tesla obratio riječima: `Meni je drago što vas vidim. Za vas sam čuo veoma pohvalno. Vi ste vojnik i guslar. Ja volim gusle i narodnu pjesmu. Imam ćirilicom štampane sve narodne Vukove pjesme i često pročitam po koju, koliko da se osvježim narodnim duhom i ne zaboravim srpski jezik. Gusle su mi ostale u dragoj uspomeni još dok sam bio dijete u Lici.` Perunović je potom zapjevao, pa o tome kaže: `Već na početku pjevanja pjesme Stari Vujadin primijetio sam da sam na Teslu učinio dobar ustisak. U sredini pjesme Tesla se malo zanese, a niz obraze mu potekoše suze. Mene to još više oduševi, te sam sve snažnije pjevao. Poslije svršene pjesme, Tesla ustade i snažno mi steže ruku.` Tada je Tesla i naglasio: `Gusle su najjača sila da osvoje dušu Srbinu!` tekst preuzet sa: Radio Ugljevik O životu Petra Perunovića Peruna (1880—1952) saznajemo iz biografija čiji autori nisu etnomuzikolozi.29 Iako je u naslovima istaknuto da se odnose na Peruna kao guslara, što je i nezaobilazno s obzirom na to da je pevanje epskih pesma bila njegova životna preokupacija, moglo bi se reći da su podaci bitni za tumačenje (muzičkog) stila više `provučeni` kroz narativ, nego što su njegova tema. Epizode o muzičkim sposobnostima njegove majke (navodi se da je bila poznata po pevanju i tuženju) i Perunovom ranom ispoljavanju talenta (još kao sasvim mali svojim pevanjem je privlačio pažnju i odraslih ljudi), sugerišu da je u pitanju genetska predodređenost za bavljenje muzikom. U biografijama se ističe i da je Perun bio jedan od guslara-intelektualaca (bio je učitelj po struci), što je, uz život u različitim varoškim i gradskim sredinama, svakako imalo velikog uticaja na razvoj njegovog mišljenja, pa i `muzičkog mišljenja` i izražavanja. I sam Perun je potvrdio da se važne promene koje je svesno uveo u pevanje epskih pesama odnose na dikciju i akcentuaciju — `jasno` pevanje svih slogova,30 što se može povezati s njegovim opštim obrazovanjem, ali i s promenom funkcije epike, pa i njene muzičke komponente. On je verovatno prvi guslar

HATHA YOGA S PRAVOM MJEROM Predgovor - Viktor Knivald Prevod - Melita Wolf Izdavač - Globus, Zagreb Godina - 1980 318 strana 29 cm Edicija - Biblioteka Priručnici za svakoga Povez - Tvrd SADRŽAJ: Predgovor Koja je svrha stava? Praktične upute PRVI STADIJ 1. Uključivanje Stav nazvan mrtvac / Osnovne tehnike disanja / Obrana i pohvala tehnike zadržavanja daha 2. Širenje prsnog koša Luk / Skakavac / Kobra 3. Vježbe kompenzacije. Pospješenje otjecanja krvi iz nogu Priprema za rocking - njihanje / Kosina 4. Pregibi prema naprijed. Oslobađanje zglobova kuka Štipaljka prema naprijed / Stav nazvan učenikov /Postranična štipaljka / Priprema za štipaljku kravlja glava 5. Kako se postiže mir i unutrašnja šutnja Riba /Joga mudra dijamant 6. Oslobađanje pritiska trbušne šupljine Polumost 7. Oslobađanje zglobnih tijela kralješnice Osnovni stav torzije - uvijanja na tlu / Stav dijamant 8. Treba li znanje i sposobnost stjecati sam ili usvajanjem ponuđenog obrasca? DRUGI STADIJ 1. Uključivanje Stav mrtvaca / Stav mačke / Stav u čučnju nazvan Arapinovim 2. Širenje prsnog koša Luk / Skakavac / Kobra 3. Kompenzacijske vježbe kralješnice i pospješenje otjecanja krvi iz nogu Stav nazvan tronožac / Stav nazvan kosina - varijanta / Vježba rockinga - njihanja 4. Pregibi prema naprijed i oslobađanje zgloba kuka Velika štipaljka / Postranična štipaljka / Štipaljka s podignutom nogom 5. Kako postići mir i unutrašnju šutnju Stav nazvan kravlja glava / Postrančeni stav ribe / Joga mudra 6. Oslobađanje pritiska trbušne šupljine Varijacije na polumost / Polumost: spuštanje suprotstavljajući se otporu / Stav nazvan stol 7. Oslobađanje zglobnih tijela kralješnice Stav nazvan matsyendra 8. Završni sjedeći stav Naizmjenično disanje / Dijamant / Heroj TREĆI STADIJ 1. Uključivanje Pozdrav suncu 2. Širenje prsnog koša Luk / Skakavac / Kobra / Stav s osloncem na leđima 3. Vježbe za kompenzaciju. Pospješivanje otjecanja krvi iz nogu Stav na glavi 4. Pregibi prema naprijed. Oslobađanje zglobova kukova Velika štipaljka / Postranična štipaljka s jednim stopalom na suprotnoj natkoljenici / Štipaljka kravlja glava / Podignuta štipaljka koja se izvodi s obje noge 5. Kako se postiže mir i unutrašnja šutnja Riba u polulotosu. Riba u lotosu / Joga mudra 6. Oslobađanje pritiska u trbušnoj šupljini Kompletni stav / Polumost / Svijeća s nagibom / Otvoreni rocking - njihanje 7. Torzije - uvijanja i oslobađanje zglobova Torzija u stavu žabe / Torzija u stavu matsyendra 8. Stavovi u kojima je sljedbenik nepomičan Stav žabe 9. Brze tehnike OSLOBAĐANJE POJEDINIH PODRUČJA ZGLOBOVA 1. Rad na pokretljivosti kukova Širenje područja kukova / Oslobadanje kukova / Priprema za lotos / Polumost / Poluriba / Riba / Stav s jednostranim izduženjem / Joga mudra sa spojenim stopalima / Kornjača / Dvostruka štipaljka iz Gokarne / Štipaljka koja oblikom podsjeća na gadanje lukom / Štipaljka iz Gokarne / Vezana štipaljka / Kompletni stav / Riba / Joga mudra s koljenima položenim jedno iznad drugog 2. Torzije - uvijanja na tlu Torzije na tlu jedan / Torzije na tlu dva / Torzije na tlu tri / Torzije na tlu četiri / Torzija u stavu krokodila / Lotos PSIHOLOŠKO OBNAVLJANJE, POSTIZAVANJE POSTOJANOSTI I ČVRSTINE Krojačev položaj / Polulotos / Dijamant /Heroj / Mjerni stalak / Postizanje ravnoteže / Stav u kojem je oslonac sučelice tlu / Stav s postraničnim osloncem / Most / Raspor /Raspor u profilu / Stav koji se izvodi samo jednom nogom / Trokuti / Jednostavni trokut /Trokut s postraničnim rasporom / Trokut s uvijanjem ili torzijom / Trokut u kojem glava tvori protutežu / Veliki trokut s glavom na tlu / Stavovi zam ravnotežu / Škorpion / Zaključak RAFINIRANE VARIJANTE Ples / Štipaljka s jednom nogom u okomitom položaju / Štipaljka s torzijom ili uvijanjem / Kompletni stav / Riba u stavu lotosa / Žaba / Štipaljka u stojećem položaju / Konačan stav / Torzija ili uvijanje u stavu lotosa / Stav koji se izvodi jednom nogom / Štipaljka s postraničnim pregibom / Gavran / Postranična varijanta gavrana / Plug / Otvoreni plug / Postranični plug / Most / Most na jednoj nozi / Luk / Kraljevska kobra / Prijelaz od pluga na polumost / Kornjača / Stav u obliku ptičje glave / Štipaljka iz Gokarne / Matsyendra / Postranična štipaljka iz Gokarne / Stav u obliku kravlje glave / Skakavac /Zametak / Podignuti lotos / Lotos s njihanjem / Obrnuta riba / Priprema / Konačni stav / Štipaljka u tri faze / Prekrižena štipaljka / Stav za postizanje postojanosti i čvrstoće / Dijamant

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Karakter - Samjuel Smajls Godina izdanja: 2018 Broj strana: 342 Povez: Mek Smatram za veliku sreću, što mogu doprineti, i u tako maloj meri kao što je izdavačeva, izlasku prevoda Smajlsove knjige o Karakteru pred srpski svet. Kao zemljak pisca mogu posvedočiti, da se dela njegova, a ovo naročito, visoko cene svuda gde se engleski jezik čuje, pa se nadam: da će ono naići na istu ljubav i kod srpskih roditelja i kod srpske omladine — i muške i ženske. Jer, ne leži li i dobra i zla, i jaka i slaba, klica karaktera još na samom materinom krilu? i ne razvija li se ona, posle, domaćim vaspitanjem i primerom? Kome nije poznato, kako je lako saviti mlado drvo, a kako teško u gori grm?Omladini, dakle, kojoj život treba da izgleda kao i bezgraničan u mogućnosti za dobro, tome mladom kolenu srpskom, ja želim da ova knjiga bude vodilja i potpora na svetlu joj putu, a sve, kako bi joj se i glas Božiji i glas njenoga naroda mogao odazvati sa: dobro je: dobro!Beograd 1889.Francis X. Makenzi.Knjiga, tajna čije vrednosti ne leži samo u uspehu pera jednog od najboljih pisaca moderne Engleske, nego i u dragocenoj zbirci klasičnih slika i primera, pozajmljenih iz istorije karaktera celoga sveta i čoveštva — ta se knjiga — Bogu hvala — evo javlja i na našem maternjem jeziku!Dobrodošla i moralno najnaprednijem dobu, svake zemlje i svakog naroda, ova je knjiga, smemo da kažemo, prava potreba za današnje vreme i koleno srpsko. Jer, ako je istina, a cela je istina, da su slobodu i državu našu iz mrtvih dozvali, ne ljubimci sile i gospostva, već junaci i mučenici — ti karakteri — sirotinje raje; i, ako je istina — a očevidna je — da ideal veličine koji srpsko pleme, i u najsrećnijem slučaju, i u najdaljoj budućnosti, ostvariti može, nije ideal materijalne, brojne, ili prostorne, nego moralne, duševne, kulturne veličine, onda je prvi uslov za takav uspeh: škola karaktera! Pogrešno se misli, ako se misli, da Srbiju druge rane tište; ili da njenom biću i razviću druge opasnosti groze. Ne. Dokle majka Priroda ove zemlje iz nedara svojih pruža milijune, a u utrobi svojoj krije milijarde, prava potreba za ovaj narod i državu biće samo: ljudi, ljudi i ljudi! Kakvi ljudi? — smemo da kažemo — odgovoreno je u knjizi, kojoj je Samuilo Smajls dao visoko i dostojno ime:Što se prevoda kao takvog tiče, ostavljamo kritici da o njemu svoj sud izreče. Mi imamo samo neka objašnjenja da napred ponudimo, a na ime: da smo se trudili, ali ne toliko da „prevedemo”, koliko da posrbimo Samuila Smajlsa. U tome cilju, i pored slobodne upotrebe poznatih prevodničkih prava, prilagođavali smo i samo izdanje domašaju srpskog čitaoca; jer je engleski oriđinal udešavan isključno za domaću potrebu, i obuhvatio je priličan broj čisto provincijalnih, ili i lokalnih, slika i prilika — koje, naravno, ne mogu imati interesa za spoljni i daleki svet, kao što smo mi. Uz ovaj prevod smatramo još za dužnost, da sa priznanjem konstatujemo: da materijalna zasluga za prenašanje ove blagorodne biljke iz bogatoga vrta britanske literature na široko, no još slabo obrađeno, polje srpske knjige i nauke, pripada prvo: Opštini Beogradskoj, koja nam je u organu svome („Beogradskim Opštinskim Novinama”) ukazivala trogodišnje gostoprimstvo; a za tim, našem čestitom sugrađaninu i bratu Englezu, g. Francisu X. Makenziju, koji je uzeo na sebe sve troškove oko zasebnog izdanja ovoga dela u vrlo lep broj pečatanih komada.Beograd,Na Novu GodinuPrevodnik1889.Najpre privatnom inicijativom čestita nam sugrađanima engleskog, od tada, na žalost, i pokojnog Francisa X. Manenzija, — a sada ustalačkom zaslugom jednog skromnoga knjižara srpskog, g. Lazara S. Markovića, — evo gde najbolje delo slavnoga Samuila Smajlsa, knjiga mu o Karakteru, izlazi po drugi put pred srpski svet. . .Bilo je to ravno pre devetnajest godina, kad se ova knjiga, kao trogodišnji odpečatak iz organa prestoničke nam opštine, iz „Beogradskih Opštinskih Novina”, pojavila u prvome posrbljenom izdanju svom. A kad pomislimo da je toliki period vremena koliko i čitav vek jednog prosečnog naraštaja srpskog, onda — prst na čelo, a ruku na srce — mi, bedni književnici i izdavači srpski, jedva da imamo šta sebi tu da čestitamo. Jer, kad uzmemo one stotine primeraka koje je darežljiva ruka prvobitnog izdavača (pok. Makenzija) sirotnim čitaocima srpskim poklonila, onda se ne hvata ni puna stotina odkupljenih primeraka na godinu. Da! I ma da se ova Smajlsova knjiga, u velikoj joj postojbini albijonskoj, smatra za dostojnu prevodnicu slova božjeg, pisma biblijskog; ma da se ona i od najbezbožnijih ateista prosvećenog Zapada može uzeti kao dragocena pomoćnica apostola Nauke, ali naročito vaspitnika Omladine — kao građa, ako ne i kao sama jezgra, onog novog Jevanđelja, koje ima preporoditi suvremeno društvo i čoveštvo na čvrstoj osnovi zdravoga morala, na granitnom temelju ljudskog Karaktera velim — i ako svaka jedna knjiga služi, i jevtino služi, tako skupome cilju sviju nas — opet je žalostan fakt: da su, za svih ovih devetnajest dugih godina, prema njenoj pojavi u Srpstvu bili ravnodušni svi najmoćniji činioci naši, svi: i škola i crkva, i opština i država, pa čak i najviša akademska inteligencija naša. Da! i kamo lepe sreće da je Otadžbina naša samo jedna malena pozornica karakternih velikana srpskih, da je ona tako bogata u sinovima uzvišenih pobuda i podviga, da joj ovaka jedna knjiga može biti samo izlišna, ili čak i dosadna, pridika. Avaj! avaj! Ma koliko da verujemo — a verujemo — u veliku budućnost malena nam plemena; ma koliko da se tešimo — a i tešimo se i ponosimo se — džinovskom vitalnošću njegovom, onom u istini zavidnom mu snagom životnom, opet je iskrenost naša prema njemu dovoljno duboka, da nalazimo kuraži da mu javno kažemo: da će On, taj rod, taj Narod, srpski jedino i zasluživati da bude moćan i srećan, ako država njegova bude i kolevka svetlih karaktera. Da! i samo srpske dike radi dodajemo, ako bude i kolevka baš onakvih karaktera — jer boljih ni u ovoj knjizi nema — kakvi su ju iz kosovske grobnice vaskrsli, i na sunce Slobode pobedno izneli!!. . .Beograd Na Novo Leto, 1908.Prevodnik.Evo nas i sa trećim izdanjem knjige modernog klasika Samuila Smajlsa, na maternjem nam jeziku srpskom, Cela je istina, da nas od druge pojave njegove u Srpstvu razdvajaju dvadeset i dve pune godine; a od prve, i svih četrdeset ! Ali fakt je, da su u tom vremenu prešli preko glave i Srpskog Naroda i Srpske Države — pa, dakle, i srpske čitalačke publike — bezbroj krupnih i tragičnih događaja. Za knjigu se traži, kao i za materijalnu privredu, vreme Mira, tihe mogućnosti, i dovoljne pribranosti narodne. A u toj svetlosti, još žive nam istorije, može se slobodno čestitati onome sirotinjskom broju srpskih ljubitelja dobre knjige, koji su, pre katastrofalne godine petnajeste, samostalno i samorano prihvatili drugo izdanje Smajlsovog „Karaktera”. Velim, i samostalno i samorano; jer, ni drugo izdanje (skromna mu izdavača) nije uživalo patronat krugova kojima je najviše dolikovala mecenatska uloga prema vaspitnoj literaturi narodnog podmlatka; a o kojima je (krugovima) reč u prethodećem predgovoru. . .Od svoje strane, mi nalazimo, da se prilikom trećeg izlaska Smajlsovog pred srpski svet, ne možemo iskrenije odužiti zasluzi napred pomenute samostalne potpore čitalačke, nego ako javno, kao i pobožno, poželimo, i to:Prvo, da i srpska knjiga doživi samostalnu sreću engleske; pa, pomoću te sreće, i oprosti se onoga prosjačkoga štapa koji ju prati od sama joj rođenja u državi. IDrugo: da oni svesni roditelji srpski, koji samo prirodno mogu želeti, i žele, životu i veku svoga poroda: granitni temelj čestite karakternosti ljudske, da ti roditelji blagovremeno obezbede svome po rodu, pored svetle slike sopstvena primera, i dostojnog vaspitača mlade duše i srca.BeogradPrvog februara 1930, god.Prevodnik.PostScriptum. Da ne propustimo da dodamo, da smo i u ovom izdanju Smajlsove knjige sačuvali nasleđeni pravopis očeva srpske novije književnosti: Vuka Karadžića i Đure Daničića. I da, ugledajući se na urođenu konservativnost najnaprednije na­cije na svetu — i Stare i Mlade (prekomorske) Engleske — nećemo da idemo za „akademskim” reformatorima — pa makar oni bili i „jugoslavenski” — koji su iz sve snage zapeli, da i narodnu nam književnost upregnu u hameleonska kola pariskih pomodara. . .Gornji.

Kao novo. Bez posvete. Dablinci - Džejms Džojs Izdavač: LOM Godina izdanja: 2009 Broj strana: 209 Format: 22 cm Povez: Broširani Džojsovo remek-delo „Dablinci“ čini petnaest priča na granici naturalizma i modernizma, koje govore o životu u Dablinu s početka 20. veka. Grad iz kog je rano otišao, ali koji je zauvek ostao mesto radnje njegovih knjiga, Džojs opisuje kao centar paralize, fizičke i duhovne. Mnogi likovi iz „Dablinaca“ pojavljuju se, u manjim ulogama, i u romanu „Uliks“, a po poslednjoj i najpoznatijoj priči, „Mrtvi“, Džon Hjuston je 1987. snimio istoimeni film. O dugotrajnoj i mukotrpnoj istoriji nastanka ove knjige, Džojs u jednom pismu kaže: „Deset godina života izgubio sam u dopisivanju i prepisci oko ‘Dablinaca’. Bila je odbačena od 40 izdavača, njen slog je triput rasturan, a jednom je čitav tiraž uništen. To me je stajalo preko 3.000 švajcarskih franaka poštarine, voznih i brodskih troškova, jer sam se dopisivao sa 110 novina, 7 advokata, 3 udruženja, 40 izdavača i nekolicinom pisaca.“ Ovo izdanje „Dablinaca“ rađeno je prema ispravljenom engleskom izdanju iz 1967. godine, po čemu se razlikuje od prethodnih izdanja kod nas. U označavanju direktnog govora umesto znaka navodnika uvedena je crta, pošto je Džojs smatrao znake navoda neestetskim i neprirodnim. Nisu ispravljani ni Džojsovi kurzivi, a interpunkcija i spelovanje su vraćeni na prvo, londonsko, izdanje iz 1914, koje je, za razliku od kasnijih, poštovalo autorovo izbegavanje korišćenja znakova interpunkcije. O autoru: Najveći irski pisac Džejms Džojs (1882 – 1941) presudno je uticao na razvoj moderne književnosti, posebno svojim romanom „Uliks“. Iako je najveći deo svog života proveo u dobrovoljnom izgnanstvu, čitav njegov književni rad opsesivno je posvećen rodnom Dablinu. Posle završenog elitnog jezuitskog koledža, Džojs je odbio karijeru sveštenika i upisao studije modernih jezika. Pokušavao je da napravi karijeru kao pevač, jedno vreme je radio je kao nastavnik u školi, ali već 1904. sa svojom životnom saputnicom Norom Barnakl odlazi na dobrovoljno izgnanstvo, i preko Pariza, Ciriha i Trsta, stiže u Pulu, koje je, rezigniran, nazvao „mestom koje je i bog zaboravio“. U Puli je neko vreme radio kao nastavnik engleskog, zatim prelazi u Trst, a potom u Rim. Zbirku priča „Dablinci“ nijedan izdavač ne želi da štampa zbog navodnog nemorala, a Džojs se sve više odaje piću. Tek oko 1913. karijera mu kreće nabolje, pogotovo nakon podrške već afirmisanog Ezra Paunda. Roman „Portret umetnika u mladosti“ uskoro počinje da izlazi u nastavcima, a konačno i „Dablinci“. Paund ga je je uputio i na feministkinju Harijet Šo Viver, zahvaljujući čijoj finansijskoj potpori je Džojs narednih 25 godina mogao da se potpuno posveti pisanju. Po izbijanju Prvog svetskog rata prelazi s porodicom u Cirih, gde uskoro postaje poznat u umetničkim krugovima. Od 1920. do 1940. živeo je u Parizu. „Ulis“ je objavljen 1922. godine i odmah zabranjen u Britaniji i Americi, iako je Hemingvej, oduševljen knjigom, nekoliko primeraka prokrijumčario u Ameriku. Na primedbe o nemoralu, Džojs je rekao da „ako ‘Uliks’ nije prikladan za čitanje, onda život nije prikladan za življenje“. Njegovo testamentarno delo, „Fineganovo bdenje“, i dalje se smatra nepročitanim. Život velikog pisca obeležen je i brojnim zdravstvenim problemima. Poslednjih dvadeset godina života vid mu se sve više pogoršavao, sve dok nije ostao skoro slep. Džojsova ćerka Lucija bolovala je od šizofrenije, a Jung je smatrao da i Džojs boluje od iste bolesti. Umro je u Cirihu 1941. godine, a kasnije je utvrđeno da je najverovatnije bolovao od Aspergerovog sindroma, srodnog autizmu. Odlomak iz priče „Mrtvi“: Čvrsto je spavala. Naslonjen na lakat, Gabrijel je bez ljutnje neko vreme posmatrao njene zamršene uvojke i poluotvorena usta, slušajući njeno duboko disanje. Tako znači, doživela je tu romantičnu ljubav u mladosti: jedan čovek je umro zbog nje. Jedva da ga je sad dirnula pomisao na to kakvu je on, njen muž, bednu ulogu igrao u njenom životu. Posmatrao ju je dok je spavala kao da nikad i nisu živeli kao muž i žena. Njegov ispitivački pogled dugo je prelazio preko njenog lica i kose: pomisao na to kakva mora da je bila onda, u cvetu devojačke lepote, probudi mu u duši neobičnu prijateljsku samilost. Jedva da je i sebi mogao da prizna da joj lice više nije lepo, ali je znao da to više nije ono lice zbog kog je Majkl Fjuri prkosio smrti. Možda mu nije ispričala sve. Pogled mu odluta do stolice preko koje su bile prebačene njene stvari. Po podu se pružila vrpca od podsuknje. Jedna čizma stajala je uspravno, samo se sara presavila; druga je ležala na strani. Čudio se provali svojih osećanja od pre jednog sata. Šta ju je izazvalo? Večera kod tetke, njegov budalasti govor, vino i ples, šale i smeh prilikom pozdravljanja u predvorju, ugodna šetnja po snegu pored reke. Jadna tetka Džulija! I ona će uskoro biti samo sen pored seni Patrika Morkana i njegovog konja. Dok je pevala „Udešena za venčanje“ opazio je u momentu taj oronuli izgled njenog lica. Uskoro će, možda, on opet sedeti u onom istom salonu, ali u crnini, sa cilindrom na kolenima. Zastori na prozorima biće navučeni, tetka Kejt sedeće kraj njega, plačući i šmrkčući pričaće mu kako je Džulija izdahnula. On će pokušavati da nađe reči utehe, i naći će samo neke neuverljive i beskorisne. Da, da: to će se uskoro dogoditi.

Spolja ima manja okrznuća, bez pisanja iznutra, kompletna naravno (KutX) ---------------------------------------------------------------------------------------------------- Poštovani kupci, na mom nalogu možete naći dosta povoljnih, kvalitetnih i retkih knjiga raznih domaćih i stranih pisaca: Abnet Den, Agatston dr Artur, Ajovin Viki, Albahari David, Aleksijevič Svetlana, Alen Dejvid, Ambrozini Karlo, Amirezvani Anita, Anderson Kevin Džejms, Aničić Martina, ANIMA ART, Arakava Hiromu, Arkas Arkas, Armitano Paolo, Asimov Isak, Azevedo Fransisko, Bable Matje, Bajić Đorđe, Balard Dž. G., Balard Džejms Grejam, Ban Kalen, Barbato Paola, Barberi Mjurijel, Barker Pet, Barouz Džejsen, Beah Išmael, Beler Džordi, Benconi Žilijet, Bendis Brajan Majkl, Benet Alan, Benet Džo, Benson Majk, Bern Džon, Bes Žorž, Bester Alfred, Betl Erik, Beviklava Đakomo, Bilota Alesandro, Binči Mejv, Bjusijek Kurt, Blati Vilijam Piter, Bogavac Milena, Bols Ričard N., Bozeli Mauro, Brajan Kejt, Braun Majkl, Bruno Ena, Bujsema Džon, Bular Iber, Burguen Mikael, Buržon Fransoa, C. Oz dr Mehmet, C.Herman Iselin, Čajld Li, Čajna Mjevil, Čik Mejvis, Čobanov Vanja, d’Ansambur Toma, Dagan Džeri, Dajer Dr Vejn, Dankan Šenon, Davidović Mile, de Bever Moris, De Đovani Mauricio, de Jong Eme, De Nardo Đuzepe, de Vigan Delfina, Defalko Tom, Dej Silvija, Dejvid Piter, Dejvis Šejn, Delakur Gregoar, del Toro Giljermo, Depardje Žerar, Devil Patrik, Difo Žan, Dimitrijević Branko, Ditko Stiv, Dorizon Gzavje, Dr Vilijams Mark, Duenjas Marija, Dupro Džin, Dženkins Pol, Džojs Rejčel, Džons Džef, Džons Džef, Džordž Elizabet, Đenova Lisa, Eker T. Harv, Elbom Mič, Elrod Hal, Englhart Stiv, Enis Gart, Enok Luka, Ešli Triša, Evans Gejl, F. Rojzen dr Majkl, Ferari Žerom, Feri Žan-Iv, Finč Meredit, Fišer Tibor, Flečer Džared K., fon Zigesar Sesili, Ford Džasper, Ford Majkl Kertis, Foster Harold, Franken Andre, Fraud Brajan, Frenk Gari, Frenkel Lois P., Funke Kornelija, Furno Davide, Gajović Aleksandar, Garni Ron, Garsija de Urturi Eva, Gatalica Aleksandar, Gavande Atul, Gejman Nil, Gemel Dejvid, Genasija Žan-Mišel, Gera Pija, Gerber Majkl E., German Esterheld Hektor, Gez Olivije, Gibons Dejv, Gifen Kif, Gilbert D. R., Gišler Viktor, Gledvel Malkom, Gledvel Malkom, Glori Tijeri, Goldamer Frank, Golon An, Gosini Rene, Grandes Almudena, Grant Stiven, Graton Tesa, Grej Alasdir, Grejam-Smit Set, Grember Filip, Grendal Jens Kristijan, Grigorjev Ana, Grimaldi Viržini, Grimsrud Beate, Grin Grejam, Grujić Marija, Gudkajnd Teri, Gudž Ajlin, Guld Stiven, Gulnik Robert, Gurna Abdulrazak, Gvin Sem, H. Harison Hari, Hagena Katarina, Hajnlajn Robert A., Hajt Džonatan, Haldemen Džo, Hamet Dašijel, Haris Den, Haris Sem, Haris Šarlejn, Harison Lizi, Hazard Širli, Heg Peter, Hejvol Gaute, Hek Don, Hek Don, Herbert Brajan, Herbert Frenk, Higins Džordž V., Hiki Elizabet, Hikman Džonatan, Hil Suzan, Hislop Viktorija, Hjortsberg Vilijam, Hofman E. T. A., Hogan Čak, Hoking Amanda, Holmkvist Nini, Holt Ijan, Ipen Herman, Ivanov Aleksej, Ivković Živojin, J. Zajvert Lotar, Jaganjac Edo, Jakobsen Roj, Jangši Ču, Janković Branislav, Janson Klaus, Jaud Tomi, Jovanov Dragan, Jovanović Vladan, Juing Al, K. Hamilton Lorel, K. Von Brajan, Kabat-Zin Džon, Kadra Jasmina, Kamins Džanin, Kamunkoli Đuzepe, Kard Orson Skot, Karer Emanuel, Karkatera Lorenco, Kasteli Alfred, Kazali Mateo, Kej Gaj Gavriel, Kejgan Robert, Kejts Doni, Kent Kruger Vilijam, Keri Majk, Kerol Outs Džojs, Kešor Kristin, Kilifor Pejo Pjer, King Tom, Kirbi Džek, Kirkman Robert, Kistenmaher Tiki, Kiširo Jukito, Klark Artur Č., Klark Suzan, Klarkson Džeremi, Kler Kasandra, Klermont Kris, Klermont Kris, Klouvs Stiv, Koapel Olivje, Koh Ričard, Kokram Dejv, Kolen Reno, Kolins Katana, Kotjas Patrik, Kovil Brus, Krakauer Džon, Kristensen Sobi Laš, Kristof Džej, Kuk Darvin, Kunc Din, Kuper Suzan, Lagerkranc David, Laski Ketrin, Lašon Stig, Lauri Luis, Le Klezio Žan-Mari Gistav, Le Tandr Serž, Leki En, Leki Marijana, Lemetr Pjer, Lengl Madlen, Lerekile Žerom, Levinson Morus Ričard, Li Alan, LI Pol, Li Sten, Lihejn Denis, Lim Ron, Lindzi Dejvid, Lins i Silva Flavija, Ljamazares Hulio, Loazel Režis, Loer Džim, Lorens Doktorou Edgar, Lori Hju, LueLin LueLin, Luis Bernard, Luis Dejvid, Lukić Biljana, Lutz Ivan, Majkl Gilen Kjeron, Majron Viki, Makdonald Ros, Makgvajer Džejmi, Makjuan Ijan, Maknil Elizabet, Malije Vensan, Manfredi Đanfranko, Mankel Hening, Manko Leonardo, Mantel Hilari, Marfi Šon, Marijas Havijer, Marjanović Srđan, Marković Rade, Mastantuono Korado, Mazijeri Mikele, Mebijus Žan Žiro, Mek Dejvid, Meksted Ana, Melcer Bred, Menki Dag, Meseldžija Petar, Metison Ričard, Mijović Anja, Milar Margaret, Milar Mark, Milentijević Jovan, Miler Frenk, Milidrag Predrag, Minije Bernar, Minjako Luiđi, Moća Federiko, Morales Ralf Rags, Moravija Alberto, Morgenstern Erin, Morison Grant, Mur Alan, Napolitano En, Nat Han Tič, Nestor Džejms, Nikolić Dušan, Notomb Ameli, O`Flanagan Šila, O`Konor Džozef, O’Flanagan Šila, Oksanen Sofi, Olson Linda, Oskan Serdar, Pančić Teofil, Panić Ivan, Pantić Maja, Paolini Kristofer, Parnot Žoel, Pauš Rendi, Pec Monika, Penak Danijel, Penevski Zoran, Perez-Reverte Arturo, Persi Voker, Peter Nistrem Peter Molin, Petković Miloš, Petrimo Nikola, Petruševska Ljudmila, Pik Mervin, Pinčon Tomas, Pirsi Mardž, Pirsig Robert M., Polan Majkl, Portis Čarls, Prat Hugo, Prentis Džon, R. Kirnan Kejtlin, Radaković Žarko, Radosavović Đuro, Raf Met, Rajan Entoni, Rajs En, Raka Greg, Raviola - Magnus Roberto, Rejmond Aleks, Rejmond Aleks, Rekioni Roberto, Renije Mišel, Ribić Esad, Riju Paskvale, Rikar Matje, Robinson Merilin, Rodžer Stern, Rodžers Maršal, Rolins Džejms, Romita stariji Džon, Ros Aleks, Ros Luk, Rosinski Gžegož, Rosinski Žan Van Am, Rouling Dž.K., Ruis Safon Karlos, Sahnovski Igor, Salver Lidi, Samura Hiroaki, Sangani Radika, Sapkovski Andžej, Sarajlija Adrijan, Satrapi Marđan, Sebold Alis, Sem-Sandberg Stiv, Sent Džon Mandel Emili, Sera Antonio, Serl Rebeka, Sevidž Sem, Si Liza, Silverberg Robert, Simeoni Điđi, Simeoni Điđi, Simons Den, Simonson Helen, Sinkevič Bil, Skalera Mateo, Skalzi Džon, Skokin Katarina, Skot Kard Orson, Slot Den, Smit L. Dž., Snajder Skot, Sobi Kristensen Laš, Sorentino Andrea, Soul Čarls, Spurijer Sajmon, Stajn Gart, Sten Viveka, Sterdžen Teodor, Stjuart Dejv, Stojanović Gorčin, Stojanović Zoran S., Stoker Brem, Stoket Ketrin, Stražinski Dž. Majkl, Strugacki Arkadij i Boris, Stupar Marija, Sudžuka Goran, Šarlije Žan-Mišel, Šejić Stjepan, Šeli Meri, Šenkel Andrea Marija, Šepard Lucijus, Šin Kjung-suk, Šot Ben, Šou Dejvid, Šuter Džim, Švarc Toni, T. Pisegir Alen, Tabari Žan, Talajić Dalibor, Tejlor Tom, Tišma Slobodan, Tol Ekart, Tolkin Džon Ronald Ruel, Tomas Roj, Tomas Roj, Tomlin Matson, Tripković Milan, Tuj Kim, Tuševljaković Darko, Uderzo Alber, va Tiongo Ngugi, Vajnhaus Mič, Vakui Ken, Valta Gabrijel Hernandez, Van Ham Žan, Vasmu Herbjerg, Vejd Mark, Velman Fabijen, Vels H. Dž., Vels Marta, Vidal Gor Vijeti Stefano, Vilijams Najl, Vilijamson Džošua, Vindzor-Smit Bari, Vinik Džad, Vinsent Pol, Vinterson Dženet, Vise Jan, Vols Džanet, Volton Džo, Vort Dženifer, Vots Alan, Vulf Džin, Vulf Majkl, Vulfman Marv, Zab Džim, Zaslov Džefri, Zdarski Čip, Zerčer Patrik, Žibra Žan-Pjer, Žiljak Aleksandar, Žodorovski Alehandro, Žodorovski Ladron, Žonke Tjeri Polovna i nova roba, polovne i nove knjige, retke i povoljne knjige, samo prodaja, otkup ne.

kao nova, bez pisanja (KutX) ---------------------------------------------------------------------------------------------------- Poštovani kupci, na mom nalogu možete naći dosta povoljnih, kvalitetnih i retkih knjiga raznih domaćih i stranih pisaca: Abnet Den, Agatston dr Artur, Ajovin Viki, Albahari David, Aleksijevič Svetlana, Alen Dejvid, Ambrozini Karlo, Amirezvani Anita, Anderson Kevin Džejms, Aničić Martina, ANIMA ART, Arakava Hiromu, Arkas Arkas, Armitano Paolo, Asimov Isak, Azevedo Fransisko, Bable Matje, Bajić Đorđe, Balard Dž. G., Balard Džejms Grejam, Ban Kalen, Barbato Paola, Barberi Mjurijel, Barker Pet, Barouz Džejsen, Beah Išmael, Beler Džordi, Benconi Žilijet, Bendis Brajan Majkl, Benet Alan, Benet Džo, Benson Majk, Bern Džon, Bes Žorž, Bester Alfred, Betl Erik, Beviklava Đakomo, Bilota Alesandro, Binči Mejv, Bjusijek Kurt, Blati Vilijam Piter, Bogavac Milena, Bols Ričard N., Bozeli Mauro, Brajan Kejt, Braun Majkl, Bruno Ena, Bujsema Džon, Bular Iber, Burguen Mikael, Buržon Fransoa, C. Oz dr Mehmet, C.Herman Iselin, Čajld Li, Čajna Mjevil, Čik Mejvis, Čobanov Vanja, d’Ansambur Toma, Dagan Džeri, Dajer Dr Vejn, Dankan Šenon, Davidović Mile, de Bever Moris, De Đovani Mauricio, de Jong Eme, De Nardo Đuzepe, de Vigan Delfina, Defalko Tom, Dej Silvija, Dejvid Piter, Dejvis Šejn, Delakur Gregoar, del Toro Giljermo, Depardje Žerar, Devil Patrik, Difo Žan, Dimitrijević Branko, Ditko Stiv, Dorizon Gzavje, Dr Vilijams Mark, Duenjas Marija, Dupro Džin, Dženkins Pol, Džojs Rejčel, Džons Džef, Džons Džef, Džordž Elizabet, Đenova Lisa, Eker T. Harv, Elbom Mič, Elrod Hal, Englhart Stiv, Enis Gart, Enok Luka, Ešli Triša, Evans Gejl, F. Rojzen dr Majkl, Ferari Žerom, Feri Žan-Iv, Finč Meredit, Fišer Tibor, Flečer Džared K., fon Zigesar Sesili, Ford Džasper, Ford Majkl Kertis, Foster Harold, Franken Andre, Fraud Brajan, Frenk Gari, Frenkel Lois P., Funke Kornelija, Furno Davide, Gajović Aleksandar, Garni Ron, Garsija de Urturi Eva, Gatalica Aleksandar, Gavande Atul, Gejman Nil, Gemel Dejvid, Genasija Žan-Mišel, Gera Pija, Gerber Majkl E., German Esterheld Hektor, Gez Olivije, Gibons Dejv, Gifen Kif, Gilbert D. R., Gišler Viktor, Gledvel Malkom, Gledvel Malkom, Glori Tijeri, Goldamer Frank, Golon An, Gosini Rene, Grandes Almudena, Grant Stiven, Graton Tesa, Grej Alasdir, Grejam-Smit Set, Grember Filip, Grendal Jens Kristijan, Grigorjev Ana, Grimaldi Viržini, Grimsrud Beate, Grin Grejam, Grujić Marija, Gudkajnd Teri, Gudž Ajlin, Guld Stiven, Gulnik Robert, Gurna Abdulrazak, Gvin Sem, H. Harison Hari, Hagena Katarina, Hajnlajn Robert A., Hajt Džonatan, Haldemen Džo, Hamet Dašijel, Haris Den, Haris Sem, Haris Šarlejn, Harison Lizi, Hazard Širli, Heg Peter, Hejvol Gaute, Hek Don, Hek Don, Herbert Brajan, Herbert Frenk, Higins Džordž V., Hiki Elizabet, Hikman Džonatan, Hil Suzan, Hislop Viktorija, Hjortsberg Vilijam, Hofman E. T. A., Hogan Čak, Hoking Amanda, Holmkvist Nini, Holt Ijan, Ipen Herman, Ivanov Aleksej, Ivković Živojin, J. Zajvert Lotar, Jaganjac Edo, Jakobsen Roj, Jangši Ču, Janković Branislav, Janson Klaus, Jaud Tomi, Jovanov Dragan, Jovanović Vladan, Juing Al, K. Hamilton Lorel, K. Von Brajan, Kabat-Zin Džon, Kadra Jasmina, Kamins Džanin, Kamunkoli Đuzepe, Kard Orson Skot, Karer Emanuel, Karkatera Lorenco, Kasteli Alfred, Kazali Mateo, Kej Gaj Gavriel, Kejgan Robert, Kejts Doni, Kent Kruger Vilijam, Keri Majk, Kerol Outs Džojs, Kešor Kristin, Kilifor Pejo Pjer, King Tom, Kirbi Džek, Kirkman Robert, Kistenmaher Tiki, Kiširo Jukito, Klark Artur Č., Klark Suzan, Klarkson Džeremi, Kler Kasandra, Klermont Kris, Klermont Kris, Klouvs Stiv, Koapel Olivje, Koh Ričard, Kokram Dejv, Kolen Reno, Kolins Katana, Kotjas Patrik, Kovil Brus, Krakauer Džon, Kristensen Sobi Laš, Kristof Džej, Kuk Darvin, Kunc Din, Kuper Suzan, Lagerkranc David, Laski Ketrin, Lašon Stig, Lauri Luis, Le Klezio Žan-Mari Gistav, Le Tandr Serž, Leki En, Leki Marijana, Lemetr Pjer, Lengl Madlen, Lerekile Žerom, Levinson Morus Ričard, Li Alan, LI Pol, Li Sten, Lihejn Denis, Lim Ron, Lindzi Dejvid, Lins i Silva Flavija, Ljamazares Hulio, Loazel Režis, Loer Džim, Lorens Doktorou Edgar, Lori Hju, LueLin LueLin, Luis Bernard, Luis Dejvid, Lukić Biljana, Lutz Ivan, Majkl Gilen Kjeron, Majron Viki, Makdonald Ros, Makgvajer Džejmi, Makjuan Ijan, Maknil Elizabet, Malije Vensan, Manfredi Đanfranko, Mankel Hening, Manko Leonardo, Mantel Hilari, Marfi Šon, Marijas Havijer, Marjanović Srđan, Marković Rade, Mastantuono Korado, Mazijeri Mikele, Mebijus Žan Žiro, Mek Dejvid, Meksted Ana, Melcer Bred, Menki Dag, Meseldžija Petar, Metison Ričard, Mijović Anja, Milar Margaret, Milar Mark, Milentijević Jovan, Miler Frenk, Milidrag Predrag, Minije Bernar, Minjako Luiđi, Moća Federiko, Morales Ralf Rags, Moravija Alberto, Morgenstern Erin, Morison Grant, Mur Alan, Napolitano En, Nat Han Tič, Nestor Džejms, Nikolić Dušan, Notomb Ameli, O`Flanagan Šila, O`Konor Džozef, O’Flanagan Šila, Oksanen Sofi, Olson Linda, Oskan Serdar, Pančić Teofil, Panić Ivan, Pantić Maja, Paolini Kristofer, Parnot Žoel, Pauš Rendi, Pec Monika, Penak Danijel, Penevski Zoran, Perez-Reverte Arturo, Persi Voker, Peter Nistrem Peter Molin, Petković Miloš, Petrimo Nikola, Petruševska Ljudmila, Pik Mervin, Pinčon Tomas, Pirsi Mardž, Pirsig Robert M., Polan Majkl, Portis Čarls, Prat Hugo, Prentis Džon, R. Kirnan Kejtlin, Radaković Žarko, Radosavović Đuro, Raf Met, Rajan Entoni, Rajs En, Raka Greg, Raviola - Magnus Roberto, Rejmond Aleks, Rejmond Aleks, Rekioni Roberto, Renije Mišel, Ribić Esad, Riju Paskvale, Rikar Matje, Robinson Merilin, Rodžer Stern, Rodžers Maršal, Rolins Džejms, Romita stariji Džon, Ros Aleks, Ros Luk, Rosinski Gžegož, Rosinski Žan Van Am, Rouling Dž.K., Ruis Safon Karlos, Sahnovski Igor, Salver Lidi, Samura Hiroaki, Sangani Radika, Sapkovski Andžej, Sarajlija Adrijan, Satrapi Marđan, Sebold Alis, Sem-Sandberg Stiv, Sent Džon Mandel Emili, Sera Antonio, Serl Rebeka, Sevidž Sem, Si Liza, Silverberg Robert, Simeoni Điđi, Simeoni Điđi, Simons Den, Simonson Helen, Sinkevič Bil, Skalera Mateo, Skalzi Džon, Skokin Katarina, Skot Kard Orson, Slot Den, Smit L. Dž., Snajder Skot, Sobi Kristensen Laš, Sorentino Andrea, Soul Čarls, Spurijer Sajmon, Stajn Gart, Sten Viveka, Sterdžen Teodor, Stjuart Dejv, Stojanović Gorčin, Stojanović Zoran S., Stoker Brem, Stoket Ketrin, Stražinski Dž. Majkl, Strugacki Arkadij i Boris, Stupar Marija, Sudžuka Goran, Šarlije Žan-Mišel, Šejić Stjepan, Šeli Meri, Šenkel Andrea Marija, Šepard Lucijus, Šin Kjung-suk, Šot Ben, Šou Dejvid, Šuter Džim, Švarc Toni, T. Pisegir Alen, Tabari Žan, Talajić Dalibor, Tejlor Tom, Tišma Slobodan, Tol Ekart, Tolkin Džon Ronald Ruel, Tomas Roj, Tomas Roj, Tomlin Matson, Tripković Milan, Tuj Kim, Tuševljaković Darko, Uderzo Alber, va Tiongo Ngugi, Vajnhaus Mič, Vakui Ken, Valta Gabrijel Hernandez, Van Ham Žan, Vasmu Herbjerg, Vejd Mark, Velman Fabijen, Vels H. Dž., Vels Marta, Vidal Gor Vijeti Stefano, Vilijams Najl, Vilijamson Džošua, Vindzor-Smit Bari, Vinik Džad, Vinsent Pol, Vinterson Dženet, Vise Jan, Vols Džanet, Volton Džo, Vort Dženifer, Vots Alan, Vulf Džin, Vulf Majkl, Vulfman Marv, Zab Džim, Zaslov Džefri, Zdarski Čip, Zerčer Patrik, Žibra Žan-Pjer, Žiljak Aleksandar, Žodorovski Alehandro, Žodorovski Ladron, Žonke Tjeri Polovna i nova roba, polovne i nove knjige, retke i povoljne knjige, samo prodaja, otkup ne.