Naslov: Faktopedija Autor(i): Grupa autora Izdavač: Mladinska knjiga Godina: 2006 Povez: tvrd Strana:455 Format: 23 x 28 cm Pismo:Latinica Stanje knjige: nekorišćena Opis knjige: Ovo je najpotpuniji slikoviti vodič kroz sve oblasti ljudskog znanja – od praistorije do modernog doba. Preporučuju ga pobednici kvizova širom sveta jer pomoću nje pobeđuju i zarađuju! Sa više od 50.000 pojmova i 15.000 ilustracija predstavlja mnogo knjiga u jednoj! Svaka strana je tematski zaokružena celina, oblikovana tako da pregledno i razumljivo pruži što više podataka. Informacije se nižu jasno i logično, a naći ćete i pregršt zanimljivosti, poređenja, rekorde – od nauke i tehnologije do biljaka i životinja, od geografskih podataka i istorijskih događaja do sportskih rekorda. Na preko 400 strana ove knjige očekuje vas uzbudljiva avantura sa maštovitim crtežima i fotografijama, kompjuterski oblikovanim mapama, dijagramima i tabelama

Stomatološka protetika: fiksne nadoknade Iz predgovora: Prevashodna namera autora bila je da se popuni praznina u udžbeničkoj stomatološkoj literaturi. Shodno tome, udžbenik je koncipiran tako da može koristiti ne samo studentima za sticanje osnovnih znanja već i lekarima-praktičarima za obnavljanje, lekarima na postdiplomskim studijama, kao i istraživačima, a čiji je zajednički interes pružanje što kvalitetnije terapije u oblasti stomatološke fiksne protetike. Stomatološka fiksna protetika doživela je velike promene u svom razvoju. Od primarno tehničke discipline postala je značajna i naučna disciplina koja zahteva primenu terapijskih procedura, zasnovanih na dobrom poznavanju osnovnih medicinskih i fundamentalnih nauka. Studenti i lekari-praktičari, čiji je osnovni cilj ovladavanje i usavršavanje iz ovog izazovnog područja stomatologije, postepeno se uvode u klinički rad koji objedinjuje tehničke procedure sa savremenim saznanjima stomatološke nauke. Udžbenik je podeljen na trinaest poglavlja koncipiranih po logičnom redosledu. Opšta razmatranja i kliničke faze rada detaljno su obrađeni i bogato ilustrovani, naročito slikama u boji. Dat je veliki broj informacija vezanih za dostignuti stepen razvoja fiksne protetike. Značajno mesto dato je novim trendovima u razvoju fiksne protetike, naročito razvoju novih materijala i primeni visoke tehnologije u izradi fiksnih nadoknada, koja obuhvata kompjuterski vođeni dizajn i kompjuterski vođenu izradu inleja, onleja, labijalnih faseta i krunica za prednje zube i premolare. Sva poglavlja udžbenika obogaćena su velikim brojem ilustracija i slika u boji, koje treba studentima da olakšaju savlađivanje i razumevanje osnova stomatološke fiksne protetike. Prikaži više

Evropski centar za mir i razvoj Iz predgovora: Prevashodna namera autora bila je da se popuni praznina u udžbeničkoj stomatološkoj literaturi. Shodno tome, udžbenik je koncipiran tako da može koristiti ne samo studentima za sticanje osnovnih znanja već i lekarima-praktičarima za obnavljanje, lekarima na postdiplomskim studijama, kao i istraživačima, a čiji je zajednički interes pružanje što kvalitetnije terapije u oblasti stomatološke fiksne protetike. Stomatološka fiksna protetika doživela je velike promene u svom razvoju. Od primarno tehničke discipline postala je značajna i naučna disciplina koja zahteva primenu terapijskih procedura, zasnovanih na dobrom poznavanju osnovnih medicinskih i fundamentalnih nauka. Studenti i lekari-praktičari, čiji je osnovni cilj ovladavanje i usavršavanje iz ovog izazovnog područja stomatologije, postepeno se uvode u klinički rad koji objedinjuje tehničke procedure sa savremenim saznanjima stomatološke nauke. Udžbenik je podeljen na trinaest poglavlja koncipiranih po logičnom redosledu. Opšta razmatranja i kliničke faze rada detaljno su obrađeni i bogato ilustrovani, naročito slikama u boji. Dat je veliki broj informacija vezanih za dostignuti stepen razvoja fiksne protetike. Značajno mesto dato je novim trendovima u razvoju fiksne protetike, naročito razvoju novih materijala i primeni visoke tehnologije u izradi fiksnih nadoknada, koja obuhvata kompjuterski vođeni dizajn i kompjuterski vođenu izradu inleja, onleja, labijalnih faseta i krunica za prednje zube i premolare. Sva poglavlja udžbenika obogaćena su velikim brojem ilustracija i slika u boji, koje treba studentima da olakšaju savlađivanje i razumevanje osnova stomatološke fiksne protetike. Naslov: Stomatološka protetika: fiksne nadoknade Izdavač: Don Vas Strana: 223 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 21 x 30 cm Godina izdanja: 1998 ISBN: 978-86-7236-012-7

Enciklopedija slikarstva i grafike pruža sveobuhvatan pregled ovih disciplina, dajući podatke o umetnicima različitih zemalja i epoha - od pećinskog slikarstva do pop arta, performansa i kompjuterske umetnosti. Težište predstavljenog materijala je na evropskoj umetnosti, mada je zastupljeno i stvaralaštvo drugih kulturnih sredina, posebno umetnost iz perioda visokorazvijenih antičkih kultura na prostoru Sredozemnog mora. Enciklopedija obuhvata više od 2.500 odrednica - biografija umetnika i stručnih članaka. Objašnjene su stilske epohe, stručni termini iz oblasti likovne umetnosti, umetničke tehnike i materijali, udruženja umetnika i slikarske škole. Neke od tema, na primer, rimsko slikarstvo, barok, impresionizam, dadaizam i istaknuti umetnici Mikelanđelo, Rembrant, Rubens, Pikaso u drugi, predstavljene su opširnijim preglednim člancima sa reprodukcijama njihovih dela - date su u zasebnim odrednicama na marginama. Mnogobrojne strelice upućuju i povezuju pojedine odrednice, podstičući čitaoca da proširi svoja saznanja. Više od sedam stotina kvalitetnih reprodukcija u boji na svojevrstan način dopunjuju tekstualni deo. Među velikanima umetnosti slikarstva i grafike zastupljenih u ovom impresivnom izdanju, sadržani su podaci i o našim istaknutim umetnicima, kao što su Radojica Živanović Noe, slikar, kritičar, pripadnik nadrelističkog pokreta, Lazar Vujaklija, Beta i Rista Vukanović, Ivan Tabaković, Sava Šumanović. Povez knjige : tvrd Strana : 640 Format : 31 cm Pismo : latinica

Enciklopedija slikarstva i grafike pruža sveobuhvatan pregled ovih disciplina, dajući podatke o umetnicima različitih zemalja i epoha - od pećinskog slikarstva do pop arta, performansa i kompjuterske umetnosti. Težište predstavljenog materijala je na evropskoj umetnosti, mada je zastupljeno i stvaralaštvo drugih kulturnih sredina, posebno umetnost iz perioda visokorazvijenih antičkih kultura na prostoru Sredozemnog mora. Enciklopedija obuhvata više od 2.500 odrednica - biografija umetnika i stručnih članaka. Objašnjene su stilske epohe, stručni termini iz oblasti likovne umetnosti, umetničke tehnike i materijali, udruženja umetnika i slikarske škole. Neke od tema, na primer, rimsko slikarstvo, barok, impresionizam, dadaizam i istaknuti umetnici Mikelanđelo, Rembrant, Rubens, Pikaso u drugi, predstavljene su opširnijim preglednim člancima sa reprodukcijama njihovih dela - date su u zasebnim odrednicama na marginama. Mnogobrojne strelice upućuju i povezuju pojedine odrednice, podstičući čitaoca da proširi svoja saznanja. Više od sedam stotina kvalitetnih reprodukcija u boji na svojevrstan način dopunjuju tekstualni deo. Među velikanima umetnosti slikarstva i grafike zastupljenih u ovom impresivnom izdanju, sadržani su podaci i o našim istaknutim umetnicima, kao što su Radojica Živanović Noe, slikar, kritičar, pripadnik nadrelističkog pokreta, Lazar Vujaklija, Beta i Rista Vukanović, Ivan Tabaković, Sava Šumanović. Čitaj dalje

Enciklopedija slikarstva i grafike pruža sveobuhvatan pregled ovih disciplina, dajući podatke o umetnicima različitih zemalja i epoha - od pećinskog slikarstva do pop arta, performansa i kompjuterske umetnosti. Težište predstavljenog materijala je na evropskoj umetnosti, mada je zastupljeno i stvaralaštvo drugih kulturnih sredina, posebno umetnost iz perioda visokorazvijenih antičkih kultura na prostoru Sredozemnog mora. Enciklopedija obuhvata više od 2.500 odrednica - biografija umetnika i stručnih članaka. Objašnjene su stilske epohe, stručni termini iz oblasti likovne umetnosti, umetničke tehnike i materijali, udruženja umetnika i slikarske škole. Neke od tema, na primer, rimsko slikarstvo, barok, impresionizam, dadaizam i istaknuti umetnici Mikelanđelo, Rembrant, Rubens, Pikaso u drugi, predstavljene su opširnijim preglednim člancima sa reprodukcijama njihovih dela - date su u zasebnim odrednicama na marginama. Mnogobrojne strelice upućuju i povezuju pojedine odrednice, podstičući čitaoca da proširi svoja saznanja. Više od sedam stotina kvalitetnih reprodukcija u boji na svojevrstan način dopunjuju tekstualni deo. Među velikanima umetnosti slikarstva i grafike zastupljenih u ovom impresivnom izdanju, sadržani su podaci i o našim istaknutim umetnicima, kao što su Radojica Živanović Noe, slikar, kritičar, pripadnik nadrelističkog pokreta, Lazar Vujaklija, Beta i Rista Vukanović, Ivan Tabaković, Sava Šumanović. Povez knjige : tvrd Strana : 640 Format : 31 cm Pismo : latinica

Opis "Enciklopedija slikarstva i grafike" Enciklopedija slikarstva i grafike pruža sveobuhvatan pregled ovih disciplina, dajući podatke o umetnicima različitih zemalja i epoha - od pećinskog slikarstva do pop arta, performansa i kompjuterske umetnosti. Težište predstavljenog materijala je na evropskoj umetnosti, mada je zastupljeno i stvaralaštvo drugih kulturnih sredina, posebno umetnost iz perioda visokorazvijenih antičkih kultura na prostoru Sredozemnog mora. Enciklopedija obuhvata više od 2.500 odrednica - biografija umetnika i stručnih članaka. Objašnjene su stilske epohe, stručni termini iz oblasti likovne umetnosti, umetničke tehnike i materijali, udruženja umetnika i slikarske škole. Neke od tema, na primer, rimsko slikarstvo, barok, impresionizam, dadaizam i istaknuti umetnici Mikelanđelo, Rembrant, Rubens, Pikaso u drugi, predstavljene su opširnijim preglednim člancima sa reprodukcijama njihovih dela - date su u zasebnim odrednicama na marginama. Mnogobrojne strelice upućuju i povezuju pojedine odrednice, podstičući čitaoca da proširi svoja saznanja. Više od sedam stotina kvalitetnih reprodukcija u boji na svojevrstan način dopunjuju tekstualni deo. Među velikanima umetnosti slikarstva i grafike zastupljenih u ovom impresivnom izdanju, sadržani su podaci i o našim istaknutim umetnicima, kao što su Radojica Živanović Noe, slikar, kritičar, pripadnik nadrelističkog pokreta, Lazar Vujaklija, Beta i Rista Vukanović, Ivan Tabaković, Sava Šumanović. Povez knjige : tvrd Strana : 640 Format : 31 cm Pismo : latinica

Sadržaj: ENCIKLOPEDIJA SLIKARSTVA I GRAFIKE Enciklopedija slikarstva i grafike pruža sveobuhvatan pregled ovih disciplina, dajući podatke o umetnicima različitih zemalja i epoha – od pećinskog slikarstva do pop arta, performansa i kompjuterske umetnosti. Težište predstavljenog materijala je na evropskoj umetnosti, mada je zastupljeno i stvaralaštvo drugih kulturnih sredina, posebno umetnost iz perioda visokorazvijenih antičkih kultura na prostoru Sredozemnog mora. Enciklopedija obuhvata više od 2.500 odrednica – biografija umetnika i stručnih članaka. Objašnjene su stilske epohe, stručni termini iz oblasti likovne umetnosti, umetničke tehnike i materijali, udruženja umetnika i slikarske škole. Neke od tema, n a primer, rimsko slikarstvo, barok, impresionizam, dadaizam i istaknuti umetnici Mikelanđelo, Rembrant, Rubens, Pikaso u drugi, predstavljene su opširnijim preglednim člancima sa reprodukcijama njihovih dela – date su u zasebnim odrednicama na marginama. Mnogobrojne strelice upućuju i povezuju pojedine odrednice, podstičući čitaoca da proširi svoja saznanja. Više od sedam stotina kvalitetnih reprodukcija u boji na svojevrstan način dopunjuju tekstualni deo. Na realiziciji ovako obimnog dela angažovan je tim vrhunskih svetskih autora, istoričara umetnosti, arheologa, i vrsnih poznavalaca oblasti slikarstva i grafike. Tu su, između ostalih, Lotar Altman, Marijana Bernhard, Gabrijela Bogner, Margit Bogner, Stanislava Dvoržak, Hajderosa Engelhart, Sibila Gapa, Rikarda Heft, Barbara Kalepmajer. Među velikanima umetnosti slikarstva i grafike zastupljenih u ovom impresivnom izdanju, sadržani su podaci i o našim istaknutim umetnicima, kao što su Radojica Živanović Noe, slikar, kritičar, pripadnik nadrelističkog pokreta, Lazar Vujaklija, Beta i Rista Vukanović, Ivan Tabaković, Sava Šumanović. ENCIKLOPEDIJA SLIKARSTVA I GRAFIKE Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Vodič je sveobuhvatan i pisan jasnim i konciznim stilom. Pažnja autora usmerena je na one sadržaje koji su najrelevantniji i za studente medicine i za specijalizante. Zašto Gajton? Nema idealnog udžbenika. Ipak, izvanredni autori stvaraju zadivljujuće udžbenike koji se približavaju tom idealu. Gajtonov i Holov udžbenik Medicinska fiziologija (kolokvijalno Gajtori) već više od šest decenija je „Biblija za medicinare” i u svetu vodeći najprodavaniji udžbenik medicinske fiziologije. Neverovatno je to što je taj fantastični udžbenik delo samo jednog čoveka - genijalnog pisca, jednog od najvećih svetskih autoriteta u domenu kardiovaskularne fiziologije, profesora Artura Gajtona (1919-2003), a poslednje tri decenije i njegovog najboljeg učenika, profesora Džona Hola, koji unosi neophodne novine, dok istovremeno čuva ključne karakteristike knjige. Zašto Gajton uliva poverenje i sigurnost brojnim nastavnicima i studentima? Zbog činjenice da jednostavno objašnjava složene odnose unutar kontrolnih sistema koji u zdravlju čuvaju homeostazu, a u bolesti pokušavaju da koriguju poremećaj i spreče smrt. Takođe, jer navodi i razumljivo objašnjava adekvatne primere naučnih eksperimenata. Dodatno, jer je stalno aktuelan i neprolazno svež. Neke od brojnih novina koje su iz oblasti molekularne, celularne i kliničke fiziologije unete u 13. izdanje ovog udžbenika, jesu sledeće: siRNK kao potencijalno terapijsko sredstvo, novi akvaporini, ROMK i BK kanali, osteoprotegerin, antiangiogeni peptidi angiostatin i endostatin, primeri različitih vrsta vaskularnog remodelovanja u odgovoru na hronične promene protoka krvi ili krvnog pritiska. Opisana je i online EKG kompjuterska analiza podataka, čime Gajton na neki način „kompletira" translacionu fiziologiju - od molekula do javnog zdravlja. Posebna vrednost ovog udžbenika je u tome što ravnomerno pokriva kognitivne veštine svih nivoa učenja, što ga čini jedinstvenim i posebno vrednim za sve oblike dodiplomske i poslediplomske nastave. Ove činjenice su već decenijama svesni srpski studenti i lekari, pa je Gajton skoro podjednako srpski, koliko i američki udžbenik. Ovo je najlepše izrazila jedna studentkinja Medicinskog fakulteta u Beogradu, rekavši: „Gajton je zakon". Prvi jugoslovenski prevod Gajtonove fiziologije objavIjen je 1963. godine na hrvatsko-srpskom jeziku. Prvi prevod na srpski jezik pojavio se 1996. godine (to je bilo već 8. američko izdanje) zahvaljujući neprocenjivom doprinosu i zalaganju prof. dr Vujadina Mujovića. Prevedena su takođe i 9, 10. i 11. izdanje, osim 12. izdanja, koje nikada nije prevedeno. Sada je ovaj kultni udžbenik u svom no- vom, 13. izdanju, ponovo dostupan srpskim studentima. Dragi studenti, doprinos ove knjige dobrim ishodima vašeg učenja je neporeciv. Jer, „stajati” na ramenima džinova, kakvi su Gajton i Hol, znači - videti više. Videti daIje. Misliti bolje. Razumeti jasnije. Znači graditi ozbiljno znanje fiziologije sa kojim ćete uspešno rešavati ozbiljne profesionalne kliničke izazove. Zato ova knjiga predstavIja pravi izbor za sadašnje generacije studenata medicine i stomatologije, lekare na specijalističkim, supspecijalističkim i doktorskim studijama, i sve one zdravstvene radnike koji žele da se podsete fizioloških principa potrebnih za razumevanje patofiziologije bolesti kod Ijudi. Bila je posebna čast i velika obaveza biti urednica ovog izdanja i sarađivati sa vrednim i kompetentnim timom Data Status-a. Kao dugogodišnji profesor medicinske fiziologije, mislim da je privilegija graditi bazično medicinsko znanje pomoću ovog vodećeg udžbenika svetske fiziologije. U njemu sam uživala dok sam iznova otkrivala - zašto je fiziologija logika Života. Poštovani studenti i kolege, nadam se da ćete i vi, dok otkrivate mehanizme koji čuvaju život i zdravlje, u ovoj knjizi pronaći mnogo radosti i uzbuđenja. Želim vam uspeh u učenju, a vašim pacijentima i njihovim porodicama još mnogo srećnih zajedničkih dana. U Beogradu, Urednica i redaktorka jun 2019. godine Prof. dr Zvezdana Kojić

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nostradamus: The Complete Prophecies John Hogue Od autora bestselera Novih otkrovenja dolazi najkompletnija knjiga ikada objavljena o životu i proročanstvima francuskog lekara/astrologa iz 16. veka. Ovo novo ispitivanje njegovih dela uključuje interpretacije zasnovane na kompjuterskim analizama svih 36.000 reči Nostradamusovih originalnih spisa. John Hogue, sebe definira kao učenjaka `odmetnika`. On je svjetski poznati autoritet za Nostradamusove i druge proročke tradicije. Njegov je rad hvaljen od strane kritike jer je presijecao društvene, vjerske i nacionalističke projekcije proroka i njihovih tumača kako bi pronašao konce uvida koje svi oni dijele. Futurist, precizan prognozer sam po sebi, tvorac hogueprophecy.com, onoga što se naziva `Huffington Post web stranica proročanstava`, Hogue je dobio široko međunarodno priznanje pojavljivanjem na više od 200 televizijskih emisija i višestrukim pojavljivanjem na više od 1200 blogova i radio emisija. na pet kontinenata: Sjevernoj i Južnoj Americi, Aziji, Australiji i Europi. Trenutačno je predvidio pobjednika glasovanjem javnosti na 13 od 13 predsjedničkih izbora u SAD-u od 1968. i možda ima najveću multimedijsku eksponiranost od bilo kojeg stručnjaka za proročanstva u povijesti, često se pojavljujući na History Channelu, Discovery Channelu, CNN Internationalu, BBC-ju, Ancient Prophecies (NBC), The View (ABC), Hannity and Colmes (FOX News), RAI TV (Italija), Russian Channel One i Channels 7 i 9 (Australija). Njegovi radijski nastupi uključuju Coast to Coast AM (Premier Radio) i BBC International Radio. Njegovi televizijski nastupi uključuju Beyond Belief (Gaia TV) s Georgeom Nooryjem, Ancient Aliens (History Channel), The Nostradamus Effect (History Channel), Nostradamus Decoded (Discovery Channel), Next Nostradamus (History Channel) i How the World Will End (AHC) `Kanal američkih heroja`) Hogue je autor bestselera Associated Pressa, kao i broj jedan bestselera naslova proročanstava na Amazonu. Pogledajte cijeli popis najprodavanijih knjiga na njegovoj Autorskoj stranici. Objavio je 49 knjiga na 22 jezika i objavio više od 1000 članaka o proročanstvima i trenutnim trendovima događaja za Hogueprophecy.com od 2000. Trenutno živi na otoku na sjeverozapadu Tihog oceana. Mišel de Notr Dam (franc. Michel de Nostredame), poznatiji kao Nostradamus, je bio francuski lekar, astrolog i navodni prorok. Njegova knjiga Proročanstva izdata je u milione primeraka i danas je najpoznatija knjiga proročanstava ikad štampana. Prvo izdanje se pojavilo 1555. godine i od dana kada je objavljena, privukla je mnogo pažnje u svetskoj javnosti.[1][2] Većina akademskih izvora, ne potvrđuje povezanost proročanstava u katrenima i istorijskih događaja koji su usledili, kao i da su u velikoj meri rezultat pogrešnih tumačenja ili pogrešnog prevoda.[3] Svoja proročanstva Nostradamus je pisao u stihovima. Stihovi su uglavnom pisani zagonetnim, dvosmislenim stilom upotrebom francuskih, italijanskih, grčkih i latinskih reči. Kritičari Nostradamusa odlučno odbacuju sve njegove radove kao neosnovane, dok s druge strane postoje ljudi koji misle suprotno. Interesovanje za rad Nostradamusa, koji je bio istaknuta ličnost francuske renesanse je i dalje veliko, posebno u medijima, njegova dela i proročanstva su stalni predmet izučavanja. Biografija Detinjstvo i školovanje Nostradamusova kuća u Salon de Provans. Mišel de Notr Dam je rođen u mestu Sent Remi de Provans u Francuskoj pokrajini Provansa. Otac mu se zvao Žam, a majka Renier de Sent Remi. Prezime de Notr Dam upućuje, čini se, na porodičnu mesnu oblast, a ime Nostradamus skovano je u kasnijim godinama. Žam de Notr Dam nasledio je uspešan porodični posao kao trgovac žitom. Njegovi roditelji, iz okoline grada Avinjona, nisu bili plemenitog porekla. Kako je doba u kojem je Nostradamus živeo bilo i doba Inkvizicije, njegovi roditelji prešli su u Katoličku veru kada je Nostradamusu bilo devet godina.[4] Nostradamus je bio najstariji od petoro dece (premda se u nekim izvorima javlja podatak da ih je bilo sedam ili osam, ali svaki i dalje tvrdi kako je Nostradamus bio najstarije dete). O prva tri njegova brata nisu dostupni opširniji podaci (bračni par de Notr Dam nije imao kćerki).[5][6][7] Najmlađi brat, Cesar, postao je zastupnik u skupštini provansalskog parlamenta (Procuere du Parliament de Provance). Nostradamusovo školovanje bilo je u rukama njegovog dede s majčine strane, Žana (inače doktora koji je mnogo znao o lekovitom bilju), a koji ga je podučavao osnovama latinskog, grčkog i hebrejskog jezika kao i matematici te astrologiji.[8] Kada je njegov deda preminuo Nostradamusa su roditelji poslali na školovanje u Avinjon gde je pokazivao veliko interesovanje za astrologiju. Brak i doktorska praksa Godine 1522. roditelji Nostradamusa šalju na studije medicine u Monpeljeu.[1] Nakon tri godine Nostradamus dobija doktorsku licencu pa odlazi u seoske delove Francuske kako bi pomagao žrtvama kuge koja je u to doba harala Francuskom. Nakon četiri godine vraća se u Monpelje kako bi odbranio svoj doktorat. U Monpeljeu je ostao oko godinu dana, ali njegov potpuno nov pristup lečenju pacijenata dovodio ga je u neugodne situacije pa stoga odlazi u Tuluz gde će obavljati doktorsku praksu.[9] Negde oko 1534. godine Nostradamus se oženio mladom devojkom iz visokog društva, veoma lepom. Njeno ime ostalo je nepoznanica do danas. Ona mu je rodila sina i kćerku.[10] Uskoro sledi serija tragedija. Kuga dolazi u Agen, mesto u kojem je Nostradamus živeo s porodicom i uprkos svim njegovim naporima od kuge umire Nostradamusova supruga kao i njihovo dvoje dece. Činjenica da nije mogao pomoći svojoj porodici, uprkos svom lekarskom znanju, imala je strahovito razočaravajući uticaj na Nostradamusa. Nakon smrti supruge njena porodica je tužila Nostradamusa tražeći povraćaj miraza. Na kraju svega, godine 1538. optužen je za jeres, što je u to doba bio veoma ozbiljan prestup koji ga je mogao koštati života. Imao je sukob sa Crkvom u Agenu nakon što je inkvizicija obišla ovo područje u potrazi za anti-katoličkim delovanjem.[11] Nakon toga otputovao je u Lorenu, a potom u Veneciju pa na Siciliju.[12] Vidovnjak Portret Nostradamusa, rad Fransoe Lemuda. Nostradamus se 1554. godine nastanio u Marseju. U oktobru iste godine Provansa je doživela jednu od najtežih nesreća u svojoj istoriji - izbila je epidemija kuge koja se širila neverovatnom brzinom. Nostradamus je tada nesebično pomagao ljudima ne bi li spasao što više ljudskih života. Kada je epidemija ugušena Nostradamus se nastanio u mestu Salon gde je odlučio da živi do kraja života. U oktobru se oženio s Anom Ponsar Žemel, bogatom udovicom sa kojom je imao šestoro dece-tri ćerke i tri sina (kuća u kojoj je tada živeo još uvek se može videti).[13] U Saloni stanovnici baš nisu bili gostoljubivi prema Nostradamusu - pred njegovom kućom spalili su lutku nalik na Nostradamusa. Godine 1550. objavio je Almanah, a nakon 1554. Predviđanja - knjigu koja je čini se bila uspešna i ohrabrila ga da se ozbiljnije pozabavi Proročanstvima. Jednu od prostorija u kući pretvorio je u sobu u kojoj je, kako kaže u Proročanstvima, radio noću okružen okultnim knjigama. Glavni izvor njegovih inspiracija bila je knjiga zvana De Musteriis Eguptorum. Do 1555. godine Nostradamus je završio prvi deo svojih proročanstava koja su sadržala predviđanja počevši od njegovog vremena pa do kraja sveta. Iste godine Mek Bonom je u Lionu objavio prva Nostradamusova dela. Od tada su izdanja Nostradamusovih proročanstava uvek rasprodata. Malo se autora, osim sastavljača biblijskih tekstova, može pohvaliti takvom popularnošću u tako dugom vremenskom razdoblju. Proročanstva je pisao u stihovima. Stihovi su pisani zagonetnim, dvosmislenim stilom upotrebom francuskih, provansalskih, italijanskih, grčkih i latinskih reči.[14] To je činio s razlogom jer je postojala opasnost da ga proglase vešcem, a takođe je želeo da neupućenima tajne proročanstva ostanu nepoznate. Knjiga, iako još nedovršena, štampana je 1555. i sadržavala je prve tri centurije i početak četvrte. Čuvši za Nostradamusa kraljica Katarina de Mediči pozvala ga je na Dvor. Dana 15. avgusta Nostradamus je iznajmio sobu u gostionici St. Mišel, a već narednog dana kraljica ga je primila. Kada su se sreli Nostradamus i kraljica u razgovoru su proveli dva sata. Kraljica se interesovala za katren u kojem se opisuje kraljeva smrt. Dve nedelje kasnije kraljica je ponovo pozvala Nostradamusa i tada mu je dala za zadatak da napravi horoskope za njenu decu čija je tragična sudbina već bila opisana u Proročanstvima. Nedugo nakon toga Nostradamus je načuo da se pravosudni organi u Parizu raspituju o njegovim magijskim ritualima pa se vratio u Salon. Od tada pati od reume i artritisa, te se čini da nije puno radio osim što je izradio nekoliko horoskopa za svoje ugledne goste i dovršio pisanje Proročanstava. Poslednje godine i smrt Epitaf na grobu Nostradamusa, crkva Svetog Lorena, gde se njegov grob i portret još uvek mogu videti. Godine 1564. kraljica Katarina, sada kraljica regent, odlučila je da proputuje kroz Francusku. Putujući posetila je i Nostradamusa. Tada ga je kraljica proglasila dvorskim lekarom. No, Nostradamus je osećao da mu se bliži kraj. Zato je 17. juna 1566. godine napisao testament, a 1. jula pozvao je lokalnog sveštenika kako bi mu dao poslednju pričest. Kada ga je sluga napuštao te noći rekao mu je da ga ujutro neće videti živog. Bilo je kao što je i predvideo. Nostradamus je sahranjen uspravno u zidove salonske crkve, a njegova supruga Ana napravila je spomen-ploču.[15] U doba Revolucije Nostradamusov grob oskrnavili su praznoverni vojnici. Sačuvani ostaci sahranjeni su u drugoj salonskoj crkvi, crkvi Svetog Lorena, gde se njegov grob i portret još uvek mogu videti. Dve godine nakon njegove smrti - 1568. u celosti su štampana njegova Proročanstva. Možda je zanimljivo spomenuti da je još kao mladi student podržao Kopernikovu teoriju da je Zemlja okrugla i da se Zemlja okreće oko sunca - 100 godina pre nego što će Galileo biti suđen za isto uverenje. Na Nostradamusovom grobu stoji ovaj epitaf: „ Ovde leže kosti glasovitog Mišela Nostradamusa čije je gotovo božansko pero jedino bilo, prema sudu svih smrtnika, dostojno zapisati pod zvezdanim nadahnućem buduće događaje celog sveta... neka potomstvo ne dira njegove ostatke. ” Proročanstva Mnogi stručnjaci veruju kako je Nostradamus predvideo neke od ključnih istorijskih događaja (poput Nemca Kurta Algejera).[16][17] Navodno, predvideo je mnoštvo događaja u svetskoj istoriji, od velikog požara u Londonu, i uspona Adolfa Hitlera i Napoleona, do napada 11. septembra 2001. na Svetski trgovinski centar.[18] Najupečatljiviji stihovi u njegovoj knjizi Proročanstva povezani su za fašističkog vođu Adolfa Hitlera

Potpis bivšeg vlasnika na predlistu, inače veoma dobro očuvano! Autor - osoba Bodrijar, Žan Naslov Prozirnost zla : ogled o krajnosnim fenomenima / Žan Bodrijar ; s francuskog preveo Miodrag Radović Jedinstveni naslov ǂLa ǂtransparence du mal. srpski jezik Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1994 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1994 (Veternik : Dobra vest) Fizički opis 165 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Radović, Miodrag Zbirka ǂBiblioteka ǂSvetovi (Broš. sa omotom) Napomene Prevod dela: La transparence du mal / Jean Baudrillard Na presavijenom delu kor. lista beleška o delu. Predmetne odrednice Filozofija, postmoderna MG115 (L) Jean Baudrillard (Žan Bodrijar, 29. jula, 1929. – 6. marta, 2007) bio je jedan od najbitnijih intelektualaca današnjice, i jedan izuzetno plodan pisac čiji rad predstavlja kombinaciju filozofije, socijalne teorije, i jedne idiosinkrastične metafizike koja odslikava ključne događaje i fenomene epohe. Oštrom kritikom savremenog društva, kulture i misli, Bodrijar je zaradio naziv gurua Francuske postmoderne teorije, mada se on može čitati i kao mislilac koji kombinuje socijalnu teoriju i filozofiju na originalan i provokativan način i kao pisac koji je razvio sopstveni stil i formu pisanja. Bodrijar je bio izuzetno plodan pisac koji je objavio više od trideset knjiga i komentarisao neke od najistaknutijih kulturnih i socijalnih fenomena savremene ere, uključujući brisanje razlika roda, rase i klase koje su restrukturirale moderna društva u nova postmoderna potrošačka, medijska i visoko tehnološka društva; mutirajuću ulogu umetnosti i estetike; fundamentalne promene u politici, kulturi, i ljudskim bićima; i uticaju novih medija, informacija, i kibernetičke tehnologije u kreiranju kvalitativno drugačijeg društva, obezbeđujući fundamentalne promene u životu kako pojedinca, tako i društva u celini. Već nekoliko godina kultna figura postmoderne teorije, Bodrijar je prošao dug put transformacije postmodernog diskursa od ranih ’80-ih do danas, i razvio visoko idiosinkrastičan modus filozofske i kulturne analize. U retrospektivi, Bodrijar se može sagledati kao teoretičar koji je na originalan način ispitivao život znakova i uticaj tehnologije na društveni život, i koji je sistematski kritikovao glavne modele moderne misli, istovremeno razvijajući sopstvenu filozofsku perspektivu. Biografija Jean Baudrillard je rođen 1929. godine u gradu Remsu. Po njegovim rečima, baba i deda su bili seljaci, a roditelji su radili kao službenici, tako da je on bio prvi u porodici koji je završio fakultet,pa da je to dovelo do jaza u kulturnom miljeu između njega i njegovih roditelja. 1956 on počinje da radi kao profesor u gimnaziji i u ranim 60-im radi kao lektor za francuskog izdavača Seuil-a. Bodrijar je u početku bio germanista koji je objavljivao eseje o kniževnosti u ‘Modernim vremenima’ (Las temps modernes) u periodu između 1962-1963 i prevodio dela Pitera Vajsa (Peter Waiss) i Bertolda Brehta na francuski jezik, a preveo je i knjigu o mesijanskim revolucionarnim pokretima koju je napisao Vilhelm Mulman (Wilhelm Muehlmann). Tokom ovog perioda, on se susreće sa i bavi delom Henrija Lafebra (Henri Lafebvre), čije ga kritike svakodnevnog života impresioniraju, kao i delom Rolana Barta (Roland Barthes), čije su semiološke analize savremenog života imale trajan uticaj na njegov rad. Rani radovi: Od “Sistema objekata” do “Ogledala produkcije 1966. Bodrijar dolazi na Pariski Univerzitet u Nanteru (Nanterre), i postaje Lafebrov asistent, istovremeno studirajući jezike, filozofiju, sociologiju i druge discipline. 1966-e brani doktorsku tezu ‘These du Troisieme Cycle’ (‘Teza o trećem krugu’) na katedri za sociologiju sa disertacijom ‘Le systeme des objects’ (‘Sistem objekata’) i počinje da predaje sociologiju u oktobru te godine. Suprostavljajući se Francuskoj i Američkoj intervenciji u Alžirskom i Vijetnamskom ratu, Bodrijar se povezao sa francuskom levicom u 60.im. Nanter je tad bio centar za radikalnu politiku i ‘Pokret 22.mart’ koji je bio povezan sa Danijelom Kon-Benditom (Daniel Cohn-Bendit) i ‘pobesnelima’ (‘enragees’) je osnovan na katedri za sociologiju. Bodrijar je kasnije rekao da je učestvovao u Majskim zbivanjima 1968.e koji su doveli do masovnog studentskog protesta i generalnog štrajka koji su skoro doveli do pada vlade de Gola (de Gaulle). Tokom kasnih ‘60-ih Bodrijar počinje da izdaje seriju knjiga koje će ga na kraju učiniti svetski poznatim. Pod uticajem Lefebra, Barta, i niza drugih francuskih teoretičara, Bodrijar je ozbiljno radio na polju socijalne teorije, semiologije, i psihoanalize, da bi 1968. objavio svoju prvu knjigu ‘Sistem objekata’, i samo dve godine posle (1970.) drugu -‘Potrošačko društvo’ (‘The consumer society’), a zatim ‘Za kritiku političke ekonomije znaka’ (‘’For a critique of the Political Economy of the Sign) 1972 (drugo izdanje 1981). Ove rane publikacije predstavljaju pokušaj (unutar okvira socijalne teorije), kombinovanja studija o svakodnevnom životu koje je prve uveo Lefebr, sa socijalnom semiologijom koja se bavi životom znakova u socijalnom životu. Ovaj projekat se, pod uticajem Barta, fokusira na sistem objekata u potrošačkom društvu (tema prve dve knjige) i interfejs između političke ekonomije i semiotike (jezgro treće knjige). Bodrijarovi rani radovi su jedni od prvih kojih su semiologiju “naterali” da analizira kako su u stvari objekti enkodirani [obeleženi] sistemom znakova i značenja koji sačinjavaju savremena medijska i potrošačka društva. Kombinujući semiološke studije, marksističku političku ekonomiju i sociologiju potrošačkog društva, Bodrijar je započeo svoj životni projekat - istraživanje sistema objekata i znakova koji sačinjavaju naš svakodnevni život. Rani Bodrijar opisuje značenja upisana u objekte svakodnevnog života (npr. osećaj moći koji prati vozače brzih, skupih automobila) i struktuiran sistem koji te objekte organizuje u novo moderno društvo (npr. prestiž iliti znak-vrednost novog sportskog automobila). U prve tri knjige Bodrijar tvrdi da klasična marksistička kritika političke ekonomije mora da se zameni semiološkim teorijama znaka koje artikulišu različitost značenja koja označavaju različiti označitelji - kao jezik organizovan u sistem značenja. Bodrijar je, prateći Barta i ostale, tvrdio kako sport, moda, mediji i ostali modeli označavanja takođe proizvode sopstvene sisteme značenja, koji se artikulisu preko specifičnih pravila, kodova (dress-code) i sopstvenu logiku (termini koji su interpromenljivi unutar određenog sistema značenja tj. nisu fiksirani). Postavljajući sopstvenu analizu znakova svakodnevnog života u istorijski okvir, Bodrijar tvrdi da je tranzicija od ranijeg doba kapitalizma otvorenog tržišta do sadašnjeg monopolističkog kapitalizma, zahtevala povećanje pažnje na upravljanje potražnjom, da bi ostvarila povećanu i bolje kontrolisanu potrošnju. U ovom istorijskom dobu, između 1920-ih i 1960-ih potreba za povećanjem zahteva potrošača zamenila je brigu o snižavanju troškova proizvodnje i povećanju proizvodnje. U ovoj eri kapitalističkog razvoja, ekonomske koncentracije i razvoja novih tehnologija, ubrzanja kapaciteta za masovnu produkciju i kapitalističke korporacije, fokus pažnje se pomera ka kontroli potrošnje i stvaranju potreba za nova prestižna dobra, na taj način proizvodeći režim onoga sto Bodrijar naziva znak-vrednost (sign-value). Prema Bodrijarovim analizama, reklamiranje, pakovanje, izgled, moda, ”emancipovana” seksualnost, masovni mediji (massmedia) i kultura, kao i umnožavanje proizvoda su multiplicirali količinu znakova i odraza, i proizveli umnožavanje znak-vrednosti. Iz ovoga, tvrdi Bodrijar, proizvodi masovne potrošnje ne mogu prosto da se karakterišu upotrebnom vrednošću i vrednošću razmene, kao u Marksovoj teoriji proizvoda, već ih određuje znak - vrednost - izraz i ‘marka’ stila, prestiža, luksuza, moći, itd.-koji sve više postaje bitan i prepoznatljiv deo proizvoda i upotrebe istog. Iz ove perspektive, Bodrijar tvrdi da se proizvodi kupuju i izlažu kako zbog svoje upotrebne vrednosti tako i zbog znak-vrednosti, kao i da je fenomen znak-vrednosti postao suštinski sadržilac proizvoda i potrošnje u potrošačkom drustvu. Prema Bodrijaru, celo društvo je organizovano preko potrošnje i prikazivanja proizvoda kroz koje pojedinci zadobijaju prestiž, identitet. U ovom sistemu, što su nečija ‘ potrošna dobra ’ prestižnija (kuće, automobili, garderoba, nakit itd.) to je veći položaj koji on zauzima u domenu vrednosti znaka. Dakle, kao što reči zadobijaju značenja u odnosu na mesto u diferencijalnom sistemu značenja, tako i znak-vrednosti zadobijaju svoja značenja u odnosu na mesto unutar diferencijalnog sistema prestiža i statusa. U ‘Potrošačkom društvu’ Bodrijar na kraju svesno priželjkuje neku vrstu preokreta, u smislu povećanja i širenja različitih formi odbijanja konzumerizma, socijalnih konvencija i konformističkog stila mišljenja i ponašanja, koje sve obuhvata pojam ”praksa radikalne promene”. Bodrijar ovde aludira na očekivane ‘erupcije nasilja i iznenadne dezintegracije koji će doći, neizbežno i sigurno kao što je bio maj ‘68-e, da razbiju ovu belu masu [potrošnje]’. S druge strane, Bodrijar opisuje situaciju u kojoj je otuđenje toliko potpuno da se ne može prevazići jer je ‘postalo sama struktura tržišnog društva’. Njegov argument je da u društvu gde je sve stvar koja može da se proda i kupi, otuđenje je potpuno. I zaista, termin ‘otuđen/o’ početno je označen kao ‘prodat/o’, u jednom totalno potrošačkom društvu gde je sve proizvod, a otuđenje je sveprisutno. Šta više, Bodrijar postavlja “kraj transcendencije” (fraza pozajmljena od Marcusea) tamo gde pojedinci ne mogu da pojme sopstvene istinske potrebe kao ni mogućnost drugačijeg načina života. U ’70-im, Bodrijar se distancirao od marksističke teorije revolucije, i umesto toga postulirao samo mogućnost pobune protivu potrošačkog drustva u jednoj ‘nepredvidljivoj ali izvesnoj’ formi. U kasnim 1960-im povezuje se sa grupom intelektualaca okupljenih oko časopisa Utopija (Utopie) koji su težili da prevaziđu granice između disciplina i u duhu Gija Debora (Guy Debord) i Situacionističke Internacionale kombinuju refleksije o alternativnim društvima, arhitekturi i načinima svakodnevnog života. Spajajući pojedince sa margina arhitekture, prostornog planiranja, kulturnog kriticizma i socijalne teorije, Bodrijar i njegovi saradnici su dosta ‘odskakali’ od ostalih političkih grupa i razvili jedan posebno idiosinkratičan, marginalizovan diskurs iza granica etabliranih disciplina i političkih težnji tog vremena. Ova povezanost sa Utopijom je trajala samo u ranim 1970-im. S jedne strane, on je nastavio sa marksističkom kritikom proizvodnje koja podvlači i kritikuje različite forme otuđenja, dominaciju i eksploataciju koje produkuje kapitalizam. U ovoj fazi, činilo se da njegova kritika polazi sa standardne neo-marksističke pozicije koja pretpostavlja da je kapitalizam zlo koje homogenizuje, kontroliše i dominira socijalnim životom, dok pojedincima oduzima slobodu, kreativnost, vreme i ljudski potencijal. S druge strane, nije mogao da imenuje ni jednu revolucionarnu silu niti je raspravljao o situaciji i potencijalima radničke klase kao faktora promene u potrošačkom društvu. Zaista, Bodrijar ne nudi nikakvu teoriju subjekta kao aktivnog faktora socijalne promene, tako prateći strukturalističku i poststrukturalističku kritiku filozofskog i praktičnog subjekta kakvog su ga prikazali Dekart, Kant i Sartr, a koji je bio dugo dominantan model unutar francuske misli. Strukturalisti i poststrukturalisti su tvrdili da je subjektivnost proizvedena jezikom, socijalnim institucijama i kulturnim obrascima i da nije nezavisna od sopstvenih konstrukcija unutar ovih institucija i praksi. Ali Bodrijar ne razvija ni teoriju klasne ili grupne pobune, ili bilo kakvu teoriju političke organizacije, borbe, ili strategije bilo koje vrste. Ipak, Bodrijarov rad je na ovom mestu dosta blizak radu Frankfurtske škole, posebno Herbertu Markuzeu, koji je već bio razvio neke od prvih marksističkih kritika potrošačkog društva. Kao Lukač i Frankfurtska škola, Bodrijar analizira kako komformitet i komformizacja prožimaju društveni život i dominiraju individualnom mišlju i ponašanjem. Prateći glavnu liniju kritičkog marksizma, Bodrijar tvrdi da proces socijalne homogenizacije, otuđenja i izrabljivanja konstituiše proces reifikacije/postvarenja u potrošnim dobrima, tehnologijama i stvarima (objekti) koji dominiraju ljudima (subjekti) odvajajući ih od njihovih ljudskih kvaliteta i kapaciteta. Za Lukača, Frankfurtsku školu i Bodrijara reifikacija je proces u kome stvari preuzimaju dominaciju nad ljudima koji postaju na taj način sličniji stvarima, a reifikacija postaje dominantan model društvenog života. Uslovi rada nameću poslušnost i standardizaciju života, kao i izrabljivanje radnika i njihovo odvajanje od života slobode i samoodređenja. U medijskom, potrošačkom društvu, kultura i konzumerizam se stapaju, oduzimajući pojedincu mogućnosti razvoja individualnosti i samoodređenja. Bodrijarov rad može da se tumači kao izraz jedne više faze reifikacije i socijalne dominacije nego one koju opisuje Frankfurtska škola koja opisuje na koji način vladajuće institucije i dominantni modeli mišljenja kontrolišu pojedinca. Bodrijar ide korak dalje od Frankfurtske škole primenjujući semiološku teoriju znaka da bi opisao kako potrošna dobra, mediji i tehnologije proizvode univerzum iluzije i fantazije u kome prevlast nad pojedincima preuzimaju potrošačke vrednosti, medijske ideologije kao i zavodničke tehnologije kakvi su kompjuteri koji tvore svetove sajberspejsa. U poslednjoj fazi, Bodrijar iz svoje analize dominacije znakova i sistema objekata izvodi još pesimističnije zaključke po kojima je tema “kraja individue” koju su skicirali članovi Frankfurtske škole dosegla vrhunac u potpunom porazu ljudske subjekivnosti od strane sveta objekata. Ipak, u nekim svojim radovima Bodrijar nudi jednu aktivniju teoriju potrošnje nego sto je to učinila Frankfurtska škola koja generalno posmatra potrošnju kao pasivni model socijalne integracije. Nasuprot tome, potrošnja u Bodrijarovim ranim radovima predstavlja vrstu rada za sebe, ”aktivnu manipulaciju znakovima”, način na koji pojedinac označava sebe unutar potrošačkog društva i pokušava da se razlikuje od ostalih. Ipak ova aktivna manipulacija znakovima ne može da se izjednači sa postuliranjem aktivnog (ljudskog) subjekta koji može da odoli, redefiniše odnosno proizvede sopstvene znakove, tako da Bodrijar ipak ne uspeva da razvije originalnu teoriju aktiviteta. Bodrijarove prve tri knjige mogu da se čitaju unutar okvira neomarksističke kritike kapitalističkog društva. Možemo da protumačimo Bodrijarov naglasak na potrošnji kao nadomestak Marksove analize proizvodnje a fokusiranje na kulturu i znakove kao važnu zamenu klasične marksističke političke ekonomije, koja dodaje kulturnu i semiološku dimenziju marksističkom projektu. Ali u njegovoj provokaciji iz 1973, ’Ogledalu produkcije’, Bodrijar sistematski napada klasičan marksizam, tvrdeći da je marksizam u stvari samo ogledalo buržoaskog društva koje smeštajući proizvodnju u centar života naturalizuje na taj način kapitalističku organizaciju društva. Iako je u 1960-im Bodrijar bio povezan sa revolucionarnom levicom i marksistima, i učestvovao u ‘svibanjskim gibanjima’ 1968-e, u ranim 1970-im on raskida sa marksizmom iako ostaje politički ‘radikal’, doduše bez ikakve veze s politikom do kraja decenije. Kao i mnogi sa Levice, Bodrijar je bio razočaran činjenicom da Francuska komunistička partija nije podržala radikalne pokrete u ‘60-im, i nije imao poverenja u zvanični marksizam teoretičara kakav je bio npr. Luj Altuzer (Louis Althusser) koga je smatrao dogmatikom i reduktivistom. Kao posledica toga, Bodrijar počinje sa radikalnom kritikom marksizma, kritikom koju se sledili mnogi od njegovih savremenika koji su takođe napravili zaokret ka postmoderni. Bodrijarova zamerka marksizmu je da, prvo, neadekvatno oslikava premoderna društva koja su bila organizovana kroz religiju, mitologiju i plemensku organizaciju, a ne kroz proizvodnju. Drugo, po njemu marksizam ne nudi dovoljno radikalnu kritiku kapitalističkih društava niti alternativne kritičke diskurse i perspektive. Na ovom stupnju, Bodrijar se oslanja na antropološku perspektivu u odnosu na premoderna društva zbog emancipatorskih alternativa koje ova pruža. Ipak, bitno je zapaziti da je ova kritika marksizma ipak upućena sa levice, a on tvrdi da marksizam nije pružio dovoljno radikalnu kritiku, ili alternativu za, savremena kapitalistička i komunistička društva bazirana na proizvodnji. Za Bodrijara, činjenica da su francuski komunisti odbili da podrže pokrete iz maja ‘68-e, zasniva se delom na konzervativizmu koji ima korene u samom marksizmu. Zbog svega ovoga, Bodrijar i drugi iz njegove generacije su počeli da tragaju za alternativnim kritičkim pozicijama. Simbolička razmena i prodor Postmoderne ‘Ogledalo produkcije’ i sledeća knjiga ’Simbolička razmena i smrt’(1976) koja je konačno prevedena na engleski tek 1993, su pokušaji da se obezbede ultraradikalne perspektive koje će prevazići ograničenja ekonomističke marksističke tradicije koja privileguje ekonomsku sferu. Ova ultra-levičarska faza Bodrijarove spisateljske karijere neće dugo trajati, iako on u Simboličkoj razmeni proizvodi jednu od najbitnijih i najdramatičnijih provokacija. Tekst započinje predgovorom koji sažima njegov pokušaj da obezbedi značajno drugačiji pristup društvu i kulturi. Gradeći na temeljima francuske kulturne teorije Žorža Bataja (Georges Bataille), Marsela Mosa (Marcel Mauss) i Alfreda Žarija (Alfred Jarry), Bodrijar veliča “simboličku razmenu” koja se odupire kapitalističkim vrednostima korisnosti i novčane zarade kao kulturnim vrednostima. Bodrijar tvrdi da u Batajevoj tvrdnji da su trošenje i bahatost povezani sa suverenošću, Mosovim opisima socijalnog prestiža koji je u premodernim društvima povezan sa darivanjem, Žarijevom pozorištu koje ismeva francusku kulturu, i Sosirovim anagramima, postoji raskid sa vrednostima kapitalističke razmene i produkcije, ili produkcije značenja u jezičkoj razmeni. Ovi slučajevi “simboličke razmene”, Bodrijar veruje, raskidaju sa vrednostima produkcije i opisuju poetsku razmenu i kreativnu kulturnu aktivnost koja pruža alternativu kapitalističkim vrednostima proizvodnje i razmene dobara. Termin “simbolička razmena” je izveden iz Batajevog koncepta “opšte ekonomije” u kome se tvrdi da su trošenje, bacanje, žrtvovanje i destrukcija značajniji za ljudski život negoli ekonomije produkcije i korisnosti. Batajev model je bilo sunce koje je slobodno širilo svoju energiju bez da traži išta zauzvrat. On je tvrdio da ako pojedinci žele da zaista budu nezavisni (slobodni od imperativa kapitalizma) oni treba da slede “opštu ekonomiju” trošenja, poklanjanja, žrtvovanja i destrukcije da bi izbegli determinisanost postojećim imperativima korisnosti. Za Bataja, ljudi su bili ekscesna bića sa suviše dobrom energijom, imaginacijom, fantazijama, nagonima, potrebama i heterogenim željama. Na ovom mestu, Bodrijar pretpostavlja istinitost Batajeve antropologije i opšte ekonomije. 1976, u recenziji Batajevih Sabranih Radova (‘Complete Works’,Paris 1976), Bodrijar piše: „Centralna ideja je ta da ekonomija koja vlada našim društvima dolazi od pogrešnog tumačenja fundamentalnog ljudskog principa koji je solarni princip neobuzdanog trošenja.” U ranim ‘70-im Bodrijar je preuzeo Batajevu antropološku poziciju i kako je to on nazvao, ’aristokratsku kritiku’ kapitalizma za koju on sad tvrdi da je bazirana pre na banalnom konceptu korisnosti i štednje negoli na uzvišenijem (aristokratskom) konceptu trošenja i rasipanja. Bataj i Bodrijar ovde pretpostavljaju kontradikciju između ljudske prirode i kapitalizma. Oni tvrde da ljudi ‘po prirodi’ nalaze zadovoljstvo u stvarima kakve su trošenje, bahatost, bahanalije, žrtve itd. i u kojima su oni nezavisni i slobodni da potroše višak energije (i tako slede svoju ‘pravu prirodu’). Kapitalistički imperativ rada, korisnosti i štednje po pretpostavci su ‘neprirodni’ i protive se ljudskoj prirodi. Bodrijar tvrdi da marksistička kritika kapitalizma, nasuprot tome, jedva da napada vrednost razmene dok uzdiže upotrebnu vrednost i isto tako korisnost i instrumentalnu racionalnost, na taj način ”tražeći dobru upotrebu ekonomije”. Bodrijar preuzima jednu ‘aristokratsku kritiku’ političke ekonomije pod jakim uticajem Bataja i Ničea (Nietzsche). Bodrijar i Bataj ovde zastupaju verziju Ničeovog ‘morala gospodara’ po kojem ‘superiorni’ pojedinci kreiraju sopstvene vrednosti i žive život ‘u fulu’, intenzivirajući sopstvenu kreativnu i erotsku energiju. Bodrijar je nastavio još neko vreme da napada buržoaziju i kapitalizam, ali iz perspektive koja veliča ‘aristokratsko’ razbacivanje i raskoš, estetičke i simboličke vrednosti. Tamnu stranu njegovog preusmeravanja teoretske i političke odanosti predstavlja valorizacija žrtvovanja i smrti koja se javlja u “Simboličkoj razmeni i smrti” (u kojoj žrtvovanje obezbeđuje darivanje koje podriva buržoaske vrednosti koristi i samo-očuvanja, ideja koja ima razorne posledice u eri bombaša-samoubica i terorizma). Sve u svemu, tokom ’70-ih, Bodrijar se oslobodio poznatog marksističkog univerzuma proizvodnje i klasne borbe zarad jednog drugačijeg, neo-aristokratskog i metafizičkog pogleda na svet. Na ovom mestu, Bodrijar pretpostavlja da su premodernim društvima vladali zakoni simboličke razmene slične Batajevom konceptu ‘opšte ekonomije’, a ne zakoni proizvodnje i korisnosti. Razvijajući ove ideje, Bodrijar je skicirao fundamentalnu liniju razdvajanja u istoriji između simboličkih društava (društava bazično organizovanih premodernom razmenom) i proizvodnih društava (društava organizovanih proizvodnjom i razmenom dobara). Dakle, on odbija marksističku filozofiju istorije koja pretpostavlja primat proizvodnje u svim društvima i odbija marksistički koncept socijalizma, tvrdeći da on ne raskida dovoljno radikalno sa kapitalističkim produktivizmom, nudeći se jedva kao jedna uspešnija i pravednija organizacija proizvodnje negoli kao potpuno drugačija vrsta društva sa drugačijim vrednostima i formama kulture i života. Od ovog momenta, Bodrijar će suprotstavljati njegov ideal simboličke razmene vrednostima proizvodnje, korisnosti i instrumentalne racionalnosti koje vladaju kapitalističkim (i socijalističkim) društvima. ’Simbolička razmena’ se na ovaj način pojavljuje kao Bodrijarova ’revolucionarna’ alternativa vrednostima i praksama kapitalističkog društva, i predstavlja raznolikost heterogenih aktivnosti u njegovim radovima iz ’70-ih. On takođe opisuje svoju koncepciju simboličke razmene u ‘Ogledalu produkcije’ gde piše: ”Simbolički socijalni odnos je neprekinuti krug davanja i primanja, koji, u primitivnoj razmeni, uključuje potrošnju ‘suviška’ (‘surplus’) i oslobađa anti-produkciju [1975:143]. Termin dakle referira na simboličke ili kulturne aktivnosti koje ne doprinose kapitalističkoj proizvodnji i akumulaciji kapitala i koje potencijalno konstituišu ‘radikalnu negaciju’ proizvođačkog društva. U ovom stadijumu, Bodrijar prati francusku tradiciju veličanja ‘primitivne’ odnosno premoderne kulture nasuprot apstraktnom racionalizmu i utilitarizmu modernog društva. Bodrijarova odbrana simboličke razmene nasuprot produkcije i instrumentalne racionalnosti ovde stoji u skladu sa tradicijom Rusoove odbrane ‘prirodnog divljaka’ nasuprot savremenog čoveka, Durkhajmovog postavljanja organske solidarnosti premodernih društava nasuprot apstraktnog individualizma i anomičnosti modernih društava, Batajeve valorizacije trošenja premodernih društava, ili Mausovih ili Levi-Strosovih fascinacija bogatstvom ‘primitivnih društava’ ili ‘mozgom divljaka’. Posle dekonstruisanja glavnih savremenih mislioca i njegovih teoretskih ‘očeva’ (Marks, Frojd, Sosir i francuski savremenici), pošto mu je nedostajalo bogatstvo simboličke razmene, Bodrijar nastavlja da veliča simboličke i radikalne forme mišljenja i pisanja u jednoj potrazi koja ga vodi u sve više ezoterijski i egzotičniji diskurs. Na ovaj način, protiv formi koje organizuju modernu misao i društvo, Bodrijar veliča simboličku razmenu kao alternativu. Protiv savremenih zahteva za proizvodnjom vrednosti i značenja, Bodrijar poziva na njihovo istrebljenje i poništenje, kao primer navodeći Mosovu razmenu darova, Sosirove anagrame i Frojdov koncept nagona smrti. U svim ovim slučajevima, postoji raskid sa formama razmene (dobara, značenja i libidalnih energija) i na taj način bekstvo od formi produkcije, kapitalizma, racionalnosti i značenja. Bodrijarov paradoksalni koncept simboličke razmene može da se objasni kao izraz želje da se on sam oslobodi od modernih pozicija i potraži revolucionarnu poziciju izvan modernog društva. Protivu modernih vrednosti, Bodrijar zastupa njihovo poništavanje i istrebljenje. Ipak, u svojim radovima iz sredine 1970-ih, Bodrijar postavlja još jednu podelu u istoriji, radikalnu koliko i raskid između premodernih simboličkih društava i modernih. U maniru klasične socijalne teorije, on sistematski razvija distinkcije između premodernih društava organizovanih putem simboličke razmene, modernih društava organizovanih putem proizvodnje, i postmodernih društava organizovanih putem ‘simulacije’ pod kojom on podrazumeva kulturne modele reprezentacije koji ‘simuliraju’ stvarnost, kao što su televizija, kompjuterski sajberspejs i virtuelna realnost koja danas sve više uzima maha na internetu (preko šest (!) miliona korisnika virtuelnog sveta ‘Second Life’ u kome korisnici plaćaju mogućnost da kreiraju sopstveno virtuelno Ja potvrđuju Bodrijarovu tezu o dominaciji simulacije). Bodrijarovo razlikovanje modela produkcije i korisnosti koji su organizovali moderna društva i modela simulacije za koji on veruje da organizuje postmoderna društva postulira jaz između modernih i postmodernih društava velik koliki i onaj između modernih i premodernih društava. Bodrijar objavljuje ‘kraj političke ekonomije’ i kraj jedne ere u kojoj je produkcija bila organizujuća forma društva. Sledeći Marksa, Bodrijar tvrdi da je ova moderna epoha bila era kapitalizma i buržoazije u kojoj je kapital izrabljivao radnike koji su činili revolucionarnu silu prevrata. Ipak, Bodrijar objavljuje kraj političke ekonomije i isto tako kraj marksističke problematike same modernosti: “Kraj rada. Kraj proizvodnje. Kraj političke ekonomije. Kraj dijalektike označitelj/označeno koja omogućava akumulaciju znanja i značenja, linearne sintagme kumulativnog diskursa. I u isto vreme, kraj dijalektike znak vrednosti/upotrebne vrednosti koja je jedina stvar koja čini mogućom akumulaciju i društvenu proizvodnju. Kraj linearne dimenzije diskursa. Kraj linearne dimenzije robe. Kraj klasične ere znaka. Kraj ere proizvodnje.” Simbolička razmena i smrt (1991:18) Diskurs ‘kraja’ označava njegovu objavu prodora postmoderne u istoriji. Ljudi danas žive u jednoj novoj eri simulacije u kojoj društvena reprodukcija (procesiranje informacija, komunikacija, industrije saznanja, nove tehnologije itd.) zauzimaju mesto koje je do tada pripadalo produkciji. U ovoj eri, “rad više nije snaga on je postao znak medju drugim znakovima” (1991:20) Rad nije više primarno proizvodan u ovoj situaciji, već predstavlja znak nečije socijalne pozicije, načina života i načina usluživanja. Nadnice, odnosno plate takođe nemaju racionalan odnos sa nečijim radom i s onim sto on proizvodi već sa mestom koje taj neko zauzima unutar sistema. Ali, ono sto je najbitnije, politička ekonomija nije više osnova, socijalna determinanta, čak ni strukturalna ‘realnost’ u kojoj drugi fenomeni mogu da budu interpretirani i objašnjavani. Umesto toga, ljudi žive u ‘hiperrealnosti’ simulacija u kojoj slike, odrazi, i igra znakova zamenjuju koncepte proizvodnje i klasne borbe kao ključni konstituenti savremenih društva. Od ovog trenutka, kapital i politička ekonomija nestaju iz Bodrijarove priče, ili se vraćaju ali u radikalno izmenjenom obliku. Ubuduće znakovi i kodovi se umnožavaju i proizvode druge znakove i nove mašine znakova u rastućim, spiralnim krugovima. Tehnologija dakle zauzima mesto kapitala u ovoj priči i semiurgija (koju Bodrijar tumači kao umnožavanje slika, informacija i znakova) zauzima mesto proizvodnje. Njegov postmoderni preokret je na taj način povezan sa jednom formom tehnološkog determinizma i odbijanja političke ekonomije kao korisnog eksplanatornog principa-korak koji mnogi od njegovih kritičara odbacuju. ‘Simbolička razmena i smrt’, kao i sledeće delo – ‘Simulakrumi i simulacija’ artikulišu princip fundamentalnog preloma između modernih i postmodernih društava i markiraju Bodrijarovo odvajanje od problematike moderne socijalne teorije. Za Bodrijara moderna društva su organizovana po principu proizvodnje i potrošnje dok su postmoderna organizovana po principu simulacije i igre slika i znakova, označavajući tako situaciju u kojoj kodovi, modeli i znakovi predstavljaju organizacione forme u novom društvenom poretku u kome vlada simulacija. U društvu simulacije, identiteti su konstruisani prisvajanjem znakova i kodovi i modeli određuju način na koji pojedinci vide sami sebe i odnose se prema drugima. Ekonomija, politika, društveni život i kultura su pod vlašću simulacije, pri čemu kodovi i modeli određuju na koji način se koriste i upotrebljavaju potrošna dobra, razvija politika, proizvodi i upotrebljava kultura i živi svakodnevni život. Bodrijarov postmoderni svet je takođe svet u kome granice i razlike koje su bile bitne u prošlosti – kao što su one između socijalnih klasa, rodne razlike, razlike u političkim opredeljenjima i razlike između nekada autonomnih domena društva i kulture – gube moć. Ako su moderna društva, prema klasičnoj socijalnoj teoriji, bila određena diferencijacijom, za Bodrijara, postmoderna društva su određena dediferencijacijom,’kolapsom’ (moći) razlika iliti implozijom. U Bodrijarovom društvu simulacije, domeni ekonomije, politike, kulture, seksualnosti i društva implodiraju jedni unutar drugih, brišući granice i razlike. U ovoj imlozivnoj mešavini, ekonomija je bitno određena kulturom, politikom i drugim sferama, dok je umetnost, nekada sfera potencijalne razlike i opozicije, sada apsorbovana ekonomijom i politikom, a seksualnost je sveprisutna. U ovoj situaciji, razlike između pojedinaca i grupa implodiraju u jednom, ubrzanom, mutirajućem, promenljivom razlaganju društvene sfere i granica i struktura na koje se u prošlosti fokusirala socijalna teorija. Bodrijarov postmoderni svet je pritom jedna od hiperrealnosti u kojoj tehnnologije zabave, informacije i komunikacije obezbeđuju iskustva mnogo bogatija i angažovanija nego ona koja pružaju scene banalne svakodnevnice, a i kodove i modele koji sačinjavaju svakodnevni život. Domen hiperrealnog (npr. medijske simulacije realnosti-Big Brother Show, Diznilend i drugi zabavni parkovi, tržni centri i potrošački rajevi, TV spotovi i ostale ekskurzije u idealne svetove) je realniji od same realnosti, pri čemu modeli, slike i kodovi hiperrealnog uspostavljaju kontrolu nad mišlju i ponašanjem pojedinaca. Ipak determinacija po sebi je nepredvidljiva u ne-linearnom svetu gde je nemoguće mapirati uzročne mehanizme u situaciji u kojoj se pojedinci suočavaju sa neodoljivom strujom slika, kodova i modela od kojih svaki ima mogućnost da oblikuje misao odnosno ponašanje određenog pojedinca. U ovom postmodernom svetu, pojedinci beže od ‘pustinje realnog sveta’ zarad ekstaza hiperrealnosti i novog carstva kompjuterskog, medijskog i tehnološkog iskustva. U ovom svetu, subjektivnost je fragmenitirana i izgubljena, i pojavljuje se jedno novo polje iskustva koje za Bodrijara otpisuje predhodne socijalne teorije kao irelevantne i staromodne. Prateći preokrete subjekta u današnjem drustvu, Bodrijar je tvrdio da savremeni čovek više ne pati od histerije i paranoje, već (što je još gore) funkcioniše u ‘stanju terora koje je karakteristika šizofrenika, jedna preterana blizina svih stvari, potpuni promiskuitet svih stvari koje ga opsedaju i prožimaju, susret bez otpora, bez zdravo, bez aure, čak bez aure sopstvenog tela da ga štiti. Uprkos sebi šizofrenik je otvoren za sve i živi u najekstremnijoj konfuziji [1988:27] Za Bodrijara ‘ekstaza komunikacije’ znači da je subjekt u neposrednoj blizini instant slika i informacija, u jednom preterano izloženom i transparentnom svetu. U ovoj situaciji, subjekt ” postaje čist ekran čiste apsorpcije i reapsorpcije površine uticajnih mreža [1988:27] Drugim rečima, pojedinac u savremenom svetu postaje jedan entitet zatrovan uticajem medija, tehnološkog iskustva i hiperrealnosti. Tako se Bodrijarove kategorije simulacije, implozije i hiperrealnosti kombinuju da bi kreirali jedno nužno postmoderno stanje koje zahteva potpuno nove modele teorije i politike koji bi mapirali sve izazove i novine savremenog društva i na pravi način reagovali na njih. Njegov stil i strategija pisanja su takođe implozivni (npr. pisanje protiv prethodno bitnih distinkcija), kombinujući materijale iz potpuno različitih polja ispitivanja, koristeći primere iz masmedija i popularne kulture u jednom inovativnom maniru postmoderne teorije koja ne poštuje granice između disciplina. Njegovo pisanje pokušava da samo sebi stimuliše nove uslove, zadržavajući novinu koju oni nose kroz inovativnu upotrebu jezika i teorije. Tako radikalno ispitivanje savremene teorije i potreba za novim teorijskim strategijama su zbog toga za Bodrijara legitimisani velikom količinom promena koje se odvijaju u savremenom svetu. Na primer, Bodrijar tvrdi da modernost funkcioniše preko modela reprezentacije u kome ideje predstavljaju stvarnost i istinu, koncepte koji su ključni postulati moderne teorije. Postmoderno društvo poništava ovu epistemologiju stvarajući situaciju u kojoj subjekti gube kontakt sa stvarnošću i tako se cepaju i gube. Ova situacija predskazuje kraj moderne teorije koja je operisala unutar subjekt-objekt dijalektike u kojoj je subjekt po pretpostavci onaj koji predstavlja i kontroliše objekt. Prema modernoj filozofiji, filozofski subjekt pokušava da razluči prirodu realnosti, da osigura utemeljeno saznanje i da primeni ovo znanje za kontrolu i dominaciju objekta (prirode, drugih ljudi, ideja itd.). Bodrijar ovde sledi poststrukturalističku kritiku po kojoj misao i diskurs ne mogu više biti sigurno usidreni u ‘a priori’ odnosno privilegovanim strukturama ‘realnosti’. Reagujući protiv modela reprezentacije u modernoj teoriji, francuska misao, posebno neki dekonstruktivisti pomeraju fokus na tekstualnost i diskurs, koji se navodno odnosi samo na druge tekstove ili diskurse u kojima je ‘realnost’ iliti ‘ono napolju’ proterano u domen nostalgije. U sličnom maniru, Bodrijar, kao ‘jak simulakrista’ tvrdi da su u medijskom i potrošačkom društvu ljudi uhvaćeni u igru slika, prizora, odraza i simulakruma, da imaju sve manje veze sa spoljašnjim svetom tj. eksternom ‘realnošću’, u tolikoj meri da su sami koncepti društvenog, političkog, pa čak i same ‘realnosti’ prestali da imaju bilo kakvo značenje. I nadrogirana i hipnotisana (jedna od Bodrijarovih metafora), medijima zasićena svest je u takvom stanju fascinacije slikama i odrazima da koncept značenja po sebi (koji zavisi od stabilnih granica, fiksiranih struktura i intersubjektivnog konsenzusa) nestaje. U ovoj alarmantnoj i novoj - postmodernoj situaciji, reference, iza i napolju, zajedno sa dubinom, suštinom i realnošću, nestaju, i sa njihovim nestajanjem, mogućnost svih potencijalnih suprotnosti takođe iščezava. Kako se simulacije umnožavaju, tako one referišu samo na same sebe: karneval ogledala koja reflektuju slike koje projektuju druga ogledala na sveprisutne televizijske i kompjuterske ekrane i ekrane svesti, koji zauzvrat šalju sliku u njeno prethodno skladište slika takođe proizvedenih od strane ogledala simulacije. Zarobljene u univerzumu simulacije, ’mase’ se ‘kupaju u medijskoj kupci’ bez poruka ili značenja, i tako započinje era masa u kojoj nestaju klase, politika umire kao i veliki snovi o kraju otuđenja, oslobođenju i revoluciji. Po Bodrijaru, mase dakle traže spektakl, a ne značenje. One postaju tiha većina, označavajući ‘kraj društva’. Bodrijar implicira da socijalna teorija gubi sopstveni objekt dok se značenja, klase i razlike urušavaju u ‘crnu rupu’ ne-razlikovanja. Fiksirane razlike između socijalnih grupa i ideologija nestaju i konkretni lice-u-lice socijalni odnosi se smanjuju dok pojedinci nestaju u svetovima simulacije - medijima, kompjuterima i samoj virtuelnoj realnosti. Sama socijalna teorija dakle gubi svoj objekt – društvo, dok radikalne politike gube svoj subjekt i organizaciju. Ipak, tvrdi on, na ovoj tački svoje putanje (kasne ‘70-e i rane ‘80-e), odbijanje značenja i učešće masa predstavlja formu otpora. Kolebajući se između nostalgije i nihilizma, Bodrijar istovremeno poništava ideje moderne (subjekt, značenje, istina, stvarnost, društvo, socijalizam i emancipacija) i afirmiše model simboličke razmene koji izgleda da odražava nostalgičnu čežnju za povratkom premodernim kulturnim formama. Ovu očajničku potragu za originalnom revolucionarnom alternativom on ipak napušta u ranim ‘80-im. Ubuduće, on razvija još neispitane perspektive savremenog trenutka, kolebajući se između skiciranja alternativnih formi mišljenja i ponašanja, i odricanja od potrage za političkom i društvenom promenom. Na jedan način, kod Bodrijara postoji jedna parodijska inverzija istorijskog materijalizma. Umesto Marksovog naglaska na političkoj ekonomiji i primatu ekonomije, za Bodrijara je to model, superstruktura, ono što stvara realno u situaciji koju on naziva ’krajem političke ekonomije’. Za Bodrijara znak-vrednost prevladava upotrebu upotrebne vrednosti i vrednosti razmene; materijalnost potreba, i upotrebne vrednosti potrošnih dobara da nam služe nestaju u Bodrijarovom semiološkom imaginarnom, u kome znakovi imaju prvenstvo u odnosu na realnost i rekonstruišu ljudski život. Okrećući marksističke kategorije protiv njih samih, mase apsorbuju klase, subjekt praxisa je polomljen, a objekti počinju da vladaju nad ljudima. Revolucija je apsorbovana objektima kritike i tehnološka implozija zamenjuje socijalističku revoluciju u pravljenju prodora u istoriji. Za Bodrijara, nasuprot Marksu, katastrofa moderne i erupcija postmoderne su posledica razvijanja tehnološke revolucije. U skladu s tim Bodrijar zamenjuje Marksov čvrst ekonomski i društveni determinizam sa njegovim naglašavanjem ekonomske dimenzije, klasne borbe i ljudske prakse, sa jednim oblikom semiološkog idealizma i tehnološkog determinizma u kome znakovi i objekti preuzimaju dominaciju nad subjektom. Bodrijar zatim zaključuje da se ‘katastrofa već desila’, da je destrukcija modernosti i moderne teorije koju je on zapazio još sredinom ‘70-ih, postala potpuna s razvojem samog kapitalističkog društva, da je modernost nestala i da je nova socijalna situacija zauzela njeno mesto. Protiv tradicionalnih strategija pobune i revolucije, Bodrijar počinje da veliča ono što on naziva ’fatalnim strategijama’ koje pritiskaju vrednosti sistema do njihovih krajnjih granica, nadajući se kolapsu ili preokretu, da bi na kraju prihvatio stil izraženo ironičnog metafizičkog diskursa koji odbija emancipaciju i diskurs i nade napredne socijalne transformacije. Od Patafizike do Metafizike i Trijumfa objekata Bodrijarova misao je od sredine 1970-ih pa do njegove smrti predstavljala izazov teorijama u različitim disciplinama. Tokom 1980-ih, većina Bodrijarovih radova iz 1970-ih je prevedena na mnoge strane jezike, a nove knjige iz 1980-ih su prevedene na engleski i ostale svetske jezike u rekordnom roku. Sledstveno tome, on postaje svetski poznat kao jedan od najuticajnijih mislioca postmoderne. Bodrijar je postao ‘celebrity’ –akademik koji putuje po svetu, promoviše svoje delo i zadobija dosta sledbenika, mada više izvan polja akademske teorije negoli unutar sopstvene sociološke discipline. U isto vreme, dok je njegovo delo bivalo sve popularnije, Bodrijarovo pisanje je postajalo sve mračnije i teže za razumevanje. 1979 on objavljuje ‘De la seduction’ (‘O sedukciji’, Oktois, Priština 1994), težak tekst koji predstavlja veliku promenu u njegovoj misli. Knjiga označava zaokret od više sociološkog diskursa njegovih prethodnih radova ka više filozofskom i književnom diskursu. Dok je u ‘Simboličkoj razmeni i smrti’ Bodrijar skicirao ultra-revolucionarne perspektive kao radikalnu alternativu, uzimajući simboličku razmenu kao ideal, on sada koristi zavođenje kao alternativu proizvodnji i komunikativnoj interakciji. Zavođenje, ipak, ne potkopava, narušava ili transformiše postojeće društvene odnose niti institucije, ali je blaga alternativa, igra sa pojavnošću i igra sa feminizmom i provokacija koja je izazvala oštar kritički odgovor. Bodrijarov koncept zavođenja je idiosinkrastičan i uključuje igre sa znakovima koji postavljaju zavođenje kao jedan aristokratski ‘poredak znaka i rituala’ u kontrastu prema buržoaskom idealu proizvodnje, suprotstavljajući veštinu, pojavu, igru i izazov nasuprot smrtno ozbiljnom radu proizvodnje. Bodrijar tumači zavođenje primarno kao ritual i igru sa sopstvenim pravilima, šarmom, zamkama i mamcima. U ovom trenutku njegovo pisanje mutira u neo-aristokratski esteticizam posvećen stilizovanim modelima mišljenja i pisanja, koji predstavljaju skup kategorija – reverzibilnost, izazov, duel –koji pomeraju Bodrijarovu misao ka jednoj formi aristokratskog esteticizma i metafizike. Umnožavanje metafizičkih spekulacija je očigledno u ‘Fatalnim strategijama’ [Novi Sad, 1991] (Les strategies fatal, Paris, 1983), još jednoj tački prevrata u njegovoj karijeri. Ovaj tekst predstavlja bizarni metafizički scenario koji se bavi trijumfom objekata nad subjektima unutar ’opscene’ proliferacije objektivnog sveta koja je potpuno van kontrole da to prevazilazi sve pokušaje razumevanja, konceptualizacije i kontrole. Njegov scenario se tiče umnožavanja i povećanja prevlasti objekata nad subjektima i konačne pobede objekata. U tekstu ‘Ekstaza i inercija’, Bodrijar razmatra kako objekti i događaji u savremenom društvu neprekidno prevazilaze same sebe, rastući i povećavajući sopstvenu moć. ’Ekstaza’ objekata u njihovoj ogromnoj proliferaciji i ekspanziji; ekstaza u smislu bivanja izvan/iznad sebe: lepo kao više lepo nego lepo u modi, realno kao više realno nego realno na televiziji, seks još seksualniji nego seks u pornografiji. Ekstaza je dakle forma opscenosti (potpuno eksplicitna, bez skrivanja) i hiperrealnosti dovedene na jedan viši nivo, udvostručene i intenzivirane. Njegova vizija savremenog društva prikazuje liniju rasta i izrastanja (croissance et excroissance), razvijanje i izbacivanje na tržište još više potrošnih dobara, službi, informacija, poruka ili zahteva – nadmašivanje svih racionalnih krajeva i granica u jednoj spirali nekontrolisanog rasta i udvajanja. Iako su rast, ubrzanje i proliferacija dostigli takve ekstreme, Bodrijar pretpostavlja da je ekstaza izrastanja (npr. povećanje broja potrošnih dobara) praćena inercijom. Proces rasta predstavlja katastrofu za subjekta, jer ne samo da ubrzanje i proliferacija objektivnog sveta pojačavaju nepredvidljivu dimenziju slučaja i ne-determinacije, već sami objekti preuzimaju kontrolu nad iscrpljenim subjektom, čija se fascinacija igrom objekata pretvara u apatiju, otupelost i inerciju. U retrospektivi, rastuća moć sveta objekata nad subjektom je bila Bodrijarova tema od početka, što upućuje na jedan bazični kontinuitet u njegovom projektu. U svojim ranim radovima, on je ispitivao na koji sve način su potrošna dobra fascinirala pojedince u potrošačkom društvu i na koji način je svet dobara pretpostavljao nove i veće vrednosti posredstvom znak-vrednosti i kodova koji su bili deo sveta stvari, sistema objekata. Njegova polemika s marksizmom je bazirana na verovanju da su znak-vrednost i kod fundamentalniji negoli tradicionalni elementi političke ekonomije kao što su vrednost razmene, upotrebna vrednost i proizvodnja u konstituisanju savremenog društva. Onda refleksije o medijima izbijaju u prvi plan: televizor je centar doma u Bodrijarovim prethodnim delima a mediji, simulacije, hiperrealnost i implozija na kraju brišu razlike između privatnog i javnog, unutrašnjosti i spoljašnjosti, medija i realnosti. Nadalje, sve je postalo javno, transparentno i hiperrealno u objektivnom svetu koji je postajao sve fascinantniji i zavodljiviji kako je vreme prolazilo. U ‘Fatalnim strategijama’ i delima koja su sledila potom, objekt dominira subjektom odnosno ‘poražava ga’. Fatalne strategije pretpostavljaju da pojedinci jednostavno treba da se pokore strategijama i lukavstvima objekta. U ‘banalnim strategijama’, “subjekt veruje za sebe da je pametniji od objekta, dok u ovim drugim ’fatalnim strategijama’ za objekt se pretpostavlja da je lukaviji, ciničniji, brilijantniji nego subjekt” (1991:259) Prethodno, u banalnim strategijama, subjekt je za sebe verovao da je moćniji i suvereniji od objekta. Fatalna strategija, nasuprot tome, prepoznaje prvenstvo objekta i zbog toga ona zauzima stranu objekta i predaje se njegovim strategijama, smicalicama i pravilima. U ovim delima, Bodrijar izgleda da svoju teoriju uvodi u domen metafizike, ali to je specijalna vrsta metafizike, inspirisana patafazikom koju je razvio Alfred Žari (Alfred Jarry). Za Žarija: “pataphysics is the science of the realm beyond metaphysics… It will study the laws which govern exceptions and will explain the universe supplementary to this one; or, less ambitiously, it will describe a universe which one can see — must see perhaps — instead of the traditional one… Definition: pataphysics is the science of imaginary solutions, which symbolically attributes the properties of objects, described by their virtuality, to their lineaments ” (Jarry 1963: 131). “Patafizika je nauka iz domena koji je iza metafizike…Ona će proučavati zakone koji upravljaju izuzecima i koji će objasniti univerzum suplementaran ovome; ili manje ambiciozno, opisaće univerzum koji može-mora da se vidi možda - umesto ovog tradicionalnog….Definicija: patafizika je nauka imaginarnih rešenja, koja simbolički pripisuje svojstva objekta, opisana njihovom virtualnošću, njihovim izražajnim crtama (odnosno interfejsu jer objekt tj. mašina nema lice već displej p.a.)” Jarry (1963:131) [prevela autorka ] Kao univerzum u Žarijevom ‘Ubu roi, The Gestures and Opinions of Doctor Faustroll’(1969), i drugim književnim tekstovima – kao i u Žarijevim više teorijskim objašnjenjima patafizike – Bodrijar je u totalno apsurdnom univerzumu u kome vladaju objekti na neki misteriozan način, a ljudima i događajima upravlja apsurd i uglavnom nedokučive međuveze i predodredjenosti (francuski dramaturg Ežen Jonesko (Eugene Ionesco) je još jedan dobar izvor pristupa ovom univerzumu ). Kao u Žarijevoj patafizici, Bodrijarovim univerzumom vladaju iznenađenja, preokreti, halucinacije, blasfemija, opsenost i želja da se šokira i uvredi. Dakle, u kontekstu rastuće prevlasti objekata, Bodrijar želi od nas da napustimo subjekt i stavimo se na stranu objekta. Ako sklonimo po strani patafiziku, čini se da Bodrijar pokušava da ukine filozofiju subjektivnosti, koja je kontrolisala francusku misao od Dekarta naovamo, potpunim prelaskom na suprotnu stranu. Dekartov malin genie, taj zli genije, je bio jedno lukavstvo subjekta koji je pokušao da ga zavede da prihvati ono što nije bilo jasno i razgovetno, već ono što je on na kraju bio u stanju da savlada. Bodrijarev ’zli genije’ je sam objekt, što je mnogo gore negoli epistemološke obmane s kojima se suočava Dekartov subjekt, koji određuje fatalnu sudbinu koja zahteva kraj filozofije subjektiviteta. Za Bodrijara, ljudi ubuduće žive u eri vladavine objekata. Početak 1990-ih: Od imanentnog preokreta do nemoguće razmene Još u 1980-im Bodrijar je postavio ‘imanentni preokret’, flip-flop, odnosno obrnuti smer značenja i efekata, u kome se stvari pretvaraju u svoju suprotnost. Zbog toga, prema Bodijaru, društvo proizvodnje je prelazilo na simulaciju i zavođenje; panoptička i represivna moć koju je opisivao Fuko (Foucault) se pretvarala u ciničku i zavodničku moć medijskog i informacijskog društva; oslobođenje koje su svi slavili u 1960-im je postalo oblik dobrovoljnog ropstva; suverenost je prešla sa subjekta na stranu objekta; a revolucija i emancipacija su se pretvorile u sopstvene suprotnosti, zarobljavajući pojedince unutar poretka simulacije i virtualnosti. Bodrijarov koncept ‘imanentnog preokreta’ tako predstavlja jedan perverzni oblik Horkhajmerove (Horkheimer) i Adornove ‘dijalektike prosvetiteljstva’, gde sve postaje sopstvena suprotnost. Za Adorna i Horkhajmera, unutar transformacija organizovanog i tehnološki razvijenog (hi-tech) kapitalizma, model prosvetiteljstva postaje dominacija, kultura postaje kulturna industrija, demokratija postaje forma masovne manipulacije, a nauka i tehnologija postaju bitan deo aparata socijalne dominacije. Bodrijar sledi ovaj koncept preokreta i svoju paradoksalnu i nihilističku metafizičku viziju i u 1990-im, kada njegova misao postaje još zatvorenija, iscepkanija i teža za razumevanje. Tokom ove dekade, Bodrijar je nastavio da igra ulogu akademskog i medijskog ‘superstara’, putujući po svetu, držeći predavanja i učestvujući u kulturnim događajima. Neka od njegovih iskustava su sačuvana u njegovoj kolekciji aforizama, Cool Memories (1990), Cool Memories II (1996), Fragments: Cool Memories III, 1990-1995 (1995), Cool Memories IV, 1995-2000 (2000). Ovi tekstovi kombinuju razmišljanja o njegovim putovanjima i iskustvima sa razvojem njegovih (često recikliranih) ideja i zapažanja. Bodrijarovi fragmentirani dnevnici često pružaju uvid u njegov lični život i psihologiju i sadrže iskustva i scene koje su izrodile ili inspirisale neke od njegovih ideja. Iako u njima ima dosta ponavljanja, njegove ’cool memories’ knjižice pružaju direktan pristup Bodrijaru i njegovim idejama, i potvrđuju njegov status svetski poznatog intelektualca- ’superstara’ koji putuje po svetu i čiji je svaki dnevnički zapis vredan objavljivanja i pažnje. Napustivši Univerzitet Nanter 1987. godine, Bodrijar ubuduće funkcioniše kao potpuno nezavisna intelektualna figura, posvećena jetkim razmišljanjima o savremenom društvu i filozofskim potragama koje obogaćuju njegovu posebnu i sve razvijeniju teoriju. Od juna 1987-e do maja 1997-e, objavljivao je razmišljanja o dnevnim događajima i fenomenima u pariskim novinama ‘Liberacion’ (Oslobođenje), seriju članaka koji su sakupljeni u spisu ‘Screened Out’ (2000) i koji omogućavaju pristup laboratoriji ideja kasnije razrađenih u njegovim knjigama. Bodrijarovo ‘penzionisanje’ sa sociološkog fakulteta kao da je oslobodilo njegove filozofske impulse i kao dopunu njegovoj kolekciji dnevnika i povremenim izletima u dnevnu tematiku, Bodrijar proizvodi seriju izrazito filozofskih i teorijskih radova. Tokom 1990-ih Bodrijarov rad obuhvata: ‘Prozirnost zla’, (Svetovi, Novi Sad, 1994.) ‘Rat u zalivu se nije dogodio’,(Evropski diskurs rata, Beogradski krug, br. 1-2/1995.) ‘Iluzija kraja, Štrajk događaja’(Rad, Beograd, 1995),Savršen zločin(Beogradski krug, Beograd, 1998.) i Impossible Exchange(Verso,London,2001.) odnosno ‘Nemoguća razmena’. Ovi tekstovi nastavljaju njegov izlet u metafizičko objekta i poraz subjekta i ironičnu vezu sa savremenom istorijom i politikom. Spajajući u jedno razmatranja koja su dovela da razvoja njegovih ideja i/ili komentare savremenih zbivanja, ovi tekstovi nastavljaju da postuliraju raskid s istorijom u prostoru postmodernog coupur-a (rascepa) iako se Bodrijar uglavnom držao podalje od ostalih verzija postmoderne teorije. Tekstovi koji su nastali u 2000-itim nastavljaju sa fragmentiranim stilom i upotrebom kratkih eseja, aforizama, pričica i prikaza koje je Bodrijar počeo da koristi još u 1980-im i često ponavljaju neke od istih ideja i tema. Dok u knjigama razvija kvazi-metafizičke perspektive 1980-ih, on ipak proizvodi neke nove ideje i pozicije. One su često zabavljačkog karaktera, mada su ponekad šokantne i skandalozne. Ovi tekstovi mogu da se čitaju kao kombinacija razrade nekih originalnih teorijskih perspektiva zajedno sa neprekidnim komentarima trenutnih društvenih uslova, u pratnji tekućeg dijaloga s marksizmom, postsrukturalističke teorije i drugih oblika savremene misli. Ipak, nakon žestoke i ciljane polemike iz 1970-ih protiv konkurentnih modela mišljenja, Bodrijarov dijalog s teorijom se sada uglavnom sastoji od povremenog odvajanja i recikliranja ranijih ideja, jedne retro-teorije koja možda ironično ilustruje Bodrijarove teze o propadanju teorije i politike u savremenom društvu. U ‘Prozirnosti zla’ (1993:1995), Bodrijar je opisao situaciju u kojoj se prethodno odvojeni domeni ekonomije, umetnosti, politike i seksualnosti urušavaju jedni u druge. On tvrdi da je umetnost, na primer, prodrla u sve sfere postojanja, pri čemu su snovi umetničke avangarde - o umetnosti koja informiše život - ispunjeni. Ipak, u Bodrijarovoj viziji, sa ostvarivanjem umetnosti u svakodnevnom životu, umetnost sama, kao poseban, transcendentan fenomen je nestala sa scene. Bodrijar ovu situaciju naziva ‘transestetikom’ u odnosu na slične fenomene ‘transpolitike’, ‘transseksualnosti’ i ‘transekonomije’, u kojima sve postaje političko, seksualno i ekonomsko, tako da domeni kao što je umetnost gube svoju specifičnost, svoje granice i svoju upečatljivost. Rezultat je konfuzno stanje u kojem nema više kriterijuma vrednosti, suda ili ukusa i funkcija standarda odnosno norme propada u močvaru ravnodušnosti i inercije. I tako, iako Bodrijar svuda vidi proliferaciju umetnosti, i piše u ‘Providnosti zla’ da: ‘umetnosti nije uspela, po estetskoj utopiji modernih vremena, da nadiđe sebe kao idealna forma života’(14str.), ‘moć umetnosti-ili umetnost kao avantura, umetnost kao negacija stvarnosti, umetnost kao iluzija izbavljenja, umetnost kao druga dimenzija i tako dalje-nestala je. Umetnost je svuda ali ne postoje više ’bazična pravila’ po kojima se umetnost razlikuje od drugih objekata i “nema više kriterijuma suda ili zadovoljstva” (14str.). Za Bodrijara, čovek današnjice je ravnodušan prema ukusima, i manifestuje samo neukus: ’ukusi nisu više determinante’ (str.72). Ipak, kao umnožavanje slika, formi, linija, boja, dizajna, umetnost je značajnija nego ikad za savremeni društveni poredak: “naše društvo je uzdiglo opštu estetizaciju: sve forme kulture - ne isključujući anti-kulturne - se promovišu i svi modeli reprezentacije i anti-reprezentacije su uključeni” (str.16). Zbog toga Bodrijar zaključuje da: “Često se kaže da je veliki poduhvat Zapada komercijalizacija celog sveta, Sudbina svega se pretvara u sudbinu potrošnog dobra. Taj veliki poduhvat će ispasti pre da je estetizacija celog sveta-njegova kosmopolitska spektakularizacija, transformacija u slike, njegova semiološka organizacija”(str.16) U postmodernom medijskom i potrošačkom društvu, sve postaje slika, znak, spektakl, transestetski objekat-baš kao što sve postaje trans-ekonomsko, trans-političko i trans-seksualno. Ova ‘materijalizacija estetike’ je praćena očajničkim pokušajem da se simulira umetnost, da se iskopiraju i izmiksuju neke ranije umetničke forme i stilovi, i da se proizvede još više slika i umetničkih objekata, ali ovaj ‘zbunjujući eklekticizam’ formi i zadovoljstava dovodi do situacije u kojoj umetnost nije više umetnost u klasičnom ili modernom smislu već je jedino slika, artefakt, objekat, simulacija ili roba (Bodrijar je svestan preteranih cena umetničkih dela, ali to uzima kao dokaz da je umetnost postala nešto drugo u orbiti hiperspejsa vrednosti, ekstaza vrednosti u ‘nekoj vrsti svemirske opere’ [str.19] ). Primerima paradoksalnog i ironičnog stila Bodrijarove filozofske inspiracije obiluje “Savršen zločin” (Le Crime parfait, 1995) [Beogradski krug, Beograd, 1998]. Bodrijar tvrdi da je negacija transcedentalne realnosti u savremenom medijskom i tehnološkom društvu ‘savršen zločin’ koji sadrži ‘destrukciju realnosti’. U svetu pojavnosti, slika i iluzija, Bodrijar tvrdi, realnost nestaje iako njeni ostaci nastavljaju da gaje iluziju realnog. U težnji ka virtualizaciji u hi-tech društvu, sve nesavršenosti ljudskog života i sveta su eliminisane u virtualnoj realnosti, ali ovo je eliminacija same realnosti, savršen zločin. Ovo ‘post-kritičko’, katastrofalno’ stanje stvari naš predhodni konceptualni svet čini nebitnim, prema Bodrijaru, podstičući kriticizam da postane ironičan i preobrazi nasleđe realnosti u jednu umetničku formu. Bodrijar je stupio u jedan svet misli daleko od akademske filozofije, svet koji dovodi u pitanje tradicionalne modele mišljenja i diskursa. Njegova potraga za novim filozofskim perspektivama mu je obezbedila vernost svetske publike, ali i kritiku njegove preterane ironije, igre s rečima i intelektualnih igara. Ipak, njegov rad predstavlja jedinstvenu provokaciju u odnosu na tradicionalnu i modernu filozofiju koja izaziva mislioce da se pozabave starim filozofskim problemima kakvi su istina i realnost na jedan drugi način u kontekstu savremenog sveta. Bodrijar nastavlja da prati istu liniju misli u delu iz 1999-e “Nemoguća razmena”. U tri dela koja sadrže seriju kratkih eseja, Bodrijar prvo razvija koncept ‘nemoguće razmene’ između pojmova i sveta, teorije i realnosti, i subjekta i objekta. On napada filozofske pokušaje zahvatanja realnosti, zalažući se za nesrazmernost između pojmova i njihovih objekata, sistema misli i sveta. Za Bodrijara, buduće uvek izbegne da bude zarobljeno prošlim, tako da je filozofija jedna ‘nemoguća razmena’ u kojoj je nemoguće shvatiti istinu sveta, postići izvesnost, podići temelj za filozofiju i/ili proizvesti filozofski sistem koji se može odbraniti. U retrospektivi, Bodrijarova filozofska igra sa subjekt/objekt razlikom, njegovo napuštanje subjekta i prelazak na stranu objekta predstavljaju ključni aspekt njegove misli. On poistovećuje ovu dihotomiju sa dualitetom dobra i zla u kome je kultivisanje subjekta i njegova dominacija nad objektom shvaćena kao dobro unutar zapadne misli, dok je suverenost i strana objekta povezana s principom zla. Bodrijarova misao je radikalno dualistična i on zauzima stranu u okviru koje je serija dihotomija zapadne misli koje su obično ismevane kao inferiorne, kao što je podržavanje pojavnosti nasuprot realnosti, iluzije nad istinom, zla nad dobrom i žene nad muškarcem. U ‘Savršenom zločinu’ Bodrijar objavljuje uništenje realnosti i tvrdi da će ljudi ubuduće živeti u svetu potpune pojavnosti. U ovom univerzumu, izvesnost i istina su nemogući i Bodrijar zauzima stranu iluzije, tvrdeći u ‘Nemogućoj razmeni’ da je ‘iluzija osnovno pravilo’ [str.6] Bodrijar takođe tvrdi da je svet bez smisla i da je afirmacija besmislenosti oslobađajuća: “If we could accept this meaninglessness of the world, then we could play with forms, appearances and our impulses, without worrying about their ultimate destination… As Cioran says, we are not failures until we believe life has a meaning – and from that point on we are failures, because it hasn’t” (2001: 128). ’Ako bismo mogli da prihvatimo ovu besmislenost sveta, onda bismo mogli da se igramo sa oblicima, pojavama i sopstvenim impulsima, bez brige o konacnom odredistu….Kao što kaže Sioran, mi nismo promašaj, dok ne verujemo da život ima smisla- i od tog trenutka mi jesmo promašaj, jer on nema smisla.’[p.a.] Vrlo kontraverzno, Bodrijar se identifikuje i sa principom zla definisanim kao suprotno od, i protiv dobra. Očigledna je manihejska i gnostička crta u Bodrijarovoj misli, kao i naglašeni cinizam i nihilizam. Dekonstrukcija, ipak, razbija subjekt/objekt dihotomiju pokazujući nemogućnost zauzimanja strane bilo objekta bilo subjekta, bilo dobra bilo zla jer su oboje uzajamno među-povezani i ne može da postoji čist objekt bez subjekta i obrnuto, jedan argument koji je postavio Adorno .Bodrijarova misao je intrinsično dualistička a ne dijalektička. Ta misao je samo-ispovedno agonistička sa borbom predstavljenom u tandemu sa njegovim dualizmom, ciljajući i napadajući suparničke teorije i pozicije. Kontradikcije ne brinu Bodrijara, jer on ih ustvari afirmiše i podržava. Zato je ustvari nezgodno da se polemiše sa Bodrijarom na striktno filozofskom polju i mora da se uđe u njegov model pisanja, njegov pojam teorije fikcije i da se uzmu u obzir njihova zasićenost i efekti. Teorija fikcije: Bodrijar danas Bodrijar razvija kako je on to imenovao ’teoriju fikcije’, odnosno kako je takodje nazvao ‘teoriju simulacije’ iliti ‘teoriju anticipacije’. Takva teorija namerava da simuliše, zahvati i predvidi istorijske događaje, za koje on veruje da neprekidno nadmašuju sve savremene teorije. Trenutna situacija, on tvrdi, je fantastičnija od najfikcionalnije naučne fantastike, ili bilo kojih teorijskih projekcija futurističkog društva. Zato teorija može samo da pokuša da zahvati današnjicu u pokretu i da pokuša da predvidi budućnost. Ipak Bodrijar ima vrlo jadne rezultate kao socijalni i politicki analitičar i prognostičar. Kao politički analitičar, Bodrijar je često promašivao temu i bio površan. U eseju „Anoreksične ruine“ objavljenom 1989-e, on je čitao Berlinski zid kao znak zamrznute istorije, jedne anoreksične istorije, u kojoj ništa više ne može da se dogodi, markirajući to kao „nedostatak događaja“ i kraj istorije, uzimajući Berlinski zid kao znak stagnacije izmedju komunizma i kapitalizma. Nedugo zatim, vrlo značajni događaji su uništili zid koji je Bodrijar tumačio kao trajan i tako otvorili novu istorijsku eru. MG115 (L)

format: LP, 1. pressing artist: BAJAGA I INSTRUKTORI (Serbia, Yugoslavia) title: Prodavnica tajni release date: 1988 label, Cat.No. PGP RTB, 210510 style: rock Ploča i omot: NM (5-), odličan primerak. 1. pressing, sa ljubičastom etiketom. Ovim, četvrtim po redu studijskim albumom, bend je ušao u svoju zrelu fazu. Pesme su za nijansu mirnije, produkcija sofisticiranija, ali zaštitni znak benda - Bajagin glas i njegovi jedinstveni stihovi - su i dalje tu, pa je publika priglila oval album. No, što se tiče vinila, uprkos 3 pressinga, album je prodat u znatno manjem tiražu nego raniji - jer krajem 80-ih ploča je izgubila primat, i glavni nosač je bila kaseta, a pojavljivao se i CD, kao novi medij. Zato je ova ploča danas dosta retka i tražena među kolekcionarima. Inače, za one (ako postoje), koji ne poznaju preterano dobro Bajagin opus, ovde su najveći hiotovi `Ruski voz`, `Plavi safir` i `Tišina`. A i ostale pesme su.. - fenomenalne (verujte mi na reč, jer nikad nisam bio Bajagin fan, pa kada ja to kažem, onda...) A1 Gore-dole 3:50; A2 Plavi safir 4:40; A3 Verujem - ne verujem 3:20; A4 Godine prolaze 3:43; A5 Ruski voz 4:09 B1 Vesela pesma 3:33; B2 Tišina 4:50; B3 Život je nekad siv - nekad žut 3:49; B4 Od kad tebe volim 3:58 ==================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče BAJAGE I INSTRUKTORA i MOMČILA BAJAGIĆA: I - BAJAGA & INSTRUKTORI i BAJAGA (solo): kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP `Pozitivna geografija` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/70535349_LP-BAJAGA-Pozitivna-geografija-ODLICNA-AUTOGRAM- https://www.kupindo.com/Ploce/77051673_LP-BAJAGA-Pozitivna-geografija-84-2-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77051705_LP-BAJAGA-Pozitivna-geografija-1984-3-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77051717_LP-BAJAGA-Pozitivna-geografija-1984-3-pressing-G- 2) LP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Sa druge strane jastuka` (1985, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/70330693_LP-BAJAGA-Sa-druge-strane-jastuka-1985-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77052261_LP-BAJAGA-Sa-druge-strane-jastuka-1985-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77052321_LP-BAJAGA-Sa-druge-strane-jastuka-1985-2-press-VG- 3) LP BAJAGA & INSTRUKTORI - `Jahači magle` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77052721_LP-BAJAGA-Jahaci-magle-1986-NM-M-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76560233_LP-BAJAGA-Jahaci-magle-1986-VG-NM-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74214565_LP-BAJAGA-Jahaci-magle-1986-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77052729_LP-BAJAGA-Jahaci-magle-1986-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72809309_LP-BAJAGA-Jahaci-magle-1986-G- 4) LP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Prodavnica tajni` (1988, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76560165_LP-BAJAGA-Prodavnica-tajni-1988-1-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77051845_LP-BAJAGA-Prodavnica-tajni-1988-1-pressing-G-VG- 5) 2LP BAJAGA & INSTRUKTORI - `Neka svemir čuje nemir` (1989, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73068845_2LP-BAJAGA-Neka-svemir-cuje-nemir-1989-PERFEKTNA 6) MLP BAJAGA & INSTRUKTORI - `Četiri godišnja doba` (1991, Diskoton) 7) LP BAJAGA & INSTRUKTORI - `Muzika na struju` (1993, Stig) 8) LP MOMČILO BAJAGIĆ BAJAGA - `Ni na nebu ni na zemlji` (1994, PGP RTS) 9) LP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Daljina, dim i prašina` (2013, Fidbox) 10) LP BAJAGA I INSTRUKTORI - `U sali lom` (2018, Croatia Records) 11) LP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Ovaj svet se menja` (2021, Croatia Records) https://www.kupindo.com/Ploce/77051121_LP-BAJAGA-Ovaj-svet-se-menja-2021-NOVO 12) LP BAJAGA - `Nije loše biti čovek (Muzika za film Dušana Kovačevića)` (2022, Croatia Records) https://www.kupindo.com/Ploce/77051433_LP-BAJAGA-Nije-lose-biti-covek-2022-NOVO ____________________________________________________________________ II - BAJAGA & INSTRUKTORI: kompletna vinilna singl diskografija: 1) promo SP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Berlin / Pustite me druže` (1984, PGP RTB) 2) promo SP BAJAGA I INSTRUKTORI - `220 (Plava verzija) / Kompjuterska informacija (za Sinclair Spectrum)` (1985, PGP RTB) 3) jukebox/promo SP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Sa druge strane jastuka / 220` (1985, PGP RTB) 4) intervju/promo SP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Ja mislim trista na sat / Intervju sa Bajagom` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77052981_SP-BAJAGA-Ja-mislim-300-na-sat-1986-promo-autogram 5) promo SP BAJAGA & INSTRUKTORI - `All You Need Is Love (Verzija 1986) / Jahači magle (Ukratko)` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/72807537_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/76560245_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-odlicna-NM https://www.kupindo.com/Ploce/67397665_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71382445_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69100773_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76560249_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70331269_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67397669_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-VG-G- 6) promo SP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Samo nam je ljubav potrebna / Rimljani (živa verzija)` (1987, PGP RTB) ____________________________________________________________________ III - BAJAGA & INSTRUKTORI: kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Da svet svetliji bude (Dan mladosti `85 - Muzika završne svečanosti Dana mladosti 85.)` (1985, PGP RTB) pesma: BAJAGA - Ne treba niko da radi umesto mene https://www.kupindo.com/Ploce/73068881_LP-V-A-Dan-Mladosti-85-1985-BAJAGA-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/63233385_LP-V-A-Dan-Mladosti-85-1985-BAJAGA-LABORATORIJA https://www.kupindo.com/Ploce/64684565_LP-V-A-Dan-Mladosti-85-1985-BAJAGA-retka-pesma 2) LP V/A - `Oni su najbolji` (1986, PGP RTB) pesma: BAJAGA & INSTRUKTORI - Francuska ljubavna revolucija

format: LP, 4. pressing artist: BAJAGA (Serbia, Yugoslavia) title: Pozitivna geografija release date: 1984 label, Cat. No. PGP RTB, 2121557 style: rock JEDINSTVEN PRIMERAK SA BAJAGINOM POSVETOM!!! Hemijskom olovkom je napisao: `Ognjenu, sve pozitivno, Bajaga` (pogledaj sliku). I da nema ovog potpisa, ovo bi bila veoma vredna ploča jer je u odlično očuvanom stanju, što se danas, za ovaj album, sve ređe sreće. Ploča i omot su NM (5-), ODLIČAN PRIMERAK. 4. pressing Postoji 6 pressinga ovog albuma, i radi lakšeg snalaženja (pošto svi nose isti matriks) evo kako ih razlikujemo: 1. PRESSING: bela etiketa na kojoj je je na A strani napisano `I-3000` većim fontom, a na B strani oznaka godine izdavanja `P 1984` 2. PRESSING: bela etiketa na kojoj je je na B strani napisano `I-3000` manjim fontom, a na A strani `P 1984` 3. PRESSING: bela etiketa na kojoj je je na B strani napisano `I-2000`, a na A strani `P 1984` 4. PRESSING: bela etiketa, ali bez ikakve oznake tiraža, i bez znake godine izdavanja `P 1984` na etiketi 5. PRESSING: oznaka `srebrna` u donjem desnom uglu omota, bela etiketa bez oznake tiraža i bez oznake `P 1984` 6. PRESSING: oznaka `srebrna` nalazi uz levu ivicu omota, malo ispod sredine; bela etiketa bez oznake tiraža, ali sa oznakom `P 1984` na A strani etikete O tome da izdavač, pa ni sam Bajaga i njegov ad hoc bend, nisu verovali u ovaj album i pesme, govori i podatak da je ploča štampana u svega 3000 primeraka (u prvom pressingu). Bajaga je povremeno pravio pesme koje njegov tadašnji matični bend RIBLJA ČORBA nije prihvatao, pa ih je Moma liferovao drugim bendovima i izvođačima. Kada se `kofer` takvih neprodatih pesama prepunio, palo mu je na pamet da snimi nepretencioznu ploču, održi koncert-dva, uzme kintu, i nastavi karijeru u ČORBI, koja je tada bila na vrhuncu, možda i popularnija od DUGMETA. No, negde je izbio kurcšlus, Bora se naljutio, pa je Bajaga prinudno morao da nastavi solo karijeru i okupi stalni sastav. Imao je sreće više nego pameti. Njegove, u ovoj fazi, dečije pesmice otpevane šarmantnim baritonom devojke sz zavolele, uskoro je postao san svih devojaka rođenih 70-i-neke, i tu je posao bio završen. I uspešna solo muzička karijera traje već 4 decenije . A počelo je ovim albumom i kretenskom pesmom `Mali slonovi`, koja realno ne može biti zanimljiva nikome osim deci u obdaništu... Da ne bude zabune, veoma poštujem Bajagin talenat da sačini dobre tekstove i ubode hit. Reč je o kulturnom i prijatnom čoveku, i priznajem, dok sam išao u osnovnu školu, hvalio sam se jer je moja sestra od tetke Mirjana Aksentijević (kasnije - Mina Hemard, koja je takođe pisala i radila intervjue za Rock Express) išla sa tada dugokosim kovrdžavim Bajagom u IV beogradsku gimnaziju... Kasnije, kada sam `porastao`, upoznao sam članove benda, a nekima bio i advokat... A1 Berlin; A2 Mali slonovi; A3 Poljubi me; A4 Limene trube; A5 Znam čoveka B1 Tekila – Gerila; B2 Marlena; B3 Kosooka; B4 Tamara; B 5 Pustite me druže; B6 Papaline ==================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče BAJAGE I INSTRUKTORA i MOMČILA BAJAGIĆA: I - BAJAGA & INSTRUKTORI i BAJAGA (solo): kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP `Pozitivna geografija` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/70535349_LP-BAJAGA-Pozitivna-geografija-ODLICNA-AUTOGRAM- https://www.kupindo.com/Ploce/77051673_LP-BAJAGA-Pozitivna-geografija-84-2-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77051705_LP-BAJAGA-Pozitivna-geografija-1984-3-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77051717_LP-BAJAGA-Pozitivna-geografija-1984-3-pressing-G- 2) LP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Sa druge strane jastuka` (1985, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/70330693_LP-BAJAGA-Sa-druge-strane-jastuka-1985-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77052261_LP-BAJAGA-Sa-druge-strane-jastuka-1985-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77052321_LP-BAJAGA-Sa-druge-strane-jastuka-1985-2-press-VG- 3) LP BAJAGA & INSTRUKTORI - `Jahači magle` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77052721_LP-BAJAGA-Jahaci-magle-1986-NM-M-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76560233_LP-BAJAGA-Jahaci-magle-1986-VG-NM-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74214565_LP-BAJAGA-Jahaci-magle-1986-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77052729_LP-BAJAGA-Jahaci-magle-1986-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72809309_LP-BAJAGA-Jahaci-magle-1986-G- 4) LP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Prodavnica tajni` (1988, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76560165_LP-BAJAGA-Prodavnica-tajni-1988-1-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77051845_LP-BAJAGA-Prodavnica-tajni-1988-1-pressing-G-VG- 5) 2LP BAJAGA & INSTRUKTORI - `Neka svemir čuje nemir` (1989, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73068845_2LP-BAJAGA-Neka-svemir-cuje-nemir-1989-PERFEKTNA 6) MLP BAJAGA & INSTRUKTORI - `Četiri godišnja doba` (1991, Diskoton) 7) LP BAJAGA & INSTRUKTORI - `Muzika na struju` (1993, Stig) 8) LP MOMČILO BAJAGIĆ BAJAGA - `Ni na nebu ni na zemlji` (1994, PGP RTS) 9) LP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Daljina, dim i prašina` (2013, Fidbox) 10) LP BAJAGA I INSTRUKTORI - `U sali lom` (2018, Croatia Records) 11) LP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Ovaj svet se menja` (2021, Croatia Records) https://www.kupindo.com/Ploce/77051121_LP-BAJAGA-Ovaj-svet-se-menja-2021-NOVO 12) LP BAJAGA - `Nije loše biti čovek (Muzika za film Dušana Kovačevića)` (2022, Croatia Records) https://www.kupindo.com/Ploce/77051433_LP-BAJAGA-Nije-lose-biti-covek-2022-NOVO ____________________________________________________________________ II - BAJAGA & INSTRUKTORI: kompletna vinilna singl diskografija: 1) promo SP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Berlin / Pustite me druže` (1984, PGP RTB) 2) promo SP BAJAGA I INSTRUKTORI - `220 (Plava verzija) / Kompjuterska informacija (za Sinclair Spectrum)` (1985, PGP RTB) 3) jukebox/promo SP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Sa druge strane jastuka / 220` (1985, PGP RTB) 4) intervju/promo SP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Ja mislim trista na sat / Intervju sa Bajagom` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77052981_SP-BAJAGA-Ja-mislim-300-na-sat-1986-promo-autogram 5) promo SP BAJAGA & INSTRUKTORI - `All You Need Is Love (Verzija 1986) / Jahači magle (Ukratko)` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/72807537_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/76560245_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-odlicna-NM https://www.kupindo.com/Ploce/67397665_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71382445_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69100773_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76560249_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70331269_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67397669_SP-BAJAGA-All-You-Need-Is-Love-1986-VG-G- 6) promo SP BAJAGA I INSTRUKTORI - `Samo nam je ljubav potrebna / Rimljani (živa verzija)` (1987, PGP RTB) ____________________________________________________________________ III - BAJAGA & INSTRUKTORI: kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Da svet svetliji bude (Dan mladosti `85 - Muzika završne svečanosti Dana mladosti 85.)` (1985, PGP RTB) pesma: BAJAGA - Ne treba niko da radi umesto mene https://www.kupindo.com/Ploce/73068881_LP-V-A-Dan-Mladosti-85-1985-BAJAGA-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/63233385_LP-V-A-Dan-Mladosti-85-1985-BAJAGA-LABORATORIJA https://www.kupindo.com/Ploce/64684565_LP-V-A-Dan-Mladosti-85-1985-BAJAGA-retka-pesma 2) LP V/A - `Oni su najbolji` (1986, PGP RTB) pesma: BAJAGA & INSTRUKTORI - Francuska ljubavna revolucija