Kompjuterski bukvar Autor : Jovo Škomac Izdavač: Verzal pres, Beograd Godina izdanja: 1999. Meke korice Latinica Broj strana: 142 str. Ilustrovano Stanje knjige odlično 5- Sve što vas zanima pitajte pre kupovine TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA Karelia slim kutija na K37 na polici

Computer Coding Games for Kids Published by DK Children By Carol Vorderman A step-by-step visual guide to building your own computer games ISBN 978-0-2412-0973-8 О игрицама за компјутерско кодирање за децу Ако волите да играте компјутерске игрице, зашто не направите своје? Ова књига има све што вам је потребно за прављење невероватних игара, укључујући узбудљиве тркачке изазове, луде платформске игре... Покупите основе компјутерског програмирања у корацима који чак и најтеже концепте кодирања чине забавним и лаким за разумевање. Немојте само научити како рачунарски код функционише – схватите зашто се то ради на тај начин. Затим поделите своје игре на мрежи и изазовите пријатеље и породицу да победе једни друге. Када једном прођете кроз књигу, могућности су бескрајне!

Computer Coding Python Projects for Kids Published by DK Children By Carol Vorderman A Step-by-Step Visual Guide Flexibound ISBN‎ 978-0-2412-8686-9 dečje knjige na engleskom Рачунарско кодирање Python for Кids има све што вам је потребно да савладате један од најпопуларнијих светских компјутерских програмских језика. Python је лакши од других професионалних језика за кодирање, али не мање моћан. Рачунарско кодирање Python for Кids користи практични приступ да покаже како функционише, са пројектима корак по корак који постепено граде знање, од једноставних функција до прављења игре свемирског блага, деца неће само научити основне вештине кодирања, већ ће се и забавити док уче. Осим тога, постоје савети за персонализацију и прилагођавање сваког пројекта за подстицање креативног размишљања. Пратећи дате кораке деца ће за кратко време правити луде игре и згодне апликације.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Origami (jap. 折り紙; ori – „savijanje” + kami – „papir”) je tradicionalna japanska veština kreiranja modela od papira. Tradicinalno se koristi kvadrat ali postoji veliki broj modela koji se pravi i od drugačijih oblika papira – pravougaonika, trougla, osmougaonika itd. Mali broj osnovnih origami nabora može se kombinovati na različite načine da bi se napravio zamršeni dizajn. Najpoznatiji origami model je japanski ždral od papira. Generalno, ovi dizajnovi počinju sa kvadratnim listom papira čije stranice mogu biti različitih boja, otisaka ili uzoraka. Tradicionalni japanski origami, koji se praktikuje još od perioda Edo (1603–1867), često je bio manje strog u pogledu ovih konvencija, ponekad sečući papir ili koristeći nekvadratne oblike za početak. Principi origamija se takođe koriste u stentovima, pakovanju i drugim inženjerskim aplikacijama.[1][2] Istorija Ne postoje precizni podaci o tome kada je origami nastao. Najčešće se vezuje za izum papira u Kini negde oko 2. veka n. e. Iako je tamo najverovatnije i nastao, origami je pravi procvat doživeo u Japanu, gde se i tretira kao nacionalna umetnost. Pored Japana, ova veština se pojavila i u drugim delovima sveta, na primer, u Španiji gde je poznata pod imenom Papiroflexia. Već u 8. veku, origami je postao sastavni deo raznih ceremonija u Japanu. Samuraji su razmenjivali poklone koji su na sebi imali ukrase „noši” – savijene trake papira. Za vreme obreda šintoističkih venčanja, korišćeni su origami leptiri koji su simbolizovali mladence. Godine 1893. indijski državni službenik T. Sandara Rao objavio je Geometrijske vežbe savijanja papira koje su koristile savijanje papira za demonstriranje dokaza geometrijskih konstrukcija. Ovaj rad je bio inspirisan upotrebom origamija u sistemu vrtića. Rao je pokazao približnu trisekciju uglova i podrazumevao je da je konstrukcija kubnog korena nemoguća.[3] Belokovo savijanje Godine 1936. Margarita P. Belok je demonstrirala da primenu ’Belokovog savijanja’, kasnije korišćenog u šestom Huzita–Hatorijevom aksiomu, što je omogućilo rešavanje opšte kubne jednačine korišćenjem origamija.[4] Godine 1949, R K Jejtsova knjiga „Geometrijske metode“ je opisala tri dozvoljene konstrukcije koje odgovaraju prvoj, drugom i petom Huzita–Hatorijevom aksiomu.[5][6] Jošizava–Rendletov sistem nastave po dijagramu uveden je 1961.[7] Naborani patern za Miurovo savijanje. Paralelogrami ovog primera imaju uglove od 84° i 96°. Godine 1980. objavljena je konstrukcija koja je omogućila triseciranje ugla. Trisekcije su nemoguće po Euklidskim pravilima.[8] Takođe 1980. godine, Korio Miura i Masamori Sakamaki demonstrirali su novu tehniku savijanja mape pri čemu se nabori prave po propisanom šablonu paralelograma, što omogućava da se mapa proširi bez ikakvih pregiba pod pravim uglom na konvencionalni način. Njihov obrazac omogućava da linije preklopa budu međusobno nezavisne, ta se mapa može raspakovati jednim pokretom povlačenjem njenih suprotnih krajeva, a takođe i presavijati guranjem dva kraja jedan ka drugom. Nisu potrebne preterano komplikovane serije pokreta, a presavijeni Miurori se mogu spakovati u veoma kompaktan oblik.[9] Godine 1985. Miura je izvestio o metodi pakovanja i postavljanja velikih membrana u svemiru,[10] a tek 2012. ova tehnika je postala standardni operativni postupak za orbitalna vozila.[11][12] Dijagram koji pokazuje prvi i poslednji korak postupka kojim origami može udvostručiti kocku Meser je 1986. izvestio o konstrukciji pomoću koje bi se mogla udvostručiti kocka, što je nemoguće sa euklidskim konstrukcijama.[13] Prvu potpunu izjavu o sedam aksioma origamija putem francuskog savijanja objavio je matematičara Žak Žastin 1986. godine, ali je to bilo zanemareno sve dok Humijaki Huzita nije ponovo otkrio prvih šest 1989. godine.[14] Prvi Međunarodni skup nauke i tehnologije origamija (sada poznat kao Međunarodna konferencija o origamiju u nauci, matematici i obrazovanju) održan je 1989. u Ferari, Italija. Na ovom sastanku, Skimemi je dao konstrukciju pravilnog sedmougla.[15] Oko 1990. Robert Dž. Lang i drugi prvi su pokušali da napišu kompjuterski kod koji bi rešio probleme origamija.[16] Planinsko-dolinsko brojanje Godine 1996, Maršal Bern i Bari Hajes su pokazali da je NP-potpun problem dodeljivanje paterna nabora planinskih i dolinskih nabora kako bi se proizvela ravna origami struktura počevši od ravnog lista papira.[17] Godine 1999, Hagova teorema je proizvela konstrukcije koje se koriste za podelu stranice kvadrata na racionalne razlomke.[18][19] Godine 2001, između ostalih matematičkih rezultata, Britni Galivan je prvo presavijala čaršav, a zatim list zlatne folije na pola 12 puta, suprotno verovanju da se papir bilo koje veličine može saviti najviše osam puta.[20][21] Belkastro i Hal su 2002. godine u teorijski origami doneli jezik afinih transformacija, sa proširenjem od � {\displaystyle R}2 do � {\displaystyle R}3 samo u slučaju jednotemenske konstrukcije.[22] Godine 2002. Alperin je rešio Alhazenov problem sferne optike.[23] U istom radu Alperin je pokazao konstrukciju pravilnog sedmougla.[23] Godine 2004. algoritamski je dokazan obrazac savijanja za pravilan heptagon.[24] Alperin je koristio bisekcije i trisekcije 2005. za istu konstrukciju.[25] Godine 2009. Alperin i Lang su proširili teorijski origami na racionalne jednačine proizvoljnog stepena, sa konceptom višestrukih nabora.[26][27] Ovaj rad je bio formalni nastavak Langove neobjavljene demonstracije kvintisekcije ugla iz 2004. godine.