DMC 117 MULINE SPECIAL 25, KONAC ZA VEZ DMC 117, konac za vez proizveden je od 100% pamučnog prediva, najboljeg na svetu, duplo merceriziranog. Konac ima izuzetan sjaj i veliku otpornost na svetlost i temperaturu. Svaka vitica ima 8 m i sastoji se od 6 lako razdvojivih niti. Boje konca DMC 117 su izuzetno postojane. Broj boje je garancija za određenu nijansu, bez obzira gde ste i kada kupili viticu konca. To je razlog što su DMC numeraciju prihvatili svi svetski dizajneri.

DMC 117 MULINE SPECIAL 25, KONAC ZA VEZ DMC 117, konac za vez proizveden je od 100% pamučnog prediva, najboljeg na svetu, duplo merceriziranog. Konac ima izuzetan sjaj i veliku otpornost na svetlost i temperaturu. Svaka vitica ima 8 m i sastoji se od 6 lako razdvojivih niti. Boje konca DMC 117 su izuzetno postojane. Broj boje je garancija za određenu nijansu, bez obzira gde ste i kada kupili viticu konca. To je razlog što su DMC numeraciju prihvatili svi svetski dizajneri.

Šema za goblen Dečak Žan - fotokopija na listu formata A3 Šema nije korišćena tako da je neizgužvana. Jedan od najpopularnijih i najlepših goblena. Ovaj originalni goblen se radi vunicom ali po želji možete raditi i koncima za vez. Slike su malo zamućene zbog slikanja – loš aparat, ali je original jasan što se može videti na slici gde je opis za boje konaca ili vunice (slikan izbliza). Stanje kao na slikama. Za bolji pregled pogledajte uvećane slike a po želji mogu se poslati i dodatne slike na mail. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica u vezi predmeta javite se putem Limundo – Kupindo poruka pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. Predmet se prodaje u vidjenom stanju kao na slikama. - Pogledajte i ostale moje ponude. https://www.limundo.com/Clan/Dadadaa https://www.kupindo.com/Clan/Dadadaa/SpisakPredmeta - Ako želite da se registrujete na Limundo/Kupindo, možete to učiniti preko linka: http://www.limundo.com/ref/dadadaa

set sadrži:potreban pamučni konac za izradu (25gr,bež), heklica sa silikonskom drškom, igla za vez, plastični obeleživač,silikonsko punjenje,upustvo za izradu na turskom jeziku.

Duga košulja narodne nošnje za devojčice lep pun vez na pamučnom platnu stara je oko 50 godina, korišćena, vidi se da je oprana više puta, boja konca u vezu odlično očuvana dužina košulje 66 cm ramena 30 cm pazuh 40cm rukav 28 cm dužina, obim 26 cm vez oko vrata 4 cm širina vez kod poruba 3 cm širina

Kao novo. Bez posvete. Sirena sa Crne Konče - Monik Rofi Godina izdanja: 2022 Broj strana: 232 Povez: Mek Nagrada Kosta za najbolji roman. „Izuzetno književno dostignuće.“ – Sunday Times „Veoma moderna priča.“ – Times Bezvremena priča o povratku, ljubavi, izlečenju i preživljavanju. Jednog aprila, blizu obale ostrva Crna Konča, Dejvid je pevušio u svom čamcu iščekujući da nešto zatrese njegove štapove za pecanje. Iznenada, u vodi stvorila neobična mlada žena, mitsko stvorenje, sirena po imenu Ajkaja. Nekada davno ljubomorne žene sa ostrva proklele su lepu devojku da večno živi u telu ribe. Iako ju je video na tren, nije je mogao zaboraviti. Danima se vraćao se na isto mesto dok je nije ponovo video. Jednog dana ulovili su je američki turisti. Dejvid će je spasti i sakriti u svom domu otkrivajući da se ona polako ponovo pretvara u ženu. On mora da zadobije njeno poverenje, a Ajkaja da nauči šta to znači biti čovek posle mnogo vekova usamljenosti. Dok se zaljubljuju jedno u drugo prolaze kroz brojne opasnosti ali i radosti. Ipak, nad njima neprekidno lebdi pitanje: da li će nekadašnja sirena uspeti da izbegne svoju kletvu? „Izvanredan, lepo napisan, zadivljujući, visceralni roman – pun mitske energije i nezaboravnih likova. Potpuno je originalan i različit od bilo čega što smo ikada čitali, a opet imamo utisak da u rukama držimo klasik nastao na vrhuncu piščeve stvaralačke moći. To je knjiga koja će vas odvesti do najdaljih dometa mašte – potpuno je ubedljiva.“ – Iz saopštenja žirija nagrade Kosta „Hrabar i očaravajući roman koji ne prestaje da iznenađuje. Moderan mit o pripadnosti i vezama koje ljudi stvaraju među sobom i sa svojom zemljom.“ – Megi O’Farel „Ona nije standarda sirena. A to nije ni ova priča.“ – Margaret Atvud „Originalno.“ – Daily Mail

Omot VG, buklet ustinut na granicnicima (slika) CD EX NAPOMENA! Na disku je 13 pesama (kao na kasetnom izdanju) a ne 16 kako pise na omotu. Verovatno je ceo tiraz tako stampan. Aleksandar Šišić – Nezaboravna Kola Na Violini Label: PGP RTB – 400327, PGP RTB – CD 400327 Format: CD, Compilation, Remastered Country: Yugoslavia Released: 1991 Genre: Folk, World, & Country Style: Folk 1 Svilen Konac 3:24 2 Srbijanski Vez 6:04 3 Hora Martisor 2:42 4 Šiletova Šestorka 2:08 5 Vereničko Kolo 3:54 6 Pantino Kolo 4:18 7 Ciganski Stakato 1:35 8 Vihor 1:32 9 Romski Potpuri 6:55 10 Mirjanino Kolo 3:50 11 Šiletova Šumadinka 4:26 12 Piroćanski Vihor 3:58 13 Romska Igra 2:58 (14 Hora Din Muscel 2:23 15 Šiletova Zvečanka 3:38 16 Gordanina Igra 3:45) Phonographic Copyright ℗ – RTB Manufactured By – Interpress Design [Dizajn] – Milenko Miletić Other [Direktor-Glavni Urednik] – Stanko Terzić Other [Odgovorni Urednik Za Narodnu Muziku] – Mića Đorđević Other [Recenzent] – D. Ivanković Barcode: 8 600278 400322 Rights Society: SOKOJ Matrix / Runout (Mirror Band): INTERPRESS 40 03 27 Matrix / Runout (Mould): MADE IN W. GERMANY INTERPRESS COMPACT DISC

Figurica, ukras - Opanak muški od kože. Ovaj opanak zajedno sa ženskim je dugi niz godina stajao kao ukras i sad bi malo da prošeta, da promeni mesto. Za sve kolekcionare etno predmeta ali i one koji žele svoj dom da ukrase nekim minijaturnim etno predmetom..Opanak je kao što se vidi bez oštećenja. Može služiti i za odlaganje sitnih predmeta. Ako ga koristite kao par sa ženskim opankom može poslužiti za držanje nekih konaca ili za dugmad, na primer. Dimenzije Dužina je 11 cm Visina 6 cm Prečnik otvora 4 cm Stanje kao na slikama a za bolji pregled pogledajte uvećane slike. Ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica u vezi sa predmetom pitajte pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. Pravi kolekcionarski primerak

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Beryl Dean MBE (2. kolovoza 1911. – 2001.) bila je britanska vezilja. Bila je poznata po odbijanju tradicionalnih viktorijanskih dizajna i stvaranju vlastitih suvremenih dizajna veza. Život Dean je rođena u Bromleyu 1911. Njezina majka, Marion, bila je umjetnica, a otac joj je bio trgovac dionicama. Svoje vještine stekla je u Kraljevskoj školi za ručni rad.[1] Diplomirala je 1932. i nastavila studirati dizajn odjeće i izradu kože na Bromley School of Art.[2] Njezino rano obećanje prepoznato je 1935. kada joj je Royal College of Art dao kraljevsku izložbu. Godine 1946. napustila je Eastbourne School of Art, gdje je bila predavač sedam godina, da bi se pridružila King`s Collegeu, Newcastle upon Tyne.[3] Kao odgovor na zabrinutost da se tekstilne vještine smanjuju, Dean je pomogao Needlework Development Scheme koji je pokušavao ponovno pokrenuti podučavanje ručnih radova u školama. Dean je odbacila tradicionalne viktorijanske dizajne koji su se koristili u religioznom vezenju i nastojala je stvoriti vlastite suvremene dizajne. Pedesetih godina 20. stoljeća primala je narudžbe od katedrala Guildford i Chelmsford, katedrale King`s Lynn, crkve sv. Martina, Dorkinga i sv. Gilesa u Northbrooku, Illinois.[3] Godine 1958. objavila je svoju knjigu `Ecclesiastical Embroidery` [4] i predavanja na tu temu u Britaniji i Americi. Godine 1968. uspostavila je novo zanimanje za tu temu kada je pomogla organizirati izložbu u katedrali svetog Pavla, au Britaniji su se formirale grupe ljudi zainteresiranih za suvremeni crkveni vez.[3] Godine 1969., uz financiranje koje je uključivalo potomke Vitezova podvezice, Dean je krenuo s petogodišnjim zadatkom da izradi pet izvezenih ploča koje će objesiti u rutlandskom zboru kapele St George`s u dvorcu Windsor. Pet ploča predstavljaju navještaj, posjetu, klanjanje mudraca, Kristovo iskušenje u pustinji i čudo u Kani. Samo je jedan od panela obično izložen javnosti.[5] Dean je umro 27. ožujka 2001. [6] Njezino djelo `Glava Krista` iz 1984. nalazi se u muzeju Victoria and Albert. Vez, koji koristi tešku tehniku, nije inspiriran narudžbom, već Deanovim imperativom da dobro iskoristi neke preostale pramenove japanskog zlatnog konca.

Obiteljski roman u kojem ostavinske rasprave i jal među nasljednicima opisuju otočku svakodnevicu. Prvi roman Anele Borčić Garbin, zao vjetar ishodi iz literarne tradicije velikih otočkih pisaca – R. Marinkovića, S. Novaka i P. Šegedina. Mnogo što ova autorica duguje upravo njima, koliko god to zvučalo preuzetno. Ostavinske rasprave i jal među nasljednicima nulto su mjesto gotovo svake otočke svakodnevice. Borčićeva o tome piše sugestivno, suvereno i s mjerom. Rečenicom koja voli eleganciju i detaljiziranje, ona će svoje likove podvrgnuti snažnom psihologiziranju, izvesti mrežu kompliciranih odnosa koje karakterizira otuđenost, nepovjerenje, bijes, laž, zavist i zla krv, te uvesti u priču prijeteći krajolik i zloguki vjetar. U komornoj atmosferi, u nepodnošljivoj tišini i još nepodnošljivijoj samoći koju žive likovi ove priče svaki zasebno, jedan član obitelji pokušava zašiti konce izdebakliranih obiteljskih veza. Borčićeva uspijeva pripovijedati u slikama i sugerirati mučninu u tišini, bez buke i bijesa, posve na tragu svojih književnih uzora.

Školovanje srca Klod Stajner se godinama bavi psihologijom emocija i razvio je trening emocionalne pismenosti. Kao jedan od najbližih saradnika Erika Berna bitno je doprineo razvoju transakcione analize (dva puta dobio naučnu nagradu Erik Bern). Stajner u knjizi razotkriva kako ljudi ekonomišu sa primanjem i davanjem ljubavi, učin nas kako da utičemo na emocionalni razvoj drugih i na koncu, kako da nas trening emocionalne pismenosti učini boljim. KAKO SPOJITI SRCE I MOZAK? EMOCIONALNA PISMENOST I ČITANJE LJUBAVI • Kako školovati srce? • Koje su tipične emocionalne greške? • Kako ljudi ekonomišu primanjem i davanjem ljubavi? • Gde ste na skali emocionalne svesnosti? • Kako uticati na emocionalni razvoj drugih? KAKO VAS TRENING EMOCIONALNE PISMENOSTI ČINI BOLJIM? Rekli su o knjizi: Kad bismo svi naučili ovaj novi jezik, svet bi bio drugačiji. Elejn Aron, autor knjige Highly Sensitive Person Stajner nam otkriva da je srce centar inteligencije. Zoran Milivojević, autor Emocija i Formula ljubavi “Svi pričaju o ljubavi I intimnosti. Klod Stajner je na tom polju nešto I uradio. Ako je cilj stvarna promena, ova knjiga predstavlja jednostavne I konkretne korake ka stvaranju intikmnih veza, za kojima mnogi od nas tragaju.” Bet Roj, autor knjige Some Trouble with Cows: Making Sense of Social Conflict

Klod Stajner se godinama bavi psihologijom emocija i razvio je trening emocionalne pismenosti. Kao jedan od najbližih saradnika Erika Berna bitno je doprineo razvoju transakcione analize (dva puta dobio naučnu nagradu Erik Bern). Stajner u knjizi razotkriva kako ljudi ekonomišu sa primanjem i davanjem ljubavi, učin nas kako da utičemo na emocionalni razvoj drugih i na koncu, kako da nas trening emocionalne pismenosti učini boljim. KAKO SPOJITI SRCE I MOZAK? EMOCIONALNA PISMENOST I ČITANJE LJUBAVI Kako školovati srce? Koje su tipične emocionalne greške? Kako ljudi ekonomišu primanjem i davanjem ljubavi? Gde ste na skali emocionalne svesnosti? Kako uticati na emocionalni razvoj drugih? KAKO VAS TRENING EMOCIONALNE PISMENOSTI ČINI BOLJIM? Rekli su o knjizi: Kad bismo svi naučili ovaj novi jezik, svet bi bio drugačiji. Elejn Aron, autor knjige Highly Sensitive Person Stajner nam otkriva da je srce centar inteligencije. Zoran Milivojević, autor Emocija i Formula ljubavi “Svi pričaju o ljubavi I intimnosti. Klod Stajner je na tom polju nešto I uradio. Ako je cilj stvarna promena, ova knjiga predstavlja jednostavne I konkretne korake ka stvaranju intikmnih veza, za kojima mnogi od nas tragaju.” Bet Roj, autor knjige Some Trouble with Cows: Making Sense of Social Conflict

Opis proizvoda Klod Stajner se godinama bavi psihologijom emocija i razvio je trening emocionalne pismenosti. Kao jedan od najbližih saradnika Erika Berna bitno je doprineo razvoju transakcione analize (dva puta dobio naučnu nagradu Erik Bern). Stajner u knjizi razotkriva kako ljudi ekonomišu sa primanjem i davanjem ljubavi, učin nas kako da utičemo na emocionalni razvoj drugih i na koncu, kako da nas trening emocionalne pismenosti učini boljim. KAKO SPOJITI SRCE I MOZAK? EMOCIONALNA PISMENOST I ČITANJE LJUBAVI • Kako školovati srce? • Koje su tipične emocionalne greške? • Kako ljudi ekonomišu primanjem i davanjem ljubavi? • Gde ste na skali emocionalne svesnosti? • Kako uticati na emocionalni razvoj drugih? KAKO VAS TRENING EMOCIONALNE PISMENOSTI ČINI BOLJIM? Rekli su o knjizi: Kad bismo svi naučili ovaj novi jezik, svet bi bio drugačiji. Elejn Aron, autor knjige Highly Sensitive Person Stajner nam otkriva da je srce centar inteligencije. Zoran Milivojević, autor Emocija i Formula ljubavi “Svi pričaju o ljubavi I intimnosti. Klod Stajner je na tom polju nešto I uradio. Ako je cilj stvarna promena, ova knjiga predstavlja jednostavne I konkretne korake ka stvaranju intikmnih veza, za kojima mnogi od nas tragaju.” Bet Roj, autor knjige Some Trouble with Cows: Making Sense of Social Conflict

Julia - knjiga 20 Epizode: 58: Zločinački pakt Garden Siti potresa talas ubistava, neko ubija najopasnije pripadnike kriminalnih klanova. Liči na uobičajen rat između bandi, ali tužilac mora da odgovori na dosta pitanja. Da li će izbiti novi rat između mafijaških porodica? Da li je nepoznati izvršilac preuzeo pravdu u svoje ruke da nadoknadi sporost zakona? Kao i uvek, Julija ima zadatak da povuče konce zamršene i opasne igre. I da shvati kakve veze ima smrt policijskog inspektora sa besprekornom reputacijom sa ovim pokoljem zločinaca... 59: Šaman U ovoj priči, naš kriminolog će se suočiti sa enigmom koja vuče korene iz drevnog Meksika. Profesor Kembel, Julijin kolega sa fakulteta i antropolog, kupio je reprodukciju Mane, toltečkog idola, dvoličnog boga života i smrti. Idol ga dovodi do potpunog rastrojstva i smrti, a Julija ne uspeva da odgovori na njegov očajni i zakasneli poziv u pomoć... Da li je moguće da u Julijinom svetu, gde iza ubistava stoje konkretni razlozi, statua ima takve moći? Jedno je sigurno, otpočinjući ovu neobičnu istragu vrata noćne more širom se otvaraju za doktorku Kendal i ona ulazi u čudan svet na granici sna, jave i misticizma... 60: Neslana šala Život u Garden Sitiju mnogo je uzbudljiviji nego obično, otkako je na scenu stupio zastrašujući šaljivdžija, čovek prefinjene kulture i vrlo velikog tehničkog znanja, koji uživa u sejanju panike eksplozivnim uređajima širom grada... Veb, Julija i irving od početka rade na slučaju, ali postoji jedan neobičan detalj: jasno je da misteriozni bombaš, koji drži grad pod opsadom, nije zainteresovan za uništavanje ljudskih života. Ali koji je onda njegov cilj? Prikaži više

jako dobro očuvano retko u ponudi Školovanje srca Klod Stajner Učenje emocionalne pismenosti Prevod sa engleskog Olgica Vuković 294 str., mek povez, latinica Godina izdanja: 2007. Klod Stajner se godinama bavi psihologijom emocija i razvio je trening emocionalne pismenosti. Kao jedan od najbližih saradnika Erika Berna bitno je doprineo razvoju transakcione analize (dva puta dobio naučnu nagradu Erik Bern). Stajner u knjizi razotkriva kako ljudi ekonomišu sa primanjem i davanjem ljubavi, uči nas kako da utičemo na emocionalni razvoj drugih i na koncu, kako da nas trening emocionalne pismenosti učini boljim. Kako spojiti srce i mozak? Kako vas trening emocionalne pismenosti čini boljim? Kako školovati srce? Kako ljudi ekonomišu sa davanjem i primanjem ljubavi? Gde ste na skali emocionalne svesnosti? Kad bismo svi naučili ovaj novi jezik, svet bi bio drugačiji. Elejn Aron, autorka knjige Ranjivost Klod Stajner Klod Stajner (Claude Steiner, 1935-2017) je rođen u Parizu, a njegova porodica se kasnije preselila u Španiju, a zatim u Meksiko. Dr Stajner je u SAD došao da studira fiziku, gde je posle nekog vremena upisao i psihologiju. Bio je klinički psiholog, a doktorsko zvanje je stekao na Univerzitetu u Mičigenu, Ann Arbor. Dr Stajner je bio najpre učenik, a kasnije i prijatelj i kolega Erika Berna, psihijatra i autora knjige Koju igru igraš. Zajedno sa Erikom Bernom osnovao je Udruženje za transakcionu analizu. Posle Bernove smrti 1971. godine, dr Stajner je nastavio da razvija teoriju i praksu emocionalne pismenosti. Napisao je knjige: Igre koje igraju alkoholičari, Po kom skriptu živiš, Lečenje alkoholizma, Druga strana moći i Kad čovek voli ženu, a Psihopolis je objavio knjigu Školovanje srca (2007). Kao edukator podučavao je u velikom broju zemalja, a 2006. godine je svoj seminar održao u Srbiji. Bio je počasni član TA Centra – Asocijacije transakcionih analitičara Srbije. Klod Stajner se godinama bavi psihologijom emocija i razvio je trening emocionalne pismenosti. Kao jedan od najbližih saradnika Erika Berna bitno je doprineo razvoju transakcione analize (dva puta dobio naučnu nagradu Erik Bern). Stajner u knjizi razotkriva kako ljudi ekonomišu sa primanjem i davanjem ljubavi, učin nas kako da utičemo na emocionalni razvoj drugih i na koncu, kako da nas trening emocionalne pismenosti učini boljim. KAKO SPOJITI SRCE I MOZAK? EMOCIONALNA PISMENOST I ČITANJE LJUBAVI • Kako školovati srce? • Koje su tipične emocionalne greške? • Kako ljudi ekonomišu primanjem i davanjem ljubavi? • Gde ste na skali emocionalne svesnosti? • Kako uticati na emocionalni razvoj drugih? KAKO VAS TRENING EMOCIONALNE PISMENOSTI ČINI BOLJIM? Rekli su o knjizi: Kad bismo svi naučili ovaj novi jezik, svet bi bio drugačiji. Elejn Aron, autor knjige Highly Sensitive Person Stajner nam otkriva da je srce centar inteligencije. Zoran Milivojević, autor Emocija i Formula ljubavi “Svi pričaju o ljubavi I intimnosti. Klod Stajner je na tom polju nešto I uradio. Ako je cilj stvarna promena, ova knjiga predstavlja jednostavne I konkretne korake ka stvaranju intikmnih veza, za kojima mnogi od nas tragaju.” Bet Roj, autor knjige Some Trouble with Cows: Making Sense of Social Conflict popularna psihologija srce istorija srca intimne veze kontakti socijalna inteligencija emocije emocionalna emocije milivojević erik bern šta kažeš posle zdravo koju igru igraš psihijatrija psihologija psihoanaliza

....zovem se Julia Julija Kendal živi i radi u Garden Sitiju, gradu koji se nalazi na oko sat vremena vožnje od Njujorka. Po zanimanju je kriminolog. Ima nešto više od trideset godina, kratke i tamne je kose, izuzetno krupnih i izražajnih očiju. Daleko od stereotipa supermodela, prirodno elegatne i vitke figure, neodoljivo podseća na Odri Hepbern. Živi u tipičnoj vili sa početka dvadesetog veka na periferiji grada. julijni hobiji su filmovi i muzika iz četrdesetih. Ona je moderna žena sa modernim shvatanjem života i međuljudskih odnosa. Njene sentimentalne priče bile su kratke i prilično burne, pa je zato razvila averziju prema trajnim vezama. Vlasnik je belog morgana 4/4 iz 1967. Ćudljivog kao i njegova gazdarica. 58: Zločinački pakt – Garden Siti potresa talas ubistava, neko ubija najopasnije pripadnike kriminalnih klanova. Liči na uobičajen rat između bandi, ali tužilac mora da odgovori na dosta pitanja. Da li će izbiti novi rat između mafijaških porodica? Da li je nepoznati izvršilac preuzeo pravdu u svoje ruke da nadoknadi sporost zakona? Kao i uvek, Julija ima zadatak da povuče konce zamršene i opasne igre. I da shvati kakve veze ima smrt policijskog inspektora sa besprekornom reputacijom sa ovim pokoljem zločinaca… 59: Šaman – U ovoj priči, naš kriminolog će se suočiti sa enigmom koja vuče korene iz drevnog Meksika. Profesor Kembel, Julijin kolega sa fakulteta i antropolog, kupio je reprodukciju Mane, toltečkog idola, dvoličnog boga života i smrti. Idol ga dovodi do potpunog rastrojstva i smrti, a Julija ne uspeva da odgovori na njegov očajni i zakasneli poziv u pomoć… Da li je moguće da u Julijinom svetu, gde iza ubistava stoje konkretni razlozi, statua ima takve moći? Jedno je sigurno, otpočinjući ovu neobičnu istragu vrata noćne more širom se otvaraju za doktorku Kendal i ona ulazi u čudan svet na granici sna, jave i misticizma… 60: Neslana šala – Život u Garden Sitiju mnogo je uzbudljiviji nego obično, otkako je na scenu stupio zastrašujući šaljivdžija, čovek prefinjene kulture i vrlo velikog tehničkog znanja, koji uživa u sejanju panike eksplozivnim uređajima širom grada… Veb, Julija i irving od početka rade na slučaju, ali postoji jedan neobičan detalj: jasno je da misteriozni bombaš, koji drži grad pod opsadom, nije zainteresovan za uništavanje ljudskih života. Ali koji je onda njegov cilj?

....zovem se Julia Julija Kendal živi i radi u Garden Sitiju, gradu koji se nalazi na oko sat vremena vožnje od Njujorka. Po zanimanju je kriminolog. Ima nešto više od trideset godina, kratke i tamne je kose, izuzetno krupnih i izražajnih očiju. Daleko od stereotipa supermodela, prirodno elegatne i vitke figure, neodoljivo podseća na Odri Hepbern. Živi u tipičnoj vili sa početka dvadesetog veka na periferiji grada. julijni hobiji su filmovi i muzika iz četrdesetih. Ona je moderna žena sa modernim shvatanjem života i međuljudskih odnosa. Njene sentimentalne priče bile su kratke i prilično burne, pa je zato razvila averziju prema trajnim vezama. Vlasnik je belog morgana 4/4 iz 1967. Ćudljivog kao i njegova gazdarica. 58: Zločinački pakt – Garden Siti potresa talas ubistava, neko ubija najopasnije pripadnike kriminalnih klanova. Liči na uobičajen rat između bandi, ali tužilac mora da odgovori na dosta pitanja. Da li će izbiti novi rat između mafijaških porodica? Da li je nepoznati izvršilac preuzeo pravdu u svoje ruke da nadoknadi sporost zakona? Kao i uvek, Julija ima zadatak da povuče konce zamršene i opasne igre. I da shvati kakve veze ima smrt policijskog inspektora sa besprekornom reputacijom sa ovim pokoljem zločinaca… 59: Šaman – U ovoj priči, naš kriminolog će se suočiti sa enigmom koja vuče korene iz drevnog Meksika. Profesor Kembel, Julijin kolega sa fakulteta i antropolog, kupio je reprodukciju Mane, toltečkog idola, dvoličnog boga života i smrti. Idol ga dovodi do potpunog rastrojstva i smrti, a Julija ne uspeva da odgovori na njegov očajni i zakasneli poziv u pomoć… Da li je moguće da u Julijinom svetu, gde iza ubistava stoje konkretni razlozi, statua ima takve moći? Jedno je sigurno, otpočinjući ovu neobičnu istragu vrata noćne more širom se otvaraju za doktorku Kendal i ona ulazi u čudan svet na granici sna, jave i misticizma… 60: Neslana šala – Život u Garden Sitiju mnogo je uzbudljiviji nego obično, otkako je na scenu stupio zastrašujući šaljivdžija, čovek prefinjene kulture i vrlo velikog tehničkog znanja, koji uživa u sejanju panike eksplozivnim uređajima širom grada… Veb, Julija i irving od početka rade na slučaju, ali postoji jedan neobičan detalj: jasno je da misteriozni bombaš, koji drži grad pod opsadom, nije zainteresovan za uništavanje ljudskih života. Ali koji je onda njegov cilj?

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Kraj veka - Vladimir Pištalo Izdavač: Agora Godina izdanja: 2019 Broj strana: 160 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Nežne i tamne, slobodne i bezobrazno inovativne, Pištalove pripovetke vuku uticaje iz slikarstva, muzike, filma, reklame, spota. Pištalo pokazuje šta sve može, iščcauravajuci se iz priče u priču . Forme se menjaju. Ostro fokusirana emocija ostaje. Ove priče predstavljaju, da se poslužimo Ibzenovim rečima “borbu sa trolovima u lavirintima srca. “Princip menjanja iz knjige u knjigu Pištalo je u Kraju veka pretvorio u princip menjanja iz priče u priču. Svaka se priča razlikuje, a veže ih, kao u pesničkoj zbirci, isto osećanje i način upotrebe jezika. I prisustvo metafizike u infantilnoj maštovitosti. Tamna, demonska, groteskna vizija iskazana karnevalskim, prazničkim književnim postupkom. I kada jednu od svojih priča, postmodernu evokaciju biblijske legende o Kainu i Avelju, završi rečeniom: “Spetljali su se konci marioneta” – mi znamo da je pesnik, prerušen u proznog pisca, na lapidarian način, kroz formu književne igre, izrekao najdublju istinu o našoj savremenosti, o kraju veka. ” Mihajlo Pantić “U pričama zbirke Kraj veka reč je i o ritmu u kome se kotrljaju rečenice i pripovesti. Njih, u suštini, spaja postupak građenja slike. Priča je za Pištala samo okvir za mogućnost, čiju lakoću, ili vilenost, omeđuje, ipak, san. On računa na kanale bajkovitog u strukturi čitaoca i zato inkarnira bajku kao mogućnost za čitanje. Paralelno sa sa nedvosmislenim detaljima fabule, glavni događaji ovih priča zbivaju se i dalje u rečenicama, čije su slike, počesto, odrazi poetičkih detonacija. Slikovno se iskazuje kao preosmišljena duhovnost, kao jedno od utočišta savremenog proznog izraza. Preosmišljava se opažajno putem neuočenog, onog što potiče iz nestvarnog. Slikovnost svake rečenice, pa i njenih delova, stvara kod čitaoca utisak da je svet ‘realnog’ samo magistrala na kojoj se sustiču i razilaze nizovi svetova. ” Nenad Šaponja

ČUVAR KROKODILA TRILERI/MISTERIJE Šifra artikla: 367306 Isbn: 9788681518090 Autor : Katrine Engberg Izdavač : DOKAZ IZDAVAŠTVO U centru Kopenhagena, mlada studentkinja pronađena je brutalno ubijena u svom stanu. Slučaj je dodeljen policijskim istražiteljima kopenhaške policije, Jepeu Kerneru i Anete Verner. Ubrzo je ustanovljena veza između žrtve, Julije Stender, i njene gazdarice, profesorke u penziji Ester de Laurenti.... Detaljnije U centru Kopenhagena, mlada studentkinja pronađena je brutalno ubijena u svom stanu. Slučaj je dodeljen policijskim istražiteljima kopenhaške policije, Jepeu Kerneru i Anete Verner. Ubrzo je ustanovljena veza između žrtve, Julije Stender, i njene gazdarice, profesorke u penziji Ester de Laurenti. Naime, Ester piše kriminalistički roman čija je glavna junakinja inspirisana mladom devojkom, a ubistvo opisano u još nedovršenoj knjizi i ovo počinjeno u realnosti poklapaju se u velikoj meri. Kada se desi još jedno ubistvo i dokazi ukažu na to da je i sama Ester potencijalna meta ubice željnog osvete, Jepe i Anete moraće da istraže prošlost dveju žena i duboko zakopane tajne kako bi razotkrili identitet osobe koja povlači konce i stoji iza uvrnutih zločina. U svom debitantskom romanu Katrine Engberg gradi priču koju odlikuju jeziva napetost, neočekivani obrti i slikovito opisane ljudske sudbine. Jepe Kerner i Anete Verner glavni su junaci svih romana u serijalu Kopenhagen, a specifična dinamika njihovog odnosa proistekla iz različitih karaktera i pogleda na život jedan je od razloga zbog kojih je ovaj književni serijal stekao veliku popularnost kod čitalaca. „Debitantski roman Katrine Engberg sadrži mračne porodične tajne – i niz iznenađenja.” People „Čuvar krokodila nudi mešavinu saspensa, humora i tragedije.” Neue Presse „Kakav fantastičan debi! Volim likove, blistavu prozu i prikaz Kopenhagena. Katrine Engberg je apsolutna zvezda!” Kamila Lekberg Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija TRILERI/MISTERIJE Autor Katrine Engberg Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač DOKAZ IZDAVAŠTVO Pismo Latinica Povez Broš Godina 2022 Format 14x20 Strana 344 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

....zovem se Julia Julija Kendal živi i radi u Garden Sitiju, gradu koji se nalazi na oko sat vremena vožnje od Njujorka. Po zanimanju je kriminolog. Ima nešto više od trideset godina, kratke i tamne je kose, izuzetno krupnih i izražajnih očiju. Daleko od stereotipa supermodela, prirodno elegatne i vitke figure, neodoljivo podseća na Odri Hepbern. Živi u tipičnoj vili sa početka dvadesetog veka na periferiji grada. julijni hobiji su filmovi i muzika iz četrdesetih. Ona je moderna žena sa modernim shvatanjem života i međuljudskih odnosa. Njene sentimentalne priče bile su kratke i prilično burne, pa je zato razvila averziju prema trajnim vezama. Vlasnik je belog morgana 4/4 iz 1967. Ćudljivog kao i njegova gazdarica. 58: Zločinački pakt – Garden Siti potresa talas ubistava, neko ubija najopasnije pripadnike kriminalnih klanova. Liči na uobičajen rat između bandi, ali tužilac mora da odgovori na dosta pitanja. Da li će izbiti novi rat između mafijaških porodica? Da li je nepoznati izvršilac preuzeo pravdu u svoje ruke da nadoknadi sporost zakona? Kao i uvek, Julija ima zadatak da povuče konce zamršene i opasne igre. I da shvati kakve veze ima smrt policijskog inspektora sa besprekornom reputacijom sa ovim pokoljem zločinaca… 59: Šaman – U ovoj priči, naš kriminolog će se suočiti sa enigmom koja vuče korene iz drevnog Meksika. Profesor Kembel, Julijin kolega sa fakulteta i antropolog, kupio je reprodukciju Mane, toltečkog idola, dvoličnog boga života i smrti. Idol ga dovodi do potpunog rastrojstva i smrti, a Julija ne uspeva da odgovori na njegov očajni i zakasneli poziv u pomoć… Da li je moguće da u Julijinom svetu, gde iza ubistava stoje konkretni razlozi, statua ima takve moći? Jedno je sigurno, otpočinjući ovu neobičnu istragu vrata noćne more širom se otvaraju za doktorku Kendal i ona ulazi u čudan svet na granici sna, jave i misticizma… 60: Neslana šala – Život u Garden Sitiju mnogo je uzbudljiviji nego obično, otkako je na scenu stupio zastrašujući šaljivdžija, čovek prefinjene kulture i vrlo velikog tehničkog znanja, koji uživa u sejanju panike eksplozivnim uređajima širom grada… Veb, Julija i irving od početka rade na slučaju, ali postoji jedan neobičan detalj: jasno je da misteriozni bombaš, koji drži grad pod opsadom, nije zainteresovan za uništavanje ljudskih života. Ali koji je onda njegov cilj? Epizode: 55: Zagonetka zvana užas 56: Telo kao dokaz 57: Ratnici

....zovem se Julia Julija Kendal živi i radi u Garden Sitiju, gradu koji se nalazi na oko sat vremena vožnje od Njujorka. Po zanimanju je kriminolog. Ima nešto više od trideset godina, kratke i tamne je kose, izuzetno krupnih i izražajnih očiju. Daleko od stereotipa supermodela, prirodno elegatne i vitke figure, neodoljivo podseća na Odri Hepbern. Živi u tipičnoj vili sa početka dvadesetog veka na periferiji grada. julijni hobiji su filmovi i muzika iz četrdesetih. Ona je moderna žena sa modernim shvatanjem života i međuljudskih odnosa. Njene sentimentalne priče bile su kratke i prilično burne, pa je zato razvila averziju prema trajnim vezama. Vlasnik je belog morgana 4/4 iz 1967. Ćudljivog kao i njegova gazdarica. 58: Zločinački pakt – Garden Siti potresa talas ubistava, neko ubija najopasnije pripadnike kriminalnih klanova. Liči na uobičajen rat između bandi, ali tužilac mora da odgovori na dosta pitanja. Da li će izbiti novi rat između mafijaških porodica? Da li je nepoznati izvršilac preuzeo pravdu u svoje ruke da nadoknadi sporost zakona? Kao i uvek, Julija ima zadatak da povuče konce zamršene i opasne igre. I da shvati kakve veze ima smrt policijskog inspektora sa besprekornom reputacijom sa ovim pokoljem zločinaca… 59: Šaman – U ovoj priči, naš kriminolog će se suočiti sa enigmom koja vuče korene iz drevnog Meksika. Profesor Kembel, Julijin kolega sa fakulteta i antropolog, kupio je reprodukciju Mane, toltečkog idola, dvoličnog boga života i smrti. Idol ga dovodi do potpunog rastrojstva i smrti, a Julija ne uspeva da odgovori na njegov očajni i zakasneli poziv u pomoć… Da li je moguće da u Julijinom svetu, gde iza ubistava stoje konkretni razlozi, statua ima takve moći? Jedno je sigurno, otpočinjući ovu neobičnu istragu vrata noćne more širom se otvaraju za doktorku Kendal i ona ulazi u čudan svet na granici sna, jave i misticizma… 60: Neslana šala – Život u Garden Sitiju mnogo je uzbudljiviji nego obično, otkako je na scenu stupio zastrašujući šaljivdžija, čovek prefinjene kulture i vrlo velikog tehničkog znanja, koji uživa u sejanju panike eksplozivnim uređajima širom grada… Veb, Julija i irving od početka rade na slučaju, ali postoji jedan neobičan detalj: jasno je da misteriozni bombaš, koji drži grad pod opsadom, nije zainteresovan za uništavanje ljudskih života. Ali koji je onda njegov cilj? Epizode: 55: Zagonetka zvana užas 56: Telo kao dokaz 57: Ratnici

Оно што препознатљивом чини ову књигу је очигледност њеног настанка из саме сржи живота, при чему је компјутер и интернет не сам себи сврха и циљ, већ корисно помагало. Свакодневно је отац Гаврило,имајући вријеме и стрпљење за сваког и у скоро свако доба дана и ноћи водио разговоре са потребитим, који су му се обраћали преко програма Скајп. Управо је захваљујући кориштењу овог програма у циљу мисије, омогућена духовна помоћ људима у нужди, који већим дијелом живећи у расијању без могућности понекад и да у близини нађу своју парохију, налазе оца Гаврила који можда у пресудном моменту њиховог живота им даје прави савјет и као духовник и као пријатељ и то се осјети у самим реакцијама вјерника, који траже сваку могућност да посјете из свијета манастир Лепавину и продубе своју духовну везу. Права вриједност и највећа вриједност књиге је у истинској помоћи људима. Распон људских ликова из глобалног села, које срећемо читајући ове духовне разговоре сеже од дјеце до стараца и свих је образовних и социјалних профила. Проблеми са којима се људи суочавају су тако сваковрсни, да ће скоро сваки човјек, који буде читао ову књигу, имати прилику да нађе духовни одговор и за неки проблем и за неку своју муку, или да препозна себе и да извуче за себе неку битну поуку. Књига као да је саму себе писала руком оца Гаврила, који је изузетно пажљив слушалац и захваљујући своме огромном духовничком и светогорском искуству, свакоме налази праву ријеч савјета , утјехе и даје смјерницу за даљи пут. При том се открива на једноставан и разумљив начин не само посебна поука, упућена конкретном саговорнику, већ и дубља теолошка порука без високоумља, које је тако страно изворном православном учењу. Тај духовно-педагошки аспект књиге је уочљив у подтексту цијеле књиге. Разговори су пренесени онако како су се спонтано развијали и хронолошким низом, из дана у дан како су вођени. Учињене су најминималније и најпотребније језичке и граматичке коректуре, тако да је и испуњен циљ да књига не изгуби на својој изворности и буде објављена без наметања вјештачке сколастичке концепције. Премда у помијесним Црквама постоји жива мисионарска и информативна дјелатност у интернет простору, редован директан разговор са духовником преко скyп-а тј. у виртуелном поднебљу ове врсте, до сада је била непознаница. Посебну вриједност ове књиге зато налазимо у свједочењу да једна технолошка новина, какав је интернет у животу Цркве и у контексту њене мисије може бити предност и на свестрану корист, а вриједност је вишеструка и у парадигматичном показивању како на правилан начин да се користимо технолошким предностима. Упада у очи чињеница да људе изгубљене у дијаспори или припаднике других вјера и народа, који се укључе у разговор, отац Гаврило упућује благо као изгубљене овце свакога на своје мјесто, своме јату и стаду. Те тако православни, углавном обичајни вјерници сазнају да је основа црквеног живота у правилном светотајинском животу своје локалне парохије, и у односу са својим парохијским свештеником. Књига обилује примјерима духовних савјета, који представљају и посебну врсту вјеронауке за онога који тек ступа на пут црквеног живљења. Посебна врста разговора да се препознати, када отац Гаврило води дијалог са својим дугогодишњим духовним чедима. То су почесто дјеца, чији духовни немири, питања и проблеми захтијевају од духовника компликованије "духовничке операције" и огромно стрпљење. Разговори оца Гаврила са овим саговорницима се понављају периодично. Тако се могу издвојити серије разговора са братом Петром, које попримају тако и литерарне квалитете и читају се и као занимљиво литературно штиво са својим заплетима и драмским моментима. Овдје, они који траже и постављају питање духовног очинства, могу илустративно да стекну појам о овом духовном принципу. Отац Гаврило нам се кроз књигу указује као јединствена духовничка личност, иако се сам у разговорима поставља наизглед веома повучено, више као слушалац и модератор разговора постављајући саговорника и његов проблем у датом трену као кључни проблем васељене. Овдје је тајна хришцанске љубави и односа духовника према чеду. Људи у својој немоћи и муци, и сами напустени и беспомоћни, налазе некога, ко им указује краљевску пазњу, и повраћа достојанство. Остаје утисак сувереног коришћења модерног медија и технологије у мисији Цркве на конкретном примјеру Скајпа. Плод подухвата на концу показује како у глобалном беспућу, наћи дубљи духовни смисао, незаборавити обећање Господње о Царству и шта нам је крајњи циљ. Други духовни подухват Архимандрита Гаврила из живота и виртуелног свијета, који ће такође ускоро бити у штампаној форми је "Духовна трибина" тј. још једно несвакидашње мисионарско искуство, која је трајало скоро двије године. Путем интернет презентације сајта Манастира Лепавине отац Гаврило покренуо је свакодневне духовне разговоре на разне вјерске теме путем цхат-програма. Ово је била духовна школа за многе од око 400 људи из цијелог свијета који су интернет везом учествовали кроз своје писање и идеје, при чему је у суверено духовно руковођење оца Гаврила остварило форму заједнице кроз колективне разговоре више учесника на задату духовну тему, тако да и овај иновативни духовнички подухват у виртуелном беспућу нашег времена у штампаној форми са интересовањем очекујемо. САДРЖАЈ Предговор, 8 Из духовничке преписке оца Гаврила, 10 Духовни разговори вођени преко програма Скајп, 26 Аналитички осврт на духовни рад оца Гаврила у веб простору, 415 Животопис архимандрита Гаврила (Вучковића), 423 Приказ књиге: Духовни разговори - књига prva на локацији манастира Лепавина Наслов: Духовни разговори 1: вођени преко програма Скајп Издавач: Манастир Лепавина Страна: 450 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15x21.5 cm Година издања: 2009 ИСБН:

Autor - osoba Kabil, Namik Naslov Yesterday / Namik Kabil Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lijepa knjiž.) Jezik bosanski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo ; Zagreb : Buybook, 2021 (Sarajevo : Dobra knjiga) Fizički opis 125 str. ; 20 cm Zbirka Savremena bh. književnost ISBN 978-953-8226-76-2 (Buybook, Zagreb) Namik Kabil (rođen 1968) odličan je pisac kojemu bi trebalo zabraniti da daje naslove svojim knjigama. Počeo je pristojno, prvim romanom „Sam“, a onda su uslijedili „Amarcord“ i „Isijavanje“, da bi nam ovih dana ponudio „Yesterday“. Nimalo ne sumnjam da on ima važne osobne razloge zbog kojih je posudio naslove Federica Fellinija, Stanleyja Kubricka i Paula McCartneyja, ali ni on ne bi smio nimalo sumnjati da nijednom njegovom čitatelju ti razlozi ne znače ama baš ništa. Svakome od nas te su riječi emocionalni okidači koji nas vraćaju u susret vlastitim gorkim sjećanjima (amari ricordi), privatnim ludovanjima i razmišljanjima o prolaznosti vremena. Tko ih poželi iznova upotrijebiti, trebao bi znati da se ne bori samo s talentom Fellinija, Kubricka i McCartneyja, nego i s emocionalnom popudbinom vlastite publike. Zanemarite li ovaj problem – a to je lako, dovoljno je da rasklopite svezak – Namika Kabila ćete zavoljeti. Sve njegove knjige, pa tako i „Yesterday“, svojevrsne su inventure što ih poduzimaju ljudi koje su okolnosti izvan njihova utjecaja razbacale u prostoru i stalno ih tjeraju da gledaju unatrag, prema nekadašnjim, prekinutim životima. Kabilova biografija u jednom je ključnom svojstvu tipična bosanskohercegovačka. Obilježena je, naime, naprasnim diskontinuitetima i novim počecima. Rođenjem Tuzlak, on je bio Trebinjac, pa Sarajlija (predratni), jedno je vrijeme taksirao i pokušavao biti još koješta (među ostalim, i filmaš) u Los Angelesu, da bi se na koncu vratio u Sarajevo, gdje veze na dva razboja, kao sineast (najpoznatiji je po scenariju za film „Kod amidže Idriza“) i prozaik. S takvom prtljagom iskustva ne treba čuditi što ga zaokupljaju teme odlazaka/povrataka, prošlosti koja se ne da pospremiti u ladicu i dopustiti ljudima da krenu dalje, krhkih identiteta i još krhkijeg pamćenja. „Yesterday“ je rahla, višeglasna knjiga, zbirka ispovijedi nekolicine (pretežno) nekadašnjih Sarajlija koji grad i u ovome vremenu još uvijek mjere metrom iz mladosti. I to kod njih nije, barem ne presudno, pitanje nostalgije, koliko stvar gole nužde. Jer, kako veli jedan od likova, „naše prošlosti nisu postepeno potiskivane onim što nadolazi, već su prekidane nožem, sjekirom, bombom i prevratom, i možda je to jedan od razloga zašto se toliko vraćamo. Fale dijelovi života, potrgani iz privatnih arhiva nedostaju stvarni, opipljivi dokazi boljeg vremena.“ Većina njih sezonski su povratnici: „Ljeti se grad napuni, dijaspora se sjati i tad uloviš neke trenutke bliskosti za koje nisi vjerovao da su još uvijek mogući. Najviše su se promijenili oni koji su najudaljeniji i rijetko dolaze. Odaju ih glasovi i osmijesi koji ipak sporije stare, bljesne porcelanska navlaka, zaiskri pogled dok pokušavaju povezati rasute godine. Onda se ide negdje sjesti, po mogućnosti na brdo, da se uz meso zabilježe ti susreti. Meso je ipak naša zakletva, nebitno je koliko je para na računu, glad je urezana dublje od slova na nadgrobnoj ploči.“ Unatoč činjenici što će mnogi s razlogom zaključiti kako je glavni lik ovoga romana samo Sarajevo, ovome čitatelju ipak se čini kako se prije i poslije svega radi o knjizi koja govori o starosti ili barem tužnom osvješćivanju činjenice da je zenit života prošao, da se krenulo nizbrdicom, a ubrzanje iz dana u dan biva sve veće. Kabilovi junaci (vršnjaci!) proživljavaju dvostruku muku: stare uspomene sve više blijede i sve su nesigurniji oko toga jesu li se stvari doista dogodile onako kako ih oni pamte, a sve je manje vremena da bi stvorili neke nove uspomene. Zato je savršeno svejedno jeste li Sarajlija (odnosno, šire gledano, Bosanac) ili, recimo, Splićanin i Dalmatinac. Dovoljno je da ste prešli sličnu kilometražu i da vas muče slični strahovi – u ovoj ćete knjizi pronaći i svoju priču. A da je Kabilov svijet ustvari naš, potvrdit će i neki drugi uvidi. Na jednome mjestu pisac iz usta svoga lika obrazlaže kako su komunalni nered i svakovrsne devastacije postali bosanska stvarnost u kojoj je vrlo lako nazreti i hrvatsku: „A znaš li zašto su naše ulice izbušene i prljave, rijeke zagađene, a planine i brda zatrpane smećem i mamutskim projektima? Zato što mi prostor van naših kuća, gdje se kuhinjske pločice varikinom ribaju, a rese na ćilimu češljem ravnaju, uopšte ne doživljavamo kao svoj prostor. Ovo nije naša zemlja! Džaba nam navijački urlici i iscjepkani katastar, pokazujemo to svojim odnosom dok preskačemo blato i nijemo gledamo plastične kese koje se pored puta vijore kao zastave nacionalnog ponosa.“ Namik Kabil je filmski redatelj i pisac. Autor je nekoliko nagrađivanih scenarija, između ostalog, i za igrani film Kod amidže Idriza. Njegov dokumentarni film Informativni razgovori dobitnik je nagrade „Srce Sarajeva“ za najbolji dokumentarni film na Sarajevo Film Festivalu 2007. godine, a poslije i drugih međunarodnih nagrada. Igrani film Čuvari noći, za koji je napisao scenarij i režirao ga, imao je 2008. godine svjetsku premijeru na Venecijanskom filmskom festivalu. Autor je romana Sam, Amarcord i Yesterday, kao i nekoliko drama. Živi u Sarajevu. MG2

Gistav Flober Gospođa Bovari+ poklon knjiga Prostodušno srce Meki povezSve u njoj je bilo osrednje, sem njenih želja i njenih osećanja.“ Alber TibodeSve što je bilo u njenoj neposrednoj blizini, dosadno selo, ograničeni varošani, prostota, činilo joj se izuzetak u svetu, puki slučaj u koji je zapala, dok se van tog kruga pružila unedogled ogromna zemlja blaženstva i strasti.Kada se udala za Šarla Bovarija, Ema je mislila da će joj brak doneti luksuz i strast o kojima je čitala u sentimentalnim romanima i ženskim časopisima. Međutim, Šarl je bio samo običan seoski lekar i njihov život u provinciji nije imao nimalo od onog romantičnog uzbuđenja za kojim je Ema žudela. Želeći da ostvari svoje snove, Ema će se prepustiti svakodnevnom fantaziranju, upadljivom trošenju i, konačno, vanbračnoj ljubavi.Romantična heroina ili neurotična malograđanka, loša supruga ili strastvena buntovnica protiv konvencija buržoaskog društva, Ema Bovari je istovremeno bila predmet autorovog divljenja i njegove oštre ironije.Zahvaljujući Floberovom preciznom jeziku, njegovoj minucioznosti u prikazivanju stvarnosti i nezaboravnim likovima, Gospođa Bovari je jedan od stožera moderne svetske književnosti.Gistav Flober (franc. Gustave Flaubert; 12. decembar 1821 — 8. maj 1880) bio je francuski književnik koji je stvarao u doba realizma. Poznat je po svom romanu „Gospođa Bovari“ i privrženosti stilu koji se najbolje ogleda u potrazi za “le mot juste” (prava reč).Rođen je 12. decembra 1821. u Ruanu u Francuskoj. Otac mu je bio hirurg a majka potomak jedne od najstarijih i najuglednijih normanskih familija. Obrazovanje je stekao u rodnom gradu koji je napustio tek 1840. kada je otišao u Pariz na studije prava. Već od jedanaeste godine pokazivao je interesovanje za književnost. Flober je u mladosti bio energičan, ali stidljiv, individualist i, navodno, bez ambicija. Voleo je selo, a Pariz smatrao izuzetno neugodnim mestom za život. Stekao je poznanstvo sa Viktorom Igoom i 1840. putovao na Pirineje i Korziku. Godine 1846. Flober je napustio Pariz i studije prava, posle jednog epileptičnog napada[2] (od detinjstva je patio od epilepsije) i vratio se u Kruaset, blizu rodnog Ruena, gde je živeo sa svojom majkom. Imanje, kuća na prijatnom mestu uz Senu ostao je Floberov dom do kraja života. Od 1846. do 1854. bio je u vezi s pesnikinjom Luiz Kole. Za Flobera, koji se nije ženio, ova veza bila je jedina značajna sentimentalna epizoda u životu.[3]Njegov najprisniji prijatelj u to vreme bio je Maksim di Kamp s kojim je putovao u Englesku, Grčku i Egipat. Ova putovanja ostavila su snažan utisak na Floberovu maštu.[4]Književni opusFloberovo delo je, može se reći bez ikakve ograde, središnji narativni opus 19. veka. Iako su veliki ruski romanopisci poput Tolstoja i Dostojevskog popularniji i uticajniji kod šireg čitateljstva, iako je njihov zahvat u stvarnosti uzbudljiviji i ostavlja veći utisak - Gistav Flober ostaje nenadmašiv, uzoran majstor. Kao što je za Velaskeza rečeno da je bio slikar za slikare, tako se za Flobera može reći da je pisac za pisce, veliki učitelj i merilo majstorstva. Raznovrsnost piščevog dela zapanjuju: na njega se pozivaju kako naturalistička i realistička škola, od Mopasana, Zole, Sinklera, do nebrojenih američkih i evropskih naturalista, tako i simbolistička struja radikalnog esteticizma koja insistira na formalnom savršenstvu narativne umetnine, utelovljena u Prustu i Džojsu. Ako se tome doda da su opusi Konrada, Kamija, Kafke i Sartra nezamislivi bez Flobera - dobija se utisak o dubini i dosegu uticaja majstora iz Kruaseta.U momentima inspiracije napuštao je sve obaveze i prepuštao se pisanju, a često bi proveo celi dan u pisanju, i na kraju napisao svega par rečenica. Ovo objašnjava zašto su njegova dela malobrojna, ali izuzetno kvalitetna.Dela Gistava Flobera se naročito ističu lepotom stila i veštinom opažanja. Mnogi istraživači u Floberovom delu nalaze odjeke romantizma. Način na koji je portretisao svoje likove je bio inspirativan za mnoge potonje pisce, od Emila Zole do Marija Vargasa Ljose.Gistav Flober ostaje najuticajniji pisac 19. veka; ako se za Gogoljev „Šinjel“ kaže da je sva kasnija ruska književnost izašla iz njega, bez preterivanja se može konstatovati da je veliki deo svetske narativne proze druge polovine 19. i čitavog 20. veka potekao iz Floberovog opusa.Jedna od mnogobrojnih odlika Floberovog dobrog stila pisanja jeste u tome što mu je pošlo za rukom da u tekstu od dve hiljade reči nijednom ne ponovi istu reč.Gospođa BovariDeo rukopisa iz Gospođe BovariPrvo Floberovo remek delo je ujedno i najkontroverznije: „Gospođa Bovari“, iz 1857, plod šestogodišnjeg rada, turobna pripovest o egzistencijalnoj dosadi, preljubama i samoubistvu žene provincijskog normandijskog lekara, Eme Bovari, savršeno komponovana kao jedan od egzemplarnih psiholoških romana, izazvala je skandal zbog svoje otvorenosti, a onda i sudski proces zbog navodno nemoralnih delova teksta.Ova godina bila je, uslovno rečeno, godina skandala u književnosti - za Flobera i Bodlera, koji je te iste godine objavio svoju zbirku „Cveće zla“.Flober je u ovom romanu kritikovao „trivijalnu“ književnost, koju je čitala njegova junakinja i koja joj je, zauvek i nepovratno, oduzela realan pogled na život. Misli svoje junakinje predočavao je metodom doživljenog govora (koji mu je i poslužio da se odbrani na sudu). Naime, taj govor iskazan je u trećem licu, ali bez najave da je uveden govor junaka. To je svojevrsna kombinacija junakovog i autorovog glasa. Zbog Eminog nesklada da prihvati svet u kome živi onakvim kakav on jeste, zbog njene stalne potrebe da živi u svetu nadanja i maštanja, u književnosti termin „bovarizam“ označava osobu koja živi na granici između svojih ideala i snova, tačnije - na granici onoga što ona jeste i onoga što ona misli da je. ` Madam Bovari, to sam ja!`, čuvena je Floberova rečenica.Ovaj roman odlikuju karakteristike koje se sreću i u kasnijim Floberovim delima: verodostojnost u prikazu pojedinosti, impersonalni pristup u kojem se ne čuje glas pisca niti se uopšte zna za njegovo postojanje, te harmonični i negovani stil koji je postao uzor francuske proze.[5][6]SalamboSalambo, Gaston Busjer (1907)U sledećem romanu „Salambo“ (1862), autor je dao maha svom potiskivanom temperamentu, no, ni tu nije izneverio arhivarski i trezveni pristup - u tom spoju nespojivih komponenti leži čar prikazima stare Kartagine, kao i opisu razmaha bujnih strasti i atavizama koji su uzbuđivali piščevu maštu, najčešće svesno ograničenu na prozaičnu malograđansku svakodnevnicu.[6][7]Pre nego što je započeo pisanje romana Salambo, godine 1858. putovao je u Kartaginu, kako bi prikupio materijal za pisanje ovog romana.[2]Sentimentalno vaspitanjeGodine 1869. Flober je objavio svoj najveći roman „Sentimentalno vaspitanje“ (L`Education sentimentale). To poluautobiografsko delo u kojem je rekreirao svoju mladenačku očaranost Eliz Šlezinger i studentske dane, autor je opisao kao “moralnu povest ljudi moga naraštaja”. Više od toga, roman „Sentimentalno vaspitanje“, koji prati razgorevanje i sagorevanje strasti i ambicija Frederika Moroa i kruga njegovih pariskih prijatelja - roman je o korozivnoj sili Vremena koja rastače bilo kakav životni poriv. Delo zapravo nema zaplet i rasplet u konvencionalnom smislu reči: likovi se vrte u prostoru vlastitih projekcija i želja, vreme prolazi i ništa se bitno ne rešava niti ostvaruje a konac romana je potresan u svojoj svesno naglašenoj banalnosti - patos neostvarenih žudnji i izjalovljenih ambicija, sublimiran u nezaboravnim scenama susreta ostarelih Frederika i njegove mladenačke ljubavi, kao i u konačnom dijalogu s “prijateljem” o antiklimaktičnim “vrhuncima” njihovih sterilnih života, formira polazište za velika ostvarenja Foknera i Prusta u 20. veku, hroničara receptivne preosetljive svesti paralizovane pred hipnotičkom moći interferentnog spoljašnjeg sveta.[8]Ostala delaSasvim su drugačije fantastične vizije „Iskušenja Svetog Antonija“ (1874), dramsko-romanesknog dela, tog “francuskog Fausta” na kome je radio preko 25 godina.Poslednje, posthumno delo, „Buvar i Pekiše“ (1881), groteskna je prethodnica antiromana smeštena oko bizarnih seoskih `poduhvata` dvojice penzionisanih činovnika, hibridna je studija okarakterisana i kao svojevrsna farsična enciklopedija ljudske gluposti.DelaGlavni radoviRêve d`enfer (1837)Memoirs of a Madman (1838)Gospođa Bovari (Madame Bovary), (1857)Salambo (Salammbo) (1862)Sentimentalno vaspitanje (L`Education sentimentale), 1869.Le Candidat (1874)Iskušenje Svetog Antonija (La Tentation de Saint Antoine), 1874.Tri priče (Trois contes), 1877.Le Château des cœurs (1880)Buvar i Pekiše (Bouvard et Pécuchet), постхумно 1881.[9]Dictionary of Received Ideas (1911)Souvenirs, notes et pensées intimes (1965)АдаптацијеThe opera Hérodiade by Jules Massenet, based on Flaubert`s novella HérodiasThe opera Madame Bovary by Emmanuel Bondeville, based on Flaubert`s novelThe unfinished opera Salammbo by Modest Mussorgsky, orchestrated by Zoltán Peskó, based on Flaubert`s novel.Eight films titled Madame Bovary.La légende de Saint-Julien l`Hospitalier (1888), an opera by Camille ErlangerKorespondencijaSelections:Selected Letters (ed. Francis Steegmuller, 1953, 2001)Selected Letters (ed. Geoffrey Wall, 1997)Flaubert in Egypt: A Sensibility on Tour (1972)Flaubert and Turgenev, a Friendship in Letters: The Complete Correspondence (ed. Barbara Beaumont, 1985)Correspondence with George Sand:The George Sand–Gustave Flaubert Letters, translated by Aimée G. Leffingwell McKenzie (A. L. McKenzie), introduced by Stuart Sherman (1921), available at the Gutenberg website as E-text N° 5115Flaubert–Sand: The Correspondence (1993)

Gistav Flober Gospođa Bovari + poklon knjiga Gistav Flober Prostodušno srce Meki povez Sve u njoj je bilo osrednje, sem njenih želja i njenih osećanja.“ Alber Tibode Sve što je bilo u njenoj neposrednoj blizini, dosadno selo, ograničeni varošani, prostota, činilo joj se izuzetak u svetu, puki slučaj u koji je zapala, dok se van tog kruga pružila unedogled ogromna zemlja blaženstva i strasti. Kada se udala za Šarla Bovarija, Ema je mislila da će joj brak doneti luksuz i strast o kojima je čitala u sentimentalnim romanima i ženskim časopisima. Međutim, Šarl je bio samo običan seoski lekar i njihov život u provinciji nije imao nimalo od onog romantičnog uzbuđenja za kojim je Ema žudela. Želeći da ostvari svoje snove, Ema će se prepustiti svakodnevnom fantaziranju, upadljivom trošenju i, konačno, vanbračnoj ljubavi. Romantična heroina ili neurotična malograđanka, loša supruga ili strastvena buntovnica protiv konvencija buržoaskog društva, Ema Bovari je istovremeno bila predmet autorovog divljenja i njegove oštre ironije. Zahvaljujući Floberovom preciznom jeziku, njegovoj minucioznosti u prikazivanju stvarnosti i nezaboravnim likovima, Gospođa Bovari je jedan od stožera moderne svetske književnosti. Gistav Flober (franc. Gustave Flaubert; 12. decembar 1821 — 8. maj 1880) bio je francuski književnik koji je stvarao u doba realizma. Poznat je po svom romanu „Gospođa Bovari“ i privrženosti stilu koji se najbolje ogleda u potrazi za “le mot juste” (prava reč). Rođen je 12. decembra 1821. u Ruanu u Francuskoj. Otac mu je bio hirurg a majka potomak jedne od najstarijih i najuglednijih normanskih familija. Obrazovanje je stekao u rodnom gradu koji je napustio tek 1840. kada je otišao u Pariz na studije prava. Već od jedanaeste godine pokazivao je interesovanje za književnost. Flober je u mladosti bio energičan, ali stidljiv, individualist i, navodno, bez ambicija. Voleo je selo, a Pariz smatrao izuzetno neugodnim mestom za život. Stekao je poznanstvo sa Viktorom Igoom i 1840. putovao na Pirineje i Korziku. Godine 1846. Flober je napustio Pariz i studije prava, posle jednog epileptičnog napada[2] (od detinjstva je patio od epilepsije) i vratio se u Kruaset, blizu rodnog Ruena, gde je živeo sa svojom majkom. Imanje, kuća na prijatnom mestu uz Senu ostao je Floberov dom do kraja života. Od 1846. do 1854. bio je u vezi s pesnikinjom Luiz Kole. Za Flobera, koji se nije ženio, ova veza bila je jedina značajna sentimentalna epizoda u životu.[3] Njegov najprisniji prijatelj u to vreme bio je Maksim di Kamp s kojim je putovao u Englesku, Grčku i Egipat. Ova putovanja ostavila su snažan utisak na Floberovu maštu.[4] Književni opus Floberovo delo je, može se reći bez ikakve ograde, središnji narativni opus 19. veka. Iako su veliki ruski romanopisci poput Tolstoja i Dostojevskog popularniji i uticajniji kod šireg čitateljstva, iako je njihov zahvat u stvarnosti uzbudljiviji i ostavlja veći utisak - Gistav Flober ostaje nenadmašiv, uzoran majstor. Kao što je za Velaskeza rečeno da je bio slikar za slikare, tako se za Flobera može reći da je pisac za pisce, veliki učitelj i merilo majstorstva. Raznovrsnost piščevog dela zapanjuju: na njega se pozivaju kako naturalistička i realistička škola, od Mopasana, Zole, Sinklera, do nebrojenih američkih i evropskih naturalista, tako i simbolistička struja radikalnog esteticizma koja insistira na formalnom savršenstvu narativne umetnine, utelovljena u Prustu i Džojsu. Ako se tome doda da su opusi Konrada, Kamija, Kafke i Sartra nezamislivi bez Flobera - dobija se utisak o dubini i dosegu uticaja majstora iz Kruaseta. U momentima inspiracije napuštao je sve obaveze i prepuštao se pisanju, a često bi proveo celi dan u pisanju, i na kraju napisao svega par rečenica. Ovo objašnjava zašto su njegova dela malobrojna, ali izuzetno kvalitetna. Dela Gistava Flobera se naročito ističu lepotom stila i veštinom opažanja. Mnogi istraživači u Floberovom delu nalaze odjeke romantizma. Način na koji je portretisao svoje likove je bio inspirativan za mnoge potonje pisce, od Emila Zole do Marija Vargasa Ljose. Gistav Flober ostaje najuticajniji pisac 19. veka; ako se za Gogoljev „Šinjel“ kaže da je sva kasnija ruska književnost izašla iz njega, bez preterivanja se može konstatovati da je veliki deo svetske narativne proze druge polovine 19. i čitavog 20. veka potekao iz Floberovog opusa. Jedna od mnogobrojnih odlika Floberovog dobrog stila pisanja jeste u tome što mu je pošlo za rukom da u tekstu od dve hiljade reči nijednom ne ponovi istu reč. Gospođa Bovari Deo rukopisa iz Gospođe Bovari Prvo Floberovo remek delo je ujedno i najkontroverznije: „Gospođa Bovari“, iz 1857, plod šestogodišnjeg rada, turobna pripovest o egzistencijalnoj dosadi, preljubama i samoubistvu žene provincijskog normandijskog lekara, Eme Bovari, savršeno komponovana kao jedan od egzemplarnih psiholoških romana, izazvala je skandal zbog svoje otvorenosti, a onda i sudski proces zbog navodno nemoralnih delova teksta. Ova godina bila je, uslovno rečeno, godina skandala u književnosti - za Flobera i Bodlera, koji je te iste godine objavio svoju zbirku „Cveće zla“. Flober je u ovom romanu kritikovao „trivijalnu“ književnost, koju je čitala njegova junakinja i koja joj je, zauvek i nepovratno, oduzela realan pogled na život. Misli svoje junakinje predočavao je metodom doživljenog govora (koji mu je i poslužio da se odbrani na sudu). Naime, taj govor iskazan je u trećem licu, ali bez najave da je uveden govor junaka. To je svojevrsna kombinacija junakovog i autorovog glasa. Zbog Eminog nesklada da prihvati svet u kome živi onakvim kakav on jeste, zbog njene stalne potrebe da živi u svetu nadanja i maštanja, u književnosti termin „bovarizam“ označava osobu koja živi na granici između svojih ideala i snova, tačnije - na granici onoga što ona jeste i onoga što ona misli da je. ` Madam Bovari, to sam ja!`, čuvena je Floberova rečenica. Ovaj roman odlikuju karakteristike koje se sreću i u kasnijim Floberovim delima: verodostojnost u prikazu pojedinosti, impersonalni pristup u kojem se ne čuje glas pisca niti se uopšte zna za njegovo postojanje, te harmonični i negovani stil koji je postao uzor francuske proze.[5][6] Salambo Salambo, Gaston Busjer (1907) U sledećem romanu „Salambo“ (1862), autor je dao maha svom potiskivanom temperamentu, no, ni tu nije izneverio arhivarski i trezveni pristup - u tom spoju nespojivih komponenti leži čar prikazima stare Kartagine, kao i opisu razmaha bujnih strasti i atavizama koji su uzbuđivali piščevu maštu, najčešće svesno ograničenu na prozaičnu malograđansku svakodnevnicu.[6][7] Pre nego što je započeo pisanje romana Salambo, godine 1858. putovao je u Kartaginu, kako bi prikupio materijal za pisanje ovog romana.[2] Sentimentalno vaspitanje Godine 1869. Flober je objavio svoj najveći roman „Sentimentalno vaspitanje“ (L`Education sentimentale). To poluautobiografsko delo u kojem je rekreirao svoju mladenačku očaranost Eliz Šlezinger i studentske dane, autor je opisao kao “moralnu povest ljudi moga naraštaja”. Više od toga, roman „Sentimentalno vaspitanje“, koji prati razgorevanje i sagorevanje strasti i ambicija Frederika Moroa i kruga njegovih pariskih prijatelja - roman je o korozivnoj sili Vremena koja rastače bilo kakav životni poriv. Delo zapravo nema zaplet i rasplet u konvencionalnom smislu reči: likovi se vrte u prostoru vlastitih projekcija i želja, vreme prolazi i ništa se bitno ne rešava niti ostvaruje a konac romana je potresan u svojoj svesno naglašenoj banalnosti - patos neostvarenih žudnji i izjalovljenih ambicija, sublimiran u nezaboravnim scenama susreta ostarelih Frederika i njegove mladenačke ljubavi, kao i u konačnom dijalogu s “prijateljem” o antiklimaktičnim “vrhuncima” njihovih sterilnih života, formira polazište za velika ostvarenja Foknera i Prusta u 20. veku, hroničara receptivne preosetljive svesti paralizovane pred hipnotičkom moći interferentnog spoljašnjeg sveta.[8] Ostala dela Sasvim su drugačije fantastične vizije „Iskušenja Svetog Antonija“ (1874), dramsko-romanesknog dela, tog “francuskog Fausta” na kome je radio preko 25 godina. Poslednje, posthumno delo, „Buvar i Pekiše“ (1881), groteskna je prethodnica antiromana smeštena oko bizarnih seoskih `poduhvata` dvojice penzionisanih činovnika, hibridna je studija okarakterisana i kao svojevrsna farsična enciklopedija ljudske gluposti. Dela Glavni radovi Rêve d`enfer (1837) Memoirs of a Madman (1838) Gospođa Bovari (Madame Bovary), (1857) Salambo (Salammbo) (1862) Sentimentalno vaspitanje (L`Education sentimentale), 1869. Le Candidat (1874) Iskušenje Svetog Antonija (La Tentation de Saint Antoine), 1874. Tri priče (Trois contes), 1877. Le Château des cœurs (1880) Buvar i Pekiše (Bouvard et Pécuchet), постхумно 1881.[9] Dictionary of Received Ideas (1911) Souvenirs, notes et pensées intimes (1965) Адаптације The opera Hérodiade by Jules Massenet, based on Flaubert`s novella Hérodias The opera Madame Bovary by Emmanuel Bondeville, based on Flaubert`s novel The unfinished opera Salammbo by Modest Mussorgsky, orchestrated by Zoltán Peskó, based on Flaubert`s novel. Eight films titled Madame Bovary. La légende de Saint-Julien l`Hospitalier (1888), an opera by Camille Erlanger Korespondencija Selections: Selected Letters (ed. Francis Steegmuller, 1953, 2001) Selected Letters (ed. Geoffrey Wall, 1997) Flaubert in Egypt: A Sensibility on Tour (1972) Flaubert and Turgenev, a Friendship in Letters: The Complete Correspondence (ed. Barbara Beaumont, 1985) Correspondence with George Sand: The George Sand–Gustave Flaubert Letters, translated by Aimée G. Leffingwell McKenzie (A. L. McKenzie), introduced by Stuart Sherman (1921), available at the Gutenberg website as E-text N° 5115 Flaubert–Sand: The Correspondence (1993)