U ovoj knjizi poznati hispanoamerički i svetski nobelovac razgovara sa studentima o književnim i drugim temama na vrlo neposredan ali pronicljiv način. Hulio Kortasar, autor čuvenog romana Školice i brojnih nezaboravnih pripovedaka, ovoga puta izlazi pred čitaoce kao nimalo uobičajeni predavač, u isto vreme i prijateljski raspoloženi sagovornik, i narator jedne nezavršive priče, koja se zove Umetnost. Kortasar je jeseni 1980. prihvatio da održi dvomesečni kurs predavanja o književnosti na Berkliju. Kao što je i očekivano, to nisu bili časovi podučavanja već serija razgovora sa studentima o raznim temama iz umetnosti, politike, društva… Govorio im je o aspektima fantastičke priče, o muzikalnosti i humoru, ludičnosti, erotizmu, mašti i stvarnosti, kao i o socijalnim temama i jezičkim zamkama. Poseban čas ticao se njegovog predavanja o samome sebi kao piscu, o njegovim počecima, inspiraciji i razvitku, pa tako saznajemo o nastajanju njegovih priča ili romana, o procesu pisanja, o tome kako su uopšte rođeni hronopiji i drugi njegovi junaci. U ovih trinaest sati snimka, odnosno usmenog Kortasara, čitalac će naći bezmalo isto bogatstvo koje nalazi i u njegovim pisanim delima i uživati u nepretencioznim časovima književnosti, pre svega, ali i u mnogim drugim granama ljudskog postojanja ili nedoumica.

Majstori savremene svetske priče. Gras, Kundera, Mekjuan, Singer, Jerofejev, Erkenj, Majdak, R. Valzer, Ortis, Bukovski, Sorokin, Tanizaki, De Prada, Kortasar, Zang, Murhaus, Nabokov, Apdajk Kako da se nadamo da ćemo bez ludosti erosa videti sve što treba?! Kako drugačije da postanemo čarolija ako ne uđemo u čaroliju i u kožu utrljamo njene reči? Sjedinjavanje dva bića kroz eros podseća na čin pisanja. Nikad više no danas potrebno je da se eros, potisnut pornografijom i literaturom bez strasti, ponovo izlije u naše živote. Izgleda da nam u ponovnom očovečenju preostaju dve stvari: da čitamo knjige i vodimo ljubav. Ljubavno i umetničko iskustvo jedini su načini da se naše polje zaštiti od pustošenja, da se naš prostor sačuva kao nešto živo, kao tekuća voda otvorena za druge vode, sposobna da se prilagođava i menja. Ništa se sa sigurnošću ne zna dok se ne proveri ljubavlju. Ništa ne možemo tvrditi dok to ljubavlju ne ispitamo. Volimo, dakle postojimo.

Majstori savremene svetske priče. Gras, Kundera, Mekjuan, Singer, Jerofejev, Erkenj, Majdak, R. Valzer, Ortis, Bukovski, Sorokin, Tanizaki, De Prada, Kortasar, Zang, Murhaus, Nabokov, Apdajk Kako da se nadamo da ćemo bez ludosti erosa videti sve što treba?! Kako drugačije da postanemo čarolija ako ne uđemo u čaroliju i u kožu utrljamo njene reči? Sjedinjavanje dva bića kroz eros podseća na čin pisanja. Nikad više no danas potrebno je da se eros, potisnut pornografijom i literaturom bez strasti, ponovo izlije u naše živote. Izgleda da nam u ponovnom očovečenju preostaju dve stvari: da čitamo knjige i vodimo ljubav. Ljubavno i umetničko iskustvo jedini su načini da se naše polje zaštiti od pustošenja, da se naš prostor sačuva kao nešto živo, kao tekuća voda otvorena za druge vode, sposobna da se prilagođava i menja. Ništa se sa sigurnošću ne zna dok se ne proveri ljubavlju. Ništa ne možemo tvrditi dok to ljubavlju ne ispitamo. Volimo, dakle postojimo.

Alberto Moravija, Šulamid Lapid, Tenesi Vilijams, Dino Bucati, Viktor Staford Rejd, Hose Donoso, Raimondas Kašauskas, Isak Baševis Singer, Dilen Tomas, Žan-Mari Gistav Le Klezio, Italo Kalvino, Klarisa Lispektor, Žan-Fransoa Samlon, Rut Praver Džabvala, Migel Delibes, Ivan Bunjin, Ana Zegers, Erl Makenzi, Džerom Dejvid Selindžer, Amar Belhasan, Vitold Gombrovič, Mario Benedeti, Edvidž Dantika, Hulio Kortasar, Džubran Halil Džubran, Horhe Luis Borhes, Mišel Grizolija, Jurij Kazakov, Antonio Tabuki, Žoze Saramago. Tamno more je Haronova plovidba ali i kolevka iz čije se pene rodila čulna boginja Afrodita. Zar nije čudno da se ljubavni plam javlja baš iz vode?! Ženska čulnost se prikazuje kroz morske vile, sirene, utvare i utopljenice koje, poput Ofelije ogrnute belim velovima, čaraju i vuku u zagrljaj. U noćima strave iz mora se čuje pesma, glasovi nastradalih mornara, škripa potopljenog brodovlja... Raznolike emocije toplih i hladnih mora prikazane u ovim čarobnim pričama ublažavaju njegovo svojstvo neljudske vode koja, pošto ne utoljava žeđ, ne ispunjava dužnost svakog elementa da neposredno služi ljudima. Priče o moru najvećih savremenih pisaca sa svih kontinenata utoliće žeđ svakog ljubitelja lepe književnosti!

Hemingvej, Bucati, Ljosa, Nabokov, Outs, Furnel, Saramago, Ginckaj, Atvud, Apdajk, Babelj, Benedeti, Trevor, Smit, Kortasar, Marber, Fuget, Paćeko Ako voliš da tračariš i imaš svoju tajnu, a drugi misle da si crna ovca, ako si ikad čeznula da budeš lepa, najlepša, kao kraljica karnevala, ili još uvek žarko želiš da otplivaš do druge obale kako bi svima pokazao da si najjači i najbolji, ako sporo zaboravljaš prvu ljubav i teško savlađuješ igre osvete i praštanja – ovo je knjiga o tebi. U Klincima od dva metra neprevaziđeni majstori savremene svetske književnosti pričaju, svaki na „svoju ruku“, o mukama i lepoti odrastanja, koje počinje rano i traje celog života. Njihove priče dolaze iz Engleske, Francuske, Rusije, Portugalije, Argentine, Nemačke, Perua, Poljske, Egipta, Amerike, Čilea, Jamajke, Urugvaja, Kanade. Dovoljno daleko da se otisneš na putovanje i sasvim blizu da se mnogo ne udaljiš od sebe. Ako te interesuju drugi ljudi ma gde da borave, ako voliš da razmišljaš o neobičnim i svakodnevnim događajima, ako osećaš, dok čitaš, da pisac otkriva prizore iz tvog života sakrivene iza sedam brava i sedam velova – ovo je knjiga za tebe.

Hemingvej, Bucati, Ljosa, Nabokov, Outs, Furnel, Saramago, Ginckaj, Atvud, Apdajk, Babelj, Benedeti, Trevor, Smit, Kortasar, Marber, Fuget, Paćeko Ako voliš da tračariš i imaš svoju tajnu, a drugi misle da si crna ovca, ako si ikad čeznula da budeš lepa, najlepša, kao kraljica karnevala, ili još uvek žarko želiš da otplivaš do druge obale kako bi svima pokazao da si najjači i najbolji, ako sporo zaboravljaš prvu ljubav i teško savlađuješ igre osvete i praštanja – ovo je knjiga o tebi. U Klincima od dva metra neprevaziđeni majstori savremene svetske književnosti pričaju, svaki na „svoju ruku“, o mukama i lepoti odrastanja, koje počinje rano i traje celog života. Njihove priče dolaze iz Engleske, Francuske, Rusije, Portugalije, Argentine, Nemačke, Perua, Poljske, Egipta, Amerike, Čilea, Jamajke, Urugvaja, Kanade. Dovoljno daleko da se otisneš na putovanje i sasvim blizu da se mnogo ne udaljiš od sebe. Ako te interesuju drugi ljudi ma gde da borave, ako voliš da razmišljaš o neobičnim i svakodnevnim događajima, ako osećaš, dok čitaš, da pisac otkriva prizore iz tvog života sakrivene iza sedam brava i sedam velova – ovo je knjiga za tebe.

Izbor pripovedaka najboljih hispanoameričkih književnica 21. veka Priredili Ksenija Bilbija i Branko Anđić Ko su Beng Buntovnice Ako vas je prodrmao hispanoamerički bum (Borhes, Kortasar, Fuentes, Vargas Llosa, Garsija Markes, itd.) posle pola veka to će opet učiniti hispanoamerički beng (Šveblin, Enrikes, Netel, Portela, Oheda, Kolansi…)! To su spisateljice XXI veka, ikonoklastične buntovnice koje pomeraju granice novog pisma. Ne idu na sigurno i osvajaju čitaoce nokautom, a ne na poene. Ne podležu ni pamfletskoj politizaciji ni političkoj korektnosti niti čarima angažovane književnosti. One su slobodne žene, i po temama i po u stilu, a naročito po svojoj poetici koja osvaja čitaoce širom sveta. Njihov kosmopolitizam je suštinski a ne mondenski. Svet je za njih kao maramica, možda čak i tanana tanga, ali uvek komotna otadžbina. Ko su beng buntovnice? Marijana Enrikes * Samanta Šveblin * Klaudija Ernandes * Monika Oheda * Lilijana Blum * Gvadalupe Netel * Paulina Flores * Margarita Garsija Robajo * Jolanda Arojo Pisaro * Đovana Rivero * Ena Lusija Portela * Lilijana Kolansi * Dženifer Torndajk * Marija Fernanda Ampuero * Lina Meruane * Alehandra Kostamagna * Andrea Ćapela * Džesika Klark * Marija del Karmen Peres Kuadra * Arijana Harviks * Andrea Jeftanović * Solanž Beotegi * Gabrijela Majer * Valerija Korea Fic

„Najveći pisac španskog govornog područja nakon Servantesa.“ Mario Vargas Ljosa Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.