Drveno kuce visina- 20cm

Stari Rucno Pravljen Vecni Kalendar Skinut sa stare kuce,lep i originalan kucni detalj......

ANTIKVITET: FIGURA KUČETA Figura kuče za lepo raspoloženje Godina nabavke: oko 1980. Tip: Stoni ili komodni ukrasni predmet Boja: Drapkasta, braonkasta i braon Dimenzije: Osnova: 12 x 10 cm, Visina: 17 cm Status: Antikvitet Detaljno stanje: Dobro očuvana retro ukrasna figura, kao i kada je bila nova. Opis: Prelepa figura kučeta. Kuče je uvek znak prijatnih i veselih događaja i osećanja. Pas je simbol vernosti, odanosti, požrtvovanosti i plemenitosti. Upravo zato se ova inteligentna životinja oduvek smatrala čovekovim najboljim prijateljom. .. – on je tu da sluša, razume, i pomaže svom vlasniku u najtežim trenucima.

10 stoljnaka 140x120 cmi 25 salveta 30x 30 cm sa etno motivom, 100 % pamuk, dva lica, osnovna boja crvena i bela.Nikad korisceno. Pogodno za etno restorane, kuce. Za komplet kupovinu dogovor za cenu.

Memorijalni tanjir sa vencanja Karla XVI Gustava, Svedskog kralja i Silvije 19.06.1976.godine. Tanjir je kobaltne boje sa portretima i tekstom u zlatu na aversu. Revers nosi oznake kraljevskog para, kraljevske kuce, fabrike porcelana Hackelfors i zlatni otisak broja komada.

Set za so i biber u obliku metalnih konzervi. Raritet koji se ne može kupiti u Srbiji. . . doneto iz inostranstva 70-tih godina prošlog veka, nikada korišćeno. Ok očuvano, na drškama je malo korodiralo, unutra su odlične. Pogledati slike! Dimenzije: Prečnik 4.5 cm Visina 7 cm Odličan detalj za etno restorane, etno kuće ili kolekcionare. Lično Preuzimanje Bg ili slanje post expressom.

Oduvek se verovalo da Slonovi donose radost i sreću u kuću Tako i ovaj lepi slon može doneti

Tražite dekorativne predmete? Ovo je pravi izbor. Ukrasna flasa pogodna za poklone i druge prilike. Lakirana je i moze da se brise sa vlaznom krpom. Svojim izgledom za tren stvara magičnu atmosferu u kući.

Tražite dekorativne predmete? Ovo je pravi izbor. Ukrasna flasa pogodna za poklone i druge prilike. Lakirana je i moze da se brise sa vlaznom krpom. Svojim izgledom za tren stvara magičnu atmosferu u kući.

Tražite dekorativne predmete? Ovo je pravi izbor. Ukrasna flasa pogodna za poklone i druge prilike. Lakirana je i moze da se brise sa vlaznom krpom. Svojim izgledom za tren stvara magičnu atmosferu u kući. Dimenzije 1L

Cene nisu fiksne, odredite ih sami! Ukoliko budete realni, lako cemo se dogovoriti. Nemojte se stideti cenkanja, ovo nije butik, tako da je svaki dogovor moguc : )   Potpuno NOV svecnjak "Buda", napravljen od cementa, visine 35 cm, sa staklenom posudom za svece. Buda moze biti samo u sivoj boji, kao na prvoj fotografiji, ova bela boja je pre zavrsne obrade. Za kupovinu vise komada, moguca je veca korekcija cene. Za sve ostale informacije, mozete nas kontaktirati ovde, na "Viber", ili "What's app", kao i pozivom na sledece brojeve:   061/17-35-994 i  064/486-78-62  Pogledajte i nase ostale oglase. Za prave kupce, nijedna cena nije fiksna.   Unapred hvala

Tražite dekorativne predmete? Ovo je pravi izbor. Držač za ključeve od drveta sa tri kukica. Može se okačiti na zid. Moze da se brise sa vlaznom krpom. Pogodan za poklone i druge prilike. Svojim izgledom za tren stvara magičnu atmosferu u kući.

Rucna pumpa za rasprasivanja insekticida. Proizveo Saturnus Jugoslavija. U ocuvanom stanju mislim da nije ni koriscen pogledajte slike Imam jos puno zanimljive ROBE pogledajte u rublici Sve aukcije clana Saljem postexpresom, kupac snosi troskove postarine, moguce i licno preuzimanje kod mene kuci Cukarica -Umka pogledajte i moje druge oglase

Stara tehnička olovka 1.18mm, dobro očuvana i ispravna, interesantan i neuobičajen dezen, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

Bakelitna lampa sa štipaljkom a može i na zid da se okači iz 60-ih grlo je za minjonku u očuvanom stanju i ispravna kao na slikama Imam još Zanimljive robe u ponudi pogledajte u rublici -Svi Oglasi- -Šaljem postexpresom -Kupac snosi troškove poštarine -moguće i lično preuzimanje ISKLJUČIVO kod mene kući -UMKA -Beogradska opština Čukarica

Stari stoni stalak za lovce - moguće različite namene npr. kao vaza, držač olovke, lule, muštikle ili nekog drugog predmeta, dimenzije ~14.5 x 12 x 5.3cm, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

Stari stoni stalak za lovce - moguće različite namene npr. kao držač olovke, lule, muštikle ili nekog drugog predmeta, dimenzije ~16 x 8 x 6.5cm, stanje kao na slikama ... BEZ dodatnih predmeta olovaka, i lule ! Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

Stari ENGLESKI gramatički priručnik na karticama, ide sa original kutijom koja je vremenom pohabana pa je izlepljena selotejp trakom, u kutiji su kartice od strane 3 do strane 188 sa nepravilnim glagolima, kartica su dimenzija 10.5 x 7.5cm, redak i interesantan priručnik na srpskom jeziku u latinici, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca !

K11 Lep slon stara figura suvenir iz Indije hand made dimenzije 8 x 6,5 x 3,5 cm težina 223 grama Veruje se da figurica slona privlači sreću u kuću, kao što živi slon svojom surlom vuče vodu. Vrlo mali suvenir slon ima sposobnost da ispuni vaš dom toplinom i ljubavlju. Kako bi zaštitili domaćinstvo od negativne energije, slon mora biti na vidnom mjestu. A šta znači slon kao simbol pouzdanosti? Činjenica je da je zbog svoje velike veličine životinja koja čvrsto stoji na nogama. Prema ovoj analogiji, vjeruje se da statueta koja prikazuje slona ima sposobnost da stvori jak temelj za prosperitetan i održiv način života

HÖCHST- Ručno oslikan dezertni tanjir (1947-1964) Dimenzije Prečnik: 19 cm Visina: 1,5 cm Težina: 310 g Žig na dnu (plavim): HÖCHST (ispod crteža točka) „Höchster Porzellan-Manufaktur“ koristila je žig od ponovnog osnivanja 1947. do 1964. godine. Ručno dopisano, crvenim: Handgemalt (ručno oslikano) A Schultz 1989 U dnu oslikanog dela inicijali: AS (za A. Schultz) Fabrika „Höchster Porzellan-Manufaktur“ je druga najstarija fabrika porcelana u Nemačkoj, posle fabrike u Meissenu (Majsen). Osnovali su je dva trgovca, Johann Christoph Göltz (Johan Kristof Golc) i njegov zet Felician Clarus (Feličian Klarus), i slikar na porcelanu Adam Friedrich von Löwenfinck (Adam Fridrih fon Lovenfink) 1746. godine, na osnovu privilegije koju je izdao izborni knez Mainza, Johann Carl von Ostein (Johan Karl fon Ostajn). Privilegija je fabrici davala monopolski položaj u kneževini i dozvolu da kao zaštitni znak koristi crtež točka iz grba Höchsta (Hohst). Löwenfinck je radio u fabrici u Meissenu četiri godine, pre nego što je na ukradenom konju pobegao 1736. godine, jer su radnici bili pomno čuvani kako bi se zaštitila tajna proizvodnje porcelana. Löwenfinck nije znao tajnu onoga što se zvalo arcanum, osnove za izradu porcelana, i mogao je da pravi samo fajans, ali je pod njegovim uticajem obojen na veoma poseban i prefinjen način, koji je nazvao fajans-porcelan. Ove fine figure, uglavnom ptice, ljudske figure i životinje, obojene u izuzetne boje nikada ranije korišćene na fajansu, spadaju u najvažniju keramiku njegovog vremena. Prijateljstvo između trgovca Göltza i umetnika Löwenfincka nije dugo trajalo. 1749, Löwenfinck se preselio u Strasbourg (Strasbur) sa svojom porodicom – bratom i ženom koji su takođe bili slikari na fajansu i porcelanu. Göltz je i dalje želeo da proizvede pravi porcelan. Godine 1750. uspeo je da angažuje hemičara Johanna Jacoba Ringlera (Johan Jakob Ringler), koji je takođe pobegao iz Meissena i koji je znao tajnu izrade porcelana. Od tada je fabrika Höchst bila u stanju da uđe u konkurenciju sa Meissenom i sa fabrikama porcelana koje su bile osnovana u međuvremenu. Prvi period fabrike Höchst završio se katastrofalno: Göltz je bankrotirao 1756. godine, na početku Sedmogodišnjeg rata. Ovo je bila godina ekonomske depresije u Nemačke i celoj Evropi, jer rat nije bio samo unutrašnjenemački sukob, već je uključivo i Francusku, Englesku i Rusiju. Nesolventnost Göltza prekinula je proizvodnju na skoro dve godine. Međutim, fabrika nije bila sasvim mrtva. Bila je pod zaplenom i, začudo, upravo je službeni sekvestar, Johann Heinrich Maas (Johan Hajnrih Mas), bio taj koji je fabriku izveo iz depresije. 1759. godine lično je preuzeo brigu o fabrici i, sa dobrim osećajem za ekonomske uslove, ponovo je pokrenuo. Fabrika je uspešno radila sledećih pet godina. 1764. godine Maas je je želeo da prekine svoj lični angažman, i sledeće godine fabrika je pretvorena u akcionarsko društvo. U tom obliku radila je do 1778. godine kada joj je ponovo pretio potpuni kolaps, i jedino rešenje je bilo da izborni knez postane i akcionar fabrike. Nastavila da posluje do 1793. godine, kada je proizvodnja prekinuta zbog previranja tokom Francuske revolucije, kao i opsade i okupacije Mainza. 1796. godine fabrika je u potpunosti zatvorena. 1927. godine gradska vlada Mainza otkupila je sve očuvane porcelanske figure Höchs i upotrebila pri izgradnji gradske kuće, palate Bolongaro. 1946. godine odražana je u Frankfurt-Höchstu izložba „200 godina Höchst porcelana“, kao početak napora da se oživi proizvodnja u mestu osnivanja fabrike. 1947. godine ponovno je osnovana „Höchster Porzellan-Manufaktur“ u Höchstu, sa proizvodnim pogonom u Frankfurt-Sossenheimu (Frankfurt-Zosenhajm). 1996. godine, na 250-godišnjicu od osnivanja, počela je proizvodnja u novom pogonu „Porzellanhof am Park“, pored gradskog parka u Frankfurt-Höchstu. 2018. godine fabrika je ponovo bankrotirala, a proizvodnja je ubrzo pokrenuta zahvaljujući privatnom investitoru. Danas, “Höchster Porzellan-Manufaktur 1746”, sa sedištem u zaštićenoj industrijskoj zgradi u gradskom parku Höchst, i dalje proizvodi vrhunske predmete, kao što je to radila kroz 270 godina. Prodaje se bez držača za tanjir. (118/16-39/127-kp/1197)

K. KRIEGEL & Co, Prag - Velika okrugla činija (1837-1854) Dimenzije Prečnik: 31 cm Visina: 4,5 cm Težina: 950 g Tamna pukotina na dnu, vidljiva i sa naličja. Sitni tragovi pribora na dnu. Tamno-plava boja na rubu i rubnom dekoru na nekoliko mesta sitno oštećena. Sve je vidljivo na kolaž-slici. Žig na dnu, podglazurno utisnuto: Prag K & C (za K Kriegel & Co.) Fabrika „K Kriegel & Co.“ koristila je žig od 1837. godine, do, prema nekim autorima, 1854., a prema drugima do 1903. godine Fabriku, koja se smatra najstarijom češkom fabrikom keramike, i čiji su veoma kvalitetni i retki proizvodi među kolekcionarma poznati pod nazivom “Stari Prag”, osnovali su braća Karel i Václav Kunerla (Karel i Vaclav Kunerla), Josef Emanuel Hübel (Jozef Emanuel Hubel) i Josef Ignaz Lange (Jozef Ignac Lange). Ideja o osnivanju fabrike keramike postojala je još od 1791. godine, ali se izgradnja odužila zbog razumljivog straha stanovnika praške četvrti St. Peter od požara, jer su dimnjaci takvih fabrika visoko u vazduh izbacivali a vetar raznosio iskre, veoma opasne za tadašnje kuće sagrađene uglavnom od drveta. Konačno je fabrika počela sa radom 1795. godine, a krajem godine dobila je tzv. Privilegiju za područje Boemije i ostale k.u.k. države (kaiserliche und königliche, carske i kraljevske, dakle čitavu Austrougarsku monarhiju), uz obrazloženje da cilj fabrike nije samo bogaćenje njenih vlasnika, već i podrška osiromašenim ili neuspešnim fabrikantima i trgovcima, kao i njihovim udovicama i siročadi. Fabrika je mogla da isporučuje svoje proizvode na celoj teritorili carstva i da koristi u žigu grb sa dvoglavim carskim orlom. 1799. godine u upravi je braću Kunerla, koja su izašla iz posla, zamenio Grof Karl Clam-Martinitz (Karl Klam-Martinic) i fabrika je radila pod imenon „Hübel und Co.“ 1804. godine jedini vlasnik je postao grof Martinitz, koji je instalirao englesku mašinu za štampanje na keramici, prvu u nemačkom govornom području. 1810. godine prodao je kompaniju njenom prvobitnom vlasniku Josefu Emanuelu Hübelu. Nakon Hübelove smrti 1835. godine fabriku su zakupili Karl Ludwig Kriegel (Karl Ludvig Krigel) i Karl Wolf (Karl Volf). Pod nazivom „K. k. priv. Porzellan- u. Steingutfabrik von Kriegel & Co.“ (Carska i kraljevska privilegovana fabrika porcelana i keramike Kriegel & Co.) fabrika je počela sa proizvodnjom porcelana 1837. godine. Proizvodila je servise za ručavanje, kafu i čaj i ostali upotrebni porcelan. 1839. godine fabrika je imala zapažen nastup na II. Industrijskoj izložbi u Beču. Kada je 1841. godine zakup istekao, Kriegel ga nije obnovio već je umesto toga otklupio opremu fabrike i preselio je u nove prostorije. Zajedno sa novim partnerom, biznisenom Emanuelom Hofmannom (Emanuel Hofman) osnovao je kompaniju „K.Kriegel & Co.“ Budućnost fabrike u najvećoj meri je odredila Kriegelova odluka da 1845. godine angažuje tada 26-godišnjeg vajara Ernsta Poppa (Ernst Pop) kao glavnog dizajnera. Ernst Popp (1819-1883), sin nemačkog umetnika Avgusta Poppa (Avgust Pop), bio je student nemačkog vajara Ludwiga Schwanthallera (Ludvig Švantaler) na Minhenskoj Akademiji umetnosti. 1845. godine preselio se u Prag i zaposlio u fabrici „Kriegel & Co.“ 1851. godine postao je učitelj vajanja u „Tehničkoj školi za podršku češkoj industriji.” I pored toga što mu je maternji jezik bio nemački, toliko je savladao češki jezik da je sa učenicima komunicirao isključivo na njihovom maternjem jeziku. Među njegovim učenicima su mnogi kasnije poznati češki vajari i arhitekte, a među njima posebno mesto zauzima njegov sin Antonin Popp (Antonin Pop, 1850-1915), čije bronzane skulpture krase stubove mosta Svatopluka Čecha (ili samo Čechův most) u Pragu, na Vlatavi. Ernst Popp je najviše uspeha imao u oblastima malih skulptura i reljefa. Zajedno sa Schwanthallerom radio je na skulpturama za fasadu Mihenskog nacionalnog muzeja. Za fabriku „Kriegl & Co“ Popp je dizajnirao mnoge izvanedne figure, biste i druge predmete. Uglavnom zahvaljujući njegovom radu, praška fabrika porcelana je uspela da se probije do evropske elite, a figuralni porcelan postao jedna od najvažnijih proizvodnih linija fabrike. Unutar Austro-Ugarske monarhije, postala je dostojan konkurent tada već čuvenoj „K. k. priv. Porzellanmanufaktur Wien“ iz Augartena. Krajem XIX eka porcelan više nije bio tako popularan i proizvodnja je bila sve manje isplativa. 1894. godine pojavile su se ideje da fabriku treba likvidirati. Još jedan pokušaj održanja proizvodnje u Pragu bio je preseljenje proizvodnje u Prag-Radlice gde je kompanija „Kiovský i Trinks“ proizvodila porcelanske, keramičke i šamotne predmete. Kompanija je pokušala da obnovi proizvodnji program koji je zamro, ali bez mnogo uspeha. Posle tri godine, u kojima je fabrika je više puta prodavana i menjala vlasnike, konačno je zatvorena 1810. godine a zemljište i fabričke zgrade prodate su na licitaciji. Prodaje se bez držača za tanjir. (115/48-35/112-kp/1187)

FRIEDRICH KAESTNER - Šest dezert tanjira (1900-1920) Dimenzije Prečnik: 18 cm Visina: 2 cm Ukupna težina: 1420 g Sitni, jedva vidljivi tragovi pribora na dnu. Zlatna boja na rubu tanjira mestimično je izbledela. Žig na dnu: (Inicijali) FK (za Friedrich Kaestner) (Inicijali) O/Z (za „Oberhohndorf bei Zwickau“, Oberhondorf kod Cvickaua - ovaj deo žiga izbačen je kad je oko 1935. godine Oberhohndorf postao deo grada Zwickau.) Fabrika „Porzellanmanufaktur Friedrich Kaestner” koristila je žig od 1900. do 1920. godine. Koreni porodice Kaestner (Kestner) sežu unazad do prvih pokušaja eksploatacije uglja oko mesta Oberhohndorf (Oberhondorf, danas deo grada Zwickau, Saksonija). Bivši poljoprivrednik Jacob Kaestner (Jakob Kestner) bio je prvi član porodice koji je bio registrovan kao vlasnik rudnika uglja 17. marta 1551. Poslednji rudnik koji je pripadao porodici, nazvan, prema vlasniku, „Florentin Kaestner“, uključen je u lokalnu rudarsku uniju „Morgenstern“ (Morgenštern, Zvezda Zornjača) tokom 1930. godine. Do tada, u vremenu od skoro četiri veka, porodica Kaestner, koja je posedovala sedam rudnika uglja, postala je jedna od najvećih industrijskih porodica u Saksoniji. Friedrich (Fridrih, 1855-1924), sin vlasnika poslednjeg porodičnog rudnika, Florentina Kaestnera, sanjao je o tome da otvori sopstvenu fabriku porcelana. Florentin, kome se svidela ideja i koji je bio ponosan na svoje sinove, podržao je sina ne samo finansijski već i svojim velikim znanjem u vođenju posla. Friedrich Kaestner započeo je građevinske radove tokom 1882. godine. 19. Januara 1883. godine firma je zvanično registrovana u gradskoj kući Zwickau (Cvikau). Ipak, Kaestneru je bilo potrebno još punih jedanaest meseci da pokrene proizvodnuju, i ona je zvanično počela 8. decembra 1883. Prvi servis za kafu proizveden je prema kalupu koji je jednostavno nazvan „Model A“, i bio je osnova za uspeh fabrike u prvim godinama. Friedrich Kaestner upravljao je fabrikom koristeći najnoviju tehnologiju tog vremena. 1886. godine povećani su i prošireni proizvodni pogoni, a zbog povećane potražnje za proizvodima fabrike broj radnika povećao se na 180. 1905. godine u asortiman su uvedeni i predmeti u stilu Secesije. Korišćena je tada poslednja reč u prozvodnji porcelana, podglazurno dekorisanje razvijeno u Kopenhagenu. 1919. godine, zajedno sa fabrikom Fraureuther, fabrikom porcelana u Zwickau i radionicom za dekorisanje porcelana Karla Steublera (Štojbler) osnovana je umetničko-zanatska škola za oslikavanje porcelana. Uspostavljena je i trajna saradnja sa poznatim dizajnerom i profesorom Arturom Henningom (Artur Hening) iz šleskog grada Bunzlau (danas Bolesławiec, u Poljskoj). Fabrika je nastavila uspešno da radi i nakon smrti Friedricha Kaestnera 1924. godine, i pod uticajem Artura Henninga i njegovog avangardnog dizajna, postala je jedna od najinovativnijih fabrika porcelana u Nemačkoj. Posle 1945. godine Henning je nastavio da vodi kompaniju koja je nacionalizovana nakon osnivanja Nemačke Demokratske Republike 1949. godine, i prvih nekoliko godina posao je ponovo išao dobro. Međutim, od 1960. godine prodaja se konstantno smanjivala. Konačno, fabrika `Kaestner` je morala da bude zatvorena 1971. godine – to je bila poslednja fabrika porcelana u oblasti Zwickau. Prodaju se bez držača za tanjire. (109/35-28/91-kp/882) /1/

CARL SCHEIDIG - Figura dva jazavičara (1935-1972) Dimenzije Visina: 10 cm Dužina: 14 cm Širina: 7,5 cm Težina: 350 g Žig na dnu: (Inicijali) CS (za Carl Scheidig, na grudima stilizovanog orla s krunom) „Porzellanfabrik Carl Scheidig K.G.“ koristila je žig od 1935. do 1972. godine. U godinama pre nego što je uspešan biznismen Carl Scheidig (Karl Šajdih) osnovao novu fabriku: „Porzellanfabrik Carl Scheidig K.G.“ u mestu Gräfenthal (Grefental), još nekoliko takvih fabrika otvoreno je u istom području, kao, na primer, „Weiß, Kühnert & Co.“ i „Unger, Schneider & Co.” u Gräfenthalu kao i “Leube & Co.” u obližnjem Reichmannsdorfu (Rajhmansdorf). Iako je područje bilo veoma pogodno za tu vrstu posla, mnogi su smatrali da Scheidig nema nikakvih šansi pored takve konkurencije. Ipak, Carl Scheidig je bio iskusan biznismen koji nije donosio nerazumne odluke, i mesto za novu fabriku izabrao je veoma pažljivo. Sama lokacija je u blizini željezničke stanice što je omogućavalo laku dopremu sirovina i isporuku gotovih proizvoda distributerima širom Nemačke. Okolina je bila bogata sirovinama čime je fabrika mogla da jeftino zadovolji svoje potrebe. Pri izboru asortimana Scheidig je pažljivo proučio kataloge okolnih kompanija i polako popunjavao praznine koje su preostale. Nije proteklo mnogo vremena dok trgovci, u poseti drugim kompanijama u potrazi za novim predmetima, nisu otkrili da Scheidig nudi širok spektar proizvoda za kojima su tragali. Kao što je Scheidig i planirao, trgovci koji bi se snabdeli u drugim kompanijama dolazili su kod njega da završe svoju nabavku – čitavo područje oko Gräfenthala nudilo je sve što su tražili. Ubrzo, fabrici su se pridružili dizajneri i drugi specijalisti iz okolnih fabrika, privučeni mogućnošću da realizuju slobodno svoje ideje i nove dizajne. 1913. godine fabrika je već imala 160 zaposlenih. Proteklo je dosta vremena pre nego što su druge kompanije shvatile da Scheidig šalje besplatne uzorke čim se trgovci jave i da je već dobio velike ugovore s trgovcima koji su se uverili u kvalitet i dizaj njegovih proizvoda. Ali, bilo je kasno da se uspeh kompanije zaustavi i 1925. godine Scheidig je preuzeo fabriku „Steinbrenner & Co.” u Reichmannsdorfu, kako bi uspeo da zadovoljni potražnju koja je rasla. Sledeći potražnju, Scheidig se specijalizovao za izradu figurina i grupnih prizora, što je rezultiralo kompletnim asortimanom koji je počeo da se izvozi širom sveta. Biznis je dobro napredovao, i 1930. godine fabrika je zapošljavala 250 radnika. Tokom rata, fabrika, sada pod upravom borda direktora, borila se da preživi i da ponovo aktivira jednu po jednu proizvodnu liniju. Sa osnivanjem Nemačke Demokratske Republike 1949. godine čitav posao se promenio i izvoz je ostao ograničen samo na socijalističke zemlje. Državno rukovodstvo, koje je u početku tvrdilo da je njihova zemlja samodovoljna, ubrzo se suočilo sa rastućom potrebom za deviznim sredstvima. 1971. godine je odlučeno da svi mogući izvori moraju da se moblišu, pa i proizvodnja porcelana i keramike. Naravno, političari su se plašili da će kompanije koje nisu potpuno nacionalizovane to iskoristiti u svom interesu, i da bi to sprečili 1972. godine je počela najšira nacionalizacija fabrika u istoriji DDR. To je pogodilo i „Porzellanfabrik Carl Scheidig K.G.“ koja je do tada bila u privatnom vlasništvu, iako pod državnom kontrolom. Potpuno je nacionalizovana i sa nekoliko manjih fabrika uključena u koncern „V.E.B. Porzellanfiguren Gräfenthal“. Od tada do 1972. godine mnogi dizajni i gotovi kalupi su ostali zaboravljeni u arhivi kompanije, jer je fabrika morala da se posveti izradi jednostavnijih predmeta koji su bili lakši za proizvodnju i prodaju. Neposredno pre pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine uslovi za rad u Gräfenthalu su se brzo pogoršavali. Deo radnika podržao je kraj dotadašnje države, dok je drugi deo smatrao da se radi o pokušaju da se propagandom podrije socijalistički moral. Uočavajući rastuću napetost i mogućnost da dođe do sukoba među radnicima, direktori fabrike su doneli jedinu razumnu odluku, da fabrika prestane sa proizvodnjom a ljudi pošalju kućama dok se situacija ne smiri. Posle ujedinjenja Nemačke , kompanija je krenula od početka kao malo akcionarsko društvo.Tokom prvih meseci, oporavak je tekao sporo i fabrika je preživela uglavnom prodajom proizvoda koji su ostali nedovršeni u momentu zatvaranja. Nekoliko radnika je određeno da prekopaju arhive i pronađu sve što bi moglo biti korisno. Posle nekoliko meseci rada novi vlasnici su mogli da rekonstruišu čitavu istoriju fabrike. Sve što su mogli da požele bilo je tu: katalozi, knjige uzoraka boja, nacrti dekoracija, fotografije i čak stari kalupi za izradu nekada poznatih Scheidig figura. Potpuno neoštećeno, i samo je čekalo da se ukloni debeo sloj prašine i ponovo koristi. Danas, kompanija poseduje impresivnu liniju proizvoda od preko 10.000 modela. Ali, sav uloženi novac i vreme ne bi imali svrhu bez konačne promene imena. Kompanija sada ponosno nosi ime „Porzellanfiguren Gräfenthal (ehemals Carl Scheidig) G.m.b.H.“ /Fabrika porcelana Grafental (ranije Karl Šajdih)/ u znak sećanja na svog nekadašnjeg vlasnika. (123/33-46/159/fig-kp/1453)