Dopadljiv predmet, meni nedokučive starosti, ali u prilično očuvanom stanju. Glazura mu je i sa unutrašnje strane skoro u potpunosti kompaktno očuvana. Može služiti i za pripremanje nečega za šta je adekvatan lončić te veličine, a i kao dekorativna stvar. Nisam siguran da li je imao poklopac, najveći njegov nedostatak je očigledna na jednoj od fotografija, malo odlomljavanje na njegovom gornjem obodu. Dimenzija lonca je, visina oko 10 cm, širina otvora je 6,5 cm, sa proširenjem 9 cm. širina na najširem delu je oko 10 cm.

Emajlirani crveni lonac sa belim tufnama. Visina 20 cm. Prečnik 24 cm. Zapremina 7 litara. Očuvan.

Stari funkcionalni keramički lonac sa pratećim poklopcem prizvođača KIL. Utisnuta oznaka proizvođača i broj 00277 na donjoj strani istog. Crvene boje sa crnim detaljima. Ex Yu, retro, vintidž. Nedostaci: okrnjen na par mesta u manjim dimezija po rubu lonca, vidljivo okom; jedna tačkica na poklopcu prečnika približno 1 mm; u unutrašnjosti lonca par kvrga sa skinutom glazurom nastalih isključivo u samom procesu izrade lonca, vidljivo okom manjih dimenzija; unutrašnjost poklopca par kvrga u manjim dimezijama, vidljivo okom. Dimenzije približno: težina 3,228 kg lonac, 62o gr poklopac, ukupna težina približno 3,9 kg. Zapremina 3 l, širina 4o cm, obim 68 cm, visina 14,5 cm, visina sa poklopcem 24 cm. Poklopac prečnik 17,5 cm, visina 1o,5 cm. Stanje kao na fotografijama. Za sva dodatna pojašnjenja i fotografije predmeta pre eventualne kupovine slobodno me kontaktirajte putem kupindo/limundo poruke.

Lonac od porcelana sa vidljivom oznakom proizvođača na dnu posude Schönwald H.Th.Baumann. Period približno 197o. godine. Retro, vintidž. Nedostaci: par sitnih tačkica bez boje na jednoj ušici i par na poklopcu. Stanje kao na fotografijama. Dimenzije približno: zapremina 1,5 l, težina 919 gr, visinina sa poklopcem 13 cm, širina 22 cm, unutrašnji prečnik otvora 14 cm. Za sva dodatna pojašnjenja i fotografije predmeta pre eventualne kupovine slobodno me kontaktirajte putem kupindo/limundo poruke.

Dimenzije: 35×77 Cena dogovor saljem pouzecem, prodajem razno https://asprinte.wordpress.com/2023/01/13/cena-dogovor-saljem-pouzecem/

Dimenzije: 35×63 Cena dogovor saljem pouzecem, prodajem razno https://asprinte.wordpress.com/2023/01/13/cena-dogovor-saljem-pouzecem/

Lonce- Cipiripi visina- 9cm precnik- 9,5cm

Lonce za kafu visina- 7cm duzina sa drskom- 13cm

Staro funkcionalno emajlirano lonče/šolja proizvođača Emo Celje. Dvobojni lončić u braon i tamnoj narandžastoj boji. Za vodu, kafu, mleko, čaj ili bilo šta drugo. Retro, vintidž, ex Yu, Jugoslavija, Made in Yugoslavia. Nedostaci: bez emajla u manjoj meri nepravilnog oblika sa spoljašnje strane pri dnu dimemzija približno 7 x 5 mm i u unutrašnjosti na istoj poziciji ali u manjoj dimenziji nedostatka nego na spoljnjoj strani, sitniji vidljivi znakovi upotrebe. Dimenzije približno: zapremina 2,5 dcl, visina 7,7 cm, širina sa ušicom 1o,7 cm, prečnik gornji 8,8 cm, prečnik donji 8 cm, težina 13o gr. Stanje kao na fotografijama.

Lonce za kafu 1 Od bakra. visina- 7,5cm

Lonce za kafu 2 Od mesinga. visina- 9,5cm

Staro lonce za kafu visina- 7,5cm duzina sa drskom- 20cm

Lonce za kafu- staro 1 visina- 7cm

Staro dečije lonče `METALAC` Gornji Milanovac Jugoslavija,iz 70-tih ili 80-tih godina,sa oštećenjem emajla.

Ručno oslikan crvenim ružama i sa pozlatom. Dužina 15 cm. Visina 10 cm. Zapremina 1, 5 dl. Ruski porcelan. Bez oštećenja.

Staro funkcionalno emajlirano lonče/džezva Emo Celje. Boja spoljašnosti šerpa plava. Retro, vintidž, vintage, ex Yu, Jugoslavija, džezva, lonče, kafa, mleko, čaj, sutlijaš. Nedostaci: bez emajla u unutrašnjosti na jednom mestu u manjim dimenzijama nepravilnog oblika max o,5 x 2 cm, unutrašnjost sa vidljivim sitnijim znakovima korišćenja, spolja bez emajla na spoju ručice i tela lončeta u manjim dimenzijama max o,5 x 1 cm, spoljašnjost sa vidljivim sitnijim znakovima korišćenja. Dimenzije približno: zapremina o,5 l, gornji prečnik 13 cm, donji prečnik 7 cm, max ukupna dužina sa ručicom 22,5 cm, težina 188 gr. Stanje kao na fotografijama.

LUXuzan hotelski POSREBREN čajnik , VRHUNSKA Skupocena firma WMF, najpoznatija svetska firma za Lux Hotelski program čajnik iz Hotela INTERCONTINENTAL - Beograd WMF Kvalitetan POSREBRENI čajnik sa Poklopcem - Nalazi se u svakom DeLux Svetskom Hotelu SKUPOCENA FIRMA - Masivan, tezak. Vrhunski, Kvalitetan - Debelo POSREBREN Vrlo Retko u Ponudi sa Graviranim Monogramom Hotela INTERKONTINENTAL Beograd Može se koristi za čaj, kafu ili Penušanje mleka za kapućino. 0,25 litra. Vrhunski, Odličan. Bez oštećenja. Lična kupovina u centru BG-a, ili posle uplate šaljem kurirskom službom. Klikom na LINK ispod pogledajte i druge LUX čajnike : https://www.kupindo.com/Posudje/47722313_Bokalcic-HOTELSKI-inox-18-10 https://www.kupindo.com/Posudje/47498949_WMF-cajnik-LUX-HOTELSKI-inox https://www.kupindo.com/Posudje/49143821_Cajnik-HOTELSKI-inox-18-10 https://www.kupindo.com/Posudje/41641767_WMF-cajnik-LUXUZAN-inox-18-10-HOTELSKI https://www.kupindo.com/Serpe-lonci-tiganji-i-dzezve/10929750_cajnik-HOTELSKI-inox-18-10 https://www.kupindo.com/Posudje/33886175_LUXUZAN-cajnik-Hotelski-inox-18-10 https://www.kupindo.com/Posudje/33886023_LUX-cajnik-HOTELSKI-inox18-10-Veliki

LUXuzan hotelski POSREBREN čajnik , VRHUNSKA Skupocena firma WMF, najpoznatija svetska firma za Lux Hotelski program SKUPOCEN čajnik iz Hotela INTERCONTINENTAL - Beograd WMF Kvalitetan POSREBRENI čajnik sa Poklopcem - Nalazi se u svakom DeLUX Svetskom Hotelu SKUPOCENA FIRMA - Masivan, tezak. Vrhunski, Kvalitetan, Debelo POSREBREN Vrlo Retko u ponudi sa Monogramom Hotela INTERKONTINENTAL Beograd Može se koristi za čaj, kafu ili Penušanje mleka za kapućino. 0,3 litra. Odličan. Bez oštećenja. Lična kupovina u centru BG-a, ili posle uplate šaljem kurirskom službom. Klikom na LINK ispod pogledajte i druge LUX čajnike : https://www.kupindo.com/Posudje/47722313_Bokalcic-HOTELSKI-inox-18-10 https://www.kupindo.com/Posudje/47498949_WMF-cajnik-LUX-HOTELSKI-inox https://www.kupindo.com/Posudje/49143821_Cajnik-HOTELSKI-inox-18-10 https://www.kupindo.com/Posudje/41641767_WMF-cajnik-LUXUZAN-inox-18-10-HOTELSKI https://www.kupindo.com/Serpe-lonci-tiganji-i-dzezve/10929750_cajnik-HOTELSKI-inox-18-10 https://www.kupindo.com/Posudje/33886175_LUXUZAN-cajnik-Hotelski-inox-18-10 https://www.kupindo.com/Posudje/33886023_LUX-cajnik-HOTELSKI-inox18-10-Veliki

WMF Kvalitetan čajnik, LUXUZAN Hotelski, Jako Težak i Masivan, SKUP materijal - inox 18/10 - CHROMARGAN . SKUPOCEN i Luxuzan - Retko u ponudi ovako Lep model Hotel - WMF hotelski Luxuzan Program posuda nalazi se u svakom DeLUX hotelu u svetu VRHUNSKI. Može se koristi za kafu, mleko, čaj ili Penušanje mleka za kapućino Visina 9,5 cm, širina dole 6 cm, gore 5 cm, ukupna dužina 12 cm. Sjajan, Vrhunski Kvalitet i dizajn. Masivan i tezak, nije obican lim. Bez oštećenja. Lična kupovina u centru BG-a, ili posle uplate šaljem kurirskom službom. Klikom na LINK ispod pogledajte i druge LUX čajnike : https://www.kupindo.com/Posudje/47722313_Bokalcic-HOTELSKI-inox-18-10 https://www.kupindo.com/Posudje/47498949_WMF-cajnik-LUX-HOTELSKI-inox https://www.kupindo.com/Posudje/49143821_Cajnik-HOTELSKI-inox-18-10 https://www.kupindo.com/Posudje/51008521_Lux-WMF-Posrebreni-cajnik-iz-INTERCONTINENTAL https://www.kupindo.com/Serpe-lonci-tiganji-i-dzezve/10929750_cajnik-HOTELSKI-inox-18-10 https://www.kupindo.com/Posudje/33886175_LUXUZAN-cajnik-Hotelski-inox-18-10 https://www.kupindo.com/Posudje/33886023_LUX-cajnik-HOTELSKI-inox18-10-Veliki https://www.kupindo.com/Duvanijada/25609761_WMF-pepeljara-za-TOMPUSE

KOROND - Posuda s pokopcem (Jozsa Arpad) Dimenzije Visina: 13 cm Širina: 12 cm Prečnik dna: 8 cm Prečnik otvora: 9 cm Težina: 490 g Sitna oštećenja na rubu i telu poklopca, delom pod glazurom, kao i na obodu dna - sve je vidljivo na slikama. Žig na dnu, podglazurno utisnuto: JOZSA ARPAD KOROND 1986 (ručno dopisano) Corund (mađarski: Korond) je opština u županiji Hargita, Rumunija. Nalazi se u etno-kulturnom regionu Szekeli (Sekeli) u istočnoj Transilvaniji. Ime Korond nerazdvojno je povezano s proizvodnjom keramike: područje je jedno od najvažnijih centara keramike u Evropi. Radi se o srednjovekovnoj tradiciji koja je postala industrija. Prvi pisani izvor u kojem se pominje proizvodnja keramike u Korondu potiče iz 1613. godine: tužba gilde keramičara iz mesta Udvarhely (Udvarhei) protiv meštana Koronda zbog neodobrene konkurencije. 1750. godine, grof Gyulaffy László (Đulafi Laslo, 1699-1754), kancelar Transilvanije, odobrio je da se godišnje održe četiri vašara u Korondu, na kojima meštani mogu da prodaju svoje proizvode. Tokom vekova, keramičari iz Koronda postali su poznati po proizvodnji posuđa bez glazure. 1820. godine postojalo je 50 keramičarskih radinica, 1893. godine 145, a 1900. godine čak 367. Krajem XIX veka počela je proizvodnja glazirane keramike. Fülöp Dezsö (Filep Deže) i Katona József (Katona Jožef) otvorili su prvu radionicu za ovakvu proizvodnju. Kasnije, uvedena je proizvodnja keramičkih pločica a 1962. godine i crne keramike. 1974. godine izgrađena je nova fabrika, broj radnika u proizvodnji keramike dostigao je 190, a 1992. godine oko 870 keramičara je radilo u mestu. Glavni proizvodi su lonci, šerpe, posude za maslac, tegle, svećnjaci, ukrasne pločice. Izvoze se u mnoge zemlje Evrope i sveta. (119/48-42/136-kp/1274)

CARL KNOLL - Velika masonska činija (1939-1945) Crtež ukrštenih šestara i ugaonika, tradicionalnih alata zidara, za masone predstavlja zahvalnost za geometriju, nauku i matematiku. Dimenzije Dužina: 43,5 cm Širina: 27 cm Visina: 3 cm Težina: 1350 g Dno nije sasvim ravno, malo se klati na ravnoj podlozi. Nekoliko sitnih tragova pribora na dnu. Žig na dnu: KARLSBAD (ispod krune) (Inicijal) K (za Knoll, u elipsi) CZECHOSLOVAKIA `Karlsbader Porzellanfabrik Carl Knoll` koristila je žig od 1939. do 1945. godine. 1842. godine Carl Knoll (Karl Knol), biznismen iz poznatog, tada austro-ugarskog, banjskog grada Karlsberg (Karlsberg, danas Karlovy Vary, Češka Republika), kupio je zemlju i prodavnicu keramičkih pločica i cevi u mestu Fischern (Fišern, sada Rybáře, Bohemia, Češka Republika), na obali reke Rolava, i izgradio mlin za pranje kaolina koje su koristile fabrike porcelana u Karlovim Varima i okolini: “Kaolinschlämmerei Carl Josef Knoll”. Posao je uspešno napredovao, i tokom četiri godine Knoll je izgradio i malu fabriku porcelana sa dve peći, koja je proizvodila čaše i lonce. 1848. godine ime je promenjeno u “Karlsbader Porzellanfabrik Carl Knoll”. U vreme procvata posla, fabrika je zapošljavala oko 320 radnika. U vreme ekonomske krize 1938. godine taj broj se smanjio na 190 radnika. Posle smrti Carla Knolla 1868. godine preduzeće su preuzeli njegovi sinovi Adolf, Karel i Ludvík koji su proširili proizvodnju, i pored komunalnog porcelana, fabrika je počela da proizvodi luksuzni i obojeni porcelan. Do 1903. godine u fabrici je ostao još samo Karel, a pridružili su se Anton Weber (Veber), kao većinski akcionar, i Wilhelm i Alfred Lorenz (Vilhelm i Alfred Lorenc). 1925. godine Karel Knoll je izašao iz posla. 1935. godine vlasnici su postali Ernst Mayer (Ernst Majer) i Heinrich Endres (Hajnrih Endres), a kada je 1944. godine Heinrich umro njegov udeo je preuzela udovica Mathilde Endres (Matilde Endres). 1. januara 1946. godine fabrika je nacionalizovana i uključena u državno preduzeće “První česká továrna na porcelán Karlovy Vary” (Prva češka fabrika porcelana Karlovy Vary). U periodu između 1949. i 1951. godine fabrika Knoll je obustavila proizvodnju i isključena je iz državnog preduzeća zbog zastarelosti i nerentabilnosti. Preostale zgrade su se koristile kao skladišni prostor do 1990. godine. (122/28-45/150-kp/1427)

VILLEROY & BOCH - Mala vaza `Arco Weiss` (1986-2008) Dimenzije Visina: 10,5 cm Širina: 11,5 cm Prečnik dna: 7 cm Prečnik otvora: 7 cm Obim na najširem delu: 38 cm Težina: 390 g Žig na dnu: Villeroy & Boch (iznad dve linije i ispod crteža Starog tornja u Mettlachu, iz X veka) Anno 1748 Germany ARCO WEISS (između dve linije) BONE CHINA Fabrika “Villeroy & Boch” u Mettlachu proizvodila je model `Arco Weiss` od 1986. do 2008. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). (115/41-35/112-kp/1181)

VILLEROY & BOCH - Šest dezertnih tanjira (1874-1909) Dimenzije Prečnik: 20 cm Visina: 2 cm Ukupna težina: 1680 g Na svim tanjirima glazura je sitno ispucala, zlatna boja je mestimično izbledela - vidljivo je na posebnim slikama. Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u krugu, u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) GESETZLICH GESCHÜTZT (zaštićeno zakonom) Fabrika “Villeroy & Boch” u Mettlachu koristila je žig između 1874. i 1909. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). (123/40-47/153-kp/1456)

VILLEROY & BOCH - Velika ovalna činija Valeria (1983-1991) Dimenzije Dužina: 41 cm Širina: 27 cm Visina: 3 cm Težina: 1640 g Nekoliko sitnih tragova pribora na dnu činije. Sitne nepravilnosti na rubu su pod glazurom, verovatno nastale u proizvodnji. Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) METTLACHER KUPFERSTICH * UNTERGLASURDEKOR * SEIT 1809 * MADE IN GERMANY (kružno oko svega) Valeria Vitroporzellan Fabrika “ Villeroy & Boch” u Mettlachu proizvodila je model `Valeria`, u plavoj i crvenoj boji, od 1983. do 1991. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “ Jean-Franç ois Boch et Frè res“ , i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “ Villeroy & Boch” . Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Franç oisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “ Villeroi & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “ Villeroi & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “ Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “ Gallo Design” , koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “ Villeroi & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “ Eczacibasi ” (Ekzađibsi). Prodaje se bez držača. (113/47-32/103-kp/1090)

VILLEROY & BOCH - Tacna za šoljicu `Burgenland` Dimenzije: Prečnik: 14,5 cm Visina: 2 cm Prečnik mesta za šoljicu: 5 cm Težina: 150 g Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) BURGENLAND METTLACHER KUPFERDRUCK * UNTERGLASURDEKOR * SEIT 1748 * MADE IN GERMANY (kružno oko svega) Fabrika “Villeroy & Boch” proizvodila je novu verziju dekora “Burgerland“ od 1964. do 2001. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). Prodaje se bez držača za tanjir. (121/35-45/148)