Novo, nečitano, nema posvete. Ispod majice - Marija Ratković Godina izdanja: 2020 Broj strana: 358 Povez: Mek Ispod majice je prvi roman Marije Ratković, roman kojim probija glavom kroz zid. Bol, uzbuđenje i želja za životom protkani su kroz taj udarac, prvi, uvek najteži. Marija piše jezikom koji govori, pa će onaj ko je poznaje čuti njen glas. Roman koji ljuti, izaziva, nadahnjuje i preispituje život onda kada mislimo da treba da prestane ili kada nikome nije do njega. Marija bezobrazno želi da živi onako kako ona želi, i iako smo imali prilike da je čitamo kroz mnogobrojne tekstove, taj bezobrazluk je ona sirova iskra genijalnog života koju ćete osetiti u ovom romanu.– Magda Janjić, novinarka i urednicaU svom prvom romanu Marija Ratković uspeva da dekonstruiše čuveni bad girl arhetip, a da ne poklekne poznatim klišeima. Rezultat je smeo, ponekad surov roman koji otkriva istine koje svaku ženu tište ispod površine, a za koje mi, kao čitaoci, možda nismo dovoljno hrabri da nađemo reči. Srećom, dovoljno smo radoznali da ih čitamo.– Anja Paspalj, urednica kulture magazina ElleNajtalentovanija spisateljica u Srbiji najzad se upisala među književnice! Nakon što smo se godinama smejali i plakali na njene kolumne, novinske tekstove, scenarija, tvitove i delili ih kao pesme koje govore nešto što bismo hteli i mi, kad bismo imali hrabrosti, Marija Ratković od sebe pravi fikciju, kako bi rekla istinu o svetu i generaciji kojoj pripada. Tako nastaje uzbudljivo štivo, knjiga zbog koje se treperi, sanja, ne spava, o kojoj se razmišlja. Knjiga u koju je moguće zaljubiti se… i zaboraviti svet, da bismo ga bolje razumeli, nakon čitanja. Emotivna, čulna, zabavna i bolna, ovo je literarna žestina koja se čita na eks i od koje vam se vrti u glavi.– Minja Bogavac, dramaturškinja i pozorišna rediteljka

Novo, nečitano, nema posvete. Rudnik - Miodrag Majić Godina izdanja: 2022 Broj strana: 288 Povez: Mek U središtu ove knjige nalazi se junak koji će vas od prve do poslednje stranice voditi kroz sopstvena sećanja. Kako ovu priču priča iz sanatorijuma, sve što bude kazao biće dovedeno u pitanje i podvrgnuto dodatnom preispitivanju. Međutim, to ga neće sprečiti da se još jednom zagleda u krhotine nekadašnjeg života. Njegova potreba za pričanjem zapravo jeste poslednji pokušaj da rekonstruiše prošlost ne bi li od njenih delova sastavio celovitu sliku, i tako konačno došao do istine.Pogađate – osnovni motiv na toj slici jeste rudnik. O rudniku će se ispredati raznolike priče, i stvarne i nestvarne, ali on će ostati pod velom tajne sve dok glavni junak ne odluči da krene u potragu za njim. Saznanja do kojih bude došao promeniće njegov život iz korena i navešće ga na to da preispita sva dotadašnja uverenja o stvarnosti. Zbog svega toga, pripremite se da zakoračite u romaneskni svet u kojem ćete neprestano hodati po tankoj liniji između mogućeg i nemogućeg.„Moj najveći strah uvek je bio isti: plašio sam se da ću u jednom trenutku shvatiti da je predstava koju imam o sebi i ljudima koji su mi značili oduvek bila lažna. Oduvek sam duboko u sebi osećao da sve ono čega se u ovim prolaznim životima držimo kao davljenik za slamku jeste samo opsena koju smo stvarali i održavali uz pomoć ljudi oko nas. Iluzija o nama, našem poreklu, vrlinama onih koje smo voleli i manama onih kojih smo se stideli. Naši uspesi i padovi, zvezdani trenuci i oni kojih smo se odricali, samo su legende dovoljno puta prepričane da postanu kameni međaši naših sećanja. Plašilo me je to što sam znao, kada jednom nestanu njihovi čuvari, kada jednom konačno progledamo, da ni od tih legendi neće ostati ništa.“„Osetio sam kako me izlomljene stabljike ječma golicaju, kako se njišu na vetru postajući deo ovog čudesnog časa, kako se uvijaju prenoseći na nju i mene ono što sopstvenim koracima nisam mogao da učinim. Korak po korak, lahor po lahor, damar po damar… plesali smo. Više nisam bio početnik u ovoj igri.“„Ali kada bi pomenuli Crni majdan, kako su najčešće nazivali rudnik, do tada samouvereni gorštaci i njihove brbljive žene postajali bi nesigurni i snuždeni. Kroz delove sopstvenih kazivanja u tim trenucima protrčavali su kao kroz mračni tunel, bezglavo hrleći ka izlazu iz lavirinta nepoznanica, legendi i simbola, koji su ih ispunjavali strepnjom. Govorili su o ’jami’, o ’oknu’, sebi u bradu, a ipak su sočno psovali ’rupu’ i ’jarugu’, ali gotovo nikad nisu upotrebljavali uobičajeni naziv za ovo mesto.“

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Ostrvo pelikana, - Miodrag Majić Godina izdanja: 2022 Broj strana: 336 Povez: Tvrd Roman Ostrvo pelikana Miodraga Majića od sada u eksluzivnom tvrdom povezu. Posle romana Deca zla, koji je za godinu i po dana pročitalo skoro trideset hiljada ljudi, Miodrag Majić se ponovo latio pera i podelio je sa nama priču koja će nas još jednom navesti da se zagledamo u stvarnost širom otvorenih očiju i zapitamo se da li je moguće sačuvati sebe u društvu u kojem je sudbina pojedinca beznačajna poput zrnca peska koje vetar raznosi prenoseći ga iz jednog godišnjeg doba u drugo.Priča o Ajši i Gabrielu može postati priča svakoga od nas, ali ta priča se već sada tiče svih nas i upravo zato ćete ovu knjigu pročitatu u dahu, a siluete njenih junaka ukotviće se duboko u vama, pa se nemojte iznenaditi kad ih budete prepoznali u masi bezimenih i nepoznatih ljudi na ulicama ovog grada, ali i bilo kog drugog grada na svetu.Da li ste zaista spremni da saznate kako je biti čovek koji se više ničega ne plaši i kojem je svejedno da li će posle ovog života postati drvo, kamen ili ptica?

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Ostrvo pelikana - Miodrag Majić Godina izdanja: 2020 Broj strana: 336 Povez: Mek Posle romana Deca zla, koji je za godinu i po dana pročitalo skoro trideset hiljada ljudi, Miodrag Majić se ponovo latio pera i podelio je sa nama priču koja će nas još jednom navesti da se zagledamo u stvarnost širom otvorenih očiju i zapitamo se da li je moguće sačuvati sebe u društvu u kojem je sudbina pojedinca beznačajna poput zrnca peska koje vetar raznosi prenoseći ga iz jednog godišnjeg doba u drugo.Priča o Ajši i Gabrielu može postati priča svakoga od nas, ali ta priča se već sada tiče svih nas i upravo zato ćete ovu knjigu pročitatu u dahu, a siluete njenih junaka ukotviće se duboko u vama, pa se nemojte iznenaditi kad ih budete prepoznali u masi bezimenih i nepoznatih ljudi na ulicama ovog grada, ali i bilo kog drugog grada na svetu.Da li ste zaista spremni da saznate kako je biti čovek koji se više ničega ne plaši i kojem je svejedno da li će posle ovog života postati drvo, kamen ili ptica?

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Deca zla - Miodrag Majić Godina izdanja: 2019 Broj strana: 357 Povez: Mek U središtu romana Deca zla nalazi se dramatično ubistvo, a potraga za počiniocem biće samo okidač za niz drugih događaja koji će otkriti da je reč o zločinu strasti, osvete, opomene i simbolike. Kako pronaći krivca u svetu u kom je istina izobličena, a prošlost junaka utkana u njihovu sadašnjost neraskidivim nitima zla? Nikola Bobić, beogradski advokat, pokušaće da pronađe odgovor na to pitanje, ni ne sluteći da će ga odgovor zauvek promeniti. Ova priča tiče se svih nas, jer ćemo u njoj pronaći obrise naše društvene stvarnosti, ali, što je još važnije, pronaći ćemo izgubljeno zrno nade – čak i u društvenom sistemu duboko ogrezlom u korupciju ima mesta za heroje. „Izvanredno ispričana priča sa znalački raspoređenim zamkama i nepredvidivim rešenjem na samom kraju. Odlično napisan triler.“ – Siniša Pavić „Dobili smo krimi-roman u čistom obliku, uporediv sa najboljim primerima ovog žanra, uzbudljiv po priči koju predstavlja, živopisan po junacima i preokretima s kojima se suočavamo, upečatljiv po vremenu koje je blisko i s kojim delimo mnogo zajedničkih iskustava.“ – Gojko Božović

Knjiga je kao nova. Priče iz rasejanja - grupa autora Izdavač: Samizdat Godina izdanja: 2014 Broj strana: 190 Format: 20 cm Povez: Broširani Oni koje je život odveo u Njujork, Sarajevo ili Keln nisu više tu gde su im uspomene, ali se njihovi zapisi vraćaju iz rasejanja. Ovim svojim pričama poznati srpski pisci mere rastojanje od mesta na kojem više nisu: rastojanje od detinjstva, od grada u kom su uspomene, od zemlje i – od sopstvenog bića. Jer u „rasejanju“, hteo to ili ne, čovek biva neko drugi, drugačiji… …Žarko Radaković opisuje kafanu usred Kelna u kojoj je protagonista njegove priče „u naborima na tkanini peglane majice video reljef zemlje, u tolikoj meri dobro poznate da je i u jednom trenutku osetio mirise kuhinja u njenim gradovima…“. Jovan Nikolić se isto tako u Kelnu seća svog beogradskog stana, u koji je Barbara, pozvavši ga telefonom iz Berlina, kroz slušalicu svirala Dvoržakove „Slovenske igre“ – dok su bombe padale na Beograd. Dragan Aleksić u Ohaju kombinuje Vima Vendersa, Tita i Dubrovčanke. Vladimir Pištalo se u blizini Njujorka literarno bavi Gavrilom Principom, Ivom Andrićem, ali i sjajem Nju Orleansa. Goran Samardžić, beogradsko dete, osim po mestu gde je odlučio da živi – Sarajevu, opisuje radost svakog susreta sa zemljom u kojoj je odrastao… D. Dedović Ovi tekstovi objavljeni su na i srpskom portalu medijske kuće Deutsche Welle u rubrici Priče iz rasejanja.

Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor goblena,motora za biciklu,punilica za kobasice,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika,biciklistickih pantalona,biciklistickih majica,etno predmeta,albuma,slicica,albuma za fotografije,razglednica,duboreza,brosura,knjiga,romana,filmova,serija, flasa,limenih kutija,intex,kombinezona za surf i ronjenje,steznika,lovackih sesira,ortoza,ploca,semena,znacki i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Karma je veća kučka nego ja - Milana Grbić Izdavač: PPM Enklava Godina izdanja: 2022 Broj strana: 65 Format: 20 cm Povez: Broširani         Lakrimarijum Da izbije rat ti bi verovatno podmitio psihijatra narednih nekoliko godina proveo u skloništu Uprkos tome odnos s tobom iziskuje lakrimarijum koristila sam staru bočicu od parfema moja tuga miriše kao Opijum Jutros sam ga slučajno razbila niz parket je zaplovilo sve zbog čega se redovno pretvaram da te ne vidim Kad sam zbog tvoje posete načela portugalsko vino nisi imao vremena da se zadržavaš za sledeći izlazak kupila sam firmirane gaće opet si se izvinio spava ti se i sutra rano ustaješ naposletku više nisi imao izgovor rekao si da čim otvorim usta ispadnem kučka i kako me ne bi trpeo ni gluv Suze sam s poda obrisala iscepanom majicom ostatke flašice bacila u đubre kasnije uz kafu i cigaretu čitala vesti kraj u kojem živiš je ovog jutra poplavljen karma je veća kučka nego ja Milana Grbić rođena je 26. januara 1996. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Kikindi. Između ostalih, dobitnica je književnih nagrada Vukašin Conić, Najbolja Đura Đukanov i Sremčeve nagrade. Kratku prozu i poeziju objavila je u nekoliko književnih časopisa i zbornika – Naše stvaranje, Hila, Crte i reze, Rukopisi, Međaj, Zavrti točak i Enklava, kao i na portalima Avlija, Eckermann i Strane. Bila je učesnica festivala Kikinda short 2018. godine. Diplomirala je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trenutno pohađa master studije na istom fakultetu. Autorka je zbirke kratkih priča Oko nas more (2017).

Kao novo. Bez posvete. U zagrljaju princa tame - Simonida Milojković Godina izdanja: 2022 Broj strana: 176 Povez: Mek Autorka bestselera Grabljivica i Ljubav u doba kokaina Autorka Ljubavi u doba kokaina donosi nam još jednu zastrašujuću ljubavnu priču napisanu po istinitim događajima Upoznala sam ga prvog dana srednje škole. Goran je bio četvrta godina, i ceo dan mi nije izlazio iz glave. Bio je lep, visok i zgodan, a bledo mršavo lice ne samo da ga je činilo otmenim već je isticalo krupne crne oči, izražene jagodice i pune crvene usne. Posle škole mi je prišao i izgovorio: „Sad si moja.“ U dubini Banjičke šume, daleko od trim-staze, imali smo svoj panj. Tu sam popušila prvu cigaretu, popila prvo pivo, prvi put dozvolila Goranu da gurne ruku pod moju majicu. Tu, na tom panju, izgovorila sam „da“ kada me je pozvao da idemo kod njega. Goranova soba izgledala je kao da ne pripada stanu u kojem se nalazi. Zidovi su bili tamnosivi, ormar, radni sto i krevet crni, a roletne spuštene. Zapalio je crvenu sveću i tek tada sam videla da na zidu piše: „Čini šta ti je volja i neka ti to bude jedini zakon.“ Na slikama pored natpisa bile su lobanje jarca, pentagrami, naopako okrenuti krstovi… Osetila sam neki nemir u stomaku, a unutrašnji glas mi je govorio: „Beži odavde.“ Ali me je glad sprečila u tome. Neutoljiva glad za Goranom, koja me je s vremenom potpuno preobrazila. Nisam više bila nežna, slaba, ranjiva devojčica. Lik u ogledalu mi se nasmešio i zadovoljno namignuo. Crna duga ravna kosa, potpuno bela koža, oči uokvirene crnim i usne kao krv crvene odavali su moć. Obukla sam crnu mini-haljinu, crne mrežaste čarape, crne salonke, zamahnula kosom i, iskoračivši iz svoje stare ljušture, izašla iz stana. Ritmički bat flekica na tankim visokim štiklama odzvanjao je hodnikom zgrade i podsećao na zvona koja pozivaju na misu. Na moju prvu crnu misu…