Engleska seoska idila: predivno letnje veče na poljima Kenta, a oko dve kamp prikolice mala grupa berača jagoda sprema se za proslavu rođendana. Ali, ko ovih dana bere jagode? Ukrajinci: Irina, upravo stigla vozom iz Kijeva, željna da poboljša svoj odlični engleski i nađe pravu ljubav s romantičnim Englezom, i Andrij, rudarski sin iz Ukrajine. Poljaci: Tomaš, obožavalac Boba Dilana (čije će smrdljive patike uskoro postati pokora stanara muške prikolice), Jola, sitna i putena predvodnica grupe, i njena religiozna nećaka Marta, koja nalazi i sprema divlje pečurke. Tu su i Vitalij, kralj novog sveta mobilnih telefona nove blistave istočne Evrope, dve mlade Kineskinje, Emanuel, krupnooki osamnaestogodišnjak iz Malavija koji je došao u Englesku da nađe svoju sestru. Najzad, iako ne ume da bere jagode, tu je i Pas... Ali, svi oni vode opasan život. Bezdušni poslodavci, britanski zakoni i šefovi bandi s pištoljima ugrožavaju njihovo postojanje, pa grupa kreće neistraženim putevima i osipa se, dok njeni članovi jedan po jedan odlaze da pronađu svoju sudbinu. Naizmenično urnebesan, gorak, dirljiv i komičan, roman Dve prikolice odiše istom izuzetnom neobičnošću, humorom i toplinom koji su Kratkoj istoriji traktora na ukrajinskom doneli ogroman svetski uspeh.

Engleska seoska idila: predivno letnje veče na poljima Kenta, a oko dve kamp prikolice mala grupa berača jagoda sprema se za proslavu rođendana. Ali, ko ovih dana bere jagode? Ukrajinci: Irina, upravo stigla vozom iz Kijeva, željna da poboljša svoj odlični engleski i nađe pravu ljubav s romantičnim Englezom, i Andrij, rudarski sin iz Ukrajine. Poljaci: Tomaš, obožavalac Boba Dilana (čije će smrdljive patike uskoro postati pokora stanara muške prikolice), Jola, sitna i putena predvodnica grupe, i njena religiozna nećaka Marta, koja nalazi i sprema divlje pečurke. Tu su i Vitalij, kralj novog sveta mobilnih telefona nove blistave istočne Evrope, dve mlade Kineskinje, Emanuel, krupnooki osamnaestogodišnjak iz Malavija koji je došao u Englesku da nađe svoju sestru. Najzad, iako ne ume da bere jagode, tu je i Pas... Ali, svi oni vode opasan život. Bezdušni poslodavci, britanski zakoni i šefovi bandi s pištoljima ugrožavaju njihovo postojanje, pa grupa kreće neistraženim putevima i osipa se, dok njeni članovi jedan po jedan odlaze da pronađu svoju sudbinu. Naizmenično urnebesan, gorak, dirljiv i komičan, roman Dve prikolice odiše istom izuzetnom neobičnošću, humorom i toplinom koji su Kratkoj istoriji traktora na ukrajinskom doneli ogroman svetski uspeh.

Dve prikolice Engleska seoska idila: predivno letnje veče na poljima Kenta, a oko dve kamp prikolice mala grupa berača jagoda sprema se za proslavu rođendana.Ali, ko ovih dana bere jagode? Ukrajinci: Irina, upravo stigla vozom iz Kijeva, željna da poboljša svoj odlični engleski i nađe pravu ljubav s romantičnim Englezom, i Andrij, rudarski sin iz Ukrajine. Poljaci: Tomaš, obožavalac Boba Dilana (čije će smrdljive patike uskoro postati pokora stanara muške prikolice), Jola, sitna i putena predvodnica grupe, i njena religiozna nećaka Marta, koja nalazi i sprema divlje pečurke. Tu su i Vitalij, kralj novog sveta mobilnih telefona nove blistave istočne Evrope, dve mlade Kineskinje, Emanuel, krupnooki osamnaestogodišnjak iz Malavija koji je došao u Englesku da nađe svoju sestru. Najzad, iako ne ume da bere jagode, tu je i Pas...Ali, svi oni vode opasan život. Bezdušni poslodavci, britanski zakoni i šefovi bandi s pištoljima ugrožavaju njihovo postojanje, pa grupa kreće neistraženim putevima i osipa se, dok njeni članovi jedan po jedan odlaze da pronađu svoju sudbinu.Naizmenično urnebesan, gorak, dirljiv i komičan, roman Dve prikolice odiše istom izuzetnom neobičnošću, humorom i toplinom koji su Kratkoj istoriji traktora na ukrajinskom doneli ogroman svetski uspeh.

Dve prikolice - Marina Levicka Veoma lepo očuvana Engleska seoska idila: predivno letnje veče na poljima Kenta, a oko dve kamp prikolice mala grupa berača jagoda sprema se za proslavu rođendana. Ali, ko ovih dana bere jagode? Ukrajinci: Irina, upravo stigla vozom iz Kijeva, željna da poboljša svoj odlični engleski i nađe pravu ljubav s romantičnim Englezom, i Andrij, rudarski sin iz Ukrajine. Poljaci: Tomaš, obožavalac Boba Dilana (čije će smrdljive patike uskoro postati pokora stanara muške prikolice), Jola, sitna i putena predvodnica grupe, i njena religiozna nećaka Marta, koja nalazi i sprema divlje pečurke. Tu su i Vitalij, kralj novog sveta mobilnih telefona nove blistave istočne Evrope, dve mlade Kineskinje, Emanuel, krupnooki osamnaestogodišnjak iz Malavija koji je došao u Englesku da nađe svoju sestru. Najzad, iako ne ume da bere jagode, tu je i Pas... Ali, svi oni vode opasan život. Bezdušni poslodavci, britanski zakoni i šefovi bandi s pištoljima ugrožavaju njihovo postojanje, pa grupa kreće neistraženim putevima i osipa se, dok njeni članovi jedan po jedan odlaze da pronađu svoju sudbinu. Naizmenično urnebesan, gorak, dirljiv i komičan, roman Dve prikolice odiše istom izuzetnom neobičnošću, humorom i toplinom koji su Kratkoj istoriji traktora na ukrajinskom doneli ogroman svetski uspeh.

LAGUNA, 2009., 310 STR Engleska seoska idila: predivno letnje veče na poljima Kenta, a oko dve kamp prikolice mala grupa berača jagoda sprema se za proslavu rođendana. Ali, ko ovih dana bere jagode? Ukrajinci: Irina, upravo stigla vozom iz Kijeva, željna da poboljša svoj odlični engleski i nađe pravu ljubav s romantičnim Englezom, i Andrij, rudarski sin iz Ukrajine. Poljaci: Tomaš, obožavalac Boba Dilana (čije će smrdljive patike uskoro postati pokora stanara muške prikolice), Jola, sitna i putena predvodnica grupe, i njena religiozna nećaka Marta, koja nalazi i sprema divlje pečurke. Tu su i Vitalij, kralj novog sveta mobilnih telefona nove blistave istočne Evrope, dve mlade Kineskinje, Emanuel, krupnooki osamnaestogodišnjak iz Malavija koji je došao u Englesku da nađe svoju sestru. Najzad, iako ne ume da bere jagode, tu je i Pas... Ali, svi oni vode opasan život. Bezdušni poslodavci, britanski zakoni i šefovi bandi s pištoljima ugrožavaju njihovo postojanje, pa grupa kreće neistraženim putevima i osipa se, dok njeni članovi jedan po jedan odlaze da pronađu svoju sudbinu. Naizmenično urnebesan, gorak, dirljiv i komičan, roman Dve prikolice odiše istom izuzetnom neobičnošću, humorom i toplinom koji su Kratkoj istoriji traktora na ukrajinskom doneli ogroman svetski uspeh.

Engleska seoska idila: predivno letnje veče na poljima Kenta, a oko dve kamp prikolice mala grupa berača jagoda sprema se za proslavu rođendana. Ali, ko ovih dana bere jagode? Ukrajinci: Irina, upravo stigla vozom iz Kijeva, željna da poboljša svoj odlični engleski i nađe pravu ljubav s romantičnim Englezom, i Andrij, rudarski sin iz Ukrajine. Poljaci: Tomaš, obožavalac Boba Dilana (čije će smrdljive patike uskoro postati pokora stanara muške prikolice), Jola, sitna i putena predvodnica grupe, i njena religiozna nećaka Marta, koja nalazi i sprema divlje pečurke. Tu su i Vitalij, kralj novog sveta mobilnih telefona nove blistave istočne Evrope, dve mlade Kineskinje, Emanuel, krupnooki osamnaestogodišnjak iz Malavija koji je došao u Englesku da nađe svoju sestru. Najzad, iako ne ume da bere jagode, tu je i Pas... Ali, svi oni vode opasan život. Bezdušni poslodavci, britanski zakoni i šefovi bandi s pištoljima ugrožavaju njihovo postojanje, pa grupa kreće neistraženim putevima i osipa se, dok njeni članovi jedan po jedan odlaze da pronađu svoju sudbinu. Naizmenično urnebesan, gorak, dirljiv i komičan, roman Dve prikolice odiše istom izuzetnom neobičnošću, humorom i toplinom koji su Kratkoj istoriji traktora na ukrajinskom doneli ogroman svetski uspeh. Naslov: Dve prikolice Izdavač: Laguna Strana: 312 (cb) Pismo: Format: 20x13 cm Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-521-0068-2

Engleska seoska idila: predivno letnje veče na poljima Kenta, a oko dve kamp prikolice mala grupa berača jagoda sprema se za proslavu rođendana. Ali, ko ovih dana bere jagode? Ukrajinci: Irina, upravo stigla vozom iz Kijeva, željna da poboljša svoj odlični engleski i nađe pravu ljubav s romantičnim Englezom, i Andrij, rudarski sin iz Ukrajine. Poljaci: Tomaš, obožavalac Boba Dilana (čije će smrdljive patike uskoro postati pokora stanara muške prikolice), Jola, sitna i putena predvodnica grupe, i njena religiozna nećaka Marta, koja nalazi i sprema divlje pečurke. Tu su i Vitalij, kralj novog sveta mobilnih telefona nove blistave istočne Evrope, dve mlade Kineskinje, Emanuel, krupnooki osamnaestogodišnjak iz Malavija koji je došao u Englesku da nađe svoju sestru. Najzad, iako ne ume da bere jagode, tu je i Pas... Ali, svi oni vode opasan život. Bezdušni poslodavci, britanski zakoni i šefovi bandi s pištoljima ugrožavaju njihovo postojanje, pa grupa kreće neistraženim putevima i osipa se, dok njeni članovi jedan po jedan odlaze da pronađu svoju sudbinu. Naizmenično urnebesan, gorak, dirljiv i komičan, roman Dve prikolice odiše istom izuzetnom neobičnošću, humorom i toplinom koji su Kratkoj istoriji traktora na ukrajinskom doneli ogroman svetski uspeh. Autor (i): Marina Levicka Format: 20x12 cm Broj strana: 312 Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2009 Pismo: Latinica Odlicno ocuvano, kao novo. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

ČIN-NING ČUUMEĆE RATOVANJA POSLOVNE ŽENE - od staklenih cipelica do vojničkih cokulaPrevod - Vineta MarinovićIzdavač - Zepter Book World, Beograd Godina - 2006278 strana21 cmEdicija - Biblioteka Posebna izdanjaISBN - 86-7494-098-6 Povez - BroširanStanje - Kao na slici, tekst je podvlačen na 6 stranica hemijskom olovkomSADRŽAJ:Imati sve uz umeće ratovanja I TAO - ispravnost TAO strategije Ko kaže da je u redu ponižavati žene? ETS Najk patike, staklene papučice i vojničke cokule Što jači TAO, to veći uspeh II TIEN - PRAVOVREMENOST . Vek - Vek žena Ponovni marketing veličanstvene ženstvenosti Kako popraviti sopstveni tajming III DI - ZEMLJA Pretvaranje prepreka u preimućstvo Pretvorite svoje tužne trenutke u životne šanse Kanališite bes zbog seksualnog uznemiravanja Pretvaranje seksualnosti u prednosti Izgradite svoj uspon na stilu i suštini Korišćenje ženske i muške energije Zadobijanje moći IV ĐIJANG-VODSTVO Dobra majka, dobar vođa Ne možeš da budes vođa ako samog scbe ne poznaješ Kako da pročitate nečiji karakter? V FA - UPRAVLJANJE Neka novac pristiže Upravljanje osobljem i sopstvenom decom Prigrlite i svoju porodicu i svoj posao Dobijanje unapređenja Kako da se odnosite prema profesionalnoj zavisti? Šest načina da izbegnete poraz Pobeda bez sukoba - nova bitka feminizma Tamo gde se sastaju nebo i zemlja Beleška o autoru Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.Chin-Ning Chu Working Woman's Art of War Zaposlene

ČIN-NING ČU UMEĆE RATOVANJA POSLOVNE ŽENE - od staklenih cipelica do vojničkih cokula Prevod - Vineta Marinović Izdavač - Zepter Book World, Beograd Godina - 2006 278 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Posebna izdanja ISBN - 86-7494-098-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst je podvlačen na 6 stranica hemijskom olovkom SADRŽAJ: Imati sve uz umeće ratovanja I TAO - ispravnost TAO strategije Ko kaže da je u redu ponižavati žene? ETS Najk patike, staklene papučice i vojničke cokule Što jači TAO, to veći uspeh II TIEN - PRAVOVREMENOST . Vek - Vek žena Ponovni marketing veličanstvene ženstvenosti Kako popraviti sopstveni tajming III DI - ZEMLJA Pretvaranje prepreka u preimućstvo Pretvorite svoje tužne trenutke u životne šanse Kanališite bes zbog seksualnog uznemiravanja Pretvaranje seksualnosti u prednosti Izgradite svoj uspon na stilu i suštini Korišćenje ženske i muške energije Zadobijanje moći IV ĐIJANG-VODSTVO Dobra majka, dobar vođa Ne možeš da budes vođa ako samog scbe ne poznaješ Kako da pročitate nečiji karakter? V FA - UPRAVLJANJE Neka novac pristiže Upravljanje osobljem i sopstvenom decom Prigrlite i svoju porodicu i svoj posao Dobijanje unapređenja Kako da se odnosite prema profesionalnoj zavisti? Šest načina da izbegnete poraz Pobeda bez sukoba - nova bitka feminizma Tamo gde se sastaju nebo i zemlja Beleška o autoru Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Chin-Ning Chu Working Woman`s Art of War Zaposlene

Opis: Najbolji prijatelji – nikada, Lizi Harison Mesi Blok: Još uvek je prelepa. Još uvek je carica. Još uvek vlada društvenom scenom škole Oktavijan okruga… misli ona. Da bi zadržala svoje mesto na vrhu školske lestvice, Mesi odlučuje da priredi prvu muško-žensku žurku – na Noć veštica. Međutim, ona ne zna šta bi joj bilo strašnije: da je roditelji nateraju da pozove sve učenike sa svoje godine ili da organizuje žurku sa Kler. Dilan Marvil: Izgubila kilograme. Zadržala ponašanje. Planira da iskoristi svoj novi izgled da bi upecala novog dečka. Kristen Gregori: Krpice se dele. Tipovi – ne. Sviđa joj se isti dečko kao i Dilan. Učiniće sve samo da ga se dokopa. Ališa Rivera: Klika se para brže nego prošlogodišnji „barberi” džemper – možda je došao trenutak za Ališin prevrat. Kler Lajens: Još je aut, a htela bi da je in. Strašno želi da se oslobodi starih „kedi” patika. Serijal KLIKA autorke Lizi Harison namenjen je tinejdžerkama, a svoje višemilionske tiraže, titulu Njujork tajmsovog bestselera i ekstremnu medijsku pažnju duguje svom savremenom stilu i temama zanimljivim mlađoj ženskoj publici. Najnoviji modni trendovi u oblačenju, spletke, društvene igre i pozicije, zloće i dobrice, sve to čini koktel za koji se pokazalo da je neodoljiv među tinejdžerkama. Britko, duhovito i inteligentno napisane knjige, fenomenalno dizajnirane, same po sebi su postale brend, pa spadaju u must have prema preporuči svih teen časopisa u Americi. Klika… jedina stvar koja je teža od ulaska u nju jeste opstanak u njoj.

Uvod U svojoj bogatoj vekovnoj istoriji postojanja boks kao sport gomilao je u svom arsenalu određene sprave i rekvizite pomoću kojih se lakše učila i uvežbavala raskošna tehnika boksa, a ujedno poboljšavala i sama kondiciona priprema. Od samog nastanka boksa pa sve do današnjih dana popularnost i broj bokserskih sprava iz godine u godinu su rasli. Istorija sprava počinje u staroj Grčkoj sa pojavom skiyamiye preteče današnjim boserskim džakovima (prikazano na grafici). To je ustvari bila ovnujska mešina, u kojoj su se nalazile skinute svari atlete, koja je bila okačena na klin u svlačionici. Neko je od atleta boksera sasvim slučajno, spontano, prolazeći pored obešene napunjene ovnujske mešine šakom udario u nju. Verovatno je tada nekom ko je to posmatrao sinula ideja da tako obešenu i napunjenu ovnujsku kožu upotrebi kao prvi bokserski džak za uvežbavanje udaraca. Sledeća varijanta je bila da se mešina napuni sa vodom ili peskom a ostalo je istorija. Ako samo za trenutak zavirimo u istoriju Engleske za vreme vladavine Džemsa I videćemo da je to vreme kada sam kralj svakodnevno intenzivno vežba boks radi održavanja dobre kondicije i dobrog zdravlja, posebno je opisan deo njegovog vežbanja na bokserskom džaku. Prelistavajući istoriju od tog vremena pa sve do današnjih dana videćemo da je broj sprava i rekvizita sa kojima boks raspolaže na visokom nivou u odnosu na sve druge sportove. Danas gotovo da nema ni jednog vrhunskog glumca, pisca, režisera ili bilo kojeg drugog umetnika koji u nekom slobodnom vremenu, kada se bavi sportom, radi održavanja dobrog fizičkog izgleda, vežbajući, ne posveti bar jednu rundu rada na bokserskom džaku ili nekoj drugoj bokserskoj spravi. Tradiciju, prema boksu, kao jedinom muškom sportu, koju je započeo pesnik Džordž Gordon Bajron nastavili su drugi pesnici i pisci: Pope Svift, Puškin, Ljermontov, Tolstoj, Gorki, Hemingvej koji obožava da sparinguje tadašnjim aktuelnim šampionima Džin Taneju i Dempseju. Pisci Norman Majler i B. Traven su najlepše stranice svojih bestseler romana posvetili scenama iz bokserskih mečeva koje život znače. SADRŽAJ UVOD, 3 BOKS KAO SPORT, 9 KRATAK ISTORIJSKI PREGLED RAZVOJA BOKSA, 11 SPRAVE I REKVIZITI U BOKSU, 17 BOKSERSKE SPRAVE, 19 VISEĆE SPRAVE U BOKSU, 21 Bokserski džak, 23 Kruška, 31 Vertikalna kruška, 32 Horizontalna kruška, 32 Karpantijeva kruška, 33 Teniska loptica, 35 Klatno, 36 ZIDNE SPRAVE U BOKSU, 37 Zidni jastuk, 39 Zidna silueta boksera, 40 Zidni jastuk na opruge, 40 Zidna lutka, 41 Bokserski krevet, 41 Lat mašina, 42 Nepokretni bokser, 42 Zidni udarački dinamometar, 43 Elektronski dinamometar, 44 Motorni dinamometar, 44 Trenažer za usavršavanje tačnosti udaraca, 45 Trenažer za namotavanje, 45 Leg pres, 46 Lat mašina, 47 Fiksirano vratilo, 47 Guma za udaranje, 48 Rib stol, 49 Kosa daska, 50 Gvozdene šipke, 51 Konopac, 51 Mornarske lestve, 52 Ring, 53 POKRETNE SPRAVE U BOKSU, 55 Uspravljena lutka, 57 Pokretna maketa boksera, 57 Modelovani bokser, 58 Pokretna platforma, 58 Feder bool, 59 Rol bool, 59 Benč-pres klupa, 60 Bokserski džak na naduvavanje, 60 Švedska klupa, 61 Vaga, 62 Štoperica, 64 Gong, 64 REKVIZITI U BOKSU Tegovi, 67 Bučice, 69 Vijača, 71 Gire, 71 Žabice, 74 Prsluk sa opterećenjem, 74 Pojas fiksiran gumama, 75 Gumena traka, 76 Rukavice za šado, 77 Rukavice, 77 Rukavice za trenera “šape", 78 Zaštitna guma za zube, 79 Bandaži za ruke, 80 Kaciga, 81 Ogledalo, 81 Suspenzor, 82 Medicinka, 82 Strunjača, 84 Guma za stezanje, 84 Bokserske patike, 84 LITERATURA, 86 Naslov: Sprave i rekviziti u boksu Izdavač: Samostalni izdavač Zoran Ćirković Strana: 88 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 23 cm Godina izdanja: 2002 ISBN:

Izdavač: Prosveta, Beograd 1951; tiraž: 3000 primeraka; Detaljnije: mek povez, strana 197+ilustracije, 20cm Maga Magazinović (1882-1968), jedna od najznačajnijih žena svoga doba, obrazovana i slobodoumna, prokrčila je put ženama u mnogim oblastima. Ona nije samo reformatorka modernog plesa. Njen rad zalazi u oblasti etnologije, psihologije, filozofije, sociologije, obrazovanja, kulture i politike. Njen doprinos srpskoj kulturi 20. veka je velik, ali kao ni drugi otvoreni umovi, nije izbegla sudbinu da ostane neshvaćena: ,,Plastični balet! Koješta molim vas! Plastikom se kod nas zanima gđa Maga Magazinović i sa uspehom… Ostavimo joj to zanimanje i te uspehe. Takva plastika nema nikakve štete, ali ni koristi…”1 Ideal obrazovanja i vaspitanja Mage Magazinović je harmonični razvitak uma, duše i tela jer ,,takovo obrazovanje i vaspitanje odgovara i prirodi i pozivu naše mlade i napredne Srpkinje.”2 To se postiže ritmičkom gimnastikom, kojom se razvija uporedo i duh i telo. Ritmika i plastika, kao grane vežbanja, dopunjavaju se i kao celina neizostavno su sredstvo za oslobađanje duha telesnim izrazom. Još su se stari Grci bavili opozicijom duh/telo svojim razlikovanjem morfe i eidos. Celoživotni napor duhovnosti razumeli su kao borbu protiv telesnosti i čulnosti. Ona je, po definiciji, nesloboda. Mi smo njome okovani i kako će Kant govoriti, kao egzistencije u prostoru i vremenu, pokoravamo se zakonu prirodne nužnosti. Kao duhovna bića , mi polažemo pravo na slobodu. Princip duhovnosti je princip slobode, sila koje vuče naviše, a telesnost je inertna materijalnost koja nas kao robove okiva i vuče naniže, u mrak i ružnoću nepostojanja.3 Taj neoplatonski sukob duha i tela postaće jedna od omiljenih tema likovnih umetnika, skulptora (u non finito radovima Mikelanđela Buonarotija4 koji nose snažnu filozofsku poruku), filozofa, savremenih teorija roda. Ovom temom u okviru svog polja igre kao umetnosti i filozofije telesne kulture bavila se i Maga Magazinović, koja je svakako jedna od najobrazovanijih i najsamosvesnijih žena Srbije toga doba. Učila je Maga ritmičku gimnastiku kod gđe Vetman u Nemačkoj i boraveći tamo posećivala je školu Isidore Dankan. Tako se zainteresovala za reforme fizičkog i estetskog vaspitanja kao i za moderne sisteme istog. O toj zainteresovanosti za igru, Maga Magazinović svedoči u svojim sećanjima: ,,Ona (Mod Alan) mi je, očigledno zadovoljna prikazom našeg igranja, rekla: ‘Pa Vi ste rođena igračica!’ Meni je to njeno priznanje bilo milije od svih ocena iz nauke i filozofije.”5 Po završetku kurseva iz ritmičke gimnastike, osnovala je sa Zorkom Prica u Beogradu školu za recitaciju, strane jezike i estetičku gimnastiku. Igra kao umetnost, koja se mora razviti iz reforme telesnog i estetskog vaspitanja ženskog podmlatka, našla je u Magi prvog pobornika na slovenskom jugu, i teorijskog i praktičnog. Ali nije Maga Magazinović samo u tome bila prva. Prva žena praktikant u Narodnoj Biblioteci; prva žena saradnica ,,Politike” na rubrici ,,Ženski svet” i na ,,Feljtonu” gde je pisala pesme u prozi; prva žena u Srbiji sa diplomom Filozofskog fakulteta. Bila je nezadovoljna položajem žena na Filozofskom fakultetu, koje u to vreme nisu mogle da polažu ispite kao i redovni slušaoci. Sa dve koleginice, Jelenom Kostić i Nadom Stoiljković, obraća se profesorima i uz njihovu podršku one podnose molbu i dobijaju pravo na indeks i pravo da polažu ispite pred istom komisijom kao i redovni studenti: ,,Zahvaljujući dekanu, profesoru Bakiću, B. Petronijeviću i N. Vuliću, uvaže nam molbu i od trećeg semestra dobile smo indeks i bile pravi studenti, makar i vanredni. To je bio prvi korak u mojoj borbi za ženska prava – za feminizam.”6 A koren tog njenog feminizma je, smatra Maga Magazinović, u ranom detinjstvu, u igri hajduka, koja joj je bila omiljena zabava. I u kojoj se nije mogla smiriti zato što kao devojčica nije mogla biti harambaša, dok su i najmanji dečaci to mogli. Ljubav prema plesu javlja se, takođe, u najranijem detinjstvu. Ali za umetničku igru Maga saznaje tek u Nemačkoj. Tamo boravi prvo u školi Isidore Dankan, a zatim i kod Žaka Dalkroza. U knjizi Istorija igre, Maga Magazinović piše o poreklu igre od Egipta do Vizantije, zatim prati razvoj igre u srednjem veku i renesansi da bi došla do 20. veka gde posebno govori o Isidori Dankan, Emilu Žaku Dalkrozu i Rudolfu von Labanu. U školi Isidore Dankan se igra slobodnim, spontanim, prirodnim pokretima. Svoj novi stil Dankanova u početku naziva grčkim, zbog crteža i reljefa sa grčkih vaza, koje su joj bile uzori zbog slobodnih pokreta. Ona se protivi baletskoj tehnici, koju smatra zastarelom i protivnoj anatomskoj strukturi tela. Bila je protiv baletskih patika, trikoa, baletskih suknjica kao i baletske stereotipne muzike. Sve to sputava, a žena u svojoj igri treba da izražava slobodu. Glavni zadatak igre jeste da izrazi usavršavanje lepote ljudskoga duha posredstvom telesnih pokreta. U toj novoj igri Isidore Dankan izražava se sklad, harmonija duha i tela. Ova reformatorka imala je veliki uticaj na rad Mage Magazinović. U to vreme Maga razvija i učenje profesora teorije i harmonije muzike Emila Žaka Dalkroza. Ona je prva od njegovih učenika u Beogradu 1910. godine otvorila školu po njegovom uzoru. Dalkroz je polazeći sa čisto pedagoškog stanovišta kao muzičar, došao do istih načela o fizičkom i estetičkom vaspitanju kao i gđa Dankan. Radeći sa učenicima došao je do saznanja o ulozi ritma u vaspitanju uopšte. Ustanovio je da se ritmičkom gimnastikom razvija uporedo i duh i telo. Njome se razvija čovekova sposobnost za primanje i izražavanje utisaka. A čovek može biti samo onda zreo da izrazi svoju ličnost, bilo kao umetnik, bilo praktički u životu, ako je razvio u sebi sposobnost da se izrazi. Ta sposobnost za jasne opažaje, misli i njihovo izražavanje kod genijalnih ljudi je urođena. Mi drugi, prosečni, kaže Dalkroz, moramo te sposobnosti vaspitanjem steći, moramo se potruditi da oslobodimo svoju duhovnu snagu posredstvom tela. 7 To je upravo zadatak ritmičke gimnastike. Da se potčini telo duhu i tako osposobi za potpunije izražavanje psihičkih procesa duše, da se razvije volja, urede pokreti kako bi mogli da izraze duhovne doživljaje, oslobodi duh razvitkom tela. To je cilj rada Žaka Dalkroza, Isidore Dankan i Mage Magazinović. Maga Magazinović je objedinila te uticaje, svoj teorijski i praktični rad u svoju filozofiju telesne kulture. Objavila je: Telesna kultura kao vaspitanje i umetnost, 1932; Vežbe i studije iz savremene gimnastike, plastike, ritmike i baleta, 1932; i Istorija igre, 1951. Fizička kultura je, tvrdi Maga Magazinović, jedino sredstvo kojim se mogu pobediti negativne posledice civilizacije, preterana iznurenost, prerana senilnost i ukočenost, paraliza Džojsovih Dablinaca. Jedino fizička kultura sadrži u sebi sva tri momenta iz bitnosti života: rad, odmor i uživanje. Jedino njome „aritmizirani čovek može da se vrati kosmičkome zakonu ritma“.8 Maga Magazinović pravi razliku između telesne kulture severnih, germanskih, naroda; englesko-američkog sporta i klasične grčke gimnastike. Gimnastika je najstariji, a ujedno i najmoderniji sistem telesne kulture. Ponikla je iz osnovnog grčkog pedagoškog principa: harmoničnog razvitka svih vaspitanikovih strana – tela i duha. Glavna odlika grčke gimnastike jeste slobodna vežba. Naglašeno je bilo individualno izvođenje vežbi a na osnovu telesno-duhovnih osobenosti vaspitanika. Time se postizao onaj stepen sklada, harmonije o kojoj su govorili Isidora Dankan i Žak Dalkroz. Maga Magazinović vidi telesnost kao izraz duhovnosti, a osnovni cilj gimnastike je jačanje celokupnog tela i estetičko usavršavanje telesnih formi, oduhovljenje telesnih pokreta. Tako cilj gimnastike postaje sklad, integritet, ono što će pola veka kasnije Elizabet Gros nazvati terminom življeno telo. Telesna kultura, prema Magi Magazinović, čini lični identitet, ali i nacionalni. Ona daje primer severnih naroda, koji su trezveni, praktični, hladni. Dosledno tome oni i telo svoje ne shvataju kao hram duše, već telo uzimaju kao službenika vojno-patriotskih principa i ratničkih namera. Oni tretiraju svoje telo kao objekat, pokret se rukovodi brojem komandom, individualnost i lična sloboda u izvođenju zadatih pokreta na postoje.9 To je razlika u odnosu na gimnastiku, kao i to što kod ovakvih vežbi ne postoje bitne razlike između muških, ženskih i dečijih vežbi. Maga Magazinović govori o telesnim karakteristikama i funkcijama ženskog tela u vezi sa tipovima vežbi najpogodnijih s obzirom na telesnu konstituciju, kao i o najpogodnijoj odeći za vežbanje. Ona se zalaže za emancipaciju nagog ljudskog tela na koje se u zapadnjačkom društvu gleda sa prezrenjem. Na nago ljudsko telo ne treba gledati samo s obzirom na polnost i seksualnost. Ona ističe značaj nudističkog pokreta koji želi da nagotom postigne etičko uzdizanje masa u odnosu na telesnost. Maga Magazinović je i sociolog, teži harmoničnom razvoju pojedinca i zajednice. Pišući u knjizi Istorija igre o Labanu, ona ističe: ,,Još je jedna bitna karakteristika labanovske igre, izrazito savremena socijalnost… Najvažniji momenat u radu kretačkih korova jeste da se ljudi nauče i naviknu da prilagode svoje lične pokrete pokretima zajednice, da nauče da se obaziru na druge oko sebe, saradnike pri radu, i da se svaki na svom mestu založi za uspeh celine.”10 Pitanja identiteta, ličnog i nacionalnog, pitanja sukoba tela i duha javiće se godinama kasnije u novim teorijama telesnosti. Jedna od teoretičarki koja pokušava da odgovori na pitanje ‘gde naše telo počinje, a gde se završava?’ je Kristina Batersbi, koja vidi telo kao kutiju, zatvorenu posudu.11 Njen zaključak je da naše telesne granice ne sadrže biće, već da one jesu otelovljeno biće. Savremene teorije telesnosti nastoje da prevaziđu tu antičku dihotomiju uma i tela. Jednu od najboljih klasifikacija ovih teorija dala je Elizabet Gros.12 Prva kategorija, egalitaristički feminizam, uključuje različite figure poput Simon de Bovoar, Šulamit Fajerstoun, Meri Vulstonkraft i druge liberalne, konzervativne i humanističke feministkinje, čak i eko-feministkinje. One gledaju na telo kao na ograničenje ženskog pristupa pravima i privilegijama ili kao na jedinstven način pristupa znanju i načinima života. I u jednom i u drugom slučaju telo je biološki određeno i fundamentalno oslonjeno na kulturna i intelektualna dostignuća. Druga kategorija, društveni konstrukcionizam, uključuje većinu feminističkih teoretičarki danas: Džulijet Mičel, Juliju Kristevu, Mišel Beret, Nensi Čodorov, marksističke feministkinje, psihoanalitičke feministkinje. Ova grupa ima mnogo pozitivniji stav prema telu, ali zadržavaju i dalje biološki određen, fiksiran i neistorijski pojam tela i zadržavaju dualizam duh/telo. Duh smatraju društvenim, kulturnim, objektom, dok telo ostaje naturalističko, prekulturno. Treću grupu čine Lis Irigaraj, Helen Siksu, Gajatri Spivak, Džudit Batler i mnoge druge. One telo više ne shvataju kao ne-istorijski, biološki dat, ne-kulturni objekat. Telo smatraju političkim, društvenim i kulturnim objektom , a ne proizvodom sirove, pasivne prirode koja je civilizovana, obložena, polirana kulturom. Telo je kulturno preplitanje i proizvodnja kulture. Elizabet Gros u knjizi Promenljiva tela (Volatile Bodies) promišlja pojam telesnosti iz perspektive psihoanalize i filozofije. Ona preispituje opoziciju duh/telo i shvata telo ne kao pasivno, ne kao objekat, već kao živo, produktivno mesto razmene sa okolinom. Ona koristi model Mebijusove trake, preuzet od Lakana, kao metaforu nerazlučivosti onoga što je spolja i onoga što je unutra: Mebijusova traka ,,može da pokaže pregibanje duha u telo i tela u duh, načine na koje, putem nekakvog obrata ili inverzije, jedna strana postaje ona druga.”13 Življeno telo (lived body) jeste termin kojim Elizabet Gros podvlači iskustvo jedinstva tela i duha, predstavljeno u teorijama polne razlike. Tek se u konceptu polne razlike telo vidi kao mesto višestrukih veza, neka vrsta polja u kojima se iz više pravaca susreću i razilaze uticaji, učestvujući u neprekidnoj razmeni, prelivanju, proizvodnji značenja. Elizabet Gros navodi i razlike u čitanju onoga što je u telo upisano: ,,Dok se psihoanaliza i fenomenologija usredsređuju na telo… kako je ono iskušeno, prikazano značajnim, upleteno u sisteme označavanja, Niče, Fuko, Delez i drugi… usredsređuju se na telo kao društveni objekt, kao tekst koji treba obeležiti, kojem treba ući u trag, koji treba da bude napisan raznolikim režimima institucionalne moći.”14 Zaključujemo da iz filozofije igre i telesne vežbe Mage Magazinović proističe ono što će pola veka kasnije Elizabet Gros označiti terminom „življeno telo“. Glavna odlika gimnastike je slobodna vežba. Time se postiže sklad u duhovno-telesnoj ličnoj noti, a pokreti dobijaju pečat ličnog izraza, postaju oduhovljeni. Pitanje telesnosti i pojam habitusa Pjera Burdjea ukazuju na vezu sa teorijama telesnosti koje navodi Elizabet Gros. Tvrdeći da su „rodovi polno određeni habitusi“15, Burdje nas navodi da zaključimo da feminističke teorije telesnosti imaju širok odjek u savremenoj misli, iako se retko pominju. Te teorije su utemeljile principe i popločale put sociologiji tela. Burdje smatra da se „habitus gradi prema osnovnoj razlici na muško/pravo/jako itd. i žensko/krivo/nejako itd. Habitus za potčinjavanje koje zahtijeva vladavina nije upisan u prirodu, već mora biti konstruisan pomoću dugog rada socijalizacije. A taj rad socijalizacije biološkog i naturalizacije društvenog zamjenjuje se da preokrene odnos između uzroka i posljedice. Drugim riječima, ne radi se o prirodnoj, nego o društvenoj prirodi žena koja se predstavlja kao prirodna“.16 Čini se da dihotomija duh/telo postaje zajednički predmet analize feministkinja i sociologa kulture. Ova dihotomija je oduvek u korelaciji sa drugim opozicijskim parovima. Odnos duh/telo se često povezuje sa opozicijama razum/strast, spoljašnjost/unutrašnjost, forma/materija, muško/žensko (pri čemu je muško jednako duhu, a žensko telu). Burdje daje sinoptičku shemu relevantnih suprotnosti.17 Shema se može čitati posmatrajući vertikalne suprotnosti (suvo/vlažno, iznad/ispod, desno/levo, muško/žensko); procese (iz životnog ciklusa ili agrarne godine) ili pokrete (otvoriti/zatvoriti, ući/izaći). Strukture uspravan, visok, javni, vruć, leto, vladajući vezuju se za muško, dok se povijen, kriv, privatni, hladno, zima, potčinjeno vezuju za žensko. Prema Burdjeu, društveni svet konstruiše telo kao polno određenu stvarnost. Ovaj društveni program primenjuje se na sve stvari sveta, a pre svega na samo telo, na njegovu biološku stvarnost.18 Odnos vladavine muškaraca nad ženama tako postaje ukorenjen u naše kolektivno nesvesno. Biološka razlika između polova, a naročito anatomska razlika između muškog i ženskog tela mogu tako izgledati kao prirodno opravdanje društveno konstruisane razlike između rodova i posebno seksualne podele rada, smatra Burdje. Vratimo se ovde trećoj grupi teorija o telesnosti sa kojima možemo povući paralelu. Ova grupa smatra da je telo kulturno preplitanje i proizvodnja kulture.19 Zajedničko im je uverenje da su razlike između polova temeljne i nesvodive. Ove autorke pokušavaju da napuste dihotomiju duh/telo. Slično njima, i reformatorka modernog plesa, Maga Magazinović, u svom delu „Telesna kultura kao vaspitanje i umetnost“ pravi razliku između gimnastičkih vežbi za žene, muškarce i decu. Ona najavljuje ovu uverenost u pojam nesvodivih razlika između polova. Očigledno je poznavanje feminističkih teorija u sociologiji tela Pjera Burdjea. Suzana Ignjatović u tekstu „Strategija osvajanja naučnog polja – odnos sociologije tela prema feminizmu“ otkriva specifičnosti pozicioniranja sociologa tela u odnosu na postojeće nauke i teorije. Ona navodi tehnike koje sociolozi primenjuju u odnosu spram feminističkih teorija: banalizacija, pripisivanje političke pristrasnosti, prisvajanje i potiskivanje, kooptiranje i solidarnost, ignorantsko potiskivanje i naturalizacija i biologizacija. Autorka navodi kako Burdje otvoreno koristi pripisivanje političke pristrasnosti kao dokaz nenaučnosti feminističkih teorija. Burdje je među autorima koji svesnoili nesvesno izbegavaju navođenje izvora, pokazuje Suzana Ignjatović. On zasniva svoju priču na stavovima koje su upravo pre njega obradile autorke feminističke teorije. Ona navodi primer rada Muška dominacija u kome Burdje ratmatra agorafobiju kao oblik pounutarnjene samokontrole kabilskih žena, koja ih sprečava da učestvuju u javnom životu. Ostaje nejasno zašto ne uzima u obzir rad Alison Džagar i Suzan Bordo „Rod – telo- znanje“.20 Autorka ističe snažan uticaj Elizabet Gros (Prostor, vreme i perverzija, Nestalna tela) i Džudit Batler (Nevolje sa rodom). Na jednom mestu Burdje pominje Džudit Batler u fusnoti kada kaže da je ona i sama odbacila voluntarističko viđenje roda za koje se činilo da ga nudi u delu Nevolje sa rodom kada je pisala da je nerazumevanje performativnosti roda upravo u tome da je rod izbor, uloga: „rodovi su duboko ukorijenjeni u stvari (strukture) i tijela, nisu nastali kao prosta posljedica verbalnog imenovanja, i ne mogu biti ukinute uspješnim magijskim činom – oni nijesu proste `uloge` koje se mogu igrati po volji (kao drag queens), jer su upisani u tijela i u svijet iz kojih dobijaju svoju snagu“.21 Zaključujemo da su feminističke teorije o telesnosti prethodile Burdjeovoj sociologiji tela, i da se njihov uticaj oseća bez obzira na ignorantski odnos prema njima. Slično teorijama feminizma, Maga Magazinović je dugo vremena bila nevidljiva, iako je donela radikalan pristup telesnoj kulturi u svim njenim domenima. Ona deluje kao prosvetiteljski duh koji teorijom i praksom donosi u svoju sredinu savremena dostignuća svetske zajednice. Svojim spisima o telesnoj kulturi i novom plesu doprinosi razvoju jednog drugačijeg vrednosnog sistema umetničke igre. Oslobađanje umetnosti od zapadnoevropske baletske tradicije bio je deo napora da se sam život oslobodi društvenih normi. Cilj je bio nesputani razvoj pojedinca i uspostavljanje novih odnosa između društva i pojedinca. Igra je, kao i sve ostale umetnosti, nikla iz samoga života. A iz igre proističe harmonični razvitak tela, uma i duše, ravnoteža između umnoga i moralnoga života. I samo tim putem dolazi individuum do svojih čovečanskih prava, do lične slobode. Maga Magazinović je više nego reformatorka modernog plesa. Ona je simbol emancipacije, simbol čežnji za slobodom, za ličnim i profesionalnim ostvarenjem. Kada piše o igri, Maga Magazinović citira Ničea: ,,U igri samo umem da zborim o slici najuzvišenijih stvari.”22 Tako u njenim plesnim fragmentima figure izvođačica često svoj pogled upućuju na gore, što simboliše čovekovu težnju za duhovnim svetovima, za slobodom.

Садржај Бесконачни напредак: вапијућа лаж, на коју смо се навикли, 5 Крв, 9 Вертикална координата, 12 Људи воле да се смеју, 15 Кад бих знао датум своје будуће смрти, 18 Грожђе, а не гвожђе, 20 Незнање и равнодушност, 23 Шта у политици не припада само н>ој, 27 Увек или само у посту?, 30 Мисли о срећи, 33 Поетика матурске вечери, 36 Изненађујуће ствари око нас, 39 Није ваша ствар, 43 Правилне речи, 46 Прво код домаћина, 49 Религиозна генијалност, 52 Иза великих мушкараца, 56 Оно што се не чује у буци обичног дана, 60 Фил и кора, 63 Средњовековни човек, 66 Потреба за општењем, 70 Сагоревање, 73 Радујте се, развратници покајани, 77 Какви људи ми се свиђају, 80 Суд у Чикагу. Година 1924, 84 Претече Европске уније, 87 Један београдски утисак, 91 Велики брат или свевидеће око?, 94 Питање интелигенције, 99 Човек личи, Град. Затвор у гирландама, 106 Демократске процедуре, 111 Војска краља мува, 117 У изградњи ковчега треба учествовати, 121 Индустрија спасавања од туге, 124 Благословена сложеност постојања, 128 Бог види, а ти се смиравај, 133 Свакодневна апологија поста, 136 Године зрелости, 141 Време пролази, 145 Време. наставак, 148 Јунак ћути (?), 152 Европа, 156 Задатак број један, 163 Знам — не знам, 168 Искорени грех из своје средине, 171 Исцелите се, душе лекара!, 174 Камен, папир, маказе, 178 Краљевство кривих огледала, 183 Ко коме помаже?, 186 Култура, 190 Волети људски, 195 Љубав и одговорност, 199 Љубав је поремећај, 202 Машина времена, 205 Молити се Богу и будити људе, 210 Престали смо да се молимо, 213 Инсекти, 216 Није то оно право, 222 Неекономски фактори економије, 227 Новости из Старог Рима, 231 О малим греховима и о малим добрим делима, 236 Брушење дијаманата, 240 Ослонци, 245 Одражена стварност, 249 БЕСКОНАЧНИ НАПРЕДАК: ВАПИЈУћА ЛАЖ, НА КОЈУ СМО СЕ НАВИКЛИ „Индустријски раст је стао.” „Опадају приходи предузећа.” Овим фразама неки плаше обичне грађане као децу баба Рогом. Зато, без обзира да ли човек разуме или не разуме сву ову економску талмудистику с њеним „ликдвидностима” и „фјучерсима”, саме речи „опада”, „престаје да расте”, „постоји опасност од стагнације” страшно делују на ум обичног човека. Слично као звоно које звони на узбуну. Ако се нешто чује, значи да се нешто и десило. He зна се шта је да ли је непријатељ на вратима или гори амбар али се сигурно десило. Све је то због тога што смо задојени злочиначком идејом о непрестаном напретку. Неприметно се увукла у нас с правом становника другоразредне епохе. Пили смо чај и гледали телевизију, жвакали смо сендвич и читали школски уџбеник; удисали смо ваздух и слушали радио. А за то време су се и чај, и сендвич, и ваздух напајали бунилом о бесконачном напретку, за који се могло чути на радију и телевизији, и којим су одисале књижице. Тако нам је, заједно с ваздухом и храном, ушло у крв убеђење да се свет постепено развија од горег ка бољем по строгој правој линији и нипошто другачије. И да су претходне генерадије људи, по дефиницији, биле глупље и несрећније од садашње. И да човечанство треба бескрајно да се развија, без падова и пауза. Наука, техника, врева, бука, пијаца, јурњава без предаха, вртоглавица од успеха и добити, профит, пораст ликвидности. Све нам је то у крви и подсвести. У ствари, непријатељи хришћанства су просто још једном узели и украли идеју о бесконачном усавршавању личности и срозали су је с религиозне висине директно у погон за склапање фабрике „Рено”. Или до бушотине „Бритиш Петролеум”. Или до пословног центра било ког мегаполиса. Како вам се више свиђа. Да, хришћани говоре о вечној љубави, о бесконачном духовном расту у жељи да човек постане налик на Оца светлости, о безграничним врлинама као што су трпљење и милосрђе. Али хришћани никад не говоре о бесконачном и обавезном расту потрошње, о безграничном богатству, које рађа безграничну похлепу, о обавезној потреби да се комфор умножава долазећи до апсурда. Тим пре то не сматрају нормом. А нама су украли, кажем, представу о бесконачности духовног савршенства и применили су је у виду идеја бесконачног раста у области профита и производње. Добили смо новог идола. Пред њим људи ударају у даире и пале жртвене ватре. Дим ових ватри је отровао већ неколико нараштаја. О, ви који желите бесконачни економски раст изражен у максималним бројкама, чујте. Ако ваше дете стално расте и ви радосно оловком обележавате рецке на вратима, ваша радост је логична и разумљива. Али оно расте још више и већ је више од вас, и већ удара теменом у горњи део довратка и не престаје да расте. Шта онда? Јурите по лекарима и вичете: „Помагајте!” и о вашем случају се већ снима прилог за телевизију у емисији „Сензације”, зар не? У датом случају је јасно да се норма не састоји у бесконачном расту, већ у томе да се он успори и заустави на време, како би уступио место моралном и умном развоју. Или, спортиста. Знојећи се и мучећи се на тренинзима он трчи брже, скаче више и весла јаче. Да ли то значи да ће бесконачно развијати своје способности достижући брзину светлости, скачући по облацима и окрећући земаљску куглу као тег? Нипошто. Физички ресурс има границе. Природне границе. Човеку прети смртна опасност ако их занемарује. И сваки спортски геније то схвата кад качи патике или рукавице о excep и кад постаје бизнисмен, тренер или нешто друго. Заправо, цео живот је такав. Бесконачни раст у њему могућ је само унутра, а не споља. Спољашњи раст има мноштво ограничења међу којима нису само природне границе и то што ресурси могу бити исцрпљени, већ и воља Божија. У спољашњем животу увек има седам богатих година за стицање резерви масти и седам гладних година како бисмо се њима хранили. Људи Књиге то треба да знају. Дати су им разум и вера да се у годинама ситости не би узносили и да се не би опустили, већ да би стварали различите резерве. И да у годинама оскудице не би очајавали преживљавајући захваљујући овим резервама. Тако заправо живимо на нашим ширинама и живимо имајући на уму да један летњи дан храни пола зиме. Вредно си радио у току пролећа и лета, преседео си зиму чекајући топлоту, то је извесна аналогија с она два египатска периода од по седам година, на чији принцип се наш народ навикао од памтивека. Дакле, не треба дизати буку због различитих стагнација и криза. Цела планета живи у ритму „данноћ”. Чак и тамо где је дан неописиво дуг (иза поларног круга), и ноћ је заузврат изузетно дуга. А вечни дан без сумрака и таме нас чека само у Небеском Јерусалиму. He раније. Опет ћу рећи. Покушај да се предвиди Царство Божије и да се оваплоти у земаљским формама, среће се у животу на сваком ћошку. И све испада некако наказно и као карикатура. Понекад је смртоносно. Вечни мир постаје вечита доконост. Вечна радост кафански карусел и клупска опијеност. Ако код Павла „нема мушког пола, ни женског” у смислу једнаке светости и равноправности, данас човек не може да схвати где је мушко, а где је женско, због потпуно других разлога. И вечни морални напредак заменила је вечита жеђ за профитом и растом. Једном речју, незнабоштво. Незнабоштво које нам је постепено наметнуто. Фуј. Ширење спољашње моћи без противтеже у виду унутрашњег духовног рада и смирења рађа нападе конкретног сатанизма на тлу опијености собом. Није важно да ли је то Тамерлан, Александар Македонски или породица банкара с Волстрита. Важно је што се то Богу нимало не свиђа, судећи по неким местима из Писма. Господ је приморао Навуходоносора да хода четвороношке и да једе сламу, о чему говори Данило. Господ није дозволио да се заврши горда вавилонска кула и расејао је немирни грађевински мравињак, зато што је све било гордо и дрско од самог почетка. Док је на фасади цивилизације бесконачна жеђ за влашћу с бесконачном жудњом за добити на било који начин, на њеном наличју је бесконачни разврат и непријатељство с Господом Богом. Скоро спор с Њим о томе ко је главни. Односно, сатанизам. Они са штрафтама и звездицама су сад испробали ову одећу и она им се свидела. А ми треба да схватимо да је то погибел>ан пут и да учимо да размишљамо другачије, не онако као наши непријатељи који се широко осмехују. Треба истерати из себе мисаону, идејну зависност од Западног света свуда где се западни дух укоренио у гордом и незаситом животу аутономном од Бога. Замена робе из увоза треба да постане и мисаона, идејна. Она треба да се дотакне самих темеља нашег размишл>ан>а како бисмо у речима и терминима, у идејама и теоријама мењали демонско људским. Тада нећемо бојажљиво слушати на хил»аде компликованих термина ММФ, термина иза којих се сто посто крије још једна у низу западних гадости. Све то говорим у прилог томе да постоје богате године и године оскудице. To је нормално. И зато што онај ко жели да расте без граница и разумног циља, само ради процеса раста, личи на једну жабу из приче. Она је хтела да буде коњ и надувавала се све док није пукла. Да тако кажемо — то је неоспорно очигледан пример европске идеје о бесконачном напретку. Наслов: У буци обичног дана: о свету и човеку Издавач: Бернар Страна: 252 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 22 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-6431-033-8

Odlično stanje Bogato ilustrovano Балет је театарски облик игре који је почео да се развија у западној Европи током ренесансе (1300—1600). Балетска техника се састоји од стилизованих покрета и ставова који су развијени током векова у тачно одређен, иако донекле променљив, систем назван академски балет (франц. danse d’école). Сама реч балет означава и музичко дело у којем се користи играчка техника као главни начин изражавања радње. Оваква дела су често, али не и увек, праћена сценографијом и костимима. Сцена из балета „Дон Кихот” Балерине на слици Едгара Дега Балет Иако се сматра да је балет музичко-сценско дело које се користи само покретом, све чешће је да се уз оркестарску музику користи и солистичко или хорско певање (нпр. балет Грк Зорба познатог грчког композитора Микиса Теодоракиса). Врсте и форме балета Уреди Као и остали плесови, балет може бити групни наступ или соло извођење.[1] Постоје балети с радњом или без ње, те и музика програмска или апсолутна. Играчи каткад тумаче и апсолутну музику програмски. Садржај једног балета (нпр. Петрушка Стравинског) се може упоредити са опером. Радња се најрадије одвија тако да долази до смењивања солистичких партија, дуета (француски pas de deux) и групних наступа. Као епизода, балет се јавља и у опери, било без икакве везе с радњом (као у Травијати Ђузепеа Вердија) било да је уткан у збивање (на пример Баханал у Вагнеровом Танхојзеру). Балет као темељни плесни покрет Уреди Балет је једна од најстаријих плесних техника која је темељ свим осталим плесним стиловима. Балет карактеришу строге форме тела и отворени положај стопала, што значи да је цела нога заротирана из кука према споља за 90 ступњева. Балетна техника не познаје употребу силе и наглих покрета. Сви покрети морају бити контролисани и не смeју се изводити са згрченим мишићима, већ истегнутим у даљину. Елементи који се увежбавају су велики и мали чучњеви, истезање и дизање ногу, рад стопала, различити нагиби и ротације тела, различите врсте окрета (пируете) и скокова који се могу изводити из великога или малог чучња, с обе или једне ноге и сл. Балет није само за професионалце, већ је и изврсна активност за рекреативце. Разлика између рекреативног и професионалног бављења плесом је само у томе што рекреативци изводе мање компликоване елементе. Рекреативци такође не морају да имају степен отворености до пуних 90 степени, већ онолико колико то допуштају индивидуалне природне предиспозиције тела. Развој балета Уреди Балетне ципеле En pointe. Први почеци савременог балета јављаљу се у Италији у 15. веку одакле средином 16. века прелазе у Француску. Балет се усавршио у Француској, одакле се проширио и у друге земље. У почетку развоја, плесне сцене изводили су маскирани играчи, а касније се развио дворски балет као јединство игре, вокалне и инструменталне музике и говорног текста. Оснивањем балетских школа, од 1661. године почиње историја класичног професионалног балета у коме се инсистира на чистоти покрета и виртуозитету, изражајности, пантомими и лирској осећајности. То је заменило дотадашње строго конвенционалне геометријске покрете и немотивисан ток играчке радње. Романтични балет, инспирисан бајкама и легендама, интерпретиран је класичном балетском техником у коју све више улазе елементи темпераментних народних игара. До 1720-их година балет је почео да се приказује у операма широм Европе. Женски костими су постали лакши од тешких дворских костима, и ципеле са високим потпетицама су замењене нежним ципелицама које су дозвољавале слободније покрете. Подсукња, претеча хеланки, је постала саставни део костима како су сукње постајале све краће да би се показале ноге. У току времена сукње су се подизале колико су могле, да би на крају кулминирале у облику пачке. Увођење шпиц-патика у балет, које су давале потпору ногама и стопалима, дозволило је балеринама да се подигну на врхове прстију, што је помогло да се створи илузија одупирања гравитацији. Свако време ствара своју уметност. Тако се у наше доба уз класичан балет, који се и даље негује, развио модеран балет. Он тражи слободније и богатије покрете тела, који могу изразити мноштво мисли, осећања и тежњи данашњег човека и његовог живота. Почетком 20. века Сергеј Дјагиљев окупља младе кореографе и музичаре стварајући модеран балет који тежи јединству покрета и музике. Користећи естетске компоненте класичне балетске технике, древних и модерних народних и друштвених игара, савремени балетски израз има широк одјек: од играчког егзибиционизма преко усавршвања класичног академизма до револуционарних балета са идеолошком садржином. Звања балетских уметника Уреди Примабалерина асолута - највише звање за интерпретаторку класичног балета, додељено неколико пута у историји балетске уметности Бојана Жегарац и Константин Костјуков Примабалерина (жене) / првак балета (мушкарци) - најквалитетнији солисти трупе, који играју улоге првог фаха Солиста - балетски уметник (уметница) који изводи прве и друге улоге у представама или солистичке деонице (нумере) Ансамбл (мушки и женски) - балетски играчи који играју заједничке сцене, без појединачних деоница Термини у балету Уреди Кореографија - играчка уметност у целини коју изводи играч (балерина/балетан) или формација - група плесача. Дивертисман - концертни програм састављен од игара различитих по жанру и карактеру. Најпознатији и најизвођенији класични балети Уреди Сцена из балета „Лабудово језеро” „Лабудово језеро”, „Успавана лепотица”, „Ромео и Јулија”, „Дон Кихот”, „Пепељуга”, „Петрушка”, „Охридска легенда” и многи други. Балетски композитори Петар Иљич Чајковски Лабудово језеро Крцко Орашчић Успавана лепотица Адолф Адам Жизела Чезаре Пуњи Есмералда Лудвиг Минкус Дон Кихот Бајадера Лео Делиб Копелија Силвија Микис Теодоракис Грк Зорба Балет у Србији Стеван Христић Охридска легенда Зоран Мулић Вечити младожења Избирачица Референце Литература Balet Ples Igra Istorija teorija Knjige knjiga o baletu plesu igrama

Književna zajedica Novog Sada 1988. godina Tvrd povez 158 str. Prevela sa ruskog: Aleksandra Ketig Stanje: prvih 20 stranica je podvlaceno obicnom olovkom, ostatak je u odličnom stanju (Kut VS1) ------------------------------------ Балет је театарски облик игре који је почео да се развија у западној Европи током ренесансе (1300—1600). Балетска техника се састоји од стилизованих покрета и ставова који су развијени током векова у тачно одређен, иако донекле променљив, систем назван академски балет (франц. ). Сама реч балет означава и музичко дело у којем се користи играчка техника као главни начин изражавања радње. Оваква дела су често, али не и увек, праћена сценографијом и костимима. Иако се сматра да је балет музичко-сценско дело које се користи само покретом, све чешће је да се уз оркестарску музику користи и солистичко или хорско певање (нпр. балет Грк Зорба познатог грчког композитора Микиса Теодоракиса). Врсте и форме балета Као и остали плесови, балет може бити групни наступ или соло извођење. Постоје балети с радњом или без ње, те и музика програмска или апсолутна. Играчи каткад тумаче и апсолутну музику програмски. Садржај једног балета (нпр. Петрушка Стравинског) се може упоредити са опером. Радња се најрадије одвија тако да долази до смењивања солистичких партија, дуета (француски pas de deux) и групних наступа. Као епизода, балет се јавља и у опери, било без икакве везе с радњом (као у Травијати Ђузепеа Вердија) било да је уткан у збивање (на пример Баханал у Вагнеровом Танхојзеру). Балет као темељни плесни покрет Балет је једна од најстаријих плесних техника која је темељ свим осталим плесним стиловима. Балет карактеришу строге форме тела и отворени положај стопала, што значи да је цела нога заротирана из кука према споља за 90 ступњева. Балетна техника не познаје употребу силе и наглих покрета. Сви покрети морају бити контролисани и не смеју се изводити са згрченим мишићима, већ истегнутим у даљину. Елементи који се увежбавају су велики и мали чучњеви, истезање и дизање ногу, рад стопала, различити нагиби и ротације тела, различите врсте окрета (пируете) и скокова који се могу изводити из великога или малог чучња, с обе или једне ноге и сл. Балет није само за професионалце, већ је и изврсна активност за рекреативце. Разлика између рекреативног и професионалног бављења плесом је само у томе што рекреативци изводе мање компликоване елементе. Рекреативци такође не морају да имају степен отворености до пуних 90 степени, већ онолико колико то допуштају индивидуалне природне предиспозиције тела. Развој балета Балетне ципеле En pointe. Први почеци савременог балета јављају се у Италији у 15. веку одакле средином 16. века прелазе у Француску. Балет се усавршио у Француској, одакле се проширио и у друге земље. У почетку развоја, плесне сцене изводили су маскирани играчи, а касније се развио дворски балет као јединство игре, вокалне и инструменталне музике и говорног текста. Оснивањем балетских школа, од 1661. године почиње историја класичног професионалног балета у коме се инсистира на чистоти покрета и виртуозитету, изражајности, пантомими и лирској осећајности. То је заменило дотадашње строго конвенционалне геометријске покрете и немотивисан ток играчке радње. Романтични балет, инспирисан бајкама и легендама, интерпретиран је класичном балетском техником у коју све више улазе елементи темпераментних народних игара. До 1720-их година балет је почео да се приказује у операма широм Европе. Женски костими су постали лакши од тешких дворских костима, и ципеле са високим потпетицама су замењене нежним ципелицама које су дозвољавале слободније покрете. Подсукња, претеча хеланки, је постала саставни део костима како су сукње постајале све краће да би се показале ноге. У току времена сукње су се подизале колико су могле, да би на крају кулминирале у облику пачке. Увођење шпиц-патика у балет, које су давале потпору ногама и стопалима, дозволило је балеринама да се подигну на врхове прстију, што је помогло да се створи илузија одупирања гравитацији. Свако време ствара своју уметност. Тако се у наше доба уз класичан балет, који се и даље негује, развио модеран балет. Он тражи слободније и богатије покрете тела, који могу изразити мноштво мисли, осећања и тежњи данашњег човека и његовог живота. Почетком 20. века Сергеј Дјагиљев окупља младе кореографе и музичаре стварајући модеран балет који тежи јединству покрета и музике. Користећи естетске компоненте класичне балетске технике, древних и модерних народних и друштвених игара, савремени балетски израз има широк одјек: од играчког егзибиционизма преко усавршавања класичног академизма до револуционарних балета са идеолошком садржином. Звања балетских уметника Примабалерина асолута - највише звање за интерпретаторку класичног балета, додељено неколико пута у историји балетске уметности Бојана Жегарац и Константин Костјуков Примабалерина (жене) / првак балета (мушкарци) - најквалитетнији солисти трупе, који играју улоге првог фаха Солиста - балетски уметник (уметница) који изводи прве и друге улоге у представама или солистичке деонице (нумере) Ансамбл (мушки и женски) - балетски играчи који играју заједничке сцене, без појединачних деоница Термини у балету Кореографија - играчка уметност у целини коју изводи играч (балерина/балетан) или формација - група плесача. Дивертисман - концертни програм састављен од игара различитих по жанру и карактеру. Најпознатији и најизвођенији класични балети Сцена из балета „Лабудово језеро” „Лабудово језеро”, „Успавана лепотица”, „Ромео и Јулија”, „Дон Кихот”, „Пепељуга”, „Петрушка”, „Охридска легенда” и многи други.   Балетски композитори Петар Иљич Чајковски Лабудово језеро Крцко Орашчић Успавана лепотица Адолф Адам Жизела Чезаре Пуњи Есмералда Лудвиг Минкус Дон Кихот Бајадера Лео Делиб Копелија Силвија Микис Теодоракис Грк Зорба Балет у Србији Стеван Христић Охридска легенда Зоран Мулић Вечити младожења Избирачица

Detalji predmeta Stanje Polovno Ballet, arnold Haskell, dobro očuvano, tvrd povez, balerine, baletski ples, baletske opere, koreografija, drama u baletu, muzika za balet, osnovni termini, Balet je teatarski oblik igre koji je počeo da se razvija u zapadnoj Evropi tokom renesanse (1300—1600). Baletska tehnika se sastoji od stilizovanih pokreta i stavova koji su razvijeni tokom vekova u tačno određen, iako donekle promenljiv, sistem nazvan akademski balet (franc. danse d’école). Sama reč balet označava i muzičko delo u kojem se koristi igračka tehnika kao glavni način izražavanja radnje. Ovakva dela su često, ali ne i uvek, praćena scenografijom i kostimima. Iako se smatra da je balet muzičko-scensko delo koje se koristi samo pokretom, sve češće je da se uz orkestarsku muziku koristi i solističko ili horsko pevanje (npr. balet Grk Zorba poznatog grčkog kompozitora Mikisa Teodorakisa). Sadržaj 1 Vrste i forme baleta 2 Balet kao temeljni plesni pokret 3 Razvoj baleta 4 Zvanja baletskih umetnika 5 Termini u baletu 6 Najpoznatiji i najizvođeniji klasični baleti 7 Reference 8 Literatura 9 Spoljašnje veze Vrste i forme baleta Kao i ostali plesovi, balet može biti grupni nastup ili solo izvođenje.[1] Postoje baleti s radnjom ili bez nje, te i muzika programska ili apsolutna. Igrači katkad tumače i apsolutnu muziku programski. Sadržaj jednog baleta (npr. Petruška Stravinskog) se može uporediti sa operom. Radnja se najradije odvija tako da dolazi do smenjivanja solističkih partija, dueta (francuski pas de deux) i grupnih nastupa. Kao epizoda, balet se javlja i u operi, bilo bez ikakve veze s radnjom (kao u Travijati Đuzepea Verdija) bilo da je utkan u zbivanje (na primer Bahanal u Vagnerovom Tanhojzeru). Balet kao temeljni plesni pokret Balet je jedna od najstarijih plesnih tehnika koja je temelj svim ostalim plesnim stilovima. Balet karakterišu stroge forme tela i otvoreni položaj stopala, što znači da je cela noga zarotirana iz kuka prema spolja za 90 stupnjeva. Baletna tehnika ne poznaje upotrebu sile i naglih pokreta. Svi pokreti moraju biti kontrolisani i ne smiju se izvoditi sa zgrčenim mišićima, već istegnutim u daljinu. Elementi koji se uvežbavaju su veliki i mali čučnjevi, istezanje i dizanje nogu, rad stopala, različiti nagibi i rotacije tela, različite vrste okreta (piruete) i skokova koji se mogu izvoditi iz velikoga ili malog čučnja, s obe ili jedne noge i sl. Balet nije samo za profesionalce, već je i izvrsna aktivnost za rekreativce. Razlika između rekreativnog i profesionalnog bavljenja plesom je samo u tome što rekreativci izvode manje komplikovane elemente. Rekreativci takođe ne moraju da imaju stepen otvorenosti do punih 90 stepeni, već onoliko koliko to dopuštaju individualne prirodne predispozicije tela. Razvoj baleta Baletne cipele En pointe. Prvi počeci savremenog baleta javljalju se u Italiji u 15. veku odakle sredinom 16. veka prelaze u Francusku. Balet se usavršio u Francuskoj, odakle se proširio i u druge zemlje. U početku razvoja, plesne scene izvodili su maskirani igrači, a kasnije se razvio dvorski balet kao jedinstvo igre, vokalne i instrumentalne muzike i govornog teksta. Osnivanjem baletskih škola, od 1661. godine počinje istorija klasičnog profesionalnog baleta u kome se insistira na čistoti pokreta i virtuozitetu, izražajnosti, pantomimi i lirskoj osećajnosti. To je zamenilo dotadašnje strogo konvencionalne geometrijske pokrete i nemotivisan tok igračke radnje. Romantični balet, inspirisan bajkama i legendama, interpretiran je klasičnom baletskom tehnikom u koju sve više ulaze elementi temperamentnih narodnih igara. Do 1720-ih godina balet je počeo da se prikazuje u operama širom Evrope. Ženski kostimi su postali lakši od teških dvorskih kostima, i cipele sa visokim potpeticama su zamenjene nežnim cipelicama koje su dozvoljavale slobodnije pokrete. Podsuknja, preteča helanki, je postala sastavni deo kostima kako su suknje postajale sve kraće da bi se pokazale noge. U toku vremena suknje su se podizale koliko su mogle, da bi na kraju kulminirale u obliku pačke. Uvođenje špic-patika u balet, koje su davale potporu nogama i stopalima, dozvolilo je balerinama da se podignu na vrhove prstiju, što je pomoglo da se stvori iluzija odupiranja gravitaciji. Svako vreme stvara svoju umetnost. Tako se u naše doba uz klasičan balet, koji se i dalje neguje, razvio moderan balet. On traži slobodnije i bogatije pokrete tela, koji mogu izraziti mnoštvo misli, osećanja i težnji današnjeg čoveka i njegovog života. Početkom 20. veka Sergej Djagiljev okuplja mlade koreografe i muzičare stvarajući moderan balet koji teži jedinstvu pokreta i muzike. Koristeći estetske komponente klasične baletske tehnike, drevnih i modernih narodnih i društvenih igara, savremeni baletski izraz ima širok odjek: od igračkog egzibicionizma preko usavršvanja klasičnog akademizma do revolucionarnih baleta sa ideološkom sadržinom. Zvanja baletskih umetnika Primabalerina asoluta - najviše zvanje za interpretatorku klasičnog baleta, dodeljeno nekoliko puta u istoriji baletske umetnosti Bojana Žegarac i Konstantin Kostjukov Primabalerina (žene) / prvak baleta (muškarci) - najkvalitetniji solisti trupe, koji igraju uloge prvog faha Solista - baletski umetnik (umetnica) koji izvodi prve i druge uloge u predstavama ili solističke deonice (numere) Ansambl (muški i ženski) - baletski igrači koji igraju zajedničke scene, bez pojedinačnih deonica Termini u baletu Koreografija - igračka umetnost u celini koju izvodi igrač (balerina/baletan) ili formacija - grupa plesača. Divertisman - koncertni program sastavljen od igara različitih po žanru i karakteru. Najpoznatiji i najizvođeniji klasični baleti Scena iz baleta „Labudovo jezero” „Labudovo jezero”, „Uspavana lepotica”, „Romeo i Julija”, „Don Kihot”, „Pepeljuga”, „Petruška”, „Ohridska legenda” i mnogi drugi. Baletski kompozitori Petar Iljič Čajkovski Labudovo jezero Krcko Oraščić Uspavana lepotica Adolf Adam Žizela Čezare Punji Esmeralda Ludvig Minkus Don Kihot Bajadera Leo Delib Kopelija Silvija Mikis Teodorakis Grk Zorba Balet u Srbiji Stevan Hristić Ohridska legenda Zoran Mulić Večiti mladoženja Izbiračica Reference Wulff, Helena (1998). Ballet Across Borders: Career and Culture in the World of Dancers. Oxford: Berg. ISBN 978-1-85973-998-3. Literatura Wulff, Helena (1998). Ballet Across Borders: Career and Culture in the World of Dancers. Oxford: Berg. ISBN 978-1-85973-998-3. Anderson, Jack (1992). Ballet & Modern Dance: A Concise History (2nd izd.). Princeton, NJ: Princeton Book Company, Publishers. ISBN 978-0-87127-172-3. Au, Susan (2002). Ballet & Modern Dance (2nd izd.). London: Thames & Hudson world of art. ISBN 978-0-500-20352-1. Bland, Alexander (1976). A History of Ballet and Dance in the Western World. New York: Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-53740-1. Darius, Adam Arabesques Through Time.. Harlequinade Books, Helsinki. 2007. ISBN 978-951-98232-4-9. Gordon, Suzanne (1984). Off Balance: The Real World of Ballet. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-023770-4. Kant, Marion (2007). Cambridge Companion to Ballet. Cambridge Companions to Music (1st izd.). Cambridge,UK: Cambridge University Press, Publishers. ISBN 978-0-521-53986-9. Kirstein, Lincoln; Stuart, Muriel (1952). The Classic Ballet. New York: Alfred A Knopf. Lee, Carol (2002). Ballet In Western Culture: A History of its Origins and Evolution. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-94256-0. Spoljašnje veze Više informacija o članku Balet pronađite na Vikipedijinim sestrinskim projektima: Mediji na Ostavi Definicije iz Vikirečnika Podaci na Vikipodacima Wikisource-logo.svg Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Ballet”. Encyclopædia Britannica (11. izd.). Cambridge University Press.