Autor: Mark Barouklif Format: 20 cm. Broj strana: 385 Povez: Broširani povez Od svoje desete godine, Hari želi samo jedno... Da pronađe za sebe savršenu devojku, 43 žene i dvadeset godina kasnije nije prišao bliže svom cilju. Ne traži previše; samo lepu intelektualku kojoj neće smetati njegova neprekidna neverstva. Harijev najbolji drug i cimer Džerard je jednom pronašao pravu ljubav - ali to nije shvatio do dana kada ga je ostavila. Samo dve žene su ispunile njegove kriterijume, a on se nada da će pronaći još jednu. Čak i ako uspe, nije siguran da može da ima toliko poverenja u nju da jednog dana neće ostariti. A onda su upoznali Alis... Alis je savršena devojka. Ona je jedina žena na svetu oko koje se Hari i Džerard slažu. Na žalost, izgleda da se njoj sviđaju obojica...

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Proces - Franc Kafka Izdavač: LOM Godina izdanja: 2018 Broj strana: 241 Format: 21 cm Povez: Broširani Franc Kafka 1883-1924, jedan od najvećih pisaca u svetskoj literaturi, stvorio je u svom najplodnijem periodu Presudu, Preobražaj, Ameriku i, u svojoj tridesetoj godini, Proces, možda najvažniji roman XX veka. Proces ima zagonetnu strukturu sna i, mada fragmentaran, nikad ne prestaje da fascinira čitaoce; ova knjiga je predmet nebrojenih studija i različitih tumačenja, ali nesumnjivo je u nju utkano mnogo od Kafkine lične situacije u ključnom periodu njegovog života. Da bi se Proces bolje shvatio, neophodno je pročitati Kafkine dnevnike i pisma. Novi prevod Procesa inspirativno traži ponovno čitanje ovog velikog romana. „Mada sam u hotelu razgovetno napisao svoje ime, mada su mi i oni već dva puta tačno pisali, dole na tabli ipak stoji Jozef K. Treba li ja da prosvetim njih, ili da pustim da oni prosvete mene?“ „Cela ova literatura jeste jurišanje na granicu, i ona bi se, da se cionizam nije umešao, lako mogla razviti u neko tajno učenje, u neku kabalu. Začeci toga postoje. Istina, tu se traži neki neshvatljiv genije, genije koji će ponovo uvrežiti svoje korenje u stara stoleća, ili stara stoleća ponovo sazdati, a svim tim neće se istrošiti, nego tek tada početi da se troši. . . “ iz Kafkinih dnevnika

Bros povez Reg V Sob. Glavni junak knjige Zoran Lalić je pisac, apsolvent književnosti i kasnije profesor koji se seća detinjstva. On pokušava da piše i da stvori ženu koju će voleti. O ljubavi je, dakle, knjiga. „Je li ljubav inspiracija i komunikacija jedne čestice sa drugom u kucima svemira?“ Posle ove zapitanosti lik traži prolaz u vremenu i prostoru, za koji naslućuje da se do njega stiže dijagonalnim putem. Katapultira se posle jedne vesele noći sa prijateljima, iako je najčešće usamljen i neshvaćen i doživljava putem svesti dublje uvide u poruke koje su na verbalnom nivou, verujući ponekad da su stvarne. Stiže na mesto odakle je moguće doživeti samo refleksiju vremena i prostora sa planete Zemlje. Glas mu govori da „naše i njihovo nebo su poput onih čestica što međusobno komuniciraju.“ U dubokoj kontemplaciji sa sobom shvata „da je svest matriks realnosti.“ Susret sa lepom Anom, pijanistkinjom, negde između jave i sna – za njega je jedini izvor sreće. Sve što piše ubuduće liči na pokret njenih ruku dok svira. Spava da bi sanjao nju. Želi da je materijalizuje i shvata da je „svest fundamentalna esencija samog kosmosa, fundamentalna kao vreme, kao prostor kao materija

Autor: Ivan Sergejevič Šmeljov Format: 21 cm Broj strana: 78 Povez: Broširani povez Analizirajući stvaralaštvo Šmeljova, Ivan Iljin ga je stavio u isti red sa stubovima ruske kulture: ``Tako o Rusiji još niko nije govorio...Nju su pokazali i opravdali naši sveštenomučenici i ispovednici u još nam neiživljenoj revolucionarnoj eposi. I sad je kao niko pre, propevao Šmeljov``. Ono što je nama nemoguće Bogu je moguće. Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Neiscrpna čaša još uvek je mesto molitve i utehe za mnoge Ruse koji pred njom i od nje traže spas od strasti pijanstva. Ovo je priča o čoveku koji je naslikao baš tu ikonu.

Autor: Herman Hese Broj strana: 576 Pismo: latinica Format: 20 cm Povez: tvrd Hese ju je napisao 1943-te; Njen glavni junak i drugi protagonisti učeći se naslovnoj veštini, duhovnoj igri koja rađa novi kvalitet prepliću (svo) znanje i (svu) umetnost, a istovremeno traži najviše i od čoveka i za čoveka. Priča o smislu života (ili traženju smisla) smeštena je u 22. vek u nepostojeću zemlju. Kritikuje savremeni svet, `feljtonističku civilizaciju` kojoj suprotstavlja svet duha i kulture. Knjiga je bila veoma omiljena u razorenoj Nemačkoj posle Drugog svetskog rata, a 1946. dobio je za nju Nobelovu nagradu. Citat: `Svaki je od nas samo čovek, samo jedan pokušaj, samo nešto usput. Ali čovek treba da teži središtu a ne periferiji(…) Nije dubina sveta i njegovih tajni onde gde su oblaci i crnina, dubina je u jasnoći i vedrini(…) Ta vedrina nije šala ni samodopadljivost, ona je najviša spoznaja i ljubav, potvrda svekolike zbilje, budnost na rubu svih dubina i ponora, ona je vrlina svetih i vitezova, ona je nepokolebljiva, a sa starošću i blizinom smrti samo raste. Ona je tajna lepote i bit svekolike umetnosti.` `Muziku sfera i majstora davnih slušamo s poštom, tonuć u milinu, i prezivamo iz vremena slavnih sve duhove na čistu svetkovinu. Uzdižemo se zahvaljujuć tajni čarobnog pisma, u čijoj se srži sav ćivot uzburkani i beskrajni zgrušan u jasna znamenja sadrži.`

Kao novo. Bez posvete. Tajna - Domeniko Starnone Godina izdanja: 2020 Broj strana: 168 Povez: Mek Pjetro je u burnoj vezi sa Terezom. Posle još jedne od brojnih svađa, njoj sine ideja: ispričaj mi nešto što nikad nikome nisi rekao, ispričaj mi ono čega se najviše stidiš i ja ću uraditi to isto. Tako ćemo zauvek ostati povezani. Ubrzo će se, naravno, rastati. Posle godina provedenih sa samosvesnom i bučnom ženom koja ga je zamorila, a ipak željan da se neprestano dokazuje, Pjetro će se, čim sretne Nadiju, zaljubiti u njenu stidljivost i krotkost. Nekoliko dana pre njihovog venčanja, Tereza se, međutim, ponovo pojavljuje. A sa njom i senka onoga što su jedno drugom rekli u poverenju. Od tog dana Pjetra će stalno proganjati jednom poverena tajna: njegov miran život počiva na nemirnoj savesti i on to neće nikada moći da zaboravi. Između ostalog i zato što se Tereza uvek pojavljuje u prelomnim trenucima njegovog života. Ili možda on nju uporno traži? „Tajna je još jedan dokaz jezičkog, stilskog i kreativnog majstorstva Domenika Starnonea, koji u središte svog pripovedanja stavlja ljubav. Prepoznaćete se u glavnom junaku zato što Pjetro postoji u svakome od nas kad volimo, kad se predajemo drugom i prepuštamo ljubavi.“ Social Up Magazine „Sa pogledom koji je u isti mah saučesnički i objektivan i sa britkom lakoćom kakvu poseduju samo najbolji pripovedači, Starnone nam govori o čoveku koji ne uspeva da se izbori ni sa samim sobom ni sa svojim ambicijama. Pritom nam zapravo priča o nama, o tome koliko je trusan teren na kojem smo izgradili svoj identitet.“ www.qlibri.it

Novo, nečitano, nema posvete. Neću da mislim na Prag - Sonja Ćirić Godina izdanja: 2019 Broj strana: 160 Povez: Mek Nagrada Politikinog Zabavnika za najbolje delo namenjeno mladima u 2019. godini. Nagrada za dečju knjigu 2019. godine 64. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Sve ima smisla ako radiš ono što voliš. Svi se slažu da Darja, koja ide u sedmi razred, lepo piše i svi od nje traže da učestvuje na evropskom konkursu za mlade talente – nagrada je sedmodnevni boravak u Pragu. S druge strane, nju vole i podržavaju Duca i Daca, vlasnici bašte Dobar dan, restorana koji je uvek pun cveća, domaćih sokova i kolača. Oni traže da Darja napiše zbirku priča o Dobrom danu i ljudima koji tu dolaze. Darja to prihvata s radošću jer želi da postane pisac i nastoji da sama zaradi novac za Prag zato što ga njeni roditelji nemaju. Porodične i ljubavne probleme pojačaće i rivalstvo sa drugaricom Tamarom, koja je ubeđena da će je njen rukopis odvesti u Prag, ali će Darja naučiti kako da prevazilazi životne prepreke. Nežna i suptilna priča o prijateljstvu i složenim društvenim odnosima koji utiču na porodicu, pre svega na decu, ali i snažan roman o tome kako nas onim što jesmo čine strast i posvećenost talentu koji svako od nas nosi u sebi.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. London - Vladimir Đurić Đura Godina izdanja: 2018 Broj strana: 272 Povez: Mek Putovanje u središte avangarde. Neobična ljubavna priča smeštena u novotalasni Beograd i London osamdesetih. Jan se uči mistici kod dede Silana koji je šaman na Homolju. Kad se vrati u rodni Beograd, postaće pozorišni i filmski aktivista i zaljubiće se u mladu glumicu Klaru. Razapet između pitanja srca i svog nemirnog i radoznalog duha, Jan odlučuje da se oproba i u središtu avangarde: Londonu. Klara pak odlučuje da sledi svoja osećanja i tragove izabranika svoje duše. Urbani roman za one koji traže odgovore na suštinska pitanja o životu. Šamanizam, seksualna magija, nju ejdž, Kastaneda, Hese, Endi Vorhol, muzika Šarla i Idola – sve je to pozadina ovog neobičnog proznog dela, čija je radnja smeštena u novotalasni Beograd i London osamdesetih godina 20. veka.

Knjiga je kao nova. Galveston - Nik Picolato Izdavač: Dereta Godina izdanja: 2019 Broj strana: 268 Format: 21 cm Povez: Broširani Istog dana kada Roj Kejdi, poznatiji kao Kauboj, sazna da boluje od terminalnog raka pluća, njegov gazda Sten Ptitko, vlasnik bara, zelenaš i gangster, šalje ga s kolegom Anđelom na naizgled rutinski zadatak, ali uz naređenje da ne nose pištolje. Sluteći da je zbog ovog neuobičajenog zahteva u pitanju nameštaljka, Roj ipak kreće naoružan, što će se pokazati kao dobra odluka. Zaseda se završava sa šest leševa, ali Roj nije među njima. On beži iz Nju Orleansa, a sa sobom vodi i prestravljenu devojku koja je, osim njega, jedina preživela krvoproliće. Tinejdžerka Roki magnet je za probleme, prostitutka i narkomanka s mračnom tajnom, kojoj su, kao i Roju, u životu dodeljene loše karte. Zajedno sa njenom malom sestrom Tifani zaputiće se ka Rojevom rodnom gradu, Galvestonu u Teksasu, krijući se usput po sumnjivim barovima i neuglednim motelima. Beg od neprijatelja i briga o Roki i Tifani, koje mu sve više prirastaju za srce, navešće glavnog junaka da duboko preispita svoj život – u kom trenutku je prestao da traži istinsku bliskost sa ljudima i da li je sada, kada mu je ostalo još samo par meseci života, isuviše kasno za to? Zbog svoje mračne atmosfere, ciničnih replika i egzistencijalne teskobe, Galveston Nika Picolata smatra se vrhunskim primerom neonoara. Ovaj fascinantni roman dobio je brojne književne nagrade i preveden je na više od dvadeset jezika širom sveta, a 2018. godine snimljen je i istoimeni film.

Kao novo. Bez posvete. Ožiljci života - Vuk Drašković Godina izdanja: 2022 Broj strana: 408 Povez: Mek „Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo. Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. „U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! – Ljiljana Šop

Knjiga je kao nova. Nesretan slučaj - Jasna Šamić Izdavač: Factum izdavaštvo Godina izdanja: 2022 Broj strana: 228 Format: 19 cm Povez: Broširani (odlomak iz romana) “Almi se činilo da Angela ima nešto od kipa Marije Magdalene, koji je izradio Gregor Erhart u 16. stoljeću ; ta čuvena skulptura nalazi se u Louvreu i visoka je 170 cm. Pogled je spušten prema zemlji, glava nagnuta. I Maria Magdalena ima blago kovrdžavu kosu, i toliko dugu da joj skriva bedra, pokrivajući joj jednu dojku i pubis. Usne joj odaju istovremeno i zadovoljstvo, i tugu, i skromnost, i radost, i ravnodušnost i zadovoljstvo. Obavještenje kraj svetice kaže nam da je živjela u pećini, gola, da joj je jedina odjeća bila kosa, da nije ni jela ni pila, i da se svake večeri dizala u nebesa da sluša koncert anđela. Da, Angela je Almu podsjećala na ovaj lik što je neprestano slušao koncert anđela. Njih dvije će kasnije često ići u Louvre da se dive ovoj ljepoti. Neposredno nakon vjenčanja, Angela otkriva da je trudna. Odlazi u Kotor da rodi, ostavivši muža samog u Beogradu. Pirodno je za nju da to obavi kod svoje kuće, sa majkom i rodicama, “ne daj Bože u bolnici”. Rodiće dječaka, koga će nazvati Mario, i kojeg će dojiti dva mjeseca, prije nego što će se vratiti u Beograd suprugu. Ona međutim i dalje ne voli ovaj grad, sad možda još manje nego ikad ranije. Izlaziće vani samo da bi vidjela neke pozorišne predstava, kao i jednu rodicu, koja će uskoro otići u Sjedinjene Države kako bi se pridružila suprugu, koji se u međuvremenu obogatio. Angela nikad nije znala šta je zanimanje njenog tetka, misleći, bog-zna-zašto, da je bio inženjer. Njegova kćerka, mlađa od Angele, ali već mlada i vrlo razmažena damica, pripadala je po Angelinim riječima toj novoj klasi prema kojoj Angela nije gajila nikakve simpatije. Ali ona je ipak bila njena rođaka, neko njoj blizak, kao što su joj bili i otac i brat, pa je voljela i nju, i podnosila je kao i svu svoju rodbinu. Ubrzo će Angela jednostavno zaključiti da treba još da se obrazuje. Drugim riječima, kupiće voznu kartu za Kotor, preko Sarajeva i Dubrovnika, s namjerom da nakon posjete svom rodnom kraju, otputuje u Francusku na studij; ili na ponovno studiranje. Sa tek nedavno rođenim sinom u naručju oprašta se od svog supruga, istovremeno traži od njega da se raziđu sporazumnim razvodom braka. Da li joj je Kemo rekao ili učinio nešto što joj se nije dopalo, pa je tako naglo odlučila da ga napusti, Alma to nikad nije saznala. Sve što je znala bilo je da je Angela supruga smatrala pretjerano ljubomornim. Iako je bio dobar čovjek. Često je naglašavala taj njegov kvalitet pred Almom.” Jasna Šamić (rođena 1. aprila 1949) jest francusko-bosanski pisac, orijentalist, prevodilac, autor brojnih dokumentaraca i pozorišnih predstava koje je sama postavljala na scene Pariza i Sarajeva.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Put satkan od svetlosti : kako sam pobedila rak - Pipi Mila Dragica Rajić Racić Godina izdanja: 2013 Broj strana: 237 Povez: Mek  Kada vas autor knjige, koja se tek rađa, zamoli, da napišete predgovor, onda je to poseban trenutak u životu. Pogotovu kada se radi o vrlo neobičnoj osobi. To, da je neobična vidi se već po njenom imenu: Pipi Mila Dragica Rajić Racić.Čekam sve one, koji su prvi put pročitali njeno ime, da ga odmah izgovore, bez greške! Ali bez brige. Kada budete ovu knjigu pročitali, njeno ime ćete zauvek zapamtiti. Ne samo zbog svog imena, Mila je i zbog svog životnog puta, jedna sasvim nesvakidašnja žena.Rođena u Srbiji, u Zaječaru, školovala se kako u Srbiji, takodje i u Sloveniji i Austriji. Radnu karijeru je započela u Austriji, a zadnjih deset godina živi u Švajcarskoj, u italijanskom kantonu.Sve ovo govori, da je uvek iznova bila primorana, da savlada nov strani jezik. Ako na sve ovo, dodamo njen izvorni vlaški jezik, onda je to žena koja bez greške govori pet jezika.Iznela sam tek neka osnovna njena obeležja, iz kojih se itekako vidi, da je s’ lakoćom prihvatala životne izazove. Svaku novu prepreku samo bi preskočila.Njen najveći životni poduhvat se desio pre par godina, kada se u nju uvukla bolest, od koje se ljudi naježe. Karcinom dojke! Naravno, obratila se najboljim doktorima, koji su sve preduzeli, da je sačuvaju, ali su u toku hemoterapije bili prinuđeni, da joj kažu, da medicina nije svemoćna i da nažalost za nju nema spasa. Bio je to neverovatan šok za Milu. Strah i panika su je preplavili, ali i osećaj da to jednostavno ne može biti istina.U ovoj njenoj knjizi, vam detaljno otkriva, kako je u trenutku shvatila, da ako promeni način sopstvenog razmišljanja, ni ova opaka bolest, nema šta više tu da traži. Još u bolnici, pod terapijiom, osetila je, da kreativnost mora biti jača od svake bolesti. Iako, do tada nikada nije slikala, tražila je da joj donesu četkice, boje i platna i tada su nastala njena prva likovna dela, neprocenjive vrednosti. Svi ljudi oko nje, pa i lekari su bili u šoku. Igrala se bojama i njena bolest je nestala!Mila sada ne skida osmeh sa lica i u šali često kaže: „Lekari su mi dali još samo tri meseca života i zato sam morala da budem brza, i da u što kraćem roku ozdravim”.Još jednom želim da istaknem moju sreću, što sam Milu upoznala, i što se u meni rodila ideja, da Mila ilustruje moju knjigu „U pravu si, al’ baš me briga” i time oplemeni moju knjigu. Drago mi je, što se Mila kao slikar i pesnik otisnula i u književnike.Pročitajte ovu knjigu, i nosite je sa sobom, jer će vam ova knjiga osvetliti puteve u vašem životu, upravo onako kako naslov knjige kaže.Dr Svetlana Goga Kostić

Kao novo. Bez posvete. Stakleni presto - Sara Dž. Mas Godina izdanja: 2016 Broj strana: 448 Povez: Mek Prva knjiga najpopularnijeg tinejdž serijala po oceni Amazona. Nagrada YALSA za najbolju knjigu za tinejdžere. Najuži izbor za nagradu MTV Hollywood Crush. Odsluživši zbog svojih zločina godinu dana teške robije u rudnicima soli u Endoviru, ubicu, osamnaestogodišnju Selenu Sardotijen, odvukli su pred princa prestolonaslednika. On joj je ponudio slobodu – ali pod jednim uslovom: mora da bude njegova predstavnica u nadmetanju za novog kraljevskog ubicu. Njeni takmaci su lopovi, ubice i ratnici iz svih krajeva carstva, a svako je predstavnik jednog člana kraljevskog saveta. Seleni je vežbanje s kapetanom Garde, Vestfalom, izazovno i uzbudljivo – ali život na dvoru joj je dosadan. Stvari postaju malo zanimljivije kada princ počne da se zanima za nju... ali čini se da je najbolje razume grubi kapetan Vestfal. A onda jednog od njenih takmaca nalaze mrtvog... a ubrzo potom i drugog. Može li Selena da otkrije ko je počinitelj pre nego što i ona postane žrtva? Potraga Selenu dovodi do otkrića da je čeka drugačija sudbina, onakva kakvu nikada nije mogla ni da zamisli. „Čitaoci koji traže smrtonosno nadmetanje kao u Igrama gladi naći će ga u izvanrednom romanu Sare Dž. Mas. Zahvaljujući životnosti i svežini pripovedanja, čita se s užitkom.“ Publishers Weekly „Tinejdžerka koja je plaćeni ubica, pobunjena princeza, opasna čudovišta, natprirodni portali i stakleni zamak – sve je to uzbudljivo koliko i zvuči da jeste. Ova mešavina komedije, surovosti i fantazije opisuje bogati alternativni univerzum, čija je najsjajnija zvezda jedna mlada žena puna života.“ Kirkus Reviews „Roman Sare Dž. Mas zapanjuje od prve do poslednje stranice. Stakleni presto ističe se po živopisnoj scenografiji (zamak u kojem se odvija radnja zaista je od stakla), snažnim likovima i neprestanoj akciji od koje zastaje srce. Selena je heroina za pamćenje, ne samo zbog svojih borilačkih sposobnosti već i zbog svog velikog srca.“ Amazon.com

Tv / 406 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Aleks Rejmond, rođen je kao Aleksandar Gilespi Rejmond (2. oktobar 1909. – 6. septembar 1956), bio je američki crtač stripova, a njegovi najpoznatiji likovi su Flaš Gordon, Rip Kirbi, Tajni agent Iks-9 i Džim iz Džungle. Biografija Aleks Rejmond je rođen u Nju Rošelu predgrađu Njujorka, kao najstariji od sedmoro dece. Nakon smrti oca, 1922. godine, prisiljen je da radi i tako pomaže izdržavanju porodice iako je tada imao svega 13 godina. Ubrzo je morao da se ispiše iz srednje škole, 1928. godine, jer je dobio posao u brokerskoj firmi, ali velika ekonomska kriza i krah berze 1929. ga prisiljavaju da potraži drugi posao. Od 1931. godine radi kao pomoćni crtač Rasa Vestovera na stripu `Mučenik Tili`, u studiju braće Jang. Za Čika radi na stripu `Blondi` a Lajmanu pomaže na stripu `Tim Tajlor`. Zadovoljni radom svog pomoćnika, braća Jang ga predstavljaju Džozefu Konoliju, direktoru King Fičers sindikejta, koji u Rejmondu prepoznaje talenatovanog crtača i traži da kreira nove likove junake avanturističkog stripa koji će biti konkurencija drugim tada popularnim strip junacima. Aleks Rejmond ubrzo kreira dva strip junaka Flaš Gordon kao pandan tada popularnom strip junaku Baku Rodžersu i Džim iz džungle kao pandan za Tima Tajlora. Prvu tablu Flaša Gordona objavio je 7. januar 1934. godine, a uspeh je bio ogroman i trenutan.[1] Godine 1936. snimljena je serija od 13 filmova, a tokom 1938. i 1939. snimljene su još dve serije filmova. Kasnije nastaje Tajni agent Iks-9 koji je trebalo da bude pandan strip junaku Diku Trejsiju. Tajni agent Iks-9 je prvi put objavljen 22. januara 1934. godine, ali Rejmond njime nije bio preterano zadovoljan, pa ga je posle samo godinu i po dana u potpunosti prepustio crtaču Ostinu Brigsu. Poslednji i najpopularniji Rejmondov strip junak je Rip Kirbi[2]. Prvi kaiš stripa o Ripu Kirbiju Rejmond je objavio 4. marta 1946. godine i crtao ga je sve do svoje smrti. `Hteo sam da se u svom novom stripu odmaknem od divlje avanture. Ovo je moj izbor. Želeo sam da radim nešto drugačije, da se spustim na zemlju` - rekao je Aleks Rejmond za Ripa Kirbija. Aleks Rejmond je poginuo u automobilskoj nesreći 1956. godine u svom sportskom automobilu marke Bandini[3]. Uzrok saobraćajne nezgode je neprilagođena brzina, kiša i klizav kolovoz, usled čega se survao sa litice. U vozilu se tada nalazio Sten Drejk, takođe crtač stripova, ali je on preživeo udes. Sahranjen je u Ferfildu u Konektikatu.

IGRA BESKONAČNE ZAKRIVLJENOSTI *- Zorana S. Jeann Mandić Beograd 2022278 str. ilustracije GRA BESKONAČNE ZAKRIVLJENOSTI – KNJIGA O NAMA, O LJUBAVI, IGRI I SLOBODI By Redakcija / 10. aprila, 2020 Pročitala sam deo knjige iz fajla tokom popodneva, sa jednim noćnim buđenjem. Negde oko dva sata ujutru sam nastavila, uz kafu naravno. A zatim sam ponovo nastavila tokom prepodneva. „Ah, blagodet zaborava i okrutnost pamćenja leže van naših vlasti,“ deo je iz knjige koji me je podsetio Vladana Desnice i podstakao da uzmem olovku i zapisujem kako bih možda lakše mogla da skiciram utiske. Glavni junak knjige Zoran Lalić je pisac, apsolvent književnosti i kasnije profesor koji se seća detinjstva. On pokušava da piše i da stvori ženu koju će voleti. O ljubavi je, dakle, knjiga. „Je li ljubav inspiracija i komunikacija jedne čestice sa drugom u kucima svemira?“ Posle ove zapitanosti lik traži prolaz u vremenu i prostoru, za koji naslućuje da se do njega stiže dijagonalnim putem. Katapultira se posle jedne vesele noći sa prijateljima, iako je najčešće usamljen i neshvaćen i doživljava putem svesti dublje uvide u poruke koje su na verbalnom nivou, verujući ponekad da su stvarne. Stiže na mesto odakle je moguće doživeti samo refleksiju vremena i prostora sa planete Zemlje. Glas mu govori da „naše i njihovo nebo su poput onih čestica što međusobno komuniciraju.“ U dubokoj kontemplaciji sa sobom shvata „da je svest matriks realnosti.“ Susret sa lepom Anom, pijanistkinjom, negde između jave i sna – za njega je jedini izvor sreće. Sve što piše ubuduće liči na pokret njenih ruku dok svira. Spava da bi sanjao nju. Želi da je materijalizuje i shvata da je „svest fundamentalna esencija samog kosmosa, fundamentalna kao vreme, kao prostor kao materija.“ Provejava jedan nihilistički stav: „Šta ako je čitav život jedna fikcija?“ Tu je naravno lik Doktorke, prve žene sa kojom je bio, koja ga prati čak i kada odlazi predaleko u svojim putovanjima. Azra je pre svih bila njegova mladalačka simpatija. Najvredniji deo knjige (koja je pisana na oba pisma, latinici i ćirilici) su sočne rasprave o metafizici, filozofiji, teorijama univerzuma i sl. Tu je naravno Albert Ajnštajn koji je svojevremeno uzburkao naučnu javnost svojim teorijama. Ali naziru se i zapisi drugih autora o paralelnim realnostima. Neki od junaka pokazuju plitkost poput brojnih teorija koje se danas pojavljuju na društvenim mrežama. Neke filozofske rasprave u romanu Igra beskonačne zakrivljenosti prevazilaze nivo i najnovijih naučnih otkrića. Briljantno. Šokantno i nadrealno deluje scena povratka u rodnu kuću. Televizor radi bez struje, poput današnjeg laptopa a on piše na mašini „Olimpija“ iz dedinog ormara, koju je napokon odlučio da otvori, piše na njoj i da se suoči sa uspomenama – smaknućem porodice pred njegovim očima, u Drugom svetskom ratu. Ili bilo kom ratu. Metafizički uspon dobija na snazi kada se nagoveštava da će knjiga koju piše preći u druge ruke koje će je dopisivati, što je sam zaplet unakrsnih događaja koje vešto vodi autorka knjige, saopštavajući nam na kraju da je ovde zapravo reč o trećoj knjizi, a da će ako se dobro sećam napisati, četvrti, peti pa šesti deo, a zatim prvi i drugi. K.D.S.3.1.

Kategorije: Trileri / Čiklit / Erotski Format: 13x20 cm Broj strana: 309 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 13. septembar 2013. ISBN: 978-86-521-1328-6 Saša Grej – „Klub Žilijet“: Prljav jezik i zabranjene strasti sasa_grej_klub_zilijet_prljav_jezik_i_zabranjene_strasti Saša Grej (1988), bivša porno zvezda, napisala je erotski roman. Ili Saša Grej zaista ume da piše ili je imala odličnog urednika, jer je „Klub Žilijet“ (Laguna, 2013) mnogo više od pisanog materijala za masturbaciju, kako obično na ovu vrstu literature gledamo. „Klub Žilijet“ je priča o seksualnosti, preciznije, ženskoj seksualnosti, još preciznije, o ženskoj seksualnosti u eri postfeminizma, interneta, pornografskih sajtova i BDSM klubova, mesta specijalizovanih za seksualne prakse dominacije i potčinjavanja. Glavna junakinja Ketrin, na završnoj godini fakulteta za film, u srećnoj je vezi sa Džekom, takođe studentom, koji danonoćno radi u predizbornoj kampanji za senatora Boba de Vila. Zbog Džekove iscrpljenosti, međutim, njihov seksualni život je nepostojeći, što Ketrin čini frustriranom. Poznanstvo sa Anom, devojkom koja zarađuje snimajući klipove za BDSM sajtove i aktivno učestvuje u životu BDSM zajednice, odvodi Ketrin na egzotičan i mračan put istraživanja svoje seksualnosti, granica između zadovoljstva i bola, kontrole i podređenosti. Ovo nije „Pedeset nijansi – Siva“. Ketrin nije naivna školarka koja se stidi sopstvenog seksualnog uzbuđenja. Naprotiv, čitajući „Klub Žilijet“, čitalac stiče utisak da je reč o odrasloj ženi od dvadeset i nešto, koja ima odrasle želje i traži način da sebi te želje ispuni. Opisujući scene seksa i Ketrininih seksualnih fantazija, Grej koristi eksplicitan jezik, onaj koji odrasli ljudi obično koriste kada pričaju o seksu. Komični pokušaji metaforičkog govora o seksu ne postoje, sve je na tanjiru, jer „vulgarnost i uzbuđenje su dve strane istog novčića“, kaže Ketrin. I još – „Pristajem samo na kurac. Penisu je mesto na času biologije, a svako ko mi ponudi ‘đoku’, ‘pevca’, ‘batinu’ ili ‘koplje’, može slobodno da ga zadrži u gaćama.` Svakome ko je iole upućen u pornografski opus Saše Grej, ovakav pristup nije iznenađenje. Zapravo, stranice knjige u kojima se opisuje seks najviše liče na prepričavanje scena iz njenih filmova. „Prljav jezik“ je obavezan deo njenog nastupa, a bog i fanovi znaju koliko je Grej u stanju da priča tokom seksa, čak i sa punim ustima. Počev od toga kako Ketrin izgleda, šta studira, do puta koji prelazi istražujući sopstvenu seksualnost, nema sumnje da je Grej glavnu junakinju napravila prema sopstvenom liku. Za neupućene: tokom pet godina u pornografskom biznisu, Saša Grej je postala neprikosnovena zvezda američke porno-industrije, a za tu karijeru nisu je preporučili ogromne grudi (koje i nema) i prazna glava (kao što je često slučaj), već isključivo, iako može da zvuči smešno, jer je reč o pornografiji – talenat i seksualna radoznalost. Gledajući stvari koje je Grej radila pred kamerama, iole stidljivija osoba pocrveni, a nisu isključeni ni napadi gađenja i mučnine. Ona je, međutim, i to je očigledno u svakoj sceni koju je snimila, uživala u svakoj sekundi, a jedna je od najzaslužnijih za to što je BDSM žanr prešao u pornografski mejnstrim. Upravo je takva i Ketrin. U literaturi i filmovima sa sličnom tematikom, kojih nije malo, glavni junaci, vođeni svojim mračnim seksualnim porivima, uvek završe tragično, ili je krajnja poruka da sa njima nešto nije u redu, da su defektni, devijantni i da ih to navodi da srljaju i da na kraju plate cenu svoje nastranosti. Ovde to nije slučaj, jer je Saša Grej put istraživanja svojih „mračnih“ opsesija prešla pešaka, a knjiga je posvećena svima onima koji su, kaže autorka, za istraživanje svoje seksualnosti imali na raspolaganju samo knjige i filmove. Zato obiluje referencama na literaturu i kinematografiju, od Biblije i Markiza de Sada, do „Građanina Kejna“ i „Lepotice dana“. Iz upotrebe ove poslednje, jasno je i kako je Grej, sa svojim pornografskim iskustvom, postala ikona poslednjeg talasa feminizma u Americi. Belle de jour, kontemplira Ketrin, naslov je neprevodiv na engleski; lepotica dana zvuči joj kao ponuda restoranskog menija, kao „danas na jelovniku“, komad mesa na tanjiru, dehumanizovano žensko meso koje treba da zadovolji mušku seksualnu glad. Iako su žene svesnije nego ikada pre svoje seksualnosti, Grej ne zatvara oči pred činjenicom da se na žensku seksualnost i dalje gleda sa osudom. Zato je u „Klub Žilijet“ važna epizoda o tinejdžerki koja se odlučuje na samoubistvo kada momak u kog je imala poverenja, bez njenog znanja postavi snimak njihovog seksa na internet, a ona prođe tipičnu „slut-shaming“ torturu na Fejsbuku, što je agonija koju milioni devojaka proživljavaju svakodnevno. Na putešestviju kroz BDSM klubove i seksualne perverzije, Ketrin uviđa ono što je u vezi sa seksom poznato u literaturi valjda još od Biblije – da je seks igra moći, dinamika odnosa kontrole i podređenosti. Ketrin će spoznati svoje granice i zato je kraj za nju srećan: vraća se svom pređašnjem životu sa Džekom, a njene seksualne avanture njihovoj vezi daju novi kvalitet, onaj koji je nedostajao. To se ne može reći za Anu, koja stalno traži nova, sve opasnija i opasnija uzbuđenja i umire tako što biva slučajno zadavljena tokom bizarne sado-mazo igre. Poenta je jasna: nije reč o potčinjavanju ili uspostavljanju kontrole nad partnerom, već nad sobom i sopstvenim željama.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Služba Đeneralštaba I – Služba u mirno doba - Radomir Putnik Godina izdanja: 2022 Broj strana: 663 Povez: Tvrd Reprint izdanja 1899. godine Vojvoda Radomir Putnik je 1888. godine zauzimao poziciju načelnika Operativnog odeljenja Glavnog Đeneralštaba, na ovoj odgovornoj funkciji imao je veći uticaj na rešavanje problema organizacije vojske. Tokom 1889. godine unapređen u đeneralštabnog pukovnika. 1890. godine bio je postavljen za pomoćnika načelnika Glavnog Đeneralštaba i profesora na višoj Vojnoj akademiji, na kojoj je predavao taktiku i đeneralštabnu službu. Iste godine objavljeno je delo Služba Đeneralštaba I – Služba u mirno doba. Posle abdikacije kralja Milana u korist svoga sina kralja Aleksandra i donošenja novog ustava, kako to obično u Srbiji biva, partijašenje je jače zahvatilo sve ćelije srpskog društva pa tako i vojsku. Vojvoda Radomir Putnik bio je odan kruni, ali nikada se na hijerarhijskog lestvici uspinjao ulagivanjem kraljevima, ni Milanu ni Aleksandru. Bilo je oficira kojima je ulagivanje bilo glavno oruđe za napredovanje. Takvo Putnikovo držanje kraljevi su smatrali za antidinastičko stoga je 1893. godine smenjen za mesta pomoćnika načelnika Glavnog Đeneralštaba, postavljen na čelo ispitne komisije za čin majora. Posle navodnog učestvovanja u Čebinčevoj zaveri (Mihailo Čebinac 1894. biva uhapšen prilikom prelaska u Austrougarsku, u torbi je nađeno pismo za Petra Karađorđevića i sveska u kojoj je bilo zapisano ime Radomira Putnika), biva penzionisan. Nakon penzionisanja, vojvoda Radomir Putnik posvetio se radu na drugoj knjizi Služba Đeneralštaba – Služba u ratno doba, jer je verovao da će time doprineti razvoju vojne veštine u Kraljevini Srbiji, a i da će mu ujedno i omogućiti dodatnu zaradu zarad izdržavanja svoje porodice. Dodatno pripremao je honorarno kapetane za polaganje majorskog ispita. 1899. godine izlazi drugi deo njegovog dela Služba đeneralštaba – Služba u ratno doba, koje je čak i Đeneralštab preporučivao oficirima. PREDGOVOR. U našoj vojnoj književnosti nije do sada postojala "Služba đeneralštaba” kao specijalna knjiga za proučavanje đ-štabnih poslova, niti kao pravilo koje bi upućivalo kako da se ovi poslovi otpravljaju. Naši đ-štabni oficiri prinuđeni su bili, stoga, da u tome traže pomoć u stranih knjiga. Međutim, ova pomoć nije mogla biti dovoljna, već i zato što postojeće ovakve knjige ne odgovaraju u svemu našim prilikama i potrebama, a i zbog toga što neke grane đ-štabnih poslova, ma da su važne, nisu u njima razređene toliko koliko bi to trebalo da bude. U težnji da se sve ove nezgode otklone, izrađen je za sada prvi deo ove knjige. Kod nas se bijaše jednom pojavila misao, da đ-služba ne može da postoji kao specijalna knjiga za proučavanje đ-štabnih poslova, nego samo kao pravilo koje bi ove poslove odrađivalo i regulisalo. Kao razlog navelo se da su đ-štabni poslovi rastureni i sadržani već u taktici, strategiji i ostalim važnijim naukama kojima se veština vojevanja služi, te da ih ovde valja i proučavati. Ovakva je misao opravdana, utoliko, što se zaista nijedan đ-štabni važniji posao ne može dobro otaljati bez temeljnog znanja veštine vojevanja uopšte. Ali, kao što je poznato, u praktici nije dovoljno samo ovu veštinu znati nego i umeti je primeniti, a da sama primena bude praktična, potrebno joj je dati još i zgodan način i formu. Ovome poslednjem specijalno uči đeneralštabna služba. Ona, dakle, dopunjuje i potpomaže i taktiku i strategiju. U tom pogledu nju ne može da zameni nikakvo “pravilo đ-štabne službe” ne samo zato što se nijedno pravilo, ovakve prirode, ne može upuštati u pojedinosti, već i zbog toga, što sem onih đ-štabnih poslova, koji se još mogu podvesti pod pravilo, ima i takvih, koji se iz pravila izmiču i čiju sadržinu valja đ-štabna služba potpunije da izvede i objasni. Knjiga je namenjena glavno slušaocima višeg kursa v. Akademije, pripravnicima đ-štabne struke i mlađim đ-štabnim oficirima. Međutim, kako uopšte svaka ovakva knjiga obuhvata isključivo one poslove što se odnose na vođenje vojske, neće biti na odmet ni oficirima ostalih rodova vojske. Može se slobodno reći, da đ-štabna služba i ne treba da je svojina isključivo đ-štabnih, nego opšta svojina sviju onih oficira koji su radi da se za viša komandantska mesta temeljnije pripreme. Napominje se, da je štampanje ove knjige trajalo skoro dve godine. Za to vreme su se poznate izmene u formaciji naše vojske, među kojima se neke u odgovarajući tekst nisu mogle uneto zato što je bio već odštampan. Mada te izmene nisu tako važne, opet ih pri čitanju knjige valja imati na umu. jula 1890. godine u Beogradu

Ms Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fleš Gordon je junak svemirskog operskog stripa kreiranog i prvobitno nacrtanog od strane Aleks Raimond (engl. Alex Raymond)[1] Strip je objavljen 7. januara 1934. godine, strip je inspirisan i stvoren da se takmiči sa već postojećim avanturističkim stripom Bak Rodžers (engl. Buck Rogers).[2][3] Fleš Gordon strip je preveden na širokom spektru medija, uključujući i filmova, televizije i animiranog serijala. Najnovija verzija, Fleš Gordon televizijska serija, pojavili su se na Syfy kanalu u Sjedinjenim Američkim Državama u periodu 2007-2008. Stvaranje Strip stripovа Bak Rodžers je bio veomа komercijаlno uspešаn, koji se pojаvljivаo nа novelizаcijаmа i dečijim igrаčkаmа,[4]i King Fjučrs Sindikat(engl. King Features Syndicate) odlučio je dа stvori sopstveni strip za naučnu fantastiku kako bi se takmičio sa njim. U početku su kаrаkteristike Kingа pokušаle dа otkupe prаvа nа priče Džonа Kаrterа iz Mаrsа Edgаr Rice Burroughs.[5] Funkcije Kingа su se ondа okrenule Aleku Rаimondu, jednom Funkcije od njihovih osobljа, dа stvore priču.[2][4] Jedаn izvor Fleš Gordаnа bio je romаn 1933. godine od strаne Philip Bilie, Bhen Borlds Collide. Teme prijemne plаnete prijetnje Zemlji, а аtletski heroj, njegovа djevojkа i nаučnik koji su putovаli nа novu plаnetu rаketаmа, аdаptirаo je Rejmond zа početnu priču.[2]Prvi uzorci Rаimondа odbаčeni su zbog togа što nisu sаdržаvаli dovoljne sekvence аkcijа. Rejmond je prerаdio priču i poslаo je nаzаd u sindikаt, koji gа je prihvаtio. Rаimond je bio pаrtner sа Gostvrajterom(engl.Ghostwriter) Don Moore, iskusnim urednikom i piscem.[4] Prvа Rаimondovа pričа o Fleš Gordonu pojаvilа se u jаnuаru 1934. godine, pored Jungle Jim. Čitаč novinаrа dobro je primio strip Gordon Fleš Gordon, postаjući jedаn od nаjpopulаrnijih аmeričkih stripа iz 1930-ih.[4][2][4] Kаo i Buck Rogers, uspeh Fleš Gordonа rezultirаo je prodаjom brojnih licencirаnih proizvodа, uključujući pop-up knjige, bojne knjige i svemirske brodove. Likovi i priča Štrаjk slijedi аvаnture Fleša Gordonа, zgodnog polo igrаčа i diplomirаnog univerzitetа u Lаleu, а njegovi sаputnici Dаle Arden i dr. Hаns Zаrkov. Pričа počinje sа Zemljom kojа je ugroženа sudаrimа sа plаnetom Mongo. Dr. Zаrkov izriče rаketni brod dа leti u svemir u pokušаju dа zаustаvi kаtаstrofu. Polа lud, kidnаpuje Fleša i Dejla i putuju nа plаnetu. Polаzeći nа plаnetu i zаustаvljаnju sudаrа, oni su u sukobu sа Mingom ,zlog vladara Monga.[4][4][6] Već dugi niz godinа, tri prаtnjа imаju аvаnture nа Mongu,putujući u šumsko krаljevstvo Arborije,pod rukovodstvom princа Barina. Pridruženi su u nekoliko rаnih аvаnturа princа Tunа Lion Men. Nа krаju, Ming je srušen, а Mongo uprаvljа sаvet liderа nа čelu sа Bаrinom.[1] Fleš i prijаtelji se vrаćаju nа Zemlju i imаju neke аvаnture pre nego što se vrаte u Mongo i pаdnu u krаljevstvo Tropice, а zаtim ponovo ujedinjuju sа Bаrinom i ostаlimа. Fleš i njegovi prijаtelji putuju u druge svetove i vrаćаju se u Mongo, gde je princ Bаrin udаt zа Mingovu ćerku Princezu Aurа,uspostаvio mirno prаvilo (izuzev čestih revoltа koje je vodio Ming ili jedаn od njegovih mnogih potomаkа).[1] U pedesetim godinаmа,Fleš je postаo аstronаut koji je pored Mongoа putovаo nа druge plаnete.[1] Dugа pričа o rаtu Skorpii uzimа Fleš u druge sisteme zvezdа, koristeći brodove koji su brži od svetlosti. Pored Mingа i njegovih sаveznikа, Fleš i njegovi prijаtelji su se tаkođe borili sа nekoliko drugih zlikovаcа, uključujući Azurа, krаljicu vještice. Posle rejmovskog mаndаtа, kаsniji pisci su stvorili nove neprijаtelje zа Fleša zа borbu. Austin Briggs je stvorio Kаng Cruel, Mingov bezobrаzni sin.[1] Princ Polon, koji je imаo moć za smаnjivаnje ili uvećаnje živih bićа, beskrupuloznа Krаljicа Rubijа i Piron Comet Mаster su bili među аntаgonistimа predstаvljenim tokom trčаnjа Mаc Rаboiа.[7] Skorpi, rаsа vаnzemаljаcа koji su želeli dа osvoje gаlаksiju, ponаvljаju zločince u priči Mаc Rаboi i Dаn Bаrri.[1] Skorpi svemirski borаc Bаron Dаk-Tulа postаo je periodični nemesis Flаsh-а u kаsnim sedаmdesetih godinа. Aleks Rejmond, rođen je kao Aleksandar Gilespi Rejmond (2. oktobar 1909. – 6. septembar 1956), bio je američki crtač stripova, a njegovi najpoznatiji likovi su Flaš Gordon, Rip Kirbi, Tajni agent Iks-9 i Džim iz Džungle. Biografija Aleks Rejmond je rođen u Nju Rošelu predgrađu Njujorka, kao najstariji od sedmoro dece. Nakon smrti oca, 1922. godine, prisiljen je da radi i tako pomaže izdržavanju porodice iako je tada imao svega 13 godina. Ubrzo je morao da se ispiše iz srednje škole, 1928. godine, jer je dobio posao u brokerskoj firmi, ali velika ekonomska kriza i krah berze 1929. ga prisiljavaju da potraži drugi posao. Od 1931. godine radi kao pomoćni crtač Rasa Vestovera na stripu `Mučenik Tili`, u studiju braće Jang. Za Čika radi na stripu `Blondi` a Lajmanu pomaže na stripu `Tim Tajlor`. Zadovoljni radom svog pomoćnika, braća Jang ga predstavljaju Džozefu Konoliju, direktoru King Fičers sindikejta, koji u Rejmondu prepoznaje talenatovanog crtača i traži da kreira nove likove junake avanturističkog stripa koji će biti konkurencija drugim tada popularnim strip junacima. Aleks Rejmond ubrzo kreira dva strip junaka Flaš Gordon kao pandan tada popularnom strip junaku Baku Rodžersu i Džim iz džungle kao pandan za Tima Tajlora. Prvu tablu Flaša Gordona objavio je 7. januar 1934. godine, a uspeh je bio ogroman i trenutan.[1] Godine 1936. snimljena je serija od 13 filmova, a tokom 1938. i 1939. snimljene su još dve serije filmova. Kasnije nastaje Tajni agent Iks-9 koji je trebalo da bude pandan strip junaku Diku Trejsiju. Tajni agent Iks-9 je prvi put objavljen 22. januara 1934. godine, ali Rejmond njime nije bio preterano zadovoljan, pa ga je posle samo godinu i po dana u potpunosti prepustio crtaču Ostinu Brigsu. Poslednji i najpopularniji Rejmondov strip junak je Rip Kirbi[2]. Prvi kaiš stripa o Ripu Kirbiju Rejmond je objavio 4. marta 1946. godine i crtao ga je sve do svoje smrti. `Hteo sam da se u svom novom stripu odmaknem od divlje avanture. Ovo je moj izbor. Želeo sam da radim nešto drugačije, da se spustim na zemlju` - rekao je Aleks Rejmond za Ripa Kirbija. Aleks Rejmond je poginuo u automobilskoj nesreći 1956. godine u svom sportskom automobilu marke Bandini[3]. Uzrok saobraćajne nezgode je neprilagođena brzina, kiša i klizav kolovoz, usled čega se survao sa litice. U vozilu se tada nalazio Sten Drejk, takođe crtač stripova, ali je on preživeo udes. Sahranjen je u Ferfildu u Konektikatu.

Forum Romanum Žika Bujuklić Pravni fakultet/Službeni glasnik, 2006.god. meki povez, 653 strane, u dobrom stanju FORUM ROMANUM – RIMSKA DRŽAVA, PRAVO, RELIGIJA I MITOVI (Pravni fakultet u Beogradu – Dosije, Beograd 2005.) Ima dela kojima bi se nanela nepravda ako bi se sačinio prikaz o njima u danas uobičajenom značenju te reči. To je upravo knjiga Forum Romanum – Rimska država, pravo, religija i mitovi, koja se može predstaviti samo onim tekstom koji će pažnju naše kulturne javnosti skrenuti na svojevrsno traganje za novim nači­nima upoznavanja prošlosti. Istorija je priča koja se neprestano ispočetka pripoveda, ali se pristupi tom pripovedanju menjaju, pa se vrše prevrednovanja, postavljaju drukčije vizure, traže mogućnosti novog izraza. Autor Žika Bujuklić ponudio je upravo jedan drukčiji način pristupanja rimskoj prošlosti i uspeo da nas uveri da je ne samo moguć, već i poželjan drukčiji pristup. Originalna po svojoj zamisli, a opredeljena od samog autora kao priručnik i objavljena u ediciji priručnika, ova knjiga će se, bez sumnje, naći i na poprištu velikih rasprava o zahtevima koji se postavljaju, u skladu sa tzv. Bolonjskim procesom, u odnosu na literaturu preporučenu ne samo za pripremanje ispita već i izradu pismenih radova tokom svakog od ciklusa studija. Već sam naslov zaslužuje nekoliko reči. Nije potrebno spadati u onu kategoriju čitalaca koji se posebno oduševljavaju naslovima, da bi se priznalo da već prvi pogled na ovaj naslov pleni. Naravno, sama koncepcija knjige – rimsko istorijsko nasleđe dato kroz pogled jednog virtuelnog posmatrača na Forumu (evo, ni istorija ne može a da se ne približi pojmu virtuelnosti) – iznedrila je naslov. A ovaj je, pak, metafora za život antičkog Rima, stari rimski svet, rimsku civilizaciju. Asocijacije koje se roje oko ovog naslova su brojne, pa se očekuje obilje raznovrsnih sadržaja koje su stvarala svakodnevna događanja na ovom drevnom rimskom trgu. I zaista, čitaocu se nudi neslućeno bogatstvo podataka, zanimljivosti, raznovrsnih momenata iz rimske prošlosti, ograničeno, po ideji autora, na državu, pravo, religiju i mitove. Stoga se nakon čitanja knjige može sa zadovoljstvom zaključiti da naslov nije izneverio i da čvrsto stoji na koricama knjige. Ovo delo privlači posebnu pažnju zbog same zamisli o načinu predstavljanja odabranih tema jer nudi jedan drukčiji prilaz rimskom pravu, društvu, državi, religiji, rečju, rimskoj civilizaciji kao jednom od korena i uporišta evropske duhovnosti. Trodelno ustrojstvo knjige omogućilo je autoru da primeni osoben metodološki postupak u osvetljavanju i tumačenju rimske prošlosti. Prvi deo, sa naslovom koji stoji i na pročelju knjige, već je jedna mala „knjiga u knjizi“. Zamišljen kao uvodna studija, koja treba da obavesti čitaoca o ulozi i značaju koji je kroz rimsku istoriju imao glavni gradski trg, ovaj zapis postigao je ono što bi nesumnjivo bila želja svakog pisca: zaslužan je za rađanje naročitog interesa čitaoca za pojedine potonje odrednice pojmovnika za koje ranije nije ni slutio da ga mogu toliko zanimati. Izlažući istoriju Foruma, autor je uspeo da postigne utisak da se čitalac, poput imaginarnog „posmatrača koji se našao na samom trgu“, počinje da kreće za nekim žustrim, pričljivim vodičem koji hita po forumskom prostoru gore-dole i kroz vekove, pa se taj slušalac-posmatrač ponekad i „umori“, „zadiše“ prateći vodiča, ali nikako ne odustaje. Slika Foruma, koja se svakako tokom vremena menjala, ne samo sa svakom novom rekonstrukcijom trga već i smenjivanjem društvenih, političkih, kulturnih događanja, nije mogla, u tekstu ove namene i obima, biti dočarana drukčije do putem serije krokija koji, ponekad u samo nekoliko redaka, dočaravaju osnovne osobine nekog od izabranih prizora ovog gradskog prostora u opisivanom vremenu. Skice koje se nižu kao da su realizovane usput, u prolazu: močvarna udolina između brežuljaka Kapitola i Palatina, građevine u kojima su smeštene političke i pravne institucije, čitav niz kultnih mesta i objekata, taverne i bazilike, biseri arhitekture koji se utrkuju u lepoti, visini, višestrukoj nameni, a zatim događanja koja prate sticanje ili gubitak velike, ali i male vlasti, javne svetkovine, religijske svečanosti, suđenja, kažnjavanja, vojni trijumfi, gladijatorske igre, pogrebne ceremonije, scenske predstave, razmena robe i usluga, dokoličarenje običnog čoveka, te varvarske najezde, prva hrišćanska svetilišta, sumrak, ali i ponovni uspon Foruma. Autor polazi od toga da su čitaočeva uobičajena, opšteobrazovna znanja o rimskoj pro­šlosti već izgrađena, što mu je omogućilo da zapis oslobodi, na sreću, od političke istorije, dosadnog ređanja datuma, nizanja perioda, usvajanih periodizacija trinaestovekovne rimske istorije itd. Upravo zbog toga, svaki odabrani kadar se posmatra-čita radoznalo, slikovit je i upečatljiv, a dinamika kojom se smenjuju jedan za drugim dala je tekstu neočekivanu dozu živosti. Time je kod čitaoca i slika samog grada Rima, grada kao živog organizma, stvorila poseban emocionalni utisak. Nije bilo lako ovako slo­ženo štivo izložiti zgusnuto, a tako zanimljivo i nadahnuto. Osnovna ideja autora – o priručniku u kome će na jedan novi, savremeni način prezentovati građu i tako doprineti osavremenjivanju sticanja znanja iz oblasti pravnoistorijskih nauka – realizovana je prevashodno u drugom delu knjige. Ovaj deo, pod naslovom „Pojmovnik“ (ili, kako ga sam autor bliže određuje u predgovoru, „forumski pojmovnik“), predstavlja temeljni deo knjige. Napisan je u formi abecednog pojmovnika – kraćih i dužih abecedno poređanih tekstova/odrednica. Sama forma azbučnog ili abecednog pojmovnika nije, razume se, novost. Poznati su npr. srednjovekovni azbučni ili abecedni zbornici tekstova npr. molitvenog, religioznog karaktera, koji su predstavljali tada svojevrsne enciklopedijske priručnike o određenoj temi. Čini se da se može prepoznati autorova zamisao da svaka odrednica pojmovnika predstavlja celovito, a ipak razumnim granicama omeđeno izlaganje jednog pojma koje ne povlači, manje-više, dalje traganje za drugim odrednicama da bi se upotpunila tražena odrednica. Kada se kaže „celovito izlaganje“, ne misli se samo na sveobuhvatan pristup koji uključuje (razume se tamo gde je to moguće) elemente izabranih oblasti države, prava, religije i mitova, već i pronicanje u oblasti arhitekture, arheologije, antičke književnosti itd., a sasvim neznatno, onoliko koliko je nužno da se zbog preciznosti pomenu određena politička događanja. Celovitosti značajnog broja odrednica doprinose i prevodi fragmenata ilustrativnih latinskih tekstova, a neretko i slike, crteži, grafikoni, spiskovi i sl. Ne treba zanemariti ni nastojanje da se, uz uobičajeno etimološko objašnjenje latinskog naziva odrednica, istakne i višeznačnost pojedinog pojma, tamo gde ona postoji (npr. Aedes, Tessera, Elogium), a neretko ukaže i na sociolingvističko značenje pojma, npr. u pučkoj upotrebi imena boginje Flore (Floralia). Konačno, ali ne i nevažno čitaocima koji nemaju šira znanja iz razmatranih oblasti i latinskog jezika, pristup važnijim odrednicama olakšava spisak odgovarajućih naziva na srpskom jeziku, koji je priložen na kraju knjige. Nema nikakve sumnje da je, s metodološke tačke gledano, izrada pojmovnika zahtevala u prvom redu uvid u raspoloživu građu, a to je značilo uvid u nepregledno bogatstvo raznovrsnih sadržaja. Stoga je autor morao da se upusti najpre u izbor, a zatim predstavljanje probrane građe da se ne bi desilo da nastane jedna velika gomila, a velika gomila je „dokaz onoga što je najgore“ (Seneka, Rasprava o blaženom životu). Jasno je da ne postoji formula koja bi unapred odredila udeo materijala iz izabranih oblasti i da je pitanje izbora koncepcije bio najteži posao autora. Koliko je izbor građe morao biti delikatan zadatak za autora, kazuje činjenica da je pitanje obima knjige kao priručnika, a samim tim i obima pojmovnika kao njenog dela, povlačilo za sobom ograničenje u vidu mnogo toga podrazumevanog kao prethodno stečeno znanje, mnogo toga sintetizovanog, mnogo toga što je moralo ostati neiskorišćeno, a da se opet u svom bogatstvu pojmova koji se obrađuju trebalo odupreti iskušenju da se pojednostavljuje ono što uopšte nije jednostavno. Osim toga, ne treba zanemariti da je „pogled“ s rimskog Foruma ograničen i da je to ograničenje u poznorimskim vekovima bivalo sve veće s pomeranjem strateškog značaja ka severnoitalskim gradovima, a kasnije istočnom delu Carstva, što je povlačilo za sobom nužno izostavljanje značajnog dela materije. Upravo zbog svega toga, izbor autora – korpus pojmovnika sastoji se od preko sedamsto odrednica, od kojih je oko jedna petina upućujućih – i obrada sekvencirane građe mogu biti uvek dočekani s protivrečnim ocenama ili izazvati nedoumice. Jedna od takvih nedoumica u pogledu koncepcije je utisak da će jedan deo čitaočeve radoznalosti ostati ipak nezadovoljen. Naime, koliko god su u predstavljanju probrane građe prethodno navedene oblasti duhovnog života Rimljana dobile značajno mesto, toliko se čitav niz koncepata i instituta rimskog privatnog prava, prvenstveno obligacionog, ne nalazi u pojmovniku. Čini se da bi se objašnjenje za ovo moralo tražiti u koncepcijskom polazištu autora. Naslućuje se da je napor Žike Bujuklića bio prvenstveno okrenut ka dinamici zbivanja (ponekad i prividno efemernih događanja svakodnevnice) na Forumu kao otvorenoj sceni. Ali, uvažavajući eventualno ovakvo koncepcijsko polazište, ne može se, s druge strane, odupreti utisku da sam izbor forme pojmovnika nagoveštava nameru autora da knjigu predstavi kao svojevrstan enciklopedijski priručnik o izabranim temama, što podrazumeva da važnim konceptima i institutima rimskog privatnog prava sleduje zasluženo mesto (kao što su ga, s druge strane, dobile brojne ustanove javnog prava). Forumski pojmovnik otvara još jedno pitanje koje bi se moglo odrediti kao pitanje (teorijsko)metodološkog karaktera. Koliko god se naslućuje namera autora da svaka odrednica bude celovito predstavljanje pojma i koliko god izabrana forma pojmovnika ne veže tako striktno u pogledu sveukupnosti pojmova i obima odrednica, kao što je slučaj kod leksikona i rečnika, ipak se pred čitaocem postavlja pitanje obima i ravnoteže odrednica. Ima odrednica koje izuzetno iscrpno osvetljavaju i tumače pojedine fenomene rimske prošlosti, tako da predstavljaju pojedinačne male studije (npr. Templum, Vestales, Formula, Leges, Bona fides, Imperium, Senatus, Rex, Servus, Triumphus i dr.). Upravo ove odrednice zaslužne su što pred očima čitaoca nastaje (ili se obnavlja) jasnija i potpunija slika rimskog sveta. Mnoge od njih pisane su tako nadahnuto da neodoljivo „povlače“ čitaoca ka novim odrednicama. One plene svojom jasnoćom, preglednošću i iscrpnim navođenjem brojnih podataka, koji se teško mogu naći ovako sabrani na jednom mestu. Međutim, ima i onih odrednica koje su, čini se, neopravdano skromno obrađene. Ne može da ne izazove nedoumicu kod čitaoca činjenica da je npr. odrednica Dominium ex iure Quiritium, posvećena najvažnijem obliku rimske privatne svojine, ograničena na jedan pasus, a da se npr. gotovo na dva lista prostiru rimske prostitutke (Meretrices), sa svojim zvaničnim registrima i dozvolama za rad, sastajalištem, pa sve tako do zlosrećne sudbine žene cara Klaudija, razvratne Mesaline. Ovo je, razume se, subjektivna, tipična ženska primedba i na izvestan način ekstreman primer, ali je neravnomernost udela izabranog materijala jedan od osnovnih utisaka pri čitanju. Koliko god u odnosu na pravo stoji izvesna koncepcijska i metodološka nedoumica, utoliko je nema u pogledu izbora i tretiranja mitsko-religiozne sfere duhovnog života Rimljana. Posebnu pohvalu zaslužuje usredsređenost autora na rimsku religiju i mitove. Nisu retka dela, ne samo kod nas već i u svetu, koja se zadržavaju isključivo na državnopravnoj istoriji Rima u najužem smislu te reči. Ali ne treba smetnuti s uma nerazdvojnu vezu između rimskog života starijeg doba i magijsko-religiozne sfere koja se smatra jednom od najznačajnijih karakteristika arhaičnog rimskog sveta. Sve do kraja republikanskog doba magijsko-religijske karakteristike mogu se sresti u svakom aspektu života i znanja, od pravnog znanja (u kojem su, dobro je poznato, pontifici igrali dugo odlučujuću ulogu), pa sve do npr. medicine, veštine građenja, vojnih aktivnosti itd. Postepeno slabljenje ovih karakteristika rimskog duhovnog života i dosledna laicizacija započinje negde sa uspostavljanjem monarhijskog uređenja, rađanjem jedne nove nobilitas i susreta rimskog sveta sa drugim kulturama, prvenstveno grčkom civilizacijom. Prema tome, magijsko-religiozna sfera jedna je od ne samo najinteresantnijih već i najznačajnijih crta arhaičnog rimskog sveta. Uostalom, i sama ideja o pogledu sa Foruma jednog virtuelnog posmatrača nije nikako mogla da znači samo pogled na političke i pravne institucije čija delatnost se obavljala unutar forumskih velikih ili manjih, zatvorenih ili otvorenih struktura (npr. Curia, Comitium, Basilica, Rostra), već i pogled na hramove i svetilišta koji čine ne samo arhitektonsku celinu nego prevashodno doprinose da ovaj trg dobije vrednost simbola grada Rima, čitave države, rimske civilizacije. S druge strane, spoj mita i religije nije neobičan: religioznu misao prati mit i misterija, mitovi i religija se ukrštaju, ali i razdvajaju. Spoj mita i religije kroz istoriju značio je spoj ljudskog straha i nade. Mit je proizvod stvaralačke mašte (ne postoji jedna opšteprihvaćena definicija mita) i stoga odražava unutrašnji svet, kako pojedinca, tako i društva u celini, pa se može reći da je istorija mita istovremeno i istorija čovečanstva. U toj istoriji rimski mitovi zauzimaju značajno mesto i stoga nema nikakvog razloga da ne dobiju odgovarajući prostor u studijama ovakve vrste. Najzad, nedavno je pokrenuta ogromna planetarna edicija (projekat preko 30 izdavača iz celog sveta) posvećena mitovima, s ciljem da se prevaziđe jedan neobrazovan pogled na mitologiju koji već dugo, negde od XVIII veka, vlada u svetu, pa se tako i ova knjiga pridružuje u pravi čas velikoj ideji međunarodne izdavačke zajednice. Ne samo bogatstvo i raznovrsnost odrednica već i njihova zanimljiva obrada, često dopunjena skicama, šemama, crtežima, razlog su što se ovo štivo preporučuje ne samo studentima prava već i širem čitalačkom krugu. Tako će npr. svako ko u svom rečniku koristi metaforu „samo je korak od Kapitola do Tarpejske stene“ (od trijumfa do sramnog pada) moći mnogo da sazna ne samo o poreklu tog izraza i sudbini nesrećne devojke Tarpeje, već i sve o lingvističkim nedoumicama pomenutog naziva (Tarpeium saxum); ili npr. oni koje interesuje u aktuelnom političkom životu pitanje potrebne ili moguće lustracije, pronaći će u knjizi podatke o izvornoj ideji „očišćenja“ (Lustratio); ili pak o ideji poštenja i nepristrasnosti političkih kandidata (Candidatus, Ambitus) itd. Ali nezavisno od sfere interesovanja čitaoca, jedno je sasvim sigurno: ovo štivo čita se sa olovkom u ruci. Asocijacije koje se množe, slike koje izranjaju, ideje koje se rađaju tokom čitanja željenih odrednica imaju za posledicu da tekst i margine knjige ostaju sa brojnim tragovima olovke. Nisu to samo podvučeni delovi teksta, već su to neretko uskličnici, upitnici, strelice, ispisani komentari. Nema opu­štenog i ravnodušnog čitanja. Može li autor poželeti bolji rezultat od tog? Posebno mesto u ovom zapisu zaslužuju jezik i stil pisca ovog priručnika. Njegov jezik je lep, besednički, u isto vreme slikovit i ekonomičan. Autor očigledno neguje jednostavan stil. Ponegde blesne osoben humorni, čak i satirično-parodični stil. Zahvaljujući svemu tome, autor je postigao izvanrednu lakoću u pristupu i tretmanu ovog zgusnutog i složenog štiva. A to je razlog što tekstove čitamo bez napora i radoznalo. Završni, treći deo knjige, „Prilozi“, koji sadrži prevode izabranih izvora, namenjen je prevashodno studentima prava. Ni ova deonica nije ostala bez autorskog doprinosa. Autor se ne pojavljuje samo u ulozi priređivača, već i ovde daje svoj udeo u vidu novih prevoda i ispravaka postojećih. Ovo delo bez sumnje je plod dugog i brižljivog rada, kao i dugogodišnjeg pedagoškog iskustva u radu sa studentima. Da bi se zaključilo koliko je bio težak posao prikupljanja i obrade materijala nije nužno da se pregleda spisak brojne literature i izvora kojima se autor služio. Dovoljan je pogled na kompoziciju dela, a zatim na obuhvaćene teme koje se kreću od složenih nau­čnih problema do sitnih zanimljivosti iz života Rimljana. Forum Romanum nije stereotipni univerzitetski priručnik, već opsežna monografska studija (sa preko 600 stranica) izložena na moderan i specifičan način. Zanimljivom opštom kompozicijom, raznovrsnošću tematskog opsega, bogatstvom podataka i činjenica, lakoćom izlaganja problemski teškog gradiva, ova knjiga ne samo da će poslužiti svojoj osnovnoj nameni, već je i privlačno štivo za poznavaoce ili za puke ljubitelje (antičke) istorije, a u nju će zaviriti čak i oni koji i ne slute da bi ih ova materija mogla zainteresovati. Žika Bujuklić je učinio stvaralački pokušaj koji je pomerio naše uobičajeno poimanje priručnika – knjiga za uživanje i za sticanje znanja. Zato možemo samo da izrazimo veliko zadovoljstvo što se ovakvo delo pojavilo u našoj naučnoj sredini. Najzad, stiče se utisak da autor, svestan ograničenosti „pogleda“ s rimskog Foruma i stoga nemogućnosti obrade veoma zna­čajnog dela materije izabranih oblasti, nagoveštava nastavak. Da li bi to mogao da bude carigradski Forum Constantini, koji bi ugostio novog virtuelnog posmatrača, ili bi se njemu pristupilo možda kroz neki drugi „portal“? Konstantinov grad na Bosforu to zaslužuje jer je predstavljao ne samo „Novi Rim“, već i prestonicu u kojoj je rimska duhovna baština, a pogotovo pravna, nastavila svoj život, i preko Justinijanove kodifikacije postala temelj evropske kulture i civilizacije. Akademik Lujo Margetić, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, vol. 56, br. 5 (2006), str. 1649-1650 Ž.BUJUKLIĆ: FORUM ROMANUM - RIMSKA DRŽAVA, PRAVO, RELIGIJA I MITOVI Opsežna i korisna knjiga uglednoga beogradskog romanista Žike Bujuklića značajna je prinova srpskoj romanistici. Pravni fakultet u Beogradu izdao je knjigu u seriji Priručnici, Što doista odgovara sadržaju i namjeni knjige. Ideja se autora sastoji u tome da se na jednom mjestu skupe mnoge obavijesti, i to osobito pravno relevantni podaci o središnjem mjestu Rimske Imperije. Forum romanum nalazio se između brežuljaka Kapitola i Palatina i najuže je središte Rima. U širem smislu to je doista bio stoljećima `pupak` (umbilicus) svijeta. Autor je u predgovoru istaknuo da su u knjizi `država, pravo, religija i mitovi Rimljana sagledani očima nekog zamišljenog posmatrača, koji se našao na samome trgu i pratio događanja na njemu tokom vekova` (5). Knjiga se dijeli na tri dijela: U prvome dijelu autor sveobuhvatno obraduje sam Forum romanum (5-85) koji podrobno opisuje s obzirom na njegovu povijest od najstarijih do današnjih vremena. Posebnu draž ovog dijela knjige čine nacrti i fotografije pojedinih građevina uz dodatne podrobne nacrte i to posebne pikazane po pojedinim stoljećima. Taj je dio knjige vrlo atraktivan i poučan i za nepravnike. Drugi je dio najopsežniji (89-565) i obuhvaća oko dvije trećine knjige. Autor ga je nazvao `pojmovnik`. U njemu je veliki broj pojmova Što se odnose, u prvom redu, na rimsko pravo koncizno objašnjen. Drugim riječima, taj jc dio neka vrsta pravno-kulturne enciklopedije. Navodimo samo nekoliko nešto širih natuknica (s oznakom broja stranica u zagradama) da se približno vidi dijapazon izbora: bonafides (161-165), edictum perpetuum (236-238), legis actio (346-355), meretrices (382-385), senatus (480-488), tribun (530-535), vestales (550-556) itd. Treći dio nije manje zanimljiv. Na str. 567-598, tj. nešto manje od 10% knjige, dani su prijevodi nekih za pravnu povijest važnih vrela, npr. leges regiae (567-569), leges duodecim tabularum (569-572), dio Ciceronova Oratio pro Murena (590-595) i Augustova politička oporuka, Res gestae divi Augusti (595-598) itd. Kao što se vidi, autor se nije zadovoljio time što bi čitatelju pružio puku definiciju pojedinog pojma. Dakako, da nije mogao dati o pojedinom problemu širu informaciju o današnjem stanju znanosti (tzv. status quaestionis), jer bi u tom slučaju knjiga ispala najmanje deset puta opsežnija. Autor je bio prisiljen ograničiti se na osnovnu informaciju o velikom broju pojmova, tako da je uspio ponuditi čitatelju tipičan priručnik, ako je čitatelju potrebna brza i pouzdana informacija. Imamo dojam da je autor ostvario djelo koje tako reći nadmašuje snage pojedinca. Možda bi trebalo razmisliti o mogućnosti da se u drugom izdanju tekst preradi i dopuni informacijama koje bi još u mnogim smjerovima pružile daljnja, usudili bismo se reći bezbrojna polja informacija, ali uz pomoć stručnjaka drugih struka. Time bi enciklopedijsko djelo još više dobilo na aktualnosti za pravne povjesnike. Spomenimo na kraju da se u knjizi nalazi određeni broj tiskarskih pogrješaka, očito lapsus calami, koje ne ometaju praćenje teksta.