Tri prostorna krsta su iste visine oko 3 centimetara. Napravljeni su od 5 elemenata i pogodniji su za osobe više usmerene duhovnom razvoju. Prostorni krst se upotrebljava kao lični zaštitnik ili zaštitnik prostorija.Štiti od svih vrsta pojedinačnih štetnih zračenja,ali i od njihovog istovremenog delovanja,kao što su,na primer,zračenja patogenog vodotoka,jonizovanog vazduha,geoloških raselina,Kerijevog čvora,Hartmanovog čvora,psihičkih talasa i slično.Može se upotrebiti i za privremeno ili trajno uklanjanje,ili ublažavanje,različitih zdravstvenih tegoba.Bioenergetičari i radiestezisti mogu da ga koriste kao visak za detekciju štetnih talasa u čovekovom okruženju,za detekciju oboljenja,ali i za daljinske tretmane. Prostorni krst nije pravi,nego asocijativni krst,jer gledan odozgo,odozdo ili sa strane samo izgleda kao krst.Zahvaljujući tome on je delotvoran u svakom položaju u kome se postavi.U slučaju da se koristi kao sobni zaštitnik može da se u bilo kom položaju postavi bilo gde u sobi, na bilo koje mesto.Ne treba da se zatvara u metalnu kutiju,jer tada ne deluje.Jedan prostorni krst je dovoljan za jednu prostoriju.Ukoliko u prostoriji postoje štetna zračenja,koja su uzrokovala da je ljudi izbegavaju jer su se u njoj loše osećali,ili su u njoj loše spavali,posle njegovog postavljanja primećuje se da svi rado borave i bolje spavaju. Prostorni krst je baština pravoslavnog srpskog naroda.Može da se nadje na starim nadgrobnim spomenicima,ali su ga ,poznavajući njegovu moć,srbi nekada u paru stavljali na stubove nosače kapija, tako da su,u povratku sa polja i puta,ljudi i stoka morali da prodju izmedju dva prostorna krsta,koji su sa njih skidali svako spoljno zlo koje su nagazili,ili je bilo nabačeno na njih,ili su ga zadobili na neki drugi način. Radi poboljšanja zdravstvenog stanja,prostorni krst se može koristiti na razne načine.U sedećem položaju se na jedno ili oba kolena postavi krstić,preklopi šakom,odnosno šakama bez dodirivanja.Krstić može da se postavi i na sto i preklopi šakom ili šakama (bez dodirivanja).Može jednostavno da se drži u ruci ili rukama.Na svakome je da pronadje način koji mu najviše odgovara.Sedi se u najopuštenijem položaju,a da pri tome nije potrebna neka specijalna atmosfera koncentracije.Kod sedam od deset ljudi se najkasnije za 2 do 5 minuta u dlanovima javi osećaj povećane toplote,strujanja,žmarci i slično.Takav osećaj može da se javi i u drugim delovima tela,uključujući bolove na različitim mestima,pritisak u glavi,vrtoglavicu itd.Vrlo je značajno da se zapamti na kojim se sve mestima javlja bol,jer je pomoću krstića moguće izvršiti i autodijagnostiku oboljenja nekog organa.Medicinski pregled naknadno će utvrditi početni ili poodmakli stadijum oboljenja za koje se nije znalo.Krstić se drži u pomenutom položaju sve dok se ne javi osećaj da kroz šake struji osvežavajući povetarac,koji se postepeno proširuje kroz celo telo,i tek kada prodje kroz celo telo,ili se ne oseća više nikakva senzacija,prekida se sa držanjem.Ovo traje obično 10 do 20 minuta,sem prvi put kada može da traje pola sata i duže.U medjuvremenu,naravno,bolovi prestaju,vrtoglavica,pritisak i slično,ako su se negde javili.posle ovakvog tretmana najčešće se svi osećaju opuštenim.Svi koji koriste bilo koju terapiju ne treba da je prekidaju,ali će posle odredjenog vremena utvrditi da ona,uz korišćenje krstića,daje bolje rezultate.Tada je moguće ,uz obaveznu kontrolu lekara,da se doza leka smanji.Korišćenje krstića radi poboljšanja zdravstvenog stanja obavlja se po potrebi,a najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Prostorni krst se može upotrebiti i kao isceliteljsko-radiestezijski visak.Dok obični,postojeći ,viskovi služe čoveku zašta on hoće,visak napravljen od prostornog krsta može da služi isključivo za dobrobit.Konkretno,za otkrivanje pitkih i tehničkih voda,mesta i vrsta štetnih zračenja,dijagnosticiranje bolesti i daljinske isceliteljske tretmane.Njime mogu da rukuju samo oni koji su dovoljno čisti da bi ih krst prihvatio.Visak se pravi tako što se prostorni krst obuhvati sedlastom omčom,jer se ne sme ni bušiti ni zakivati.U praksi se koristi na poznati način,ali sa tim da se pre pristupanja radu,traži prethodna dozvola,kako se ne bi,iz neznanja,postupilo suprotno višoj volji. Prosorni krst kao zaštitnik deluje na one koji ga poseduju,sve dok se prema njemu odnose kao prema blagonaklonom prijatelju,dobrom i moćnom,ali čiji rad i dejstvo treba ceniti i poštovati.U slučajevima gde se on primenjuje kao pokretač procesa samoisceljivanja,tamo gde sudbinski nije drugačije odredjeno,bolesnik će po različitim senzacijama unutar organizma utvrditi da li je i kada kod njega taj proces pokrenut.Pri tome se trajni rezultati postižu tek onda kada se uz ispavnu upotrebu krsta shvati da njegova snaga i lekovitost dolazi od našeg Gospoda,kome su simbolično posvećeni svi krstovi,bez obzira na realizovani oblik,i kada se na osnovu tog saznanja promeni svakodnevni život. Ako se napravi prostorni krst dovoljno malih dimenzija,može se bez problema koristiti kao lični zaštitnik.Žene i devojke mogu da ga nose u torbicama,a muškarci u džepu kaputa ili sakoa.Pored osećaja opuštenosti koji se javlja u njegovom prisustvu,vrlo često može se primetiti da vlasnika prostornog krstića iz nerazumljivih razloga odredjeni poznanici i lažni prijatelji počinju da izbegavaju.Druženje nastavljaju samo istinski prijatelji. Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija

Visina najvećeg prostornog krsta je oko 8,4 cm,srednjeg 5,7cm i najmanjeg oko 3cm. Napravljen je od 5 elemenata i pogodniji je za osobe više usmerene duhovnom razvoju.Prostorni krst se upotrebljava kao lični zaštitnik ili zaštitnik prostorija.Štiti od svih vrsta pojedinačnih štetnih zračenja,ali i od njihovog istovremenog delovanja,kao što su,na primer,zračenja patogenog vodotoka,jonizovanog vazduha,geoloških raselina,Kerijevog čvora,Hartmanovog čvora,psihičkih talasa i slično.Može se upotrebiti i za privremeno ili trajno uklanjanje,ili ublažavanje,različitih zdravstvenih tegoba.Bioenergetičari i radiestezisti mogu da ga koriste kao visak za detekciju štetnih talasa u čovekovom okruženju,za detekciju oboljenja,ali i za daljinske tretmane. Prostorni krst nije pravi,nego asocijativni krst,jer gledan odozgo,odozdo ili sa strane samo izgleda kao krst.Zahvaljujući tome on je delotvoran u svakom položaju u kome se postavi.U slučaju da se koristi kao sobni zaštitnik može da se u bilo kom položaju postavi bilo gde u sobi, na bilo koje mesto.Ne treba da se zatvara u metalnu kutiju,jer tada ne deluje.Jedan prostorni krst je dovoljan za jednu prostoriju.Ukoliko u prostoriji postoje štetna zračenja,koja su uzrokovala da je ljudi izbegavaju jer su se u njoj loše osećali,ili su u njoj loše spavali,posle njegovog postavljanja primećuje se da svi rado borave i bolje spavaju. Prostorni krst je baština pravoslavnog srpskog naroda.Može da se nadje na starim nadgrobnim spomenicima,ali su ga ,poznavajući njegovu moć,srbi nekada u paru stavljali na stubove nosače kapija, tako da su,u povratku sa polja i puta,ljudi i stoka morali da prodju izmedju dva prostorna krsta,koji su sa njih skidali svako spoljno zlo koje su nagazili,ili je bilo nabačeno na njih,ili su ga zadobili na neki drugi način. Radi poboljšanja zdravstvenog stanja,prostorni krst se može koristiti na razne načine.U sedećem položaju se na jedno ili oba kolena postavi krstić,preklopi šakom,odnosno šakama bez dodirivanja.Krstić može da se postavi i na sto i preklopi šakom ili šakama (bez dodirivanja).Može jednostavno da se drži u ruci ili rukama.Na svakome je da pronadje način koji mu najviše odgovara.Sedi se u najopuštenijem položaju,a da pri tome nije potrebna neka specijalna atmosfera koncentracije.Kod sedam od deset ljudi se najkasnije za 2 do 5 minuta u dlanovima javi osećaj povećane toplote,strujanja,žmarci i slično.Takav osećaj može da se javi i u drugim delovima tela,uključujući bolove na različitim mestima,pritisak u glavi,vrtoglavicu itd.Vrlo je značajno da se zapamti na kojim se sve mestima javlja bol,jer je pomoću krstića moguće izvršiti i autodijagnostiku oboljenja nekog organa.Medicinski pregled naknadno će utvrditi početni ili poodmakli stadijum oboljenja za koje se nije znalo.Krstić se drži u pomenutom položaju sve dok se ne javi osećaj da kroz šake struji osvežavajući povetarac,koji se postepeno proširuje kroz celo telo,i tek kada prodje kroz celo telo,ili se ne oseća više nikakva senzacija,prekida se sa držanjem.Ovo traje obično 10 do 20 minuta,sem prvi put kada može da traje pola sata i duže.U medjuvremenu,naravno,bolovi prestaju,vrtoglavica,pritisak i slično,ako su se negde javili.posle ovakvog tretmana najčešće se svi osećaju opuštenim.Svi koji koriste bilo koju terapiju ne treba da je prekidaju,ali će posle odredjenog vremena utvrditi da ona,uz korišćenje krstića,daje bolje rezultate.Tada je moguće ,uz obaveznu kontrolu lekara,da se doza leka smanji.Korišćenje krstića radi poboljšanja zdravstvenog stanja obavlja se po potrebi,a najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Prostorni krst se može upotrebiti i kao isceliteljsko-radiestezijski visak.Dok obični,postojeći ,viskovi služe čoveku zašta on hoće,visak napravljen od prostornog krsta može da služi isključivo za dobrobit.Konkretno,za otkrivanje pitkih i tehničkih voda,mesta i vrsta štetnih zračenja,dijagnosticiranje bolesti i daljinske isceliteljske tretmane.Njime mogu da rukuju samo oni koji su dovoljno čisti da bi ih krst prihvatio.Visak se pravi tako što se prostorni krst obuhvati sedlastom omčom,jer se ne sme ni bušiti ni zakivati.U praksi se koristi na poznati način,ali sa tim da se pre pristupanja radu,traži prethodna dozvola,kako se ne bi,iz neznanja,postupilo suprotno višoj volji. Prosorni krst kao zaštitnik deluje na one koji ga poseduju,sve dok se prema njemu odnose kao prema blagonaklonom prijatelju,dobrom i moćnom,ali čiji rad i dejstvo treba ceniti i poštovati.U slučajevima gde se on primenjuje kao pokretač procesa samoisceljivanja,tamo gde sudbinski nije drugačije odredjeno,bolesnik će po različitim senzacijama unutar organizma utvrditi da li je i kada kod njega taj proces pokrenut.Pri tome se trajni rezultati postižu tek onda kada se uz ispavnu upotrebu krsta shvati da njegova snaga i lekovitost dolazi od našeg Gospoda,kome su simbolično posvećeni svi krstovi,bez obzira na realizovani oblik,i kada se na osnovu tog saznanja promeni svakodnevni život. Ako se napravi prostorni krst dovoljno malih dimenzija,može se bez problema koristiti kao lični zaštitnik.Žene i devojke mogu da ga nose u torbicama,a muškarci u džepu kaputa ili sakoa.Pored osećaja opuštenosti koji se javlja u njegovom prisustvu,vrlo često može se primetiti da vlasnika prostornog krstića iz nerazumljivih razloga odredjeni poznanici i lažni prijatelji počinju da izbegavaju.Druženje nastavljaju samo istinski prijatelji. Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta AKO ŽELITE DA VIDITE PONUDU PROSTORNIH KRSTOVA NA KUPINDU KLIKNITE NA http://www.kupindo.com/pretraga.php?bSearchBox=1&Pretraga=prostorni+krst

Visina prosornog krsta je oko 8,4 centimetara. Napravljen je od 5 elemenata i pogodniji je za osobe više usmerene duhovnom razvoju.Prostorni krst se upotrebljava kao lični zaštitnik ili zaštitnik prostorija.Štiti od svih vrsta pojedinačnih štetnih zračenja,ali i od njihovog istovremenog delovanja,kao što su,na primer,zračenja patogenog vodotoka,jonizovanog vazduha,geoloških raselina,Kerijevog čvora,Hartmanovog čvora,psihičkih talasa i slično.Može se upotrebiti i za privremeno ili trajno uklanjanje,ili ublažavanje,različitih zdravstvenih tegoba.Bioenergetičari i radiestezisti mogu da ga koriste kao visak za detekciju štetnih talasa u čovekovom okruženju,za detekciju oboljenja,ali i za daljinske tretmane. Prostorni krst nije pravi,nego asocijativni krst,jer gledan odozgo,odozdo ili sa strane samo izgleda kao krst.Zahvaljujući tome on je delotvoran u svakom položaju u kome se postavi.U slučaju da se koristi kao sobni zaštitnik može da se u bilo kom položaju postavi bilo gde u sobi, na bilo koje mesto.Ne treba da se zatvara u metalnu kutiju,jer tada ne deluje.Jedan prostorni krst je dovoljan za jednu prostoriju.Ukoliko u prostoriji postoje štetna zračenja,koja su uzrokovala da je ljudi izbegavaju jer su se u njoj loše osećali,ili su u njoj loše spavali,posle njegovog postavljanja primećuje se da svi rado borave i bolje spavaju. Prostorni krst je baština pravoslavnog srpskog naroda.Može da se nadje na starim nadgrobnim spomenicima,ali su ga ,poznavajući njegovu moć,srbi nekada u paru stavljali na stubove nosače kapija, tako da su,u povratku sa polja i puta,ljudi i stoka morali da prodju izmedju dva prostorna krsta,koji su sa njih skidali svako spoljno zlo koje su nagazili,ili je bilo nabačeno na njih,ili su ga zadobili na neki drugi način. Radi poboljšanja zdravstvenog stanja,prostorni krst se može koristiti na razne načine.U sedećem položaju se na jedno ili oba kolena postavi krstić,preklopi šakom,odnosno šakama bez dodirivanja.Krstić može da se postavi i na sto i preklopi šakom ili šakama (bez dodirivanja).Može jednostavno da se drži u ruci ili rukama.Na svakome je da pronadje način koji mu najviše odgovara.Sedi se u najopuštenijem položaju,a da pri tome nije potrebna neka specijalna atmosfera koncentracije.Kod sedam od deset ljudi se najkasnije za 2 do 5 minuta u dlanovima javi osećaj povećane toplote,strujanja,žmarci i slično.Takav osećaj može da se javi i u drugim delovima tela,uključujući bolove na različitim mestima,pritisak u glavi,vrtoglavicu itd.Vrlo je značajno da se zapamti na kojim se sve mestima javlja bol,jer je pomoću krstića moguće izvršiti i autodijagnostiku oboljenja nekog organa.Medicinski pregled naknadno će utvrditi početni ili poodmakli stadijum oboljenja za koje se nije znalo.Krstić se drži u pomenutom položaju sve dok se ne javi osećaj da kroz šake struji osvežavajući povetarac,koji se postepeno proširuje kroz celo telo,i tek kada prodje kroz celo telo,ili se ne oseća više nikakva senzacija,prekida se sa držanjem.Ovo traje obično 10 do 20 minuta,sem prvi put kada može da traje pola sata i duže.U medjuvremenu,naravno,bolovi prestaju,vrtoglavica,pritisak i slično,ako su se negde javili.posle ovakvog tretmana najčešće se svi osećaju opuštenim.Svi koji koriste bilo koju terapiju ne treba da je prekidaju,ali će posle odredjenog vremena utvrditi da ona,uz korišćenje krstića,daje bolje rezultate.Tada je moguće ,uz obaveznu kontrolu lekara,da se doza leka smanji.Korišćenje krstića radi poboljšanja zdravstvenog stanja obavlja se po potrebi,a najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Prostorni krst se može upotrebiti i kao isceliteljsko-radiestezijski visak.Dok obični,postojeći ,viskovi služe čoveku zašta on hoće,visak napravljen od prostornog krsta može da služi isključivo za dobrobit.Konkretno,za otkrivanje pitkih i tehničkih voda,mesta i vrsta štetnih zračenja,dijagnosticiranje bolesti i daljinske isceliteljske tretmane.Njime mogu da rukuju samo oni koji su dovoljno čisti da bi ih krst prihvatio.Visak se pravi tako što se prostorni krst obuhvati sedlastom omčom,jer se ne sme ni bušiti ni zakivati.U praksi se koristi na poznati način,ali sa tim da se pre pristupanja radu,traži prethodna dozvola,kako se ne bi,iz neznanja,postupilo suprotno višoj volji. Prosorni krst kao zaštitnik deluje na one koji ga poseduju,sve dok se prema njemu odnose kao prema blagonaklonom prijatelju,dobrom i moćnom,ali čiji rad i dejstvo treba ceniti i poštovati.U slučajevima gde se on primenjuje kao pokretač procesa samoisceljivanja,tamo gde sudbinski nije drugačije odredjeno,bolesnik će po različitim senzacijama unutar organizma utvrditi da li je i kada kod njega taj proces pokrenut.Pri tome se trajni rezultati postižu tek onda kada se uz ispavnu upotrebu krsta shvati da njegova snaga i lekovitost dolazi od našeg Gospoda,kome su simbolično posvećeni svi krstovi,bez obzira na realizovani oblik,i kada se na osnovu tog saznanja promeni svakodnevni život. Ako se napravi prostorni krst dovoljno malih dimenzija,može se bez problema koristiti kao lični zaštitnik.Žene i devojke mogu da ga nose u torbicama,a muškarci u džepu kaputa ili sakoa.Pored osećaja opuštenosti koji se javlja u njegovom prisustvu,vrlo često može se primetiti da vlasnika prostornog krstića iz nerazumljivih razloga odredjeni poznanici i lažni prijatelji počinju da izbegavaju.Druženje nastavljaju samo istinski prijatelji. Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta

Visina prostornog krsta je oko 8,4 centimetara. Prostorni krst se upotrebljava kao lični zaštitnik ili zaštitnik prostorija.Štiti od svih vrsta pojedinačnih štetnih zračenja,ali i od njihovog istovremenog delovanja,kao što su,na primer,zračenja patogenog vodotoka,jonizovanog vazduha,geoloških raselina,Kerijevog čvora,Hartmanovog čvora,psihičkih talasa i slično.Može se upotrebiti i za privremeno ili trajno uklanjanje,ili ublažavanje,različitih zdravstvenih tegoba.Bioenergetičari i radiestezisti mogu da ga koriste kao visak za detekciju štetnih talasa u čovekovom okruženju,za detekciju oboljenja,ali i za daljinske tretmane. Prostorni krst nije pravi,nego asocijativni krst,jer gledan odozgo,odozdo ili sa strane samo izgleda kao krst.Zahvaljujući tome on je delotvoran u svakom položaju u kome se postavi.U slučaju da se koristi kao sobni zaštitnik može da se u bilo kom položaju postavi bilo gde u sobi, na bilo koje mesto.Ne treba da se zatvara u metalnu kutiju,jer tada ne deluje.Jedan prostorni krst je dovoljan za jednu prostoriju.Ukoliko u prostoriji postoje štetna zračenja,koja su uzrokovala da je ljudi izbegavaju jer su se u njoj loše osećali,ili su u njoj loše spavali,posle njegovog postavljanja primećuje se da svi rado borave i bolje spavaju. Prostorni krst je baština pravoslavnog srpskog naroda.Može da se nadje na starim nadgrobnim spomenicima,ali su ga ,poznavajući njegovu moć,srbi nekada u paru stavljali na stubove nosače kapija, tako da su,u povratku sa polja i puta,ljudi i stoka morali da prodju izmedju dva prostorna krsta,koji su sa njih skidali svako spoljno zlo koje su nagazili,ili je bilo nabačeno na njih,ili su ga zadobili na neki drugi način. Radi poboljšanja zdravstvenog stanja,prostorni krst se može koristiti na razne načine.U sedećem položaju se na jedno ili oba kolena postavi krstić,preklopi šakom,odnosno šakama bez dodirivanja.Krstić može da se postavi i na sto i preklopi šakom ili šakama (bez dodirivanja).Može jednostavno da se drži u ruci ili rukama.Na svakome je da pronadje način koji mu najviše odgovara.Sedi se u najopuštenijem položaju,a da pri tome nije potrebna neka specijalna atmosfera koncentracije.Kod sedam od deset ljudi se najkasnije za 2 do 5 minuta u dlanovima javi osećaj povećane toplote,strujanja,žmarci i slično.Takav osećaj može da se javi i u drugim delovima tela,uključujući bolove na različitim mestima,pritisak u glavi,vrtoglavicu itd.Vrlo je značajno da se zapamti na kojim se sve mestima javlja bol,jer je pomoću krstića moguće izvršiti i autodijagnostiku oboljenja nekog organa.Medicinski pregled naknadno će utvrditi početni ili poodmakli stadijum oboljenja za koje se nije znalo.Krstić se drži u pomenutom položaju sve dok se ne javi osećaj da kroz šake struji osvežavajući povetarac,koji se postepeno proširuje kroz celo telo,i tek kada prodje kroz celo telo,ili se ne oseća više nikakva senzacija,prekida se sa držanjem.Ovo traje obično 10 do 20 minuta,sem prvi put kada može da traje pola sata i duže.U medjuvremenu,naravno,bolovi prestaju,vrtoglavica,pritisak i slično,ako su se negde javili.posle ovakvog tretmana najčešće se svi osećaju opuštenim.Svi koji koriste bilo koju terapiju ne treba da je prekidaju,ali će posle odredjenog vremena utvrditi da ona,uz korišćenje krstića,daje bolje rezultate.Tada je moguće ,uz obaveznu kontrolu lekara,da se doza leka smanji.Korišćenje krstića radi poboljšanja zdravstvenog stanja obavlja se po potrebi,a najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Prostorni krst se može upotrebiti i kao isceliteljsko-radiestezijski visak.Dok obični,postojeći ,viskovi služe čoveku zašta on hoće,visak napravljen od prostornog krsta može da služi isključivo za dobrobit.Konkretno,za otkrivanje pitkih i tehničkih voda,mesta i vrsta štetnih zračenja,dijagnosticiranje bolesti i daljinske isceliteljske tretmane.Njime mogu da rukuju samo oni koji su dovoljno čisti da bi ih krst prihvatio.Visak se pravi tako što se prostorni krst obuhvati sedlastom omčom,jer se ne sme ni bušiti ni zakivati.U praksi se koristi na poznati način,ali sa tim da se pre pristupanja radu,traži prethodna dozvola,kako se ne bi,iz neznanja,postupilo suprotno višoj volji. Prosorni krst kao zaštitnik deluje na one koji ga poseduju,sve dok se prema njemu odnose kao prema blagonaklonom prijatelju,dobrom i moćnom,ali čiji rad i dejstvo treba ceniti i poštovati.U slučajevima gde se on primenjuje kao pokretač procesa samoisceljivanja,tamo gde sudbinski nije drugačije odredjeno,bolesnik će po različitim senzacijama unutar organizma utvrditi da li je i kada kod njega taj proces pokrenut.Pri tome se trajni rezultati postižu tek onda kada se uz ispavnu upotrebu krsta shvati da njegova snaga i lekovitost dolazi od našeg Gospoda,kome su simbolično posvećeni svi krstovi,bez obzira na realizovani oblik,i kada se na osnovu tog saznanja promeni svakodnevni život. Ako se napravi prostorni krst dovoljno malih dimenzija,može se bez problema koristiti kao lični zaštitnik.Žene i devojke mogu da ga nose u torbicama,a muškarci u džepu kaputa ili sakoa.Pored osećaja opuštenosti koji se javlja u njegovom prisustvu,vrlo često može se primetiti da vlasnika prostornog krstića iz nerazumljivih razloga odredjeni poznanici i lažni prijatelji počinju da izbegavaju.Druženje nastavljaju samo istinski prijatelji. Prostorni krst od sedam elemenata ,posebno je delotvoran na osobe više okrenute materijalnom svetu,a pored ostalog ,pročišćava sve čakre fizičkog,eteričnog,astalnog i mentalnog tela,koliko je to sudbinski dozvoljeno.Vrlo je efikasan u zaštiti od negativnih psihičkih talasa(vraća ih pošiljaocu),ali i za ublažavanje posledica već učinjenog zla. Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta

Visina prosornog krsta je oko 12 centimetara. Napravljen je od 5 elemenata i pogodniji je za osobe više usmerene duhovnom razvoju.Prostorni krst se upotrebljava kao lični zaštitnik ili zaštitnik prostorija.Štiti od svih vrsta pojedinačnih štetnih zračenja,ali i od njihovog istovremenog delovanja,kao što su,na primer,zračenja patogenog vodotoka,jonizovanog vazduha,geoloških raselina,Kerijevog čvora,Hartmanovog čvora,psihičkih talasa i slično.Može se upotrebiti i za privremeno ili trajno uklanjanje,ili ublažavanje,različitih zdravstvenih tegoba.Bioenergetičari i radiestezisti mogu da ga koriste kao visak za detekciju štetnih talasa u čovekovom okruženju,za detekciju oboljenja,ali i za daljinske tretmane. Prostorni krst nije pravi,nego asocijativni krst,jer gledan odozgo,odozdo ili sa strane samo izgleda kao krst.Zahvaljujući tome on je delotvoran u svakom položaju u kome se postavi.U slučaju da se koristi kao sobni zaštitnik može da se u bilo kom položaju postavi bilo gde u sobi, na bilo koje mesto.Ne treba da se zatvara u metalnu kutiju,jer tada ne deluje.Jedan prostorni krst je dovoljan za jednu prostoriju.Ukoliko u prostoriji postoje štetna zračenja,koja su uzrokovala da je ljudi izbegavaju jer su se u njoj loše osećali,ili su u njoj loše spavali,posle njegovog postavljanja primećuje se da svi rado borave i bolje spavaju. Prostorni krst je baština pravoslavnog srpskog naroda.Može da se nadje na starim nadgrobnim spomenicima,ali su ga ,poznavajući njegovu moć,srbi nekada u paru stavljali na stubove nosače kapija, tako da su,u povratku sa polja i puta,ljudi i stoka morali da prodju izmedju dva prostorna krsta,koji su sa njih skidali svako spoljno zlo koje su nagazili,ili je bilo nabačeno na njih,ili su ga zadobili na neki drugi način. Radi poboljšanja zdravstvenog stanja,prostorni krst se može koristiti na razne načine.U sedećem položaju se na jedno ili oba kolena postavi krstić,preklopi šakom,odnosno šakama bez dodirivanja.Krstić može da se postavi i na sto i preklopi šakom ili šakama (bez dodirivanja).Može jednostavno da se drži u ruci ili rukama.Na svakome je da pronadje način koji mu najviše odgovara.Sedi se u najopuštenijem položaju,a da pri tome nije potrebna neka specijalna atmosfera koncentracije.Kod sedam od deset ljudi se najkasnije za 2 do 5 minuta u dlanovima javi osećaj povećane toplote,strujanja,žmarci i slično.Takav osećaj može da se javi i u drugim delovima tela,uključujući bolove na različitim mestima,pritisak u glavi,vrtoglavicu itd.Vrlo je značajno da se zapamti na kojim se sve mestima javlja bol,jer je pomoću krstića moguće izvršiti i autodijagnostiku oboljenja nekog organa.Medicinski pregled naknadno će utvrditi početni ili poodmakli stadijum oboljenja za koje se nije znalo.Krstić se drži u pomenutom položaju sve dok se ne javi osećaj da kroz šake struji osvežavajući povetarac,koji se postepeno proširuje kroz celo telo,i tek kada prodje kroz celo telo,ili se ne oseća više nikakva senzacija,prekida se sa držanjem.Ovo traje obično 10 do 20 minuta,sem prvi put kada može da traje pola sata i duže.U medjuvremenu,naravno,bolovi prestaju,vrtoglavica,pritisak i slično,ako su se negde javili.posle ovakvog tretmana najčešće se svi osećaju opuštenim.Svi koji koriste bilo koju terapiju ne treba da je prekidaju,ali će posle odredjenog vremena utvrditi da ona,uz korišćenje krstića,daje bolje rezultate.Tada je moguće ,uz obaveznu kontrolu lekara,da se doza leka smanji.Korišćenje krstića radi poboljšanja zdravstvenog stanja obavlja se po potrebi,a najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Prostorni krst se može upotrebiti i kao isceliteljsko-radiestezijski visak.Dok obični,postojeći ,viskovi služe čoveku zašta on hoće,visak napravljen od prostornog krsta može da služi isključivo za dobrobit.Konkretno,za otkrivanje pitkih i tehničkih voda,mesta i vrsta štetnih zračenja,dijagnosticiranje bolesti i daljinske isceliteljske tretmane.Njime mogu da rukuju samo oni koji su dovoljno čisti da bi ih krst prihvatio.Visak se pravi tako što se prostorni krst obuhvati sedlastom omčom,jer se ne sme ni bušiti ni zakivati.U praksi se koristi na poznati način,ali sa tim da se pre pristupanja radu,traži prethodna dozvola,kako se ne bi,iz neznanja,postupilo suprotno višoj volji. Prosorni krst kao zaštitnik deluje na one koji ga poseduju,sve dok se prema njemu odnose kao prema blagonaklonom prijatelju,dobrom i moćnom,ali čiji rad i dejstvo treba ceniti i poštovati.U slučajevima gde se on primenjuje kao pokretač procesa samoisceljivanja,tamo gde sudbinski nije drugačije odredjeno,bolesnik će po različitim senzacijama unutar organizma utvrditi da li je i kada kod njega taj proces pokrenut.Pri tome se trajni rezultati postižu tek onda kada se uz ispavnu upotrebu krsta shvati da njegova snaga i lekovitost dolazi od našeg Gospoda,kome su simbolično posvećeni svi krstovi,bez obzira na realizovani oblik,i kada se na osnovu tog saznanja promeni svakodnevni život. Ako se napravi prostorni krst dovoljno malih dimenzija,može se bez problema koristiti kao lični zaštitnik.Žene i devojke mogu da ga nose u torbicama,a muškarci u džepu kaputa ili sakoa.Pored osećaja opuštenosti koji se javlja u njegovom prisustvu,vrlo često može se primetiti da vlasnika prostornog krstića iz nerazumljivih razloga odredjeni poznanici i lažni prijatelji počinju da izbegavaju.Druženje nastavljaju samo istinski prijatelji. Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta

Josif Rajačić (Lučane kod Brinja, 20. jul 1785 — Sremski Karlovci, 13. decembar 1861) je bio srpski pravoslavni mitropolit karlovački od 1842. do 1848. godine, a potom arhiepiskop karlovački i patrijarh srpski od 1848. do 1861. godine. Zaslužan je za stvaranje Srpske Vojvodine i uzdizanje Mitropolije na stepen Patrijaršije. Rođen je u Lučanima kod Brinja (Lika) od oca Luke, sveštenika - prote, i majke Vasilije rođ. Čudić. NJegovo svetovno ime je Ilija.[2] U Brinju je pohađao nemačku školu, a zatim se školovao u Zagrebu, Sremskim Karlovcima i Segedinu gde je završio prvu i drugu godinu filozofije. Studije je nastavio u Beču gde je učio pravne nauke, latinski jezik i lepu umetnost. Studije nije završio jer je 1809. stupio u đački bataljon u odbranu Austrije od Napoleonove Francuske u ratu. Po završetku rata, Francuzi su vladali njegovim zavičajem, odbio je da se stavi u njihovu službu i odlučio je da služi svom narodu, pa se zbog prekinutih studija stavio na raspolaganje svom nadležnom episkopu gornjokarlovačkom Mojsiju Miokoviću koji ga je zamonašio 10. aprila 1810. godine u manastiru Gomirju. Sa pozicije arhimandrita gomirskog i administratora eparhija karlovačke i pakračke, postavljen je za episkopa dalmatinskog. U Sremskim Karlovcima ga je 24. juna 1829. posvetio mitropolit karlovački Stefan. Na mestu episkopa dalmatinskog ostao je do 1833. godine. Za to vreme otvorio je Klirikalnu školu (bogosloviju) u Šibeniku i posebno vodio borbu sa pokušajima unijaćenja pravoslavnih Srba u Dalmaciji. Nije podlegao pritisku da se lica koja su prešla na uniju brišu iz pravoslavnih matičnih knjiga, jer je smatrao da to nisu činili dobre volje nego po pritisku. Odlukom Dvorske kancelarije premešten je 5. jula 1833. za episkopa vršačkog. Dao je prilog od 3600 forinti gimnazijskom fondu u Vršcu. U Vršcu se susreo s opakom bolešću kolerom i otkrio da se njen bacil ne prenosi direktno u dodiru s obolelim, nego okuženim jelom i pićem. Lično je sa sveštenstvom obilazio obolele, često i napuštene i krepio ih i hrabrio zdrave da peru ruke i vode računa o hrani i tako spasio mnoge od sigurne smrti. Četrdeset godina kasnije Robert Koh izdvojio je bacil kolere i utvrdio ono što je episkop Rajačić znao mnogo ranije. Posle smrti mitropolita Stefan Stankovića u avgustu 1842. biran je novi mitropolit karlovački na Narodno-crkvenom saboru. Josif Rajačić je dobio veliku većinu, ali dvojica episkopa nisu hteli da odustanu od svoje kandidature i da uvaže nacionalne i verske interese, njima je lični interes bio ispred opšteg, tako da odluka nije mogla biti jednoglasna. Carski komesar je saopštio ukoliko se sabor ne složi oko jednog kandidata da će car lično imenovati novog mitropolita. Prvi put u istoriji Karlovačke mitropolije austrijski car je tada imenovao mitropolita, upravo Josifa Rajačića 1842. Iako je želeo da postane mitropolit, Josif Rajačić je bio nezadovoljan ovakvim ishodom. Bolela ga je pohlepa i neshvaćanje od strane pojedinih episkopa koji su služili tuđem interesu. Upozoravao je da je to breme preteško i ne može ga svako poneti. Rajačić je molio da se nikad više ne ponovi takvo gloženje oko ove stolice ili patrijarhove, ali nije vredelo nesloga je bila češća pojava. Ovaj presedan ponovio se još jednom kada je car 1881. imenovao za patrijarha Germana Anđelića. ...........Rajačić je tražio načina da izbegne direktan vojni okršaj s Mađarima i preduzimao diplomatske korake i pokušavao dogovorom rešiti probleme i zbog toga je kao i zbog odobrenja Odluka Majske skupštine otišao Caru u Beč. Međutim, mladi, obrazovani i odlučni Stratimirović, iako zamoljen od Rajačića da ne naseda provokacijama, na jedan brutalni napad Mađara na Karlovce odgovorio je vatrom i tako je započeo za nedovoljno spremljene Srbe težak oružani sukob u koji su se uključili dobrovoljci iz Srbije na čelu s vojvodom Knićaninom. Vojvoda Šupljikac prvog dana preuzimanja funkcije iznerviran mnogim stvarima pao je od kaplje u Pančevu, prilikom obilaska bojišta. Tako da je Rajačić kao predsednik Glavnog odbora, morao preuzeti i tu funkciju i donositi složene i odgovorne odluke. Kada je Mađarska revolucija, uz pomoć ruske vojske, ugušena, austrijske vlasti nisu imale više potrebe činiti ustupke Srbima, ni Hrvatima, pa su, u novembru 1849. godine, na području Srpske Vojvodine formirale novu krunovinu pod nazivom Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat. Rajačića su postavili za komesara, to je ishod Srpske revolucije. Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat je ukinuto 1860. godine. Patrijarh je mnogo negodovao i zahtevao od Cara da to ne čini na Blagoveštanskom saboru, koji je tim povodom sazvao, ali Car nije mnogo mario za sva dela dobročinstva koja su Srbi u krvi podneli za Cara i Carevinu. Rajačić je sve svoje znanje i moć i svu svoju energiju trošio da pomogne da Vojvodina dođe pod upravu srpskog naroda. Prilike su se promenile i njegova politička tvorevina 1918. godine donela je odluku o prisajedinjenju Vojvodine i Srema matici Srbiji. Srpski narod ga pamti kao osnivača Vojvodine Srpske, srpske patrijaršije pod nazivom Srpska, koje ime nose od tada svi srpski patrijarsi. Uspeo je da se srpski narod u Monarhiji i Evropi naziva svojim imenom a ne Raci i Vlasi kako su Srbe tada nazivali, te da njegov crkva bude priznata a ne šizmatična, grkonesjedinjena i sl. nego Srpska pravoslavna crkva, osnovao je crkvu u Beču i Trstu i tako pravoslavlje predstavio Evropi i Zapadu. Uveo je jednoobraznu liturgiju u hramove, uniformisanost sveštenstva, dao uglazbiti srpska crkvena pojanja i svoj narod i crkvu predstaviti kao dostojne i uzvišene u Evropi. Osnovao je arhiv, pokrenuo osnivanje muzeja i univerziteta u Karlovcima, uveo protokol u svoj dvor, i dao napisati Prvi srpski kuvar. Osnovao je botaničku baštu, bolnicu, štampariju (Litografiju) i još mnogo toga. Izgradio je mnoge škole, crkve i stipendirao veliki broj đaka i studenata na tadašnjim evropskim učilištima. Bio je tajni savetnik bečkog Cara, ali i veliki prijatelj srpskog kneza i celog srpskog naroda. Josif Rajačić je pomagao prosvetni razvoj Srba u Austriji. U vreme dok je bio karlovački mitropolit otvoreno je mnogo novih srpskih škola, pomogao je da se gimnazije u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu uzdignu u rang punih gimnazija. Takođe je otvorio patrijaršijsku biblioteku i štampariju u Sremskim Karlovcima. Pokušao je da 1854. godine u Sremskim Karlovcima otvori univerzitet, ali u tome nije uspeo. Zbog nasluga za austrijsku državu car mu je dodelio baronstvo, sa predikatom `Brinjski`, po njegovom zavičaju. Umro je u Sremskim Karlovcima 1/13. decembra 1861. godine i sahranjen u Sabornoj crkvi.

stampano na kartonu na 5 jezika prelom - 6 stranica 23 x 22 cm Hasanaginica (Kameni despot ili jedna mogućnost narodne pesme Hasanaginica) je jugoslovenski igrani film iz 1967. godine. Scenario i režiju je uradio Miodrag Mića Popović prema motivima istoimene srpske narodne pjesme, u kojoj majci, igrom sudbine rastavljenoj od dece, srce prepukne od tuge za njima. Hasanaga je odavno napustio dom i otišao u vojni pohod, ostavivši kod kuće ženu Zeinu sa dvoje dece i ostarelom sluškinjom. Zeini u posetu dolazi brat Murat, žaleći se da mu je voda odnela zemlju i traži od sestre novac kako bi kupio novu zemlju od Imotskog Kadije. Zeina nestrpljivo čeka Agu. Ipak, susret sa Kadijom će biti fatalan - Zeina će biti proterana i zauvek odvojena od svoje dece. Film rađen prema motivima istoimene narodne pesme, u kojoj majci, igrom sudbine rastavljenoj od dece, srce prepukne od tuge za njima. Milena Dravić Hasanaginica Rade Marković Džamonja Relja Bašić Imotski kadija Rastislav Jović Hasanaginičin brat Murat Đorđe Nenadović Kaja Grganović Bogdan Dević Aleksandar Dević Ljiljana Petrović Prvoslav Nikolić Živorad Šobić --------------------------------------- Centar Filmskih radnih zajednica (Centar FRZ) je producentska kuća koja je nastala 1970. godine iz prvobitnog Servisa Filmskih radnih zajednica (Servisa FRZ). U periodu do 1978. godine su proizveli dosta filmova koji su osvajali razne nagrade a u ovom periodu je dosta rađeno koprodukcija sa drugim filmskim studijima u bivšoj Jugoslaviji npr: Jadran film Zagreb (proizvedeni zajednički Atentat u Sarajevu i Seljačka buna 1573. iz 1975), Viba film Ljubljana (Crveno klasje iz 1970, Oksigen iz 1970, Begunac iz 1973) itd. Značajni rukovodioci u ovom periodu (koji su u tom periodu uradili najveći broj filmova kao direktori produkcije dotičnog filma u produkciji Centra FRZ su: Aleksandar Radulović, Dušan Perković, Radivoje Popović, Milenko Stanković, Aleksandar Stojanović i Milan Žmukić . 1978. godine menja se naziv u Centar film Beograd koji je ostao do dana današnjeg. -------------------------- Hasanaginica Žanr: Tragedija Režija: Miodrag (Mića) Popović Kratak sadržaj: Film rađen prema motivima istoimene narodne pesme, u kojoj majci, igrom sudbine rastavljenoj od dece, srce prepukne od tuge za njima. Producent: FRZ, Beograd Scenario: Miodrag (Mića) Popović Muzika: Zoran Hristić Snimatelj: Milorad Marković Scenografija: Vlastimir Gavrik Zemlja porekla: Jugoslavija, Srbija Montaža: Jelena Bjenjaš Trajanje: 81 minuta Tehnika: Widescreen, crno-beli Prvo prikazivanje: 5.7.1967. ------------------------- Miodrag Mića Popović (Loznica, 12. juni 1923 — Beograd, 22. decembar 1996), akademik, bio je slikar, likovni kritičar, pisac i filmski režiser. U Beograd sa porodicom dolazi 1927. godine gde je završio osnovnu školu, a od 1933. do 1941. pohađa Treću mušku gimnaziju. Godine 1942. odveden je u Nacionalnu službu. Posle bolesti i operacije oteran 1943. u logor Franken kod Žagubice, potom, po kazni, u štraflager u Borskom rudniku. Zbog bolesti iste godine otpušten i vraćen kući. Posle oslobođenja Beograda mobilisan i upućen u propagandno odeljenje Štaba II armije. Na lični zahtev 1945. upućen na front gde je ranjen; tada je primljen u SKOJ. Sa svojim bataljonom stigao do Lajbnica u Austriji; tada je primljen u KPJ ali ubrzo i isključen. Zbog jednog pisma uhapšen i sproveden u vojni istražni zatvor u kome je proveo četiri meseca; Vojni sud ga osuđuje ali je odmah amnestiran i demobilisan. Na Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu upisao se 1946. u klasu profesora Ivana Tabakovića. Tada je živeo u Siminoj 9a koje postaje stecište mnogih, kasnije veoma poznatih i uticajnih političara, intelektualaca i umetnika. Zajedno sa Batom Mihailovićem, Petrom Omčikusom, Miletom Andrejevićem, Ljubinkom Jovanović, Kosarom Boškan i Verom Božičković, napušta Akademiju i odlazi u Zadar, gde je 1947. formirana čuvena „Zadarska grupa“, prva umetnička komuna u posleratnoj Jugoslaviji. Po povratku u Beograd, zbog samovolje i nediscipline svi su bili izbačeni iz Akademije. Kasnije im je dozvoljeno da nastave studije slikarstva, sem Mići Popoviću, sa obrazloženjem da je „svršen slikar pa mu Akademije više nije potrebna“. Popović je nastavio da uči sam, uz pomoć profesora Ivana Tabakovića. Počeo je da slika 1938. godine družeći se sa slikarem Svetolikom Lukićem. Do rata je bio redovni posetilac Muzeja kneza Pavla i Umetničkog paviljona na Kalemegdanu. Od 1940. godine izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Prvu samostalnu izložbu održao u Beogradu 1950. godine. Počeo da objavljuje kritike i eseje 1950. godine. Oženio se Verom Božičković 1949. godine sa kojom odlazi u Pariz 1951. na šest meseci, a potom 1952. u kome u nekoliko navrata ostaje do 1959. Boravio u Njujorku 1980—1981. i bio gostujući profesor na Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju 1982. Za dopisnog člana SANU izabran je 1978, a za redovnog 1985. Mića Popović je prošao kroz nekoliko slikarskih faza od kojih su najpoznatije „enformel“ (francuski: informel, bez forme) u periodu 1959—1969. i „slikarstvo prizora“ od 1969. do 1979. No, pre toga je imao zanimljivu predistoriju koja je takođe značajna za srpsko slikarstvo druge polovine dvadesetog veka. Ona se može podeliti u nekoliko perioda. Pre dolaska na Akademiju likovnih umetnosti 1946. godine Popović se već uveliko zainteresovao za slikarstvo. Njegova rano ispoljena prirodna potreba za likovnim oblikovanjem ozbiljnije je izražena u gimnaziji kod Riste Stijovića koji mu je bio profesor crtanja. Istovremeno je počeo da posećuje tekuće izložbe priređivane u Umetničkom paviljonu na Kalemegdanu i u Muzeju kneza Pavla. Tu je imao prilike ne samo da vidi i da se neposredno upozna sa najznačajnijim ostvarenjima srpskih i jugoslovenskih umetnika, već i sa inostranom umetnošću. Značajno je bilo i njegovo poznanstvo sa slikarem Svetolikom Lukićem koji mu je prvi ukazao na slikarstvo kao umetnički medij. Te dve okolnosti su smanjile Popovićevo interesovanje za gimnazijskim školovanjem i potpuno ga okrenuli likovnom stvaralaštvu. Ozbiljan preokret u Popovićevoj umetnosti nastaje na samom početku studiranja na Akademiji. Sukob dve ideologije profesora te škole, onih koji su vatreno zastupali novu ideologiju socijalističkog realizma i drugih, starijih koji su u tišini ostali privrženi predratnoj estetici poetskog realizma, i intimizma nikako nije odgovarao mladom slikaru koji je video da tu nešto nije u redu, ali tada nije razumeo šta. No, ubrzo je shvatio da mu školski program rada nikako ne odgovara, te je nagovorio drugove iz svoje klase da samoinicijativno, pre kraja školske godine odu u Dalmaciju i da se, posle kratkog traženja, na nekoliko meseci zadrže u Zadru. Tada i nastaje mit o „Zadarskoj grupi“, prvoj koja je nastala u novoj Jugoslaviji. Mediteransko svetlo, pejzaž i sloboda međusobnog portretisanja su u tom trenutku potpuno zadovoljili potrebe te skupine slikara. Napunjeni novom kreativnom energijom vraćaju se u Beograd i bivaju izbačeni sa Akademije. Posle urgiranja njihovih protežea na visokim političkim i državnim položajima svi su, sem Miće Popovića, bili vraćeni na školovanje. Danas je teško pretpostaviti da li je takva odluka pomogla ili odmogla Popoviću da postane toliko specifičan umetnik u srpskom slikarstvu koji će toliko obeležiti njegov razvoj skoro do samog kraja veka. Ova nedoumica je podstaknuta njegovim mukotrpnim traganjem za likovnim izrazom, „traženjima i lutanjima“ kroz koji je Mića Popović prošao tokom gotovo cele šeste decenije. U njima je bilo svačega, od etnografskih motiva do srednjovekovnog živopisa, od starog poetskog intimizma do isto tako anahrone „Pariske škole“ sa kojom se neposredno suočavao tokom nekoliko boravaka u toj bivšoj svetskoj prestonici slikarske umetnosti. Ako se u Parizu suočavao sa novom umetnošću koja je postavljala temelje enformela, on još nije bio kreativno spreman da to primeti, a još manje da unese u sopstveno delo. Bilo je potrebno da se najpre upozna sa filozofijom zen budizma, a da potom praktično vidi kako nastaju „enformel“ slike na samom isteku pedesetih godina da bi se silovito upustio u ono što je definitivno obeležilo srpsku umetnost šezdesetih i dovelo je u stvarne relacije sa internacionalnim tokovima. Mića Popović je u istoriografiji postavljen na sam vrh tog novog talasa u našem slikarstvu, ne samo po delima koje je stvarao već i po nekolikim kritičkim opservacijama koje su toj umetnosti dali neophodnu teorijsku osnovu. Ali, Popović ponovo preživljava svojevrsno zasićenje enformelnom slikarskom praksom i, uz promenjene političke i socijalne okolnosti na početku osme decenije, otpočinje svoju poslednju avanturu — „slikarstvo prizora“. Prevratnički povratak u figurativnost neminovno ga je odveo u angažovano slikarstvo koje je kao „poslednja odbrana jednog naroda“ moralo da pokaže umetnikov jasan politički stav izražen i simbolički — serijom slika sa majmunima, i tekstualno — „Manipulacija“, „Ne hvala!“, „Oštra osuda crnog talasa“, i serijom „Gvozden“ (gastarbajteri). U „Heksagonalnom prostoru“ sa prijateljima: Živoradom Stojkovićem, Borislavom Mihajlovićem Mihizom, Dobricom Ćosićem, Lazarom Trifunovićem i Antonijem Isakovićem on 1970. obznanjuje početak javnog disidentskog delovanja kome je ostao privržen do devedesetih, kada u uslovima višestranačja prelazi u opoziciju. Nimalo nije slučajno da je poslednji javni nastup, već vidno umoran i bolestan imao neposredno pred smrt ispred pobunjenih studenata beogradskog univerziteta 1996. godine. Centralno mesto ukupnog slikarskog opusa Miće Popovića, gledano retrospektivno, u svim fazama, bilo je sudbinsko osećanje tragičnosti postojanja — koliko individualnog, toliko i kolektivnog.