Stojović Zoran Šifra artikla: 726.7863 Autentičnost: Original Dimenzije: 40 × 30 cm Tehnika: Ulje, Platno Motiv: Pejzaž Godina izrade: 2010 Uramljeno: Nije uramljeno Cena: €200 Dostupnost: Za prodaju

LUNA PARK HOTEL Cairo, Egypt Mek povez, 12 stranica, 12x16cm Tekst na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku Dobro očuvano ( zadnja korica trag od savijanja, vidite foto) - Turistički katalog najverovatnije iz 1914. - Otvoren od 1911. do početka 1915. godine, Luna Park u Kairu bio je prvi zabavni park zapadnog stila u Africi i prvi na Bliskom Istoku. 19. januara 1915. godine zgrade i okolina pretvoreni su u pomoćnu bolnicu zbog Prvog svetskog rata. Bolnica je zatvorena 10. jula 1916. godine. II1

Lokacija, Skoplje - Makedonija. Prodaja samo za kes na licu mesta pri preuzimanju, vas utovar, prevoz, izvozno/uvozne dazbine, carina, porez i slicno. Prodaja po principu vidjeno-kupljeno. Nikakve zamene ili kompenzacje nisu moguce. Kupljeno od STERN distributera za Makedoniju pre oko godinu dana. Proizveden za MK trziste 220V. U mint (perfektnom) stanju, kompletno 100% ispravan. 101 put igrano od proizvodnje do danas. 101 lifetime games played. Korisceno samo u kuci u domacim uslovima. Vise informacija o masini: https://www.thepinballcompany.com/product/jurassic-park-pro-pinball-machine-by-stern/ https://sternpinball.com/game/jurassic-park/ Dodatno instalirani dodaci (proizvodnja mezelmods) u vrednosti od preko $500 - Pteranodon (https://mezelmods.com/collections/jurassic-park-pinball-stern/products/jurassic-park-pinball-pteranodon) $50 - Velociraptor (https://mezelmods.com/collections/jurassic-park-pinball-stern/products/jurassic-park-pinball-pro-velociraptor) $69 - East Dock Sign (https://mezelmods.com/collections/jurassic-park-pinball-stern/products/jurassic-park-pinball-east-dock-sign) $30 - Barbasol Can (https://mezelmods.com/collections/jurassic-park-pinball-stern/products/jurassic-park-pinball-barbisol-can) $25 - Raptor Pen (https://mezelmods.com/collections/jurassic-park-pinball-stern/products/jurassic-park-pinball-raptor-pen) $50 i jos mnogo toga. Slike u prilogu su od masine koja se prodaje.

Naslov: Svetska trgovinska organizacija i preduzeća u spoljnoj trgovini Autor(i): Stevan Rapaić Izdavač: Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu Mesto: Beograd Godina: 2013 Povez: mek Strana: 218 Format: B5 Pismo:Latinica Stanje knjige: nekorišćeno tel/viber: 063/17-47-258 Lično preuzimanje kod Muzej Istorije Jugoslavije (Kuća Cveća), tj. Hajd Parka ili Autokomanda, po dogovru u centru grada

Zbog selidbe, na prodaju ispravan, očuvan i funkcionalan: porodični, raritetni, unikatni, dvodelni kredenac (XIX vek) ORAH i JASEN (duborez) Dimenzije u santimetrima: 225 – ukupna visina 125 – ukupna širina 55 – dubina donjeg dela 33 – dubina gornjeg dela Demontaža/iznošenje/transport je na teret kupca Kredenac možete lično da vidite u stambenom suturenskom podrumu na Bulevaru Nikole Tesle (Niš-Crveni Krst, naselje “Stevan Sinđelić”, pored NT-parka i Tehničkih fakulteta)

kultno Bozino delo . Božidar Boža ILIĆ (Žitni Potok, 1919 - ?, 1993) Šetači u parku (Kalemegdan), oko 1970. tempera 22 x 32 cm plus par excellence ram iz perioda signatura dole levo FOTO-sertifikat Nikola Kusovac i ArtMedia

Tehnika: Kombinovana tehnika -pozlata-giclee-ulje Dimenzije: 80x60 cm Uz umetničko delo dobijate sertifikat

Naslov: Mathematical Analysis: A Brief Course for Engineering Students Autor(i): A. F. Bermant, I. G. Aramanovich Izdavač: Mir Publishers Mesto: Moskva Godina: 1979 - second edition Povez: tvrd sa omotom - omot oštećen što se vidi na slici Strana: 786 Format: 24 cm Pismo: English Stanje knjige: odlično očuvano - samo omot oštećen ostalo besprekorno tel/viber Uplata se može izvršiti pouzećem, a može i pre slanja uplatom na račun u Telenor banci. Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje podrazumeva dolazak na mesto gde se dogovorimo (Beograd - uglavnom centar, Muzej Istorije Jugoslavije, tj. Hajd Parka, Autokomanda, Dedinje) u tom slucaju i plaćanje lično.

Naslov: Mathematical Analysis: A Brief Course for Engineering Students Autor(i): A. F. Bermant, I. G. Aramanovich Izdavač: Mir Publishers Mesto: Moskva Godina: 1979 - second edition Povez: tvrd sa omotom - omot oštećen što se vidi na slici Strana: 786 Format: 24 cm Pismo: English Stanje knjige: odlično očuvano - samo omot oštećen ostalo besprekorno tel/viber Uplata se može izvršiti pouzećem, a može i pre slanja uplatom na račun u Telenor banci. Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje podrazumeva dolazak na mesto gde se dogovorimo (Beograd - uglavnom centar, Muzej Istorije Jugoslavije, tj. Hajd Parka, Autokomanda, Dedinje) u tom slucaju i plaćanje lično.

PLOČA JE U PERFEKTNOM STANJU!! VINIL: 5 NEAR MINT OMOT: 5 A1 Skaiting In Central Park A2 No Happiness For Slater, A3 A Social Call B1 Cue #9 B2 A Cold Wind Is Blowing B3 Odds Against Tomorrow

JAKO RETKA RAZGLEDNICA - RETKO IZDANJE - JEDNA OD PRVIH - REDAK I IZDAVAC / JOS SE KORISTI IME `SMRDAN BANJA` KVALITET KAO NA SLICI MOZETE POGLEDATI MOJU PONUDU I NA http://www.limundo.com/Clan/ministar/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/ministar/SpisakPredmeta

Najbolje šaljem kao CC PAKET postexpresa.. Postojao je i album za ove sličice..iz ovih čokoladica.. Baš lepo i retko za ljubitelje i kolekcionare slatkiša,omota i ambalaže! Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate NE Šaljem u inostranstvo jedino i osim ako imate nekoga u Srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke! Za pretragu Slatkiši,omoti,omo,čokolada,jugoslavija ,Yu,SFRJ,..

Zoran Stošić-Vranjski TAŠMAJDANSKI PARK 500 € - Prodato Ulje na lesonitu 45,5 x 70 Delo sa svojstvima kulturnog dobra 1963. Prethodno delo Sledeće delo

Dva Vilerova goblena,  Gute Kameraden (30x40 cm bez rama) i Koncert im Park (27x37 cm bez rama). 150 € po komadu. Stanje očuvano, kao što se vidi na slikama.

. Sovjetski ratnik drzi nemacku devojcicu u narucju, manja zvanicno odlivena bronzana reljefna verzija iz perioda, visina 26,5 cm, teska je - nije lagana, autor ‎Yakov Belopolsky, lokacija velike verzije: Soviet War Memorial (Treptower Park) Ovaj komad poseduje dve protruzije - elektrode na poledjini sa kojima se moze uzidati ili prikaciti na neku cvrstu pozadinu. po svemu sudeci to je spomenik koji su Nemci podigli Sovjetima u Berlinu kao znak zahvalnosti za oslobodjenje od Nacizma u Drugom svetskom ratu. One of the best known Soviet war memorials stands in Treptower Park, Berlin. A 12 foot tall bronze Russian soldier holds a young German girl in his arms while his sword cuts through the Nazi swastika, which he crushes underfoot. The monument was removed for renovation in 2003 but restored in 2004.

LIMITED EDITION!! ZLATNI VINIL JE ŠTAMPAN U TIRAŽU OD SAMO 10 (DESET) KOMADA!! PLOČA JE NOVA, NESLUŠANA, NIJE CELOFANIRANA!!! VINIL: 5 MINT OMOT: 5 MINT A1 Daire A2 Blues A3 Možda Ima Vremena A4 Bluz U Parku B1 Crna Dama B2 Strašilo B3 Ulazak U Harem B4 Miris Nje B5 Biska 2

LIMITED EDITION!! ZLATNI VINIL JE ŠTAMPAN U TIRAŽU OD SAMO 10 (DESET) KOMADA!! PLOČA JE NOVA, NESLUŠANA, NIJE CELOFANIRANA!!! VINIL: 5 MINT OMOT: 5 MINT A1 Daire A2 Blues A3 Možda Ima Vremena A4 Bluz U Parku B1 Crna Dama B2 Strašilo B3 Ulazak U Harem B4 Miris Nje B5 Biska 2

odlicno ocuvano, pogledati slike Beograd, Izdavacka knjizarnica Gece Kona, Knez Mihajlova 1 1927 У најкитњастијем храму Рада Неимара - Љубостиња Последње грожђе у Жупи Гоч гори Пазарни дан у Крушевцу Ој, девојко Жива Македонија Старост и младост Арнаучад у Ругову игра се Којим путем? Босна у изборима Борба око првенства У Темишвару Београд и г. Крлежа Ноћу, крај Саве Жеља кроз Балканску Чика Ристин парк Велика циганска забава Црногорци траже железницу Путем одступања српске војске У Бугарској, после атентата Балканска загонетка Ћирилица Тврде корице 166 странице Avangarda, gromobran svemira, gojko tesic, albatros, zenitizam, nadrealizam, pantologija...

ALEKSANDAR SIMIC - ORIGINALNA FOTOGRAFIJA - veliki format - studentski park - kolarac - beograd - zima - sneg - PM fakultet dim. 39 x 29 , nepotpisana Александар Аца Симић (Београд, 24. јули 1898 — Београд, 18. јануар 1971) је био фото-репортер, новинар. По завршеној матури у Београду отишао у Париз где је студирао у Националној школи декоративних уметности и апсолвирао на архитектури. Прве фотографије снимио 1912. Затим се као фотограф среће 1915. у Првом светском рату, приликом преласка Албаније. Од 1921. бавио се професионално новинском фотографијом, а објављивао је у листу Недељне илустрације, затим радио у листу Политика (од 1924. до почетка Другог светског рата), и сматра се првим фото-репортером тог листа. За време окупације сарађивао као фото-репортер са листом Коло. Будући да је тај лист основан од окупационих власти, та сарадња је Симићу, после рата, приписана као „колаборација са непријатељем“. После 1945. привремено му је забрањен рад у новинарству „због рада у режимском листу, у време окупације“. Да би прехранио породицу бавио се неко време позоришном фотографијом за Народно позориште у Београду. Када је скинута забрана да ради у новинарству (али је и даље је важила забрана за рад у листу Политика) Симић је наставио рад у Фото-агенцији „Југопрес“ (деловала под окриљем Новинске агенције „Танјуг“), па у листовима Глас и Дуга, а од 1952. је у листу Борба, као уредник фотографије. Пензионисан је 1960. године. Био је носилац Албанске споменице, и добитник неколико награда за фотографију. Био је члан Фото-секције УЛУПУС-а и Секције фото-репортера Удружења новинара Србије. Симић се превасходно бавио новинском фотографијом, фотографисањем актуелних догађаја. Остварио је и један број портрета истакнутих личности. Показивао је осетљивост за уличне призоре и анегдотске ситуације. Део његовог опуса односи се на тему Архитектура старог Београда. Његова дела (фотографије и негативске плоче) налазе се у Фототеци листа Политика, Музеју града Београда и Музеју примењене уметности у Београду. Његова дела уврштена су у критичку ретроспективу - поводом 150 година фотографије у свету: „Фотографија код Срба 1839-1989“, Галерија САНУ, Београд, 1991. Постхумно су одржане две изложбе са истим избором његових дела: „Фотографије Аце Симића“, Галерија Дома омладине, Београд, маја 1983, и „Београд Политикине младости : фотографије Аце Симића“, Београд: Хол палате „Политика“, август 2003. Иако је Симићев опус обиман, није истражен, утицајем је недовољно значајан и незапажен од струке и критике. --------------------- ------------------- ------------------ Универзитетски парк налази се у најужем центру Београда (у старом градском језгру) у склопу Студентског трга. Парк се налази прекопута Капетан-Мишиног здања, седишта Ректората Универзитета у Београду, док са друге стране излази на зграду некадашњег Природно-математичког факултета. Био је познат и као Панчићев парк, а назива се још и Студентски парк као и Академски парк. За време турске владавине овде је било турско гробље, које је уклоњено половином 19. века. Потом је на једном делу данашњег парка направљена највећа и најпознатија пијаца (уклоњена тек 30-их година 20. века). Први урбаниста Београда, Емилијан Јосимовић, сматрао је да овом простору доликује нешто репрезентативније од пијаце, па је после 1869. године, када су почели радови на регулацији, скратио за половину Велику пијацу, а преостали део претворио у парк. Интересантно је да је пијаца померена нешто ниже на место где је данас основна школа `Михајло Петровић Алас`. Непосредно испод музеја Вука и Доситеја. Та пијаца је била позната под именом `Јованова пијаца`. Нестала је изградњом наведене школе... Прве урбане контуре парк добија крајем 19. века, када је у њему откривен споменик Јосифу Панчићу, а дефинитивно је уобличен 30-их година 20. века преношењем споменика Доситеју Обрадовићу са Калемегдана и подизањем садашње барокне ограде. Споменик Јосифу Панчићу је постављен 1897. године а његов аутор је српски вајар Ђорђе Јовановић. Током 2012. године је урађена реконструкција комплетног парка. Тротоари су уз комплетан парковски мобилијар замењени новим. -------------- ------------------------------ --------------- Јосиф Панчић (Угрини код Брибира, 17. април 1814 — Београд, 8. март 1888) је био српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Открио је нову врсту четинара која је по њему названа Панчићева оморика, а по њему је назван и највиши врх Копаоника (Панчићев врх) на коме се налази маузолеј са његовим посмртним остацима. Родитељи су му били сиромашни, a стриц му је био у Госпићу архиђакон, те га је он себи узео и о његовом се школовању старао. Основну школу изучио је у Госпићу у Лици, a гимназију у Ријеци. Из Ријеке је Јосиф прешао у Загреб (1830) да настави школовање у високој школи Regia Academica Scientiarum. У додиру са неким Мађарима сазнао је да у Пешти постоји Медицински факултет, на коме се у то време одржавала и настава из природних наука, и зажели да тамо настави своје студије где је завршио медицински факултет и постао је доктор медицине 7. септембра 1842. године израдивши тезу Taxilogia botanica, коју је посветио своме стрицу Гргуру. Панчић је током студија у Пешти морао приватно зарађивати, дајући часове из француског и италијанског језика. То му је односило много времена и услед тога се његово студирање протегло на 10 година. Није желео да ступи у државну службу и решио је да ради приватно као лекар. Али, од лекарске праксе није могао живети, јер није имао довољно пацијената, a и они што су долазили били су већином сиромашни. Провео је две године у Руксбергу у Банату, где је ce бавио и васпитањем деце власника тамошњих рудника Хофманова. За то време је упознао флору Баната, обишао је и Делиблатску пешчару и пео се на Карпате, a у рудницима је упознао многе интересантне стене и минерале. Прикупио је доста интересантних биљака из флоре Баната. После две године отишао је у Лику да посети свога стрица и добротвора Гргура и брата Мату. Ту је правио излете по околини, пео се на Велебит и прикупио доста биљака из флоре Приморја. Одатле се упутио у Беч да доврши одредбу свога хербара, који је око Пеште, Будима, и по Ердељским и Банатским Алпима сакупио, a уједно и да боље Јестаственицу проучи. У бечком Природњачком музеју је проучио и одредио своје прикупљене биљке, a у исто време је пратио и предавања чувеног ботаничара Ендлера. У Бечу се задржао годину дана. Бавећи се у Бечу он се упознао са Миклошићем и Вуком Караџићем; Вук га упути у Србију да ступи у државну службу. Чекајући да Вук добије новчану помоћ од Русије (а коју на крају није ни добио), Панчић је готово био на измаку свога новца и то је признао Вуку. Вук му је тада саветовао да одмах крене у Србију и да тражи постављење у Ужицу. Панчић је послушао Вука и дошао у Србију месеца маја 1846. године за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Али, како је Вук имао у Србији и доста непријатеља, његова препорука није вредела ништа, па је чак због тога и због жеље да буде постављен у Ужицу, у чијој се околини скривао велики број противника Карађорђевића, Панчић постао сумњив и није могао добити то место. Чекајући на постављење, обилазио је ужички крај, и бавио се изучавањем биљног света. Панчић је готово остао без средстава за живот и помишљао је да се врати, но у томе моменту добије позив од Аврама Петронијевића, министра иностраних послова, који је имао фабрику стакла у непосредној околини Јагодине у Белици, да се привремено прими за лекара у томе месту и да као лекар ради на сузбијању заразе трбушног тифуса, која се ширила међу радницима фабрике. Панчић је пристао, био на тој дужности пола године и са успехом је завршио свој посао. Бавећи се тамо он се упозна са летњом и јесењом флором Јагодине, Белице и Црнога Врха. Становници Јагодине су заволели Панчића као савесног лекара и племенитог човека и када је Панчићу понуђено место за физикуса у Неготину, Јагодина је тражила да задржи Панчића. У томе је и успела и Панчић је у фебруару 1847. године постављен за контрактуалног лекара и физикуса јагодинског округа, али прошле године започета испитивања наставио je, обиђе Темнић, Левач у околини Опарића (и Превешко језеро) и манастир Љубостиње. Око половине јуна оде у Алексиначку Бању одакле се први пут попе на Ртањ и Озрен. Исте године је затражио отпуст из аустроугарског поданства и затражио пријем у српско поданство. Крајем исте године добио је премештај у Крагујевац и постављен је на упражњено место за привременог окружног физикуса 12. новембра 1847. године. За време бављења у Јагодини Панчић је одлазио и у Ћуприју и ту је упознао Људмилу, ћерку барона инжењера Кордона, коју је затим као лекар у Крагујевцу испросио и у јануару 1849. године се венчао у православној цркви у Ћуприји. Идуће године, 8. јануара 1850. године примљен је за члана Друштва српске словесности, a y 1853. године је постављен за професора природних наука у Лицеју, најпре за контрактуалног професора, a када је 1854. године примљен у српско поданство, др Јосиф Панчић је постављен за редовног професора у Лицеју. Примљен је за члана Друштва српске словесности и постављен је за професора у Лицеју, иако до тада није, сем докторске дисертације, имао ниједан публикован научни рад. Постављен је за професора само на основу сазнања и уверења да је он најбољи познавалац флоре Србије. Године 1855. Панчић је први пут чуо да у Западној Србији постоји посебна врста четинара - оморика. Десет година касније је добио две њене гране. Требало је да прође још десет година да на планини Тари, у засеоку Ђурићи, 1. августа 1877 (Према неким изворима 1875.?). пронађе до тада непознати четинар - оморику која је по њему добила име - Панчићева оморика (Picea omorika (Pančić) Purkyne) Током свога вишегодишњег рада открио је 102 и описао око 2.500 биљних врста. У Лицеју и доцније у Великој школи Панчић је остао до краја живота.

salonska slika, koja moze da stane u vilu, vladinu rezidenciju ili prostor poput Zbirke Pavla Beljanskog ciju je zgradu projektovao ovaj slikar kao uostalom i Narodnu biblioteku Srbije, a uklapa se i u normalan stambeni prostor ... Ivo KURTOVIC (Supetar na Bracu, 1910 - Beograd, 1972) Kupac dobija i originalan katalog izlozbe na kojoj je ovo delo bilo izlagano 1936. godine. Predeo iz Beograda (Pogled na Studentski park sa mostom u pozadini), 1936 ulje na jutanoj sangriji, 79,5 x 102,8 cm plus dimenzije velikog rama iz perioda, signatura i datacija dole desno Dva fotosertifikata i katalog izlozbe prate ovu sliku.

Matija Vuković je bio najautentičniji vajar Srbije i bivše Jugoslavije u drugoj polovini XX veka. Henri Mur je boraveći u Beogradu [telefon] . godine bio zadivljen njegovim skulpturama. One se nalaze kao javni spomenici u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji i u inostranstvu (Beč). Bizon mu je bio jedan od omiljenih motiva, tako da je jedan njegov "Bizon" postavljen kao spomenik u Pionirskom parku u Beogradu, a jedan ispred Opštine Novi Beograd. Ova skulptura bizona je manjih dimenzija, visine [telefon] cm, a širine osnove do [telefon] cm. Predstavlja original u gipsu nastao [telefon] -ih godina XX veka. [telefon] / [telefon]

Matija Vuković je bio najautentičniji vajar Srbije i bivše Jugoslavije u drugoj polovini XX veka. Henri Mur je boraveći u Beogradu 1955. godine bio zadivljen njegovim skulpturama. One se nalaze kao javni spomenici u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji i u inostranstvu (Beč). Bizon mu je bio jedan od omiljenih motiva, tako da je jedan njegov "Bizon" postavljen kao spomenik u Pionirskom parku u Beogradu, a jedan ispred Opštine Novi Beograd. Ova skulptura bizona je manjih dimenzija, visine 15 cm, a širine osnove do 9 cm. Predstavlja original u gipsu nastao 60-ih godina XX veka. 064/802-1063

Matija Vuković je bio najautentičniji vajar Srbije i bivše Jugoslavije u drugoj polovini XX veka. Henri Mur je boraveći u Beogradu 1955. godine bio zadivljen njegovim skulpturama. One se nalaze kao javni spomenici u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji i u inostranstvu (Beč). Bizon mu je bio jedan od omiljenih motiva, tako da je jedan njegov “Bizon” postavljen kao spomenik u Pionirskom parku u Beogradu, a jedan ispred Opštine Novi Beograd. Ova skulptura bizona je manjih dimenzija, visine 15 cm, a širine osnove do 9 cm. Predstavlja original u gipsu nastao 60-ih godina XX veka. 064/802-1063

Matija Vuković je bio najautentičniji vajar Srbije i bivše Jugoslavije u drugoj polovini XX veka. Henri Mur je boraveći u Beogradu 1955. godine bio zadivljen njegovim skulpturama. One se nalaze kao javni spomenici u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji i u inostranstvu (Beč). Bizon mu je bio jedan od omiljenih motiva, tako da je jedan njegov "Bizon" postavljen kao spomenik u Pionirskom parku u Beogradu, a jedan ispred Opštine Novi Beograd. Ova skulptura bizona je manjih dimenzija, visine 15 cm, a širine osnove do 9 cm. Predstavlja original u gipsu nastao 60-ih godina XX veka.