PAVLOVSKI PARK 24 FOTOGRAFIJA Meki povez

Slika `Setnja parkom` radjena je uljem na platnu, dimenzije 40 x 30 cm, (blind ram). Slika je radjena kvalitetnim bojama na profesionalno prepariranom platnu tako da je postojanost boja zagarantovana. Slika je uživo živopisnija i upečatljivija. Slika se može lično preuzeti u Beogradu, a po dogovoru šaljem i kurirskom službom, troškove poštarine snosi kupac.

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 174

Zanimljiva slika za ljubitelje umetnosti, radjena je tehnikom ulje na slikarskom platnu (blind ram), dimenzija 40 x 30 cm. Bočne strane su obojene tako da uramljivanje nije obavezno i slika je pripremljena za kačenje na zid. Slika je uzivo zivopisnija i lepsa. Slika se preuzima u Beogradu, po dogovoru šaljem kurirskom službom, troškove poštarine snosi kupac.

TARA Nacionalni park MONOGRAFIJA Fotografije snimali majstori fotografije. u prilogu Godina izdanja: 2022, tvrd povez dimenzije 23x23 broj strana 149 NOVA , pun kolor, LEPA MALI TIRAZ, SPECIJALNO IZDANJE

ТАГАНРОГ, РОДИНА ЧЕХОВА Tekst: Александр Степанович Дымов Foto: В. И. Панова Izdavač: Советская Россия, Москва 1978. Mek povez, 36 stranica, 18x22cm Dobro očuvano - Taganrog, rodno mesto Čehova, katalog - Na koricama: Музей Домик Чехова, Аллея парка III2

Festival international du cinema ethnographique Jean Rouch #34 Пошто је постао незаобилазан у програму Културног парка, Фестивал Жан Руш нуди избор од три награђивана филма на 33. међународном такмичењу одржаном у Паризу. Овај нови састанак у овом биоскопу, увек тако фасцинантан о еволуцији људских друштава и богатству њихове културне разноликости, омогућиће вам да откријете документарне филмове који су награђени kao nova ROOM.5

Festival international du cinema ethnographique Jean Rouch #33 Пошто је постао незаобилазан у програму Културног парка, Фестивал Жан Руш нуди избор од три награђивана филма на 33. међународном такмичењу одржаном у Паризу. Овај нови састанак у овом биоскопу, увек тако фасцинантан о еволуцији људских друштава и богатству њихове културне разноликости, омогућиће вам да откријете документарне филмове који су награђени kao nova ROOM.5

Versailles: The Palace, The Park, The Trianon Gerald VAN DER KEMP Publisher ‏ : ‎ Editions d`art Lys (1 Jan. 1974) K.S.N. O.1.P.1

kultno Bozino delo . Božidar Boža ILIĆ (Žitni Potok, 1919 - ?, 1993) Šetači u parku (Kalemegdan), oko 1970. tempera 22 x 32 cm plus par excellence ram iz perioda signatura dole levo FOTO-sertifikat Nikola Kusovac i ArtMedia

Lara Vinca Masini Antoni Gaudi monografija Majstori dvadesetog stoljeća Naprijed, Zagreb i Državna založba Slovenije, Ljubljana - 1971. Tvrd povez, zaštitni omot, 31.5 cm, 96 strana, ilustrovano Stanje vrlo dobro Gaudi, veliki arhitekt crkve Sagrada Familia i parka Guelj. Umetnik koji utjelovljuje bezgranično maštoviti trenutak suvremene arhitekture Majstori dvadesetog stoljeća je luksuzno opremljena zbirka koje daje živu i jasnu panoramu suvremene umjetnosti i pruža jedinstveno svjedočanstvo povijesnog trenutka u kojem svi mi igramo stanovitu ulogu.

Stanje kao na slikama.. Valovitost prvih listova u gornjem delu sa jedva primetnim flekama .. Unutra očuvana. Kolor fotografije . 224 strane

Canada; Alberta, Rocky Mountains, Banff National Park, Post Hotel with Mt Temple Dimenzija rama 40 x 30 cm. Dimenzija fotografije 40 x 22 cm.

USA; Hawaii, Maui, Iao Needle in Kepaniwai County Park Fotografie: R,, Dirschert Dimenzija rama 40 x 30 cm. Dimenzija fotografije 40 x 22 cm.

South America, Chile, Lauca National Park, Parinacota Volcano Fotografie: Jaime Plaza von Roon Dimenzija rama 40 x 30 cm Dimenzija fotografije 40 x 22 cm. Pozadina fotografije je promenljiva kategorija i stvar kupca ... :)

Detalji predmeta Stanje Polovno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Dvorac Fontenblo - fotografije Kraljevski dvorac i park Fontenblo (franc. Château de Fontainebleau) nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine.

. Sovjetski ratnik drzi nemacku devojcicu u narucju, manja zvanicno odlivena bronzana reljefna verzija iz perioda, visina 26,5 cm, teska je - nije lagana, autor ‎Yakov Belopolsky, lokacija velike verzije: Soviet War Memorial (Treptower Park) Ovaj komad poseduje dve protruzije - elektrode na poledjini sa kojima se moze uzidati ili prikaciti na neku cvrstu pozadinu. po svemu sudeci to je spomenik koji su Nemci podigli Sovjetima u Berlinu kao znak zahvalnosti za oslobodjenje od Nacizma u Drugom svetskom ratu. One of the best known Soviet war memorials stands in Treptower Park, Berlin. A 12 foot tall bronze Russian soldier holds a young German girl in his arms while his sword cuts through the Nazi swastika, which he crushes underfoot. The monument was removed for renovation in 2003 but restored in 2004.

Impresionisti Stranica : 240 strana Izdavač: Park Lane, London Godina izdanja: 1993 Dimenzije: 27x37cm Ilustrovana enciklopedija impresionizma na engleskom jeziku, sa velikim brojem reprodukcija i komentara. Tvrd povez sa omotom, kvalitetan papir. Veliki format. Nova, nekoriscena, retko u ponudi m sob koms

text by Allan R.Talbot 159 photographs by Klaus Lehnartz. Introduction and captions by Allan R. Talbot. 121p. 25x11 inches. Images include Times Square, Fillmore East, the docks, Central Park... odlično očuvana ( isečena jedna fotografija-prikazano na slici br.2) TOR.7

Izdanje na srpskom, engleskom, nemackom Izdavac - Centar za nove tehnologije Viminacium Godina - 2007. Nekropole Viminacijuma, Viminacijum, Freske, Zidno slikarstvo, Arheoloski park Kostolac Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,lux izdanje,ilustracije,format 29 cm,310 str. (25)

Crafts of the Inner Court The Artistry of Korean Women Tekst: Huh Tong-hwa, Park Young-sook Izdavač: Museum of Korean Embroidery 1987. Mek povez, 151 stranica, ilustrovano, 34x25cm Tekst na engleskom jeziku Vrlo dobro očuvano (zadnja korica donji levi ugao, vidite foto) - Zanati Unutarašnjeg dvora, Umetnost korejskih žena Katalog izložbe Muzeja korejskog vezenja iz kolekcije Huh g12

BEOGRAD Uvod: Branko Pešić Urednik: Drago Zbunić Foto: Ivo Eterović, Branko Turin, Branko Rubinjoni, Mariles Vujović Tekst: Božidar Timotijević, ing.arh. Bratislav Stojanović, Dr. Jovan Todorović, Dr. Vladimir Kondić, Dana Dimitrijević, Marija Hadži Pešić Bojalović Izdavač: Spektar, Zagreb 1973. Tvrd povez, zaštitni omot, Tekst na engleskom jeziku Dobro očuvano (omot zacepan, stranice posivele po ivici, vidite foto) - Beograd, monografija `... To je bilo neko lepše i srećnije vreme, ljubili smo se u parku, drhteći od treme, ...` g31

Vajar Djoka Jovanovic - (1861-1953) Izdavac : SANU 2008, bogata ilustracijama, 189 strana, odlicno ocuvana POLICA 79 Pripada prvoj generaciji srpskih vajara čije delovanje ima pionirski karakter. Uradio je veliki broj bista i skulptura, ali i medalja, plaketa. Od njegovih radova najpoznatiji su: spomenik Josifu Pančiću (1891) (u Univerzitetskom parku u Beogradu); spomenik knezu Milošu (1898) u Požarevcu; spomenik Kosovskim junacima (1910) u Kruševcu; Crnogorac na straži (1903) u pariskoj opštini; spomenik Branku Radičeviću (1899) u Sremskim Karlovcima; spomenik vojvodi Mišiću (1921); spomenik Vuku Karadžiću (1929) u Beogradu; spomenik vojvodi Stepi Stepanoviću (1930) POLICA 79

salonska slika, koja moze da stane u vilu, vladinu rezidenciju ili prostor poput Zbirke Pavla Beljanskog ciju je zgradu projektovao ovaj slikar kao uostalom i Narodnu biblioteku Srbije, a uklapa se i u normalan stambeni prostor ... Ivo KURTOVIC (Supetar na Bracu, 1910 - Beograd, 1972) Kupac dobija i originalan katalog izlozbe na kojoj je ovo delo bilo izlagano 1936. godine. Predeo iz Beograda (Pogled na Studentski park sa mostom u pozadini), 1936 ulje na jutanoj sangriji, 79,5 x 102,8 cm plus dimenzije velikog rama iz perioda, signatura i datacija dole desno Dva fotosertifikata i katalog izlozbe prate ovu sliku.

ALEKSANDAR SIMIC - ORIGINALNA FOTOGRAFIJA - veliki format - studentski park - kolarac - beograd - zima - sneg - PM fakultet dim. 39 x 29 , nepotpisana Александар Аца Симић (Београд, 24. јули 1898 — Београд, 18. јануар 1971) је био фото-репортер, новинар. По завршеној матури у Београду отишао у Париз где је студирао у Националној школи декоративних уметности и апсолвирао на архитектури. Прве фотографије снимио 1912. Затим се као фотограф среће 1915. у Првом светском рату, приликом преласка Албаније. Од 1921. бавио се професионално новинском фотографијом, а објављивао је у листу Недељне илустрације, затим радио у листу Политика (од 1924. до почетка Другог светског рата), и сматра се првим фото-репортером тог листа. За време окупације сарађивао као фото-репортер са листом Коло. Будући да је тај лист основан од окупационих власти, та сарадња је Симићу, после рата, приписана као „колаборација са непријатељем“. После 1945. привремено му је забрањен рад у новинарству „због рада у режимском листу, у време окупације“. Да би прехранио породицу бавио се неко време позоришном фотографијом за Народно позориште у Београду. Када је скинута забрана да ради у новинарству (али је и даље је важила забрана за рад у листу Политика) Симић је наставио рад у Фото-агенцији „Југопрес“ (деловала под окриљем Новинске агенције „Танјуг“), па у листовима Глас и Дуга, а од 1952. је у листу Борба, као уредник фотографије. Пензионисан је 1960. године. Био је носилац Албанске споменице, и добитник неколико награда за фотографију. Био је члан Фото-секције УЛУПУС-а и Секције фото-репортера Удружења новинара Србије. Симић се превасходно бавио новинском фотографијом, фотографисањем актуелних догађаја. Остварио је и један број портрета истакнутих личности. Показивао је осетљивост за уличне призоре и анегдотске ситуације. Део његовог опуса односи се на тему Архитектура старог Београда. Његова дела (фотографије и негативске плоче) налазе се у Фототеци листа Политика, Музеју града Београда и Музеју примењене уметности у Београду. Његова дела уврштена су у критичку ретроспективу - поводом 150 година фотографије у свету: „Фотографија код Срба 1839-1989“, Галерија САНУ, Београд, 1991. Постхумно су одржане две изложбе са истим избором његових дела: „Фотографије Аце Симића“, Галерија Дома омладине, Београд, маја 1983, и „Београд Политикине младости : фотографије Аце Симића“, Београд: Хол палате „Политика“, август 2003. Иако је Симићев опус обиман, није истражен, утицајем је недовољно значајан и незапажен од струке и критике. --------------------- ------------------- ------------------ Универзитетски парк налази се у најужем центру Београда (у старом градском језгру) у склопу Студентског трга. Парк се налази прекопута Капетан-Мишиног здања, седишта Ректората Универзитета у Београду, док са друге стране излази на зграду некадашњег Природно-математичког факултета. Био је познат и као Панчићев парк, а назива се још и Студентски парк као и Академски парк. За време турске владавине овде је било турско гробље, које је уклоњено половином 19. века. Потом је на једном делу данашњег парка направљена највећа и најпознатија пијаца (уклоњена тек 30-их година 20. века). Први урбаниста Београда, Емилијан Јосимовић, сматрао је да овом простору доликује нешто репрезентативније од пијаце, па је после 1869. године, када су почели радови на регулацији, скратио за половину Велику пијацу, а преостали део претворио у парк. Интересантно је да је пијаца померена нешто ниже на место где је данас основна школа `Михајло Петровић Алас`. Непосредно испод музеја Вука и Доситеја. Та пијаца је била позната под именом `Јованова пијаца`. Нестала је изградњом наведене школе... Прве урбане контуре парк добија крајем 19. века, када је у њему откривен споменик Јосифу Панчићу, а дефинитивно је уобличен 30-их година 20. века преношењем споменика Доситеју Обрадовићу са Калемегдана и подизањем садашње барокне ограде. Споменик Јосифу Панчићу је постављен 1897. године а његов аутор је српски вајар Ђорђе Јовановић. Током 2012. године је урађена реконструкција комплетног парка. Тротоари су уз комплетан парковски мобилијар замењени новим. -------------- ------------------------------ --------------- Јосиф Панчић (Угрини код Брибира, 17. април 1814 — Београд, 8. март 1888) је био српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Открио је нову врсту четинара која је по њему названа Панчићева оморика, а по њему је назван и највиши врх Копаоника (Панчићев врх) на коме се налази маузолеј са његовим посмртним остацима. Родитељи су му били сиромашни, a стриц му је био у Госпићу архиђакон, те га је он себи узео и о његовом се школовању старао. Основну школу изучио је у Госпићу у Лици, a гимназију у Ријеци. Из Ријеке је Јосиф прешао у Загреб (1830) да настави школовање у високој школи Regia Academica Scientiarum. У додиру са неким Мађарима сазнао је да у Пешти постоји Медицински факултет, на коме се у то време одржавала и настава из природних наука, и зажели да тамо настави своје студије где је завршио медицински факултет и постао је доктор медицине 7. септембра 1842. године израдивши тезу Taxilogia botanica, коју је посветио своме стрицу Гргуру. Панчић је током студија у Пешти морао приватно зарађивати, дајући часове из француског и италијанског језика. То му је односило много времена и услед тога се његово студирање протегло на 10 година. Није желео да ступи у државну службу и решио је да ради приватно као лекар. Али, од лекарске праксе није могао живети, јер није имао довољно пацијената, a и они што су долазили били су већином сиромашни. Провео је две године у Руксбергу у Банату, где је ce бавио и васпитањем деце власника тамошњих рудника Хофманова. За то време је упознао флору Баната, обишао је и Делиблатску пешчару и пео се на Карпате, a у рудницима је упознао многе интересантне стене и минерале. Прикупио је доста интересантних биљака из флоре Баната. После две године отишао је у Лику да посети свога стрица и добротвора Гргура и брата Мату. Ту је правио излете по околини, пео се на Велебит и прикупио доста биљака из флоре Приморја. Одатле се упутио у Беч да доврши одредбу свога хербара, који је око Пеште, Будима, и по Ердељским и Банатским Алпима сакупио, a уједно и да боље Јестаственицу проучи. У бечком Природњачком музеју је проучио и одредио своје прикупљене биљке, a у исто време је пратио и предавања чувеног ботаничара Ендлера. У Бечу се задржао годину дана. Бавећи се у Бечу он се упознао са Миклошићем и Вуком Караџићем; Вук га упути у Србију да ступи у државну службу. Чекајући да Вук добије новчану помоћ од Русије (а коју на крају није ни добио), Панчић је готово био на измаку свога новца и то је признао Вуку. Вук му је тада саветовао да одмах крене у Србију и да тражи постављење у Ужицу. Панчић је послушао Вука и дошао у Србију месеца маја 1846. године за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Али, како је Вук имао у Србији и доста непријатеља, његова препорука није вредела ништа, па је чак због тога и због жеље да буде постављен у Ужицу, у чијој се околини скривао велики број противника Карађорђевића, Панчић постао сумњив и није могао добити то место. Чекајући на постављење, обилазио је ужички крај, и бавио се изучавањем биљног света. Панчић је готово остао без средстава за живот и помишљао је да се врати, но у томе моменту добије позив од Аврама Петронијевића, министра иностраних послова, који је имао фабрику стакла у непосредној околини Јагодине у Белици, да се привремено прими за лекара у томе месту и да као лекар ради на сузбијању заразе трбушног тифуса, која се ширила међу радницима фабрике. Панчић је пристао, био на тој дужности пола године и са успехом је завршио свој посао. Бавећи се тамо он се упозна са летњом и јесењом флором Јагодине, Белице и Црнога Врха. Становници Јагодине су заволели Панчића као савесног лекара и племенитог човека и када је Панчићу понуђено место за физикуса у Неготину, Јагодина је тражила да задржи Панчића. У томе је и успела и Панчић је у фебруару 1847. године постављен за контрактуалног лекара и физикуса јагодинског округа, али прошле године започета испитивања наставио je, обиђе Темнић, Левач у околини Опарића (и Превешко језеро) и манастир Љубостиње. Око половине јуна оде у Алексиначку Бању одакле се први пут попе на Ртањ и Озрен. Исте године је затражио отпуст из аустроугарског поданства и затражио пријем у српско поданство. Крајем исте године добио је премештај у Крагујевац и постављен је на упражњено место за привременог окружног физикуса 12. новембра 1847. године. За време бављења у Јагодини Панчић је одлазио и у Ћуприју и ту је упознао Људмилу, ћерку барона инжењера Кордона, коју је затим као лекар у Крагујевцу испросио и у јануару 1849. године се венчао у православној цркви у Ћуприји. Идуће године, 8. јануара 1850. године примљен је за члана Друштва српске словесности, a y 1853. године је постављен за професора природних наука у Лицеју, најпре за контрактуалног професора, a када је 1854. године примљен у српско поданство, др Јосиф Панчић је постављен за редовног професора у Лицеју. Примљен је за члана Друштва српске словесности и постављен је за професора у Лицеју, иако до тада није, сем докторске дисертације, имао ниједан публикован научни рад. Постављен је за професора само на основу сазнања и уверења да је он најбољи познавалац флоре Србије. Године 1855. Панчић је први пут чуо да у Западној Србији постоји посебна врста четинара - оморика. Десет година касније је добио две њене гране. Требало је да прође још десет година да на планини Тари, у засеоку Ђурићи, 1. августа 1877 (Према неким изворима 1875.?). пронађе до тада непознати четинар - оморику која је по њему добила име - Панчићева оморика (Picea omorika (Pančić) Purkyne) Током свога вишегодишњег рада открио је 102 и описао око 2.500 биљних врста. У Лицеју и доцније у Великој школи Панчић је остао до краја живота.